manje_zlo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.254
Председник Тадић: Русија и Србија имају нове економске и политичке пројекте
После светске финансијске кризе, која је јако погодила и Русију и Србију, шта као пријатељи и партнери можемо да урадимо на плану неких заједничких пројеката који би помогли да нас извуку из кризе?
- Увек постоји могућност да Русија и Србија учествују у новим иницијативама, Oне имају нове политичке и економске пројекте, који су од обостране користи, aли и принципи којe смо последњих година усвојили у политикчком смислу и верификовали у економском смислу - да у свим иницијативама у којима учествујемо поштујемо обостране интересе - треба да буду испоштовани убудуће и сигуран сам да ће тако и бити.
Ја пажљиво пратим збивања у свим земљама – а то подразумева и Русију – и знам да се Русија суочава са својеврсним тешкоћама у одбрани курса рубље, поготову у околностима када је дошло до пада цене енергената на светском, финансијском тржишту. С друге стране, ми се налазимо пред почетком рада једне нове компаније у Србији, наше заједничке компаније – руско-српске, или српско-руске компаније “Гаспром”. и налазимо се на почетку реализације енергетског пројекта континенталног значаја – изградње “Јужног тока”, који би заједно са “Северним током” и пројектом “Набуко” требало да обезбеди енергетску стабилност читаве Европе и Евроипске уније. Ја сам веома задовољан што се Србија налази негде у средишту тог пројекта као земља која је на путу од руских енергената до крајњих корисника. И Србија може базирати свој индустријски развој и своју економију на допремању, складиштењу и транспорту гаса преко ових наших простора. Према томе, вољни смо да све своје снаге упрегнемо у реализацију тих пројеката. Али истовремено, у овој години, када се сви суочавамо са финансијскиом тешкоћама, веома је важно да реазмотримо могућности међусобне помоћи, финансијске помоћи и помоћи у међународним финансијским институцијама. Наравно, Србија има кудикамо мањи потенцијал него Русија у овом тренутку да тако нешто учини, али ми рачунамо на подршку Русије. Још једном и као и увек до сада.
Да ли је Србији потребно да се обрати Русији за помоћ само на финансијском плану?
- Ми ћемо пажљиво анализирати економску ситуацију у Србији из дана у дан, јер лице ове кризе се мења као вирус најинтензивније болести, тако да ћемо у складу са тим и доносити одлуку о захтевима за финансијском помоћи. Наравно, таква помоћ ће зависити од тренутне финансијске ситуације у Руској централној банци. И то се питање отвара.
Морам да питам о ситуацији на Космету – сутра је годишњица једностраног проглашења независности Косова, неколико месеци у покрајини функционише Еулекс, који је тамо инсталиран под одређеним и стриктно формулисаним од српске стране условима. Како можете да прокоментаришете ситуацију и које још кораке Ви као председник и Влада Србије можете предузети у циљу коначног решавања косовског проблема?
- Прво треба да пођемо од једног практичног, принципијелног и непромењивог става да Србија никада неће признати независност Косова и Метохије. Друго, демократска Србија проблему Косова приступа не употребом силе, већ искреним и великим напором да се из политичко-безбедносне равни, из равни тешких злочина који су вршени над обема странама, будућност Косова и Метохије пренесе у правну раван. И резолуцијом у Генералној скупштини Уједињених нација учињен је велики успех и први корак у тој стратегији, везаној за Косово и Метохију, коју Србија има. Ви сте у потпуности у праву када наглашавате да је Еулекс на Косову и Метохији инсталиран на основу одлуке СБ УН и да је његово присуство легализовано и легитимизовано управо као и присуство УНМИК и Кфор. То су три међународне институције које имају јасно дефинисане задатке и одлуком СБ дефинисано је да је Србија незаобилазни партнер у функционисању тих институција на Косову. Ја сам на принципијелној подршци током доношења одлука у СБ УН веома захвалан вашој земљи. Ми ових дана улазимо у преговоре са УНМИК и УН око шест тачака које су од фундаменталног значаја за сам живот на Косову и Метохији, поготово оним територијама на којима су Срби већински народ. Ми очекујемо да ће се након одлуке Међународног суда правде, а Србија са пуном озбиљношћу приступа целокупном том процесу, створити нови услови за успостављање компромисног решења, којим би били заштићени легитимни интереси свих страна и у којима не би једна страна – косовски албанци – добила све, а Србија изгубила све. Ми, дакле, бранимо наш интегритет, целовитост, принципе међународног права, тако што штитимо наше легитимне националне интересе и животе наших људи, не угрожавајући при том животе Албанаца на Косову и припаднике других етничких заједница, а истовремено нудимо модел за сличне националне конфликте, где год се они појаве у свету. Данас Србију нико не може да оптужи да крши људска права, да крши међународна права, да крши међународни поредак, и данашња Србија, по мом мишљењу, заслужује признање за начин на који наступа у решавању питања Косова и Метохије, које је једно од најболнијих и најосетљивијих питања за нашу земљу.
Дозволите ми да кажем само још једну ствар. Покушај сецесије Косова од Србије, за који верујем да ће на крају бити неуспешан, мотивисан је искључиво националним разлозима. Има много региона у свету са слично национално мотивисаним покушајем сецесије. Ако би се евентуално властима Србије могла дати примедба да су угрожавале људска права Албанцима на Косову 90-их година, то се свакако не може дати као примедба властима Србије данас, ни 2008. године, када је нелегално проглашена независност Косова, ни 2009. године, када Србија на међународно-правном терену, поштујући права свих, чини огроман напор да се једном за свагда тај велики историјски конфликт између Срба и Албанаца реши, али да буду поштована права свих учесника у том конфликту.
У вези са формирањем косовско-безбедносних снага ви сте упутили писма генералним секретарима УН и НАТО. Шта се дешава сада, како се развијају ваши односи са НАТО у вези са догађајима око тих снага?
- Ми смо упутили врло принципијелан протест, не само у овом тренутку, него и у току преговора о будућем статусу Косова и Метохије, када је први пут у Ахтисаријевом плану наговештена могућност формирања Косовских безбедносних снага. Али и пре тога, подсећам вас, као министар одбране и као председник Србије, ја сам се увек супростављао таквом решењу, јер сматрам да је оно нецелисходно и врло опасно за Србију и читав регион. Да појасним. Ја не мислим да су те снаге, које су наоружане лаким наоружањем, од 2.500 припадника, овог тренутка безбедносни ризик за Србију, али нико данас не може да предвиди каква ће форма тих снага бити у годинама које долазе. И због тога је наше упозорење врло оштро и принципијелно. Наш став је да Косово треба да буде демилитаризовано након свих ратних збивања, а не додатно наоружавано. Због тога је наша политика и конзистентна и целовита. Ја верујем да се и у НАТО, и у међународним институцијама, Уједињеним нацијама, анализира наша порука и истовремено схвата да Србија неће, нити жели да буде фактор нове нестабилности. Напротив, Србија ће бити фактор стабилности, јер је мирољубива политика у основи свих наших настојања на Косову и Метохији. Али верујем, како буде пролазило време и како се у једном реалистичном контексту буду сагледавале све последице у такозваној независној државној творевини Косово и Метохија, да ће и међународни чиниоци мењати свој приступ сваком појединачном решењу, па и овом о формирању Косовских безбедносних снага, али је за то потребно извесно време.
Нешто о војно-техничкој сарадњи. Последњих година она се некако слабо развија између Русије и Србије. Шта Ви као председсник и врховни командант мислите, шта треба учинити да се ту поправи ситуација и да Русија некако помогне српској војсци у погледу модернизације?
- Закуцали сте ми на отворена врата. Дакле, то је један витални интерес српских оружаних снага и неки започети пројекти на жалост још нису довршени, као што је модернизација наших летелица – борбених хеликоптера. Неки су довршени, као што је модернизација и ремонт наших надзвучних авиона МИГ, али постоји још једна широка област у којој можемо да постигнемо изузетно добра решења и то је легитимна потреба нашег укупног система безбедности Србије. Ми чекамо одговор руске стране на наше упите, које смо поставили има већ доста времена.
Да ли се то највише односи на авијацију?
- У овом тренутку је за авијацију таква сарадња изузетно потребна, с обзиром да је познато да ми имамо практично само летелице руске, француске и српске производње. Тако да у оном домену где имамо руску производњу – а то су хеликоптери Ми-24, Ми-17, Ми-8 и Ми-29 - потпуно је природно да сарађујемо у технолошком напретку у војном смислу, су и друге области отворене. Ми смо једна транспаретна оружана снага са транспаретним начином модернизације и побољшањима квалитета наше опреме и наоружања. Србија је данас у међународном смислу једна респектабилна демократија, у којој су оружане снаге под цивилном контролом и ту нема апсолутно никакве тајне. Ми смо за сарадњу у тој области апсолутно отворени.
После светске финансијске кризе, која је јако погодила и Русију и Србију, шта као пријатељи и партнери можемо да урадимо на плану неких заједничких пројеката који би помогли да нас извуку из кризе?
- Увек постоји могућност да Русија и Србија учествују у новим иницијативама, Oне имају нове политичке и економске пројекте, који су од обостране користи, aли и принципи којe смо последњих година усвојили у политикчком смислу и верификовали у економском смислу - да у свим иницијативама у којима учествујемо поштујемо обостране интересе - треба да буду испоштовани убудуће и сигуран сам да ће тако и бити.
Ја пажљиво пратим збивања у свим земљама – а то подразумева и Русију – и знам да се Русија суочава са својеврсним тешкоћама у одбрани курса рубље, поготову у околностима када је дошло до пада цене енергената на светском, финансијском тржишту. С друге стране, ми се налазимо пред почетком рада једне нове компаније у Србији, наше заједничке компаније – руско-српске, или српско-руске компаније “Гаспром”. и налазимо се на почетку реализације енергетског пројекта континенталног значаја – изградње “Јужног тока”, који би заједно са “Северним током” и пројектом “Набуко” требало да обезбеди енергетску стабилност читаве Европе и Евроипске уније. Ја сам веома задовољан што се Србија налази негде у средишту тог пројекта као земља која је на путу од руских енергената до крајњих корисника. И Србија може базирати свој индустријски развој и своју економију на допремању, складиштењу и транспорту гаса преко ових наших простора. Према томе, вољни смо да све своје снаге упрегнемо у реализацију тих пројеката. Али истовремено, у овој години, када се сви суочавамо са финансијскиом тешкоћама, веома је важно да реазмотримо могућности међусобне помоћи, финансијске помоћи и помоћи у међународним финансијским институцијама. Наравно, Србија има кудикамо мањи потенцијал него Русија у овом тренутку да тако нешто учини, али ми рачунамо на подршку Русије. Још једном и као и увек до сада.
Да ли је Србији потребно да се обрати Русији за помоћ само на финансијском плану?
- Ми ћемо пажљиво анализирати економску ситуацију у Србији из дана у дан, јер лице ове кризе се мења као вирус најинтензивније болести, тако да ћемо у складу са тим и доносити одлуку о захтевима за финансијском помоћи. Наравно, таква помоћ ће зависити од тренутне финансијске ситуације у Руској централној банци. И то се питање отвара.
Морам да питам о ситуацији на Космету – сутра је годишњица једностраног проглашења независности Косова, неколико месеци у покрајини функционише Еулекс, који је тамо инсталиран под одређеним и стриктно формулисаним од српске стране условима. Како можете да прокоментаришете ситуацију и које још кораке Ви као председник и Влада Србије можете предузети у циљу коначног решавања косовског проблема?
- Прво треба да пођемо од једног практичног, принципијелног и непромењивог става да Србија никада неће признати независност Косова и Метохије. Друго, демократска Србија проблему Косова приступа не употребом силе, већ искреним и великим напором да се из политичко-безбедносне равни, из равни тешких злочина који су вршени над обема странама, будућност Косова и Метохије пренесе у правну раван. И резолуцијом у Генералној скупштини Уједињених нација учињен је велики успех и први корак у тој стратегији, везаној за Косово и Метохију, коју Србија има. Ви сте у потпуности у праву када наглашавате да је Еулекс на Косову и Метохији инсталиран на основу одлуке СБ УН и да је његово присуство легализовано и легитимизовано управо као и присуство УНМИК и Кфор. То су три међународне институције које имају јасно дефинисане задатке и одлуком СБ дефинисано је да је Србија незаобилазни партнер у функционисању тих институција на Косову. Ја сам на принципијелној подршци током доношења одлука у СБ УН веома захвалан вашој земљи. Ми ових дана улазимо у преговоре са УНМИК и УН око шест тачака које су од фундаменталног значаја за сам живот на Косову и Метохији, поготово оним територијама на којима су Срби већински народ. Ми очекујемо да ће се након одлуке Међународног суда правде, а Србија са пуном озбиљношћу приступа целокупном том процесу, створити нови услови за успостављање компромисног решења, којим би били заштићени легитимни интереси свих страна и у којима не би једна страна – косовски албанци – добила све, а Србија изгубила све. Ми, дакле, бранимо наш интегритет, целовитост, принципе међународног права, тако што штитимо наше легитимне националне интересе и животе наших људи, не угрожавајући при том животе Албанаца на Косову и припаднике других етничких заједница, а истовремено нудимо модел за сличне националне конфликте, где год се они појаве у свету. Данас Србију нико не може да оптужи да крши људска права, да крши међународна права, да крши међународни поредак, и данашња Србија, по мом мишљењу, заслужује признање за начин на који наступа у решавању питања Косова и Метохије, које је једно од најболнијих и најосетљивијих питања за нашу земљу.
Дозволите ми да кажем само још једну ствар. Покушај сецесије Косова од Србије, за који верујем да ће на крају бити неуспешан, мотивисан је искључиво националним разлозима. Има много региона у свету са слично национално мотивисаним покушајем сецесије. Ако би се евентуално властима Србије могла дати примедба да су угрожавале људска права Албанцима на Косову 90-их година, то се свакако не може дати као примедба властима Србије данас, ни 2008. године, када је нелегално проглашена независност Косова, ни 2009. године, када Србија на међународно-правном терену, поштујући права свих, чини огроман напор да се једном за свагда тај велики историјски конфликт између Срба и Албанаца реши, али да буду поштована права свих учесника у том конфликту.
У вези са формирањем косовско-безбедносних снага ви сте упутили писма генералним секретарима УН и НАТО. Шта се дешава сада, како се развијају ваши односи са НАТО у вези са догађајима око тих снага?
- Ми смо упутили врло принципијелан протест, не само у овом тренутку, него и у току преговора о будућем статусу Косова и Метохије, када је први пут у Ахтисаријевом плану наговештена могућност формирања Косовских безбедносних снага. Али и пре тога, подсећам вас, као министар одбране и као председник Србије, ја сам се увек супростављао таквом решењу, јер сматрам да је оно нецелисходно и врло опасно за Србију и читав регион. Да појасним. Ја не мислим да су те снаге, које су наоружане лаким наоружањем, од 2.500 припадника, овог тренутка безбедносни ризик за Србију, али нико данас не може да предвиди каква ће форма тих снага бити у годинама које долазе. И због тога је наше упозорење врло оштро и принципијелно. Наш став је да Косово треба да буде демилитаризовано након свих ратних збивања, а не додатно наоружавано. Због тога је наша политика и конзистентна и целовита. Ја верујем да се и у НАТО, и у међународним институцијама, Уједињеним нацијама, анализира наша порука и истовремено схвата да Србија неће, нити жели да буде фактор нове нестабилности. Напротив, Србија ће бити фактор стабилности, јер је мирољубива политика у основи свих наших настојања на Косову и Метохији. Али верујем, како буде пролазило време и како се у једном реалистичном контексту буду сагледавале све последице у такозваној независној државној творевини Косово и Метохија, да ће и међународни чиниоци мењати свој приступ сваком појединачном решењу, па и овом о формирању Косовских безбедносних снага, али је за то потребно извесно време.
Нешто о војно-техничкој сарадњи. Последњих година она се некако слабо развија између Русије и Србије. Шта Ви као председсник и врховни командант мислите, шта треба учинити да се ту поправи ситуација и да Русија некако помогне српској војсци у погледу модернизације?
- Закуцали сте ми на отворена врата. Дакле, то је један витални интерес српских оружаних снага и неки започети пројекти на жалост још нису довршени, као што је модернизација наших летелица – борбених хеликоптера. Неки су довршени, као што је модернизација и ремонт наших надзвучних авиона МИГ, али постоји још једна широка област у којој можемо да постигнемо изузетно добра решења и то је легитимна потреба нашег укупног система безбедности Србије. Ми чекамо одговор руске стране на наше упите, које смо поставили има већ доста времена.
Да ли се то највише односи на авијацију?
- У овом тренутку је за авијацију таква сарадња изузетно потребна, с обзиром да је познато да ми имамо практично само летелице руске, француске и српске производње. Тако да у оном домену где имамо руску производњу – а то су хеликоптери Ми-24, Ми-17, Ми-8 и Ми-29 - потпуно је природно да сарађујемо у технолошком напретку у војном смислу, су и друге области отворене. Ми смо једна транспаретна оружана снага са транспаретним начином модернизације и побољшањима квалитета наше опреме и наоружања. Србија је данас у међународном смислу једна респектабилна демократија, у којој су оружане снаге под цивилном контролом и ту нема апсолутно никакве тајне. Ми смо за сарадњу у тој области апсолутно отворени.
