НАТО агресија поглед из Брисела

Pogledaj rezultate ankete: ДА ЛИ ЈЕ НАТО АГРЕСИЈА БИЛА ЗЛОЧИН

Glasova
14. Ne možete glasati na ovu anketu
  • ДА

    14 100,00%
  • НЕ

    0 0%
Prikazujem rezultate 1 do 4 od 4

Tema: НАТО агресија поглед из Брисела

  1. #1
    Elita
    Učlanjen
    02.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    у легенди
    Poruke
    20.525
    Tekstova u blogu
    63
    Reputaciona moć
    249

    Podrazumevano НАТО агресија поглед из Брисела

    извор:Вечерње Новости
    http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2009-03-05&feljton=7033



    [QUOTE]NATO AGRESIJA NA JUGOSLAVIJU (1)


    Krvavi planovi Klarka
    04.03.2009 Ocena: 4.72 (Glasova: 40) Komentara: 0
    U GODINAMA koje su prethodile bombardovanju, počev od 1995, u našoj misiji pri EU u Briselu, kao obaveštajac sa diplomatskim pokrićem ministra savetnika, radio je general Jovan Milanović, slažući mozaik o pripremama za prvu intervenciju Alijanse u njenoj istoriji. Potvrdu do tada prikupljenih informacija dobio je u dokumentu od francuskog majora Pjera Anrija Binela, kasnije osuđenog za nacionalnu izdaju zbog odavanja poverljivih podataka. Milanović je napustio Brisel decembra 1998. godine. Penzionisan kao general sa zaslugama za odbranu zemlje, Jovan Milanović, deset godina posle NATO bombardovanja Jugoslavije, u razgovoru za „Novosti“ otkriva nove detalje u vezi sa prvom intervencijom Alijanse u njenoj do tada poluvekovnoj istoriji.
    - Hteo bih da izdvojim lično saznanje o frustriranosti Veslija Klarka odmah posle agresije na Jugoslaviju i njegove smene sa položaja glavnokomandujućeg NATO. U razgovoru sa evropskim zvaničnicima, među kojima je bio i Havijer Solana, Klark je, evocirajući sećanja na bombardovanje, uzbuđeno naglasio da neće prežaliti što Jugoslaviju, odnosno Srbiju, nije sravnio sa zemljom. Uveren je, rekao je Klark, da bi to bio nauk za sve druge koji se budu eventualno suprotstavljali Alijansi. Klark smatra da je njegovo marginalizovanje na američkoj političkoj sceni rezultat toga što za sobom nije ostavio pečat takvih razmera. Svojom strateškom greškom smatra to što bombardovanje SR Jugoslavije nije realizovano oktobra 1998. godine, jer je procenjivao da bi „balkanska zima“ dodatno nanela posledice širokih razmera na stanovništvo i njegovo preživljavanje. Procenjivao je da bi primenom doktrine „blickrig“ skratio dužinu agresije na možda manje od mesec dana.
    * Šta se dešavalo uoči bombardovanja u NATO i kako ste sakupljali informacije?
    - Imao sam kontakte sa više desetina funkcionera NATO. Fokusirao sam svoje obaveštajne aktivnosti na političke i vojne strukture, a unutar njih na ličnosti koje rade na pripremi scenarija i na onima što odlučuju. U redovnim susretima sa njima sam spoznao tu strukturu, njihovo delovanje, ličnosti koje učestvuju u pripremi ili donošenju odluka. Tamo je funkcionisao sistem kojim se upravlja iz jednog ili više centara, i što je hijerarhija niža, to su manje znali šta se traži i dešava. U jednom trenutku, deo tih ljudi bi shvatao da je to, zapravo, suprotno njihovim moralnim opredeljenjima, što im je stvaralo košmar u glavama. Pojedinci su ispadali iz tog sistema, neki su se vraćali nazad u svoje zemlje, a neki se prepuštali činovničkoj letargiji, uzimajući dobru platu, školujući decu i provodeći se vikendima po Evropi.

    DUGE PRIPREME

    * IZA svih njih, međutim, stajale su zemlje članice NATO. Da li je na tom nivou bilo podela?
    - Pripreme su trajale dugo iako nisu bile predmet najneposrednijeg razmatranja ni političkog ni vojnog komiteta, ali su u zatvorenim krugovima postojali razni dogovori iza scene, u kojima su učestvovale zemlje koje su se najagresivnije ponašale tokom agresije - pre svega, SAD, Velika Britanija, koja je bila barjaktar u kreiranju planova za agresiju, te Turska i Holandija. Ali, početkom 1998. godine, polovina članica NATO je strepela od trenutka kada će SAD izneti na sto nacrt direktive za političku i medijsku satanizaciju, i vojnu agresiju na SR Jugoslaviju.
    * Od čega su strepele?
    - Strahovale su od ishoda agresije, i tzv. izlazne strategije, jer nisu bile spremne.
    NATO do tada nije imao iskustvo delovanja izvan svojih granica. Za njih su Srbija i Jugoslavija, ipak, bez obzira na period od početka raspada SFRJ do agresije, postojali u političkoj istoriji. Jugoslavija je bila stabilna evropska zemlja, ratovala na strani saveznika u dva svetska rata, razlikovala se po liberalnijem političkom sistemu u odnosu na ostale komunističke zemlje, važan ekonomski i trgovinski partner. Period sankcija je donekle izmenio ovu sliku, ali ne do te mere da bi došlo do takvog razvoja situacije. Zbog toga su se pojedine evropske političke garniture suprotstavljale agresiji. Oktobra, 1998. godine, u Nemačkoj, koja se suprotstavljala intervenciji zbog unutrašnjopolitičkog stanja, pošto nemačke snage nisu imale pravo da izađu izvan prostora NATO - dogodilo se da su pobedile snage čiji su lideri bili od SAD direktno ucenjeni da ili obezbede učešće Nemačke, ili se neće realizovati određena kadrovska politika na nivou tih stranaka. Nemački Bundestag je pod pritiskom SAD bukvalno u tri dana promenio politiku Nemačke i rekao - OK, podržaćemo!
    * Da li se ta, ipak latentna opasnost od podele među članicama, pojačala tokom kampanje?
    - Kampanja je trajala 78 dana, ali period „apsolutne“ kohezije trajao je najviše 10 dana. Već početkom maja došlo je do razlaza, jer je plan bio - izvršiti snažan strategijski napad na celokupnom prostoru Jugoslavije, pri čemu uništiti celokupan odbrambeni sistem, (posebno vazduhoplovstvo, PVO, logističku podršku i objekte komandovanja). Smatralo se da će se time obezbediti uslovi da se u narednih 10 dana stvore uslovi za potpunu kapitulaciju. Bili su upozoravani da to nije niti logično niti moguće, ali su bili uvereni da je NATO tako fleksibilno organizovan da ima rešenja za svaku situaciju i da će to biti jedna strašna pobeda nad nedemokratskim snagama. Smatrali su da će to stvoriti uslove za uvođenje demokratije u zemljama u kojima vladaju tzv. diktatoriski režimi, da je to nužno učiniti na tlu Evrope, i kao opomena svima drugima. NATO će na taj način obezbediti legitimitet za buduće intervencije gde god to budu zahtevali američko-englesko-nemački interesi. Prema američkoj koncepciji, za sva vremena biće eliminisano mešanje UN u legitimne strategijske iterese. Znači, UN će biti mehanizam koji će u ime tzv. međunarodne zajednice obezbeđivati protektorat na okupiranim teritorijama pokrivajući se rezolucijama, kao što je to slučaj sa Rezolucijom 1244.

    PARANOJA I NATO

    * ŠTA se tokom kampanje isprečilo kao problem u NATO?
    - Najpre, kampanja nije trajala kratko, i počeo je da se stvara otpor u pojedinim strukturama zemalja učesnica. Počele su demonstracije u njihovim metropolama. Nisu uspeli za kratko vreme da realizuju ciljeve i došlo je do procene da će kampanja trajati znatno duže.
    Najzad, pojavilo se uverenje da se kampanjom, bez kopnenih snaga, ne mogu postići ciljevi. Sa tim problemom su se spoticali tokom priprema 1998, i na kraju su počeli kampanju bez saglasnosti oko kopnenih snaga koje bi imale zadatak da uspostave okupacioni sistem. Niko nije bio spreman da dovede svoje vojnike, niti je invazija bila praktično izvodljiva sa teritorije susednih zemalja, osim Albanije. Najzad, počeli su da zaziru jedni od drugih. Pitali su se ko radi za srpsku obaveštajnu službu? Zavladala je paranoja. Više od mesec dana od početka agresije, zaključili su u NATO, otiču podaci iz planova o dnevnom angažovanju NATO avijacije. Pitali su se ko to radi za srpsku obaveštajnu službu. Kada sam to čuo, u sebi sam pomislio, pa, valjda mi, Srbi. Je li opet Francuska u ulozi pete kolone? Opet sam u sebi odgovorio - ne više, sada je lista mnogo šira.
    Politika je vestina moguceg,njom sе bave drugorazredni umoviGenijima se vise dopada izazov nemoguceg



  2. #2
    Elita
    Učlanjen
    02.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    у легенди
    Poruke
    20.525
    Tekstova u blogu
    63
    Reputaciona moć
    249

    Podrazumevano Re: НАТО агресија поглед из Брисела

    * Da li se to dogodilo kada je otkrivena vaša veza sa Binelom, ili još ranije?
    - Sumnja je postojala uvek, jer Francuska nije potčinila svoje snage NATO. Pristala je da učestvuje u akciji sa određenim brojem aviona, i ta sumnja je postojala. Kada je Binel otkriven, bio je to šlag na tortu: „A, da, to je to!“ Onda je pala sumnja na Grčku, a potom i na neke druge. Amerika je iskoristila taj povod i krajem aprila je premestila centar odlučivanja o angažovanju snaga, odnosno izboru ciljeva, u London. Time je NATO praktično bio razbijen. Sada su dve zemlje odlučivale o svemu, ostali su jeli sendviče i pili koka-kolu u komandi NATO.
    * Od proleća 1998. imali ste spisak ciljeva NATO. Koliko su se ti planovi poklopili sa onim što se kasnije dogodilo?
    - Sve ciljeve sam imao i tokom 1995. godine, prilikom bombardovanja Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Dakle, već sam imao iskustva u metodologiji koju primenjujem, načinu kako opserviram NATO, u iskustvu sa ljudima. Na našu žalost, 1998. godina je bila kruna mog obaveštajnog rada. Planove sam otkrio, ali je agresija bila gotovo neizbežna. To je bila moja poslednja rečenica u mom poslednjem obaveštajnom izveštaju iz Brisela. Već u proleće te godine sam imao podatke o onome što se sprema u sedištu NATO u Briselu, o koncepciji, snagama, i već taj opšti okvir je zaživeo u maju ili junu. Tada je rečeno - priprema počinje! Počeo je moj operativni rad na temu agresije NATO na SRJ. To se završilo odustajanjem od agresije u oktobru 1998. godine, i mojim povratkom u decembru te godine. Ali, plan je ostao koncepcijski istovetan i primenjen je 24. marta naredne godine.

    IZVEŠTAJ

    * Koji su bili elementi tog plana?
    - Prva i druga faza je bilo sukcesivno uništavanje ciljeva PVO, aerodroma, skladišta, komandnih mesta... To je trebalo da se realizuje u nekoliko dana. A onda, ako režim u Beogradu ne bude „poslušan“, ili pokaže otpor, onda primeniti treću i četvrtu, takozvanu fazu apokalipse. Na nju sam upozorio, takođe. To je bila faza uništavanja svega postojećeg. E, to je žal Veslija Klarka. Tu su njemu zasuzile oči, što nije imao priliku da nisko nadleti srpsku teritoriju i vidi prah, pepeo, svežu krv i lobanje. Ipak, imali su koncepciju globalne odmazde. I verovatno u trenutku kada su se od NATO „odlepili“ Amerika i Velika Britanija zbog straha da im otiču podaci o aktivnostima, verovatno su došli na ideju da realizuju. Već posle nekoliko dana su počeli da gađaju zgrade po Beogradu, moguću listu ciljeva su već realizovali u prvih 10-15 dana. Za njih je maj mesec bio prava mora. Video sam svojim očima da je iseljena fabrika „Moma Stanojlović“ u Batajnici gađana desetinu puta, da su daske lomili kao za potpalu. To je značilo da nemaju izbor ciljeva, da nisu smeli da krenu u tzv. fazu apokalipse. Došli su u dilemu - kako izdržati, kako naterati Miloševića da prihvati pregovore, i kako dočekati 50. godišnjicu NATO koja je trebalo da verifikuje koncepciju za 21. vek.
    POSLUŠNI SOLANA
    SPLETOM okolnosti, na važnim funkcijama su se našli ljudi kao što je Havijer Solana, koji je jednom, kao ministar inostranih poslova, izveo Španiju iz NATO, da bi, uhvaćen u makaze američkih obaveštajnih i tajnih službi, bio doveden da realizuje američke ratne ciljeve kao generalni sekretar NATO. To je čovek koji nema pedigre za takvu funkciju, kao što ga nema ni danas u EU. Ali, njime se upravlja iz jednog ili više centara i on perfektno realizuje njihove interese - smatra Milanović.

    RIZIK OBAVEŠTAJCA
    * DA li ste ikada posumnjali da su sve vreme vašeg boravka u Briselu sagovornici znali ko ste zapravo?
    - Ne. Oni su ispoljili najveći stepen neprofesionalnosti. Naravno, imao sam odgovarajući racionalan strah da mogu biti otkriven, stavljen pod opservaciju i likvidiran. Ali znao sam da formalno sa NATO nemam ništa, niti NATO sa mnom. Nisam akreditovan u NATO, nemam obevezu čuvanja njegovih tajni. Bio sam ministar savetnik za vezu sa EU u političkom smislu. Predstavljao sam se kao neko ko se bavi istraživanjem svih pitanja koja se tiču bezbednosti Jugoslavije, a bezbednost zemlje je za diplomatu zadatak broj jedan. Ti moji kontakti u Briselu su nosili rizik, ali sve do trenutka dok Binel nije priznao kontakt i saradnju sa mnom, bio sam u uverenju da sam bezbedan, jer ako bi moji kontakti sa ljudima u NATO bili kompromitovani, i oni bi izgubili posao i karijeru, pa su i oni morali da me čuvaju. Uz sve mere bezbednosti, kretao sam se lagodno u NATO-u, do poslednjeg trenutka.
    Dubravka SAVIĆ
    (nastaviće se[/QUOTE]
    Politika je vestina moguceg,njom sе bave drugorazredni umoviGenijima se vise dopada izazov nemoguceg

  3. #3
    Buduća legenda C0NSIGLIERI (avatar)
    Učlanjen
    26.07.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Yukon
    Poruke
    26.871
    Reputaciona moć
    1308

    Podrazumevano Re: НАТО агресија поглед из Брисела

    Nisi interesantan, vecerasnja tema je satanizacija SPC, a ovi "gubitnici" o kojima pises su zavrsili na smetljistu istorije i zbog takvih necete u EUropu, zato "get with the program"
    A Mari usque ad Mare

  4. #4
    Elita djurinica (avatar)
    Učlanjen
    21.01.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    KamboDža, dakle
    Poruke
    15.560
    Reputaciona moć
    188

    Podrazumevano Re: НАТО агресија поглед из Брисела

    UA SPC
    ne želim ni da ih pominjem više

    we don't inherit the Earth from our Ancestors,
    we borrow it from our Children

Slične teme

  1. Поглед изнутра
    Autor Koschei.Besmertnii u forumu Politika
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 11.03.2009., 08:46
  2. Odgovora: 97
    Poslednja poruka: 05.11.2008., 21:06
  3. Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 18.08.2008., 17:22
  4. Хрватска агресија на РС!
    Autor НиколаТ u forumu Politika
    Odgovora: 196
    Poslednja poruka: 17.10.2006., 00:31
  5. ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА СВЕТ
    Autor Marty Misterija u forumu Zanimljivosti
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 14.02.2006., 18:50

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •