ODRAZ U OGLEDALU

Ne znam koliko ce njih da se udubi u ovo pitanje. Ali ipak da poskusam.

- Sta mislite, da nikada niste videli svoj odraz u ogledalu, niti cete ikada da ga recimo vidite :

1. kako bi misljenje imali o sebi
2. dali bi svaki put kada vam dozvoljava slobodno vreme bili opcinjeni sobom i svojim ulepsavanjem, nadogradjivanjem...
3. kako bi se postavili prema drugima (ljudima koji vas vide fizicki, dok s druge strane vi nikada niste sebe videli (u ogledalu))

- Sta mislite o sebi kada vidite svoj odraz u ogledalu :

1. da li mislite da vas drugi ljudi vide, onakvom osobom, kakvom se vi vidite (ako mislite da NE, recite onda ZASTO, i sta radite da bi vas videli onakvim kakvim vi sebe vidite)

Ako mozete odgovorite svojim recima, a ne citiranjem nekih knjiga iz psihologije, i td

PS
-Ako mislite da je ovo pitanje suvise licno da bi odgovorili, ali da vas je podstaklo na neko samopreispitivanje i da nesto znaci, onda ostavite bar neki odgovor u obliku smajlija ili bilo cega kao znak odobravanja ove teme...Da bi ostala pri topu i da bi je drugi videli, i mozda odgovorili i time sebe potpisali i predstavili kao pojedinca, sa svoje tacke gledista
-A ako mislite da je ova tema bezvezna i nema nikakvu svrhu, onda bolje nemojte nista da odgovarate, da bi sto pre otisla u zaborav i da je niko vise ne vidi

sablon:

- Sta mislite, da nikada niste videli svoj odraz u ogledalu, niti cete ikada da ga recimo vidite :

1. kako bi misljenje imali o sebi
2. dali bi svaki put kada vam dozvoljava slobodno vreme bili opcinjeni sobom i svojim ulepsavanjem, nadogradjivanjem...
3. kako bi se postavili prema drugima (ljudima koji vas vide fizicki, dok s druge strane vi nikada niste sebe videli (u ogledalu))

Kliknite za proširenje...

1. Kolebljivo, uslovljeno trenutnim raspolozenjem i kolicinom strpljenja prema sebi tako dostupne, sigurnoscu da je sve kako treba i naspram sebe i naspram drugih, ali uslovljeno i tudjom reakcijom na neka (ne)cinjenja.
2. Pojam opcinjenosti je prejak...vezala bih ga za narcizam bez podloge. Sta bi znacilo ulepsavanje ukoliko nismo ni svesni cime raspolazemo ili kojim sredstvima treba baratati da bi se dosegla lepota. Nadogradjivanje u smislu duhovne nadogradnje se podrazumeva, u svakom momentu.
3. Trazila bih kroz njihove poglede, gestove, reakcije naznake onoga sto je nedostupno i time procenjivala da li je sopstveni (fizicki) posed icega vredan. On je i sa ogledalom i bez najpre podlozan proceni drugih a uoblicen i nadogradjen nakon verifikacije publike. Uostalom, za to nije potrebno previse testova, a zakljucci su brzi i jasni. Premda je lepota relativna stvar i u oku posmatraca, mozda bih se drzala svog predosecaja naspram procene (za moje i pojmove vecine) lepih ljudi. To je jedna od stvari za koju su sigurni i za koju dobijaju svakodnevnu potvrdu pa njihova sujeta radi nepogresivo a konkurencija je nepozeljna. Prosecni i oni liseni povrsnosti (sto ne znaci automatski da su lepi ljudi povrsni ali povrsnije gledaju na ostale kvalitete jer su ovim kog imaju oslobodjeni potrebe da rade na drugima iako ih mozda imaju) od toga ne prave umetnost niti pokusavaju da lepotom manipulisu ili je koriste.

sablon:

- Sta mislite o sebi kada vidite svoj odraz u ogledalu :
1. da li mislite da vas drugi ljudi vide, onakvom osobom, kakvom se vi vidite (ako mislite da NE, recite onda ZASTO, i sta radite da bi vas videli onakvim kakvim vi sebe vidite)

Kliknite za proširenje...

Ne znam, moj utisak govori da su odrazi raznoliki, percepcija drugacija u razlicitih ljudi. Ne cinim nista narocito da bih sebe drugima priblizila onakvom kakvom sebe vidim. To sam sto jesam...preostaje da to prihvatim, zavolim, poboljsam a i drugima ne preostaje nista drugo no da to razumeju i imaju od mene ako zele.

sablon:

- Sta mislite, da nikada niste videli svoj odraz u ogledalu, niti cete ikada da ga recimo vidite :

1. kako bi misljenje imali o sebi
2. dali bi svaki put kada vam dozvoljava slobodno vreme bili opcinjeni sobom i svojim ulepsavanjem, nadogradjivanjem...
3. kako bi se postavili prema drugima (ljudima koji vas vide fizicki, dok s druge strane vi nikada niste sebe videli (u ogledalu))

- Sta mislite o sebi kada vidite svoj odraz u ogledalu :

1. da li mislite da vas drugi ljudi vide, onakvom osobom, kakvom se vi vidite (ako mislite da NE, recite onda ZASTO, i sta radite da bi vas videli onakvim kakvim vi sebe vidite)

Kliknite za proširenje...

Meni je tema zanimljiva, dotice se moje slabe tacke. Verovatno bi neki psiholog o tom mogao da kaze vise, to bi bilo bas zanimljivo.
Prva grupa pitanj:
da nikada nisam videla svoj odraz u ogledalu
1. imala bih ista misljenja kao i sada
2. da bi se "ulepsavala" treba mi neki specijalan efekat, da se to zbog neceg mora; tipa proslava na kojoj bih strcala da se ne "ulepsam" ( sto da uzgred kazem ne umem, licim na strasilo kada se nasminkam, prosto mi ne stoji)
3. isto kao i sada
Druga grupa; podrazumevam da se misli na fizicki izgled
- Sta mislite o sebi kada vidite svoj odraz u ogledalu :
Ne povezujem bas svoj odraz u ogledalu sa sobom. Uvek mi se cini da to nije veran odraz. Cesto mi se desava da mislim da zbog osvetljenja ogledalo ulepsava a isto tako mi se cini da zbog osvetljenja nekog drugog unakazuje, i stvarno mislim da je tako. Vise "verujem" svom osecaju kako izgledam nego ogledalu. Cim mi je megde neprijatno, ako se osecam "stisnuto", sasvim sam sigurna da sam ruzna; ako mi je prijatno, tacnije ako se osecam negde "slobodno", onda sam sasvim sigurna da sam lepa.
Tako mi deluju i drugi ljudi. Ako su prirodni , obicno nenametljivo tihi, neobicno su mi lepi.
ne mogu da zamislim kako bi to drugi mogli da misle bez onako kako jeste, a jeste onako kako ja o tome mislim

Ne verujem da me iko vidi kao sto vidim sebe u ogledalu..mozda devojka eventualno posto zna na sta obracam paznju kad stojim i zbog cega provodim vreme ispred njega..a ne pokusavam vizuelno docarati sebe i istaci nesto posebno sto bi drugi trebali primetiti..obicno se dopadnem na drugu-trecu loptu ljudima ali onda sam se vec uvuko pod kozu

Dakle, kao da sam slepa od rođenja, bez šanse da ću ikad progledati … Sticajem nekih okolnosti, lako mogu to da zamislim.

1. Imala bih mišljenje o sebi na osnovu drugih čula; vremenom bih o sebi izgradila stav kao o drugačijoj, i ubedila se kako moja falinka nije hendikep, već neki poseban dar (što je savršena samoobmana ); takođe mislim da bi mi bilo vrlo važno skupljanje informacija o tome kako me ljudi vide;
2. Ako bih preterivala sa ulepšavanjem, onda bi to bilo u kontradiktornosti sa tačkom 3. Ali, kako taština nije svojstvena samo ljudima koji vide sebe u ogledalu, bila bih sujetna – možda više zbog onog što jesam nego onog kako izgledam.
3. Svakako bi mi još manje (nego sad) bio važan njihov fizički izgled. Paradoksalno zvuči, ali čulo vida ponekad zamagljuje suštinu. Ne bih bila u gardu, niti bih strepela od ljudi koji imaju nešto što ja nemam – mogućnost da me vide.

O svom odrazu mislim nešto što se podudara sa jednom pesmom Silvije Plat, ali pošto si rekao da ne citiramo, onda ću pokušati ovako: sve je prolazno kao priviđenje, opsena i morska pena, pa tako i mladost i lepota.

Vide me kao što ja vidim sebe - fizički, ali je pitanje koliko im je jasno šta vide i da li umeju dobro da sagledaju šta se nalazi iza crta lica, mimike i gestike.
Ogledalo je naš manifestni svet, isto kao i naš odraz u očima drugih. Svi mi sebe gledamo pristrasno, s određenom količinom samoljublja. Ako u ogledalo zvirkamo samo da bismo se očešljali, onda je taj pogled površinski. Mož biti da pred ogledalom treba prvo da se razgolitimo (bukvalno i metaforički), pa tek onda pokušamo da se tražimo u tuđim zenicama. Mož biti ali i ne mora ...

sablon:

Ne znam koliko ce njih da se udubi u ovo pitanje. Ali ipak da poskusam.

- Sta mislite, da nikada niste videli svoj odraz u ogledalu, niti cete ikada da ga recimo vidite :

1. kako bi misljenje imali o sebi
2. dali bi svaki put kada vam dozvoljava slobodno vreme bili opcinjeni sobom i svojim ulepsavanjem, nadogradjivanjem...
3. kako bi se postavili prema drugima (ljudima koji vas vide fizicki, dok s druge strane vi nikada niste sebe videli (u ogledalu))

- Sta mislite o sebi kada vidite svoj odraz u ogledalu :

1. da li mislite da vas drugi ljudi vide, onakvom osobom, kakvom se vi vidite (ako mislite da NE, recite onda ZASTO, i sta radite da bi vas videli onakvim kakvim vi sebe vidite)

Kliknite za proširenje...

Isto kao i sad.Nisam misljenje o sebi izgradjivala na osnovu svog izgleda ili odraza u ogledalu.Malo vremena provodim u ulepsavanju.Znam sta mi dobro stoji,sta ne i brzo se doteram.Svojim fizickim izgledom nisam opcinjena.Prema ljudima se postavljam onako kako procenim i zavisi vise od njihove intelektualno-duhovne osnove.Fizicki izgled nema uticaja.

Ne mislim da me drugi vide onako kako ja sebe vidim,jer smo uvek subjektivni prema sebi.Zene pogotovo,vecito nezadovoljne svojim izgledom.Zasto bi zelela da me drugi vide onako kako sebe vidim?

Sve ovo se odnosilo na spoljasnjost.Ukoliko bi isto pitanje postavili u prenesenom smislu,da li drugi ljudi mogu biti "ogledalo" za nasu unutrasnjost i da li u drugim ljudima mozemo i kako vidimo sebe,e to bi vec bilo za razmisljanje.Kako bi se formirali kao licnosti da se nikad nismo sreli sa drugim ljudima?

Borac za prava zivotinja:

Dakle, kao da sam slepa od rođenja, bez šanse da ću ikad progledati …
Upravo tako
Ogledalo je naš manifestni svet
I zato upravlja nasim tokom zivota.....neverovatno ali istinito
Svi mi sebe gledamo pristrasno, s određenom količinom samoljublja.
I nemoguce je objektivno gledati, ako to pokusamo, osecaj je kao da gledamo osobu koja je ustvari neka druga, a ne mi....

Kliknite za proširenje...

SA OGLEDALOM
Odraz u ogledalu nam daje samopouzdanje, snagu, zelju da se dogradimo ili pak suprotno....drugim recima jednu mocnu informaciju, koja je jednim delom i nas pokretac ili kocnica, jer smo uvek samokriticno nastrojeni.....Ne znam da li ste primetili da se retko kad pogledamo u ogledalu, a da smo pritom namrsteni (osim kada sekundu pre toga nas nesto iznervira)...Uglavnom kad se pogledamo, lice nam je opusteno, jer samo upijamo informacije o nama samima, time sto ih ocima saljemo i od odraza dobijamo, nazad ponovo ocima, pa onda rezonujemo to sto vidimo. A sto je najinteresantnije da se to sve odvija totalno subjektivnim posmatranjem....U ogledalu komuniciramo sa samim sobom, ali istovremeno se zatvaramo i ogranicavamo u sebe, bas zbog te samokriticnosti, koja je mnogo cesca nego neka narcisoidnost.....I naprimer sve sto ne uradimo ili uradimo (dobro ili lose, uspeh ili neuspeh), posle toga kada se pogledamo u ogledalo u oci, ili mrzimo sebe ili volimo sebe zbog toga. Tako da nam i to izaziva razna osecanja koja se dalje manifestuju kroz raspolozenje, volju, elan, depresiju, samopouzdanje.........
BEZ OGLEDALA
Tesko je zamisliti takav zivot i da hirurski precizno odgovorim, ali mislim da bi ljudi mnogo vise bili otvoreni,cdrustveniji ali i dosta impulsivniji i ratoborniji, jer ne bi imali uvid o nekim nedostacima na sebi i o sebi (izgled koji se s godinama menja, pogled....)i ne bi imali nikakve kocnice jer bi grabili sve sto bi pozeleli, bez ikakve presude o sebi samima. Imali bi samo oci uprte napred u druge ka spolja a nikada ka sebi, jer jedino misljenje o sebi koje bi imali je na osnovu naseg rada i dostignuca (ne bi se zanosili i toliko mastali, jer nebi bilo ogledala u koje bi sami sebe ocenjivali ili precenjivali), i tako bi nas i drugi gledali .....niko nebi imao toliko predstavu o sebi koliko je ko ostario fizicki iako bi videli koliko se drugi promenio tokom starenja......Mislim da bez ogledala bi se ceo svet promenio, ali bukvalno sve i da taj svet bi se drasticno razlikovao od ovoga.....i da bi nam vreme dosta brze prolazilo, ali da bi dosta vise stvari u toku dana postizali, a samim tim i dosta vise bi sticali.....jer cisto sumnjam da bi neko isao u teretane, na fitnese, solarijume, salone...jer nam to nebi ni bilo bitno, jer jednostavno ne bi imali ogledalo koje ce nam pokazati kompletnu sliku o nama samima....

ZAKLJUCAK : Da li je bolje sa ogledalom ili bez ??? Mislim da sa ove tacke gledista, ne bi mogao bez ogledala, ali ipak mislim da bi bilo svima nama bolje bez....

U ogledalo se cesto zagledam kad mi je psihicki lose. On mi je ne samo odraz lika vec i refleksija misli. U njemu vidim sebe fizicke i pshicki.
Lik uvek vidim isto.. Nebitno da li sam nasminkana ili ne , vidim jednu devojku koja je zamisljena i koja analizira, trazi sebe i koja je konstantno zauzeta preispitivanjima i neki resavanjem enigmi.. Sa sjajnom frizurom i punu samopouzdanja.. Nekad laznog nekad realnog .. I arogantnu po potrebi
A psihicki .. Sve zavisi od perioda i raspolozenja.. Uglavnom i kad vidim suze trudim se da ih pretvorim u osmah.. Makar za druge..
A ogledalo me najvise potseca na pricu o Narcisu... Mislim da bih se pronasla negde tu medju redovima...

- Sta mislite o sebi kada vidite svoj odraz u ogledalu :
1. da li mislite da vas drugi ljudi vide, onakvom osobom, kakvom se vi vidite

Kliknite za proširenje...

Ni slucajno. Misljenje o sebi je toliko puno projekcija da slika koju vidimo u ogledalu daleko je od objektivne slike.
Covek vidi i primecuje ono sto zeli da vidi i primeti, narocitio kada je njegov izgled u pitanju.
Ako je neka osoba puna kompleksa nize vrednosti videce u ogledalu "rugobu" iako je objektivno, sasvim suprotno.
Isto tako ako je osoba puna egoizma videce u ogledalu lepotu univerzuma iako je mozda po svim merilima estetike, suprotno od toga.
Mislim da ova slika govori vise od hiljadu reci i da pogadja pravo u sustinu.

ja cesto osecam da postoji razlika izmedju toga kako izgledam i onoga sto jesam.
onda par dana ne bacim ni pogled na ogledalo i kada se opet pogledam,shvatim koliko ta razlika ne postoji.
1.ne bih bila toliko stroga prema svom izgledu.
2.ne bih uopste ili bih jako malo vremena provodila ulepsavajuci se.
3.ne bih bila nesigurna u sebe.
na sledece prvo pitanje sam vec odgovorila.

Ne moram videti svoj odraz samo u ogledalu. Mogu da videti u tuđem oku, vodi i sl.

Mada, ako nikada ne bih videla svoje lice verovatno bih imala manje samopouzdanja jer ne bih znala šta sam. Slobodno vreme provodim čitajući knjige, pišući, sa društvom ili ovde, za kompjuterom, pa veoma malo vreme na posvećujem svom izgledu. Mislim da mi nije potrebno mnogo vremena za takve stvari jer ne koristim šminku, nisam opterećena fizičkim izgledom, niti opsednuta garderobom pa da mislim kako izgledam. Šta mi prvo padne pod ruku, a da je čisto, obučem i kraj.

Što se tiče trećeg pitanja... ne znam... ne bih mogla da im protivrečim ako ne znam ko sam... ali, verovatno bih pokušala da im pokažem moju psihu u nadi da će nju više ceniti, jer ona je bitnija od fizičkog izgleda.