- Poruka
- 178
"Hal je izmedju tridesetih i pedesetih godina 20. veka bio najcitiraniji autor, proglasavan za najuticajnijeg psihologa svog vremena. (. . .) Njegova teorija...
. . .
- Hal ju je izlozio u 17 postulata i 133 teoreme!
. . .
Osnovne ideje su ove: odvijanje organskih, zivotnih procesa u telu neke jedinke izaziva rast unutrasnje tenzije, ili potrebe za uzimanjem neke materije iz spoljasnje sredine, ili za otklanjanjem neke druge iz tela. Tu se misli na glad, žeđ, potrebu za pražnjenje debelog creva, mokraćne bešike i slično. Ovu unutrašnju tenziju, osnovu potrebe, prepoznaje Hal kao nagonske draži. One se dalje u aktu zadovoljenja povezuju sa aktivnoscu jedinke, i to sa odredjenim tipom ponasanja, onog koje dovodi do ponistavanja te unutrasnje tenzije. A to povezivanje je, u stvari, ucenje, jer se tako formiraju - navike. Jedinka se nauci kako da ponisti unutrasnju tenziju.
Redukcija nagona je, dakle, ono što se javlja u ovom tipu učenja kao potkrepljenje u Pavlovljevom smislu te reči.[[SUP]1[/SUP]] Životinja i čovek (on obično samo kao druga, izvedena, podrazumevana kategorija ispitanika) usvojiće neke oblike ponašanja, one kojima se uspešno redukuje unutrašnja tenzija nastala usled nezadovoljenja nagona. Ti oblici ponašanja postaju navike, a redukcija nagonske tenzije potkrepljuje njihovo formiranje i trajnost. I to porosto zato što su one sa tom redukcijom nagona, odnosno potkrepljenjem, povezane u (istom) vremenu.
. . .
Ad (a). Uočimo da Halova teorija govori o nagonskim dražima kao nužnom pokretaču ponašanja. Nagon nastaje kao poremećaj homeostatičke ravnoteže, a nagonske draži onda odslikavaju taj debalans - potrebu, kao neku vrstu negativnog stanja u organizmu. Cilj potonjih akcija jedinke je, rekli smo, redukcija nagona, odnosno poništavanje, ukidanje nagonskih draži.To je osetljiv deo teorije - kritika je ukazivala na to da u takvom modelu nema mesta za pojam zadovoljstva. Postoji samo zadovoljenje, hod od minusa ka nuli, ali ne i pozitivan, hedonisticki efekat pri zadovoljenju nagona." P. Ognjenovic, "Nase namere i osecanja" str. 204 - 210.
Ukratko, lik je formirao teoriju po kojoj je (stvarno) nemoguce biti imalo srecan, radostan ili (nedaj boze) zadovoljan. Naravno, ta teorija je pogresna... ali 20 godina on to nije mogao da shvati, ali ni vecina Americkh psiho i neuro-naucnika! (Bolje reci, "naucnika")
Zar to nije neverovatno zanimljivo? Sta li je "patologija" tog coveka, i kolika je zapravo? Ne samo njega, nego i rulje naucnika odusevljene sa njime...
[[SUP]1[/SUP]] Potkrepljenje je po Pavlovljevoj terminologiji "davanje bezuslovnog stimulusa", dok je bezuslovni stimulus po Pavlovljevoj terminologiji onaj stimulus koji je okidac za prirodni refleks, a to je uvek refleks koji omogucuje zadovoljavanje neke potrebe organizma, bilo da je to "potreba" da se spasi ruka koja je stavljena u vatru, ili "potreba" da se jede (da hranjive materije koje su neophodne dođu u krv) koju omogucuje lučenje pljuvačke. Dakle, hrana koju je davao psima koje je testirao je bezuslovni stimulus, a svetlo na koje su kasnije lucili pljuvacku (kao pre toga na hranu) je "uslovni stimulus". Stimulus je ono sto se u Srpskom zove "draz", tj. ono sto deluje na receptor (culo). Refleks je zna se sta.
. . .
- Hal ju je izlozio u 17 postulata i 133 teoreme!
. . .
Osnovne ideje su ove: odvijanje organskih, zivotnih procesa u telu neke jedinke izaziva rast unutrasnje tenzije, ili potrebe za uzimanjem neke materije iz spoljasnje sredine, ili za otklanjanjem neke druge iz tela. Tu se misli na glad, žeđ, potrebu za pražnjenje debelog creva, mokraćne bešike i slično. Ovu unutrašnju tenziju, osnovu potrebe, prepoznaje Hal kao nagonske draži. One se dalje u aktu zadovoljenja povezuju sa aktivnoscu jedinke, i to sa odredjenim tipom ponasanja, onog koje dovodi do ponistavanja te unutrasnje tenzije. A to povezivanje je, u stvari, ucenje, jer se tako formiraju - navike. Jedinka se nauci kako da ponisti unutrasnju tenziju.
Redukcija nagona je, dakle, ono što se javlja u ovom tipu učenja kao potkrepljenje u Pavlovljevom smislu te reči.[[SUP]1[/SUP]] Životinja i čovek (on obično samo kao druga, izvedena, podrazumevana kategorija ispitanika) usvojiće neke oblike ponašanja, one kojima se uspešno redukuje unutrašnja tenzija nastala usled nezadovoljenja nagona. Ti oblici ponašanja postaju navike, a redukcija nagonske tenzije potkrepljuje njihovo formiranje i trajnost. I to porosto zato što su one sa tom redukcijom nagona, odnosno potkrepljenjem, povezane u (istom) vremenu.
. . .
Ad (a). Uočimo da Halova teorija govori o nagonskim dražima kao nužnom pokretaču ponašanja. Nagon nastaje kao poremećaj homeostatičke ravnoteže, a nagonske draži onda odslikavaju taj debalans - potrebu, kao neku vrstu negativnog stanja u organizmu. Cilj potonjih akcija jedinke je, rekli smo, redukcija nagona, odnosno poništavanje, ukidanje nagonskih draži.To je osetljiv deo teorije - kritika je ukazivala na to da u takvom modelu nema mesta za pojam zadovoljstva. Postoji samo zadovoljenje, hod od minusa ka nuli, ali ne i pozitivan, hedonisticki efekat pri zadovoljenju nagona." P. Ognjenovic, "Nase namere i osecanja" str. 204 - 210.
Ukratko, lik je formirao teoriju po kojoj je (stvarno) nemoguce biti imalo srecan, radostan ili (nedaj boze) zadovoljan. Naravno, ta teorija je pogresna... ali 20 godina on to nije mogao da shvati, ali ni vecina Americkh psiho i neuro-naucnika! (Bolje reci, "naucnika")
Zar to nije neverovatno zanimljivo? Sta li je "patologija" tog coveka, i kolika je zapravo? Ne samo njega, nego i rulje naucnika odusevljene sa njime...
[[SUP]1[/SUP]] Potkrepljenje je po Pavlovljevoj terminologiji "davanje bezuslovnog stimulusa", dok je bezuslovni stimulus po Pavlovljevoj terminologiji onaj stimulus koji je okidac za prirodni refleks, a to je uvek refleks koji omogucuje zadovoljavanje neke potrebe organizma, bilo da je to "potreba" da se spasi ruka koja je stavljena u vatru, ili "potreba" da se jede (da hranjive materije koje su neophodne dođu u krv) koju omogucuje lučenje pljuvačke. Dakle, hrana koju je davao psima koje je testirao je bezuslovni stimulus, a svetlo na koje su kasnije lucili pljuvacku (kao pre toga na hranu) je "uslovni stimulus". Stimulus je ono sto se u Srpskom zove "draz", tj. ono sto deluje na receptor (culo). Refleks je zna se sta.
Poslednja izmena:
