- Poruka
- 178
-
- Popularno:
- Da li je starenje placebo ljudskog uma?
- Šta najviše volite kod sebe?
- Zašto većinu razvoda brakova započinju...
- Jedna studija je dovela u vezu veličinu...
- jel bila skoro..
- Samozadovoljavanje
- Otac Joil samouki istoricar - Srbi su...
- Због чега сте на Крсти?
- Izrael izvršio vazdušni napad; čule su...
- najduža reč u srpskom jeziku
PONOS
- Začetnik teme besmrtna
- Datum pokretanja
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Kako nemaju....ti bi da svi budu gordo ponosni, tj drustveno ponosni....pnosan sam zbog toga i toga...koje je bolje od ostalih ili od toga i toga...
"normalan covek se ne ponosi sa necim sto zna da ne zavisi samo od njega"
ja ne bih mogao da se slozim sa ovim...
jeste da si preneo sve u drugu ravan, a ne ravan covek prema sebi i covek prema drustvu, i da jeste zanimljiva i ta mogucnost....
Normalan covek zna da sve zavisi od svega....
Svaka aktivnost zavisi od sinocnjeg sna, od inspiracije kao dodatnog goriva u trenutku...znaci i od uslova i od drugih...
Ti jesi hteo da naglasis da komparativni ponos nije normalan...onda sportisti nisu normalni , oni su uvek komparativni ,a mogu sve da gledaju i kao apsolutno , ako nisu dueli-sportovi...
Ali nema sanse da ne shvate da pobedom dobijaju validnost i ukus pobede , a ponos koji osecaju apsolutnim rezultatom uvek se nadje neko da ospori na najruzniji nacin....sazaljenjem...
Skup sazaljenje ostalih+ponos dostignuca kod osobe=prelazak u kompetitivni mod.....povecanjem kriterijuma za ponos,a i direktno pretvaranjem u izazov....prema drugima....
Tacno je da ja mislim da nije pozitivan takav ponos, ali je stvarno malo onih koji su ponosni bez icega....ili kako rekoh ka unutra....jer onda tek neces biti normalan, jer ne uvazavas mnogo jacu stvar a to je konfomno i clanstvo u zajednici...a tu nema govora da je to nebitno ili manje bitno od shvatanja ponosa....
Bas kao i dostojanstvo coveka sto moze da se tumaci dvojako...
Kao i sukob kod dva coveka sto moze da se shvata kao covek ima cilj i ja sam mu bio na putu....zgazio me....
Ali moze da se shvati i kao zgazio me , jer je imao nesto protiv mene, sto je mnogo manje tacno , ali ljudi se uvek hvataju za ovu varijantu...
Uz ovo se cesto kaze "ne shvataj licno , nemam nista protiv tebe, ali evo sad cu da te zgazim"....
"normalan covek se ne ponosi sa necim sto zna da ne zavisi samo od njega"
ja ne bih mogao da se slozim sa ovim...
jeste da si preneo sve u drugu ravan, a ne ravan covek prema sebi i covek prema drustvu, i da jeste zanimljiva i ta mogucnost....
Normalan covek zna da sve zavisi od svega....
Svaka aktivnost zavisi od sinocnjeg sna, od inspiracije kao dodatnog goriva u trenutku...znaci i od uslova i od drugih...
Ti jesi hteo da naglasis da komparativni ponos nije normalan...onda sportisti nisu normalni , oni su uvek komparativni ,a mogu sve da gledaju i kao apsolutno , ako nisu dueli-sportovi...
Ali nema sanse da ne shvate da pobedom dobijaju validnost i ukus pobede , a ponos koji osecaju apsolutnim rezultatom uvek se nadje neko da ospori na najruzniji nacin....sazaljenjem...
Skup sazaljenje ostalih+ponos dostignuca kod osobe=prelazak u kompetitivni mod.....povecanjem kriterijuma za ponos,a i direktno pretvaranjem u izazov....prema drugima....
Tacno je da ja mislim da nije pozitivan takav ponos, ali je stvarno malo onih koji su ponosni bez icega....ili kako rekoh ka unutra....jer onda tek neces biti normalan, jer ne uvazavas mnogo jacu stvar a to je konfomno i clanstvo u zajednici...a tu nema govora da je to nebitno ili manje bitno od shvatanja ponosa....
Bas kao i dostojanstvo coveka sto moze da se tumaci dvojako...
Kao i sukob kod dva coveka sto moze da se shvata kao covek ima cilj i ja sam mu bio na putu....zgazio me....
Ali moze da se shvati i kao zgazio me , jer je imao nesto protiv mene, sto je mnogo manje tacno , ali ljudi se uvek hvataju za ovu varijantu...
Uz ovo se cesto kaze "ne shvataj licno , nemam nista protiv tebe, ali evo sad cu da te zgazim"....
- Poruka
- 29.534
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
- Poruka
- 29.534
vidim i ti obradjujes .
- Poruka
- 178
- Poruka
- 29.534
- Poruka
- 51.779
Epa, tako kazi...! Jer ponos sam po sebi ni najmanje nije los, nego je bas pozeljan.
Ne znam sta bi covek bez njega predstavljao nego "krpu" u svojim i tudjim ocima!
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
Ipak si pobrkala mnogo toga i sa religioznog i sa psihološkog aspekta. U hodu si pokušala da koriguješ definicije (što je TP dobro obradio) ali i dalje stojiš iza početnih definicija. Kakav je taj tvoj ponos?
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
ristob
Veoma poznat
- Poruka
- 12.338
Padanje (na doope).
- Poruka
- 29.534
Ipak si pobrkala mnogo toga i sa religioznog i sa psihološkog aspekta. U hodu si pokušala da koriguješ definicije (što je TP dobro obradio) ali i dalje stojiš iza početnih definicija. Kakav je taj tvoj ponos?
sta te briga
vrlo realan
i dalje stojim iza svega sto sam napisala...
povadjeno je iz strucne literature sve nisam ja to izmisljala
Poslednja izmena:
- Poruka
- 29.534
nerealno sagledavanje sebe i drugih ...
mnogo zla...
preveliki ponos je podloga za sve ostale lose osobine kod coveka...
on razara neciju licnost, destruktivno deluje po njega i okolinu...
iako to osoba ne vidi..
preveliki ponos zaslupljuje coveka s obzirom na istinu...
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
- Poruka
- 178
Kako bih to nazvao... razmsljanje; tipa: "do odredjene granice to valja (i, ako je ne doseze, onda: sto je blize njoj to je bolje) ali kad' se ona predje onda je to lose. To onda nije to ...!" se ne moze nazvati karakteristikom laickog razmisljanja, ali moze se nazvati karakteristikom razmisljanja [1] osoba koje gledaju kako socijalno okruzenje misli i glavne crte stavova toga okruzenja stavljaju kao okvire svom umu, okvire koje ne zele da prekorace.
Pa takvi ljudi kazu da valja biti pametan, ali ne pre-vise.
Pa takvi kazu da valja biti dobar, ali ne pre-vise,
itd.
Reci "previse", "zivotinjsko", itd. se ne koriste u naucnim razgovorima o psihi. Moze se naici na "slicne" izraze tipa: "neproporcionalno" ili "moralno indiferentno".
Najinteresantnije je kada se dobro razmotri sta se krije iza "u nicemu ne valja previse..."... Krije se obicna redukcionisticka pretpostavka da su sve psihicke funkcije proizvod mozga, i determinisane radom pobudjivanja odredjenih neurona... isto kao sto su to i fizicke funkcije. To je samo pretpostavka, posto to nije dokazano.
Sada vec mozemo videti sta misle osobe koje kazu da ne valja biti previse moralan: misle da je u mozgu neki centar za moral, koji ako se previse razvije vrsi pritisak na lobanju, koji da bi bio eliminisan neke druge celije (glija celije, ili ko zna sta) moraju da se smanje... pa nema "mesta" za toliki moral u lobanji. Druga mogucnost je da misle da preveliak razvijenost nekog "sto ima veze sa razmisljanjem" centra izaziva presporo reagovanje (jer se predugo misli, a misljenje je odlaganje reakcije, fenomenoloski gledano) pa tako i na neki nacin kvalitativno neadekvatno sporo reagovanje. Jedna od ove dve "gluposti" (jer su nedokazane pretpostavke) se krije iza koristenja izraza "pre" i sl.
[SUB]1[/SUB]. [SUP]Zato sto biti laik ne znaci i imati predrasude, kao ovde.[/SUP]
Pa takvi ljudi kazu da valja biti pametan, ali ne pre-vise.
Pa takvi kazu da valja biti dobar, ali ne pre-vise,
itd.
Reci "previse", "zivotinjsko", itd. se ne koriste u naucnim razgovorima o psihi. Moze se naici na "slicne" izraze tipa: "neproporcionalno" ili "moralno indiferentno".
Najinteresantnije je kada se dobro razmotri sta se krije iza "u nicemu ne valja previse..."... Krije se obicna redukcionisticka pretpostavka da su sve psihicke funkcije proizvod mozga, i determinisane radom pobudjivanja odredjenih neurona... isto kao sto su to i fizicke funkcije. To je samo pretpostavka, posto to nije dokazano.
Sada vec mozemo videti sta misle osobe koje kazu da ne valja biti previse moralan: misle da je u mozgu neki centar za moral, koji ako se previse razvije vrsi pritisak na lobanju, koji da bi bio eliminisan neke druge celije (glija celije, ili ko zna sta) moraju da se smanje... pa nema "mesta" za toliki moral u lobanji. Druga mogucnost je da misle da preveliak razvijenost nekog "sto ima veze sa razmisljanjem" centra izaziva presporo reagovanje (jer se predugo misli, a misljenje je odlaganje reakcije, fenomenoloski gledano) pa tako i na neki nacin kvalitativno neadekvatno sporo reagovanje. Jedna od ove dve "gluposti" (jer su nedokazane pretpostavke) se krije iza koristenja izraza "pre" i sl.
[SUB]1[/SUB]. [SUP]Zato sto biti laik ne znaci i imati predrasude, kao ovde.[/SUP]
Poslednja izmena:
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Kad pricam o ponosu, dostojanstvu, mogu to da drzim u paketu sa postovanjem...
Ako uzmemo taj ugao sagledavanja, ponos+postovanje+dostojanstvo...
onda je ponos ka unutra vezan na prvi pogled za samopostovanje.
Kazem na prvi pogled zato sto onda ne treba mnogo sagledavati na taj nacin zato sto je redak, vec je mozda svrsishodnije sagledavati kroz persona publica i persona privata...
Osobi je bitno tudje postovanje, tudji rejting, dostojanstvo medju drugima, i to pretvaraju i povezuju u ponos.O tome su ovde pricali ljudi , ukljucujuci i autora teme.Pri tome se drzi na rezervi "senat" tj krug onih koji doprinose vasem utisku dostojanstva koje imate kroz postovanje drugih....Senat je promenjljiv i osoba koja je cool flegma egocentrik vrlo brzo moze da promeni i iskljuci osobu iz senata, i to se zove sujeta....
Taj ponos koji zovem hijararhijski ponos jer je komparativan i zavisi od vase hijararhije u okruzenju, je po meni uvek gordost, ali ovde vidim mnogi zastupaju da je to ponos, pa hajde da nadjem kompromis i to nazovem hijararhijskim ponosom, tj ponos koji imamo zato sto smo pobedili na nekom takmicenju i zato sto nas svi slave....i postuju...
Realno tumacimo to , jer nismo digli nos...samo uzivamo u slavi...
Ponos koji je persona privata je ponos koji ona oseca i cesto zavisi od okolnosti , a ne samo od rezultata, kad oseti da je dala nesto vise od sebe, slicno ushicenju koje proizvodi umetnicko delo jer pravo ushicenje je hod na granici nase percepcije i mogucnosti...
Ovaj ponos ja zovem ponos, a videcemo da li je vezan za samopostovanje ili nije...
I ovde nailazimo na najjacu osobinu ponosa persone private, koja je i glavni krivac zasto je malo cistunaca....sa samo ovim ponosom...
Ponos kod persona private, dakle ponos zato sto smo istrcali maksimalno dobro u tom trenutku , sto smo se borili , je relativno kratak....on traje intezivno u toku proces, bilo on takmicenje ili proces kreacije, traje neko vreme i posle zavrsetka procesa, ali onda nestaje...
Nestaje zato sto smo mi osoba koja daje nove i nove izazove i norme koje dreba dostici , ali samom sebi....
U tom trenutku znaci imamo samopostovanje , ali nemamo ponos u smislu ushicenja, imamo ponos u smislu konstantnog shvatanja sebe kao vrednosti koja treba da se razvija , a moze i da se degradira....ovo drugo nekima fali , a to cesto tumace neke osobe kao zlo kod ponosa...a nije.....to nije strasno sto detetu koje skoci jedan stepenik , a tek je prohodalo to izgleda kao dostignuce vredno ajfelovog tornja...
Dete mi je dobar primer zato sto jos nije proslo sociolosku dresuru i stvaranje socioloskog identiteta, koji se stvara tek posle 4,5 godine, odmah posle stvaranja personalnog identiteta....
Neko ce reci da je skromnost mana, jer onda osoba ne povecava velikim koracima zahtev prema sebi, a oseca ponos ka unutra, tj perosna privata ponos...
Kod persona publica, naprotiv ponos traje neograniceno i nije potrebno stalno ga stvarati...
Kod persona privata , ako dugo ne napravite nesto , vi camite, prestane da se oseca unutrasnje zadovoljstvo i pocinje trulez, melanholija , depresija, dosada....ugrozenost, zloba, pakost....
Kod persona publica , vasi protekli rezultati cine da odrzavate dostojanstvo i prestiz i godrost i taj ponos (?) bez mnogo truda, samo odrzavanjem ili po izboru i novim nadodavanjem....zavisi od ambicija.....
Zato se mnogi ljudi okrecu ka slavoljublju i tom dostojanstvu i ponosu tipa persona publica , u smislu zadovoljenja svojih emocija, dok ne poricem vaznost u smislu drustvenog vrednovanja, i uticaja, koji je bitan za prezivljavanje....
Konformnost je neotudjivi deo ljudskog zivota u zajednici i to nemojmo nikad zaboraviti...
Zadovoljstvo zbog dobijanja visih pozicija u takvoj hijararhiji je normalno , ili ocekivano, dok je u smislu zadovoljenja licnih potreba i ponosa persona privata...
Medjutim vrlo lako se sklizne u ponos persona publica zato sto on stoji na tacni , ponudjen od strane ostalih , kroz idolopoklonstvo , idealizovanje , postovanje i stalno sujetno pominjanje.....odrzavanje hijararhije, koja u tom pojavnom obliku cak i nema istinit karakter vec je od strane ostalih forsirana hijararhija zbog mnostva vrlo licnih i prljavih ciljeva....od kopiranja do uzdizanja pre obaranja...
Dakle sta preostaje osobi koja bi da se malo odmori od sebi postavljenih ciljeva koji bi je zadovoljili i izazivali stalno osecaj ponosa u smislu ushicenja , u obliku licni ponos?
Pa preostaje uzivanje u ponosu zbog uspeha koji pruzaju drugi i u polozaju na koji ste dosli tim svojim uspehom...koji ne mora da bude opste prihvacen vec moze da bude i totalno izmedju dve osobe, gde je ta druga u vasem slucaju "senat"....kao npr kod zabavnosti u izlascima...tu je senat najvise par osoba....
I mnogo je lakse...stalno pozivati i izazivati taj ponos, a to se lako cini , jedna rec i neko ce vam snishoditi , neko ce se ljubazno poneti i napomenuti nesto novo u domenu u kojem ste faca i slicno...
A sve je to gordost ...mala i kontrolisana u smislu dobijanja samopostovanja i sigurnosti ili velika i sustinska, narcisoidna ili snobovska , bar po meni...
Cak i kad vas vasa baba pohvali , sve iz ljubavi, ovo je moj unuk, moja sreca....rizik je da iz licnog ponosa uzajamne ljubavi vrlo lako predjete u ponos persona publica, tj cim baba pomene "najbolji u skoli" odmah je poslat upit dodatnog zadovoljstva.
Ovo pricam zbog jednog mog stava , a to je "pravi vernici moraju imati u veri uzore medju svojim precima"...svi ostali uzori jesu lepo , poucno ali odrastanje ugradi te sitne neprimetne finese i onda mi takvi ljudi izgledaju pritajeni licemeri , naravno u veri....sitni , stvarno sitni ponekad,ali pre ili kasnije te sitne stvari mogu da isplivaju...i onda postaje jasno svima da je to bila dobra, dobra gluma...
Dok kod tradicije vernika , gde su iskljucene sujeverne forme ,ili cak i nisu , ali sustina odnosa i shvatanja prema sebi (gordost kao najveci greh ide u paru sa najvecom pomoci, a to je budi mali u svojim ocima , a bogat u svojim namerama, pa takvi vernici u onom dobu su bili skromni , cak i lukavi ponekad ili vispreni bolje reci, da bi se nekako zastitili od svih zala iz okoline, ali bi u sekundi ostali ka sebi i svojima...
Zato je i porodica bitna iz nekog ugla, kao orjentir okretanja ka sebi , i samim tim smanjenja gordosti...
Kazem u neku ruku, jer to nije tacno uglavnom , gordost ostaje ispoljena ka porodici , ako nije ka spolja, porodica moze da se izoblikuje da bude tim , pakt, i onda uopste nemamo nesto sto je humano vec je sebicno , samo kvazi sebicno , prosireno na celu porodicu , a ne na pojedinca...
To je izuzetno prosireno u nasim krajevima....ta okrenutost porodicnoj sebicnosti , a koja se kao tumaci kao pozitivna i napredno tumacenje religije...."ljubi bliznjeg svog" sto ima veze jedno sa drugim kao voda za pice i voda iz kolektora (razlika je u 2minuta toka, ali koja razlika).
Moje misljenje je da porodica donosi mnogo vise stete bozijim zakonima nego koristi...zbog imovinskih odnosa koji se prenose odozgo na dole...Tu mi se skoro svidja australijski sistem stanovanja....
Kad pogledate bolje sve socioloske odrednice su kvazi odredjene....moral,dostojanstvo , hijararhijski ponos, gordost...dobro , zlo, pravda (to je tek biser relativnog tumacenja).....
Ako uzmemo taj ugao sagledavanja, ponos+postovanje+dostojanstvo...
onda je ponos ka unutra vezan na prvi pogled za samopostovanje.
Kazem na prvi pogled zato sto onda ne treba mnogo sagledavati na taj nacin zato sto je redak, vec je mozda svrsishodnije sagledavati kroz persona publica i persona privata...
Osobi je bitno tudje postovanje, tudji rejting, dostojanstvo medju drugima, i to pretvaraju i povezuju u ponos.O tome su ovde pricali ljudi , ukljucujuci i autora teme.Pri tome se drzi na rezervi "senat" tj krug onih koji doprinose vasem utisku dostojanstva koje imate kroz postovanje drugih....Senat je promenjljiv i osoba koja je cool flegma egocentrik vrlo brzo moze da promeni i iskljuci osobu iz senata, i to se zove sujeta....
Taj ponos koji zovem hijararhijski ponos jer je komparativan i zavisi od vase hijararhije u okruzenju, je po meni uvek gordost, ali ovde vidim mnogi zastupaju da je to ponos, pa hajde da nadjem kompromis i to nazovem hijararhijskim ponosom, tj ponos koji imamo zato sto smo pobedili na nekom takmicenju i zato sto nas svi slave....i postuju...
Realno tumacimo to , jer nismo digli nos...samo uzivamo u slavi...
Ponos koji je persona privata je ponos koji ona oseca i cesto zavisi od okolnosti , a ne samo od rezultata, kad oseti da je dala nesto vise od sebe, slicno ushicenju koje proizvodi umetnicko delo jer pravo ushicenje je hod na granici nase percepcije i mogucnosti...
Ovaj ponos ja zovem ponos, a videcemo da li je vezan za samopostovanje ili nije...
I ovde nailazimo na najjacu osobinu ponosa persone private, koja je i glavni krivac zasto je malo cistunaca....sa samo ovim ponosom...
Ponos kod persona private, dakle ponos zato sto smo istrcali maksimalno dobro u tom trenutku , sto smo se borili , je relativno kratak....on traje intezivno u toku proces, bilo on takmicenje ili proces kreacije, traje neko vreme i posle zavrsetka procesa, ali onda nestaje...
Nestaje zato sto smo mi osoba koja daje nove i nove izazove i norme koje dreba dostici , ali samom sebi....
U tom trenutku znaci imamo samopostovanje , ali nemamo ponos u smislu ushicenja, imamo ponos u smislu konstantnog shvatanja sebe kao vrednosti koja treba da se razvija , a moze i da se degradira....ovo drugo nekima fali , a to cesto tumace neke osobe kao zlo kod ponosa...a nije.....to nije strasno sto detetu koje skoci jedan stepenik , a tek je prohodalo to izgleda kao dostignuce vredno ajfelovog tornja...
Dete mi je dobar primer zato sto jos nije proslo sociolosku dresuru i stvaranje socioloskog identiteta, koji se stvara tek posle 4,5 godine, odmah posle stvaranja personalnog identiteta....
Neko ce reci da je skromnost mana, jer onda osoba ne povecava velikim koracima zahtev prema sebi, a oseca ponos ka unutra, tj perosna privata ponos...
Kod persona publica, naprotiv ponos traje neograniceno i nije potrebno stalno ga stvarati...
Kod persona privata , ako dugo ne napravite nesto , vi camite, prestane da se oseca unutrasnje zadovoljstvo i pocinje trulez, melanholija , depresija, dosada....ugrozenost, zloba, pakost....
Kod persona publica , vasi protekli rezultati cine da odrzavate dostojanstvo i prestiz i godrost i taj ponos (?) bez mnogo truda, samo odrzavanjem ili po izboru i novim nadodavanjem....zavisi od ambicija.....
Zato se mnogi ljudi okrecu ka slavoljublju i tom dostojanstvu i ponosu tipa persona publica , u smislu zadovoljenja svojih emocija, dok ne poricem vaznost u smislu drustvenog vrednovanja, i uticaja, koji je bitan za prezivljavanje....
Konformnost je neotudjivi deo ljudskog zivota u zajednici i to nemojmo nikad zaboraviti...
Zadovoljstvo zbog dobijanja visih pozicija u takvoj hijararhiji je normalno , ili ocekivano, dok je u smislu zadovoljenja licnih potreba i ponosa persona privata...
Medjutim vrlo lako se sklizne u ponos persona publica zato sto on stoji na tacni , ponudjen od strane ostalih , kroz idolopoklonstvo , idealizovanje , postovanje i stalno sujetno pominjanje.....odrzavanje hijararhije, koja u tom pojavnom obliku cak i nema istinit karakter vec je od strane ostalih forsirana hijararhija zbog mnostva vrlo licnih i prljavih ciljeva....od kopiranja do uzdizanja pre obaranja...
Dakle sta preostaje osobi koja bi da se malo odmori od sebi postavljenih ciljeva koji bi je zadovoljili i izazivali stalno osecaj ponosa u smislu ushicenja , u obliku licni ponos?
Pa preostaje uzivanje u ponosu zbog uspeha koji pruzaju drugi i u polozaju na koji ste dosli tim svojim uspehom...koji ne mora da bude opste prihvacen vec moze da bude i totalno izmedju dve osobe, gde je ta druga u vasem slucaju "senat"....kao npr kod zabavnosti u izlascima...tu je senat najvise par osoba....
I mnogo je lakse...stalno pozivati i izazivati taj ponos, a to se lako cini , jedna rec i neko ce vam snishoditi , neko ce se ljubazno poneti i napomenuti nesto novo u domenu u kojem ste faca i slicno...
A sve je to gordost ...mala i kontrolisana u smislu dobijanja samopostovanja i sigurnosti ili velika i sustinska, narcisoidna ili snobovska , bar po meni...
Cak i kad vas vasa baba pohvali , sve iz ljubavi, ovo je moj unuk, moja sreca....rizik je da iz licnog ponosa uzajamne ljubavi vrlo lako predjete u ponos persona publica, tj cim baba pomene "najbolji u skoli" odmah je poslat upit dodatnog zadovoljstva.
Ovo pricam zbog jednog mog stava , a to je "pravi vernici moraju imati u veri uzore medju svojim precima"...svi ostali uzori jesu lepo , poucno ali odrastanje ugradi te sitne neprimetne finese i onda mi takvi ljudi izgledaju pritajeni licemeri , naravno u veri....sitni , stvarno sitni ponekad,ali pre ili kasnije te sitne stvari mogu da isplivaju...i onda postaje jasno svima da je to bila dobra, dobra gluma...
Dok kod tradicije vernika , gde su iskljucene sujeverne forme ,ili cak i nisu , ali sustina odnosa i shvatanja prema sebi (gordost kao najveci greh ide u paru sa najvecom pomoci, a to je budi mali u svojim ocima , a bogat u svojim namerama, pa takvi vernici u onom dobu su bili skromni , cak i lukavi ponekad ili vispreni bolje reci, da bi se nekako zastitili od svih zala iz okoline, ali bi u sekundi ostali ka sebi i svojima...
Zato je i porodica bitna iz nekog ugla, kao orjentir okretanja ka sebi , i samim tim smanjenja gordosti...
Kazem u neku ruku, jer to nije tacno uglavnom , gordost ostaje ispoljena ka porodici , ako nije ka spolja, porodica moze da se izoblikuje da bude tim , pakt, i onda uopste nemamo nesto sto je humano vec je sebicno , samo kvazi sebicno , prosireno na celu porodicu , a ne na pojedinca...
To je izuzetno prosireno u nasim krajevima....ta okrenutost porodicnoj sebicnosti , a koja se kao tumaci kao pozitivna i napredno tumacenje religije...."ljubi bliznjeg svog" sto ima veze jedno sa drugim kao voda za pice i voda iz kolektora (razlika je u 2minuta toka, ali koja razlika).
Moje misljenje je da porodica donosi mnogo vise stete bozijim zakonima nego koristi...zbog imovinskih odnosa koji se prenose odozgo na dole...Tu mi se skoro svidja australijski sistem stanovanja....
Kad pogledate bolje sve socioloske odrednice su kvazi odredjene....moral,dostojanstvo , hijararhijski ponos, gordost...dobro , zlo, pravda (to je tek biser relativnog tumacenja).....
- Poruka
- 178
Postignuca ne zavise samo od osobe koja ih postize, nekad zavise i od kolicine novca koji osoba zaradjuje, ili od drugih faktora. Kolicina novca i ti drugi faktori ne zavise samo od osobe koja zaradjuje (ili ima te pare i ako ih nije zaradila) ... a "pronalazenje materijala za postignuce kojim cu se kad ga zavrsim ponositi" isto tako je cesto samo stvar slucaja, ja nisam mogao da do 15te godine nabavim solidnu i ne-madeinchina cetkicu za crtanje...
Ponositi se postignucima je isto sto i ponositi se necim sto ne zavisi samo od tebe, sto je svakako bolesno.
Ja se ponosim svojim zeljama, htenjima, voljama, upornoscu (kao osobinom), osvetoljubivoscu (pravednoscu), zastitnickim stavom kad treba (pravednoscu), time sto umem da se napalim na zenske itd... a najvise time sto zelim da postanem dobar covek (to se uci celog zivota) a nikad se ne ponosim (i ne bi se ponosio) "time sto sam postigao to to i to" jer "to to i to" nije zavisilo samo od mene.
Naravno, ponos ne shvatam kao nesto sto je rivalitet u smislu "ponosicu se vise ako vidim da su drugi manje jaki karakteri od mene"... jer to bi znacilo i da nemam karakter, kad mi vec kolicinu ponosa tu bi odredjivalo to kakvi su drugi a ne sta sam ja i ko sam ja i kako ja sebe vidim.
Najsmesniji su ljudi koji se ponose "precima", po mom misljenju. Odma iza njih su oni koji se ponose sticajem slucajnosti i okolnosti da su se sreli sa nekom osobom koja je isto kao i oni zelela da bude sa njima... u vezi.
Naravno, smesno je i kad ljudi kojima je ponos strani pojam misle kako je "hvaliti se" isto sto i "ponositi se". Hvaljenje se odnosi na postignuca, a ponos na osobine. Postignuca i osobine nisu obavezno korelirane, tako da je smesno mesati ta 2 pojma.
Za ponosenje postignucima Frojd je koristio (najverovatnije preuzet od P. Janet-a) termin "Naknadni ..." ... pa ima "Naknadni ponos" i "naknadno kajanje". Oboje spada u patoloiju, jer je osoba tu ekskauzirana, pa to da li ce se ponositi ona sa sobom ili ne pusta i dozvoljava da zavisi od drugih ljudi, njihovih komentara, itd. postignuca koja ne zavise samo od osobina.
Ponositi se postignucima je isto sto i ponositi se necim sto ne zavisi samo od tebe, sto je svakako bolesno.
Ja se ponosim svojim zeljama, htenjima, voljama, upornoscu (kao osobinom), osvetoljubivoscu (pravednoscu), zastitnickim stavom kad treba (pravednoscu), time sto umem da se napalim na zenske itd... a najvise time sto zelim da postanem dobar covek (to se uci celog zivota) a nikad se ne ponosim (i ne bi se ponosio) "time sto sam postigao to to i to" jer "to to i to" nije zavisilo samo od mene.
Naravno, ponos ne shvatam kao nesto sto je rivalitet u smislu "ponosicu se vise ako vidim da su drugi manje jaki karakteri od mene"... jer to bi znacilo i da nemam karakter, kad mi vec kolicinu ponosa tu bi odredjivalo to kakvi su drugi a ne sta sam ja i ko sam ja i kako ja sebe vidim.
Najsmesniji su ljudi koji se ponose "precima", po mom misljenju. Odma iza njih su oni koji se ponose sticajem slucajnosti i okolnosti da su se sreli sa nekom osobom koja je isto kao i oni zelela da bude sa njima... u vezi.
Naravno, smesno je i kad ljudi kojima je ponos strani pojam misle kako je "hvaliti se" isto sto i "ponositi se". Hvaljenje se odnosi na postignuca, a ponos na osobine. Postignuca i osobine nisu obavezno korelirane, tako da je smesno mesati ta 2 pojma.
Za ponosenje postignucima Frojd je koristio (najverovatnije preuzet od P. Janet-a) termin "Naknadni ..." ... pa ima "Naknadni ponos" i "naknadno kajanje". Oboje spada u patoloiju, jer je osoba tu ekskauzirana, pa to da li ce se ponositi ona sa sobom ili ne pusta i dozvoljava da zavisi od drugih ljudi, njihovih komentara, itd. postignuca koja ne zavise samo od osobina.
Poslednja izmena:
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Nije losa ova tvoja razrada, ili necija razrada....
Ponositi se svojim dostignucem je mozda dvosmisleno , ali mi je ponos na osobine jos gori.
Ponos na pamet, na inteligenciju , na tvrdoglavost , na postenje, na cast, sve su to gordosti...
Ponos precima neko shvata kao drugu verziju ponosa na svoje odradjeno....dostignuce...samo sto nije on odradio , vec neko drugi....ali prisvaja, kao i svaku pobedu nekog tima sto prisvajaju u losem smislu ("ma mi smo carevi")
Ali mislim da neko shvata i kao ponos sto je prihvatio neke od tih osobina i nastavlja ih kao tradiciju...sto bi bilo ponos prema osobinama...
Mislim , ali nisam siguran da je vrlo bitno ono vremensko u ovom tumacenju , tj akvinski to , cini mi se pominje, da li je sadasnjost proslosti ili proslost sadasnjosti...
Stvarno , jesi naveo osobine kojima si ponosan, ali ja ne mogu to da razumem...ja mogu da volim to sto si ti naveo , sto se kod mene dogadja ili se ne dogadja, ali ne mogu da budem ponosan na to...
Mozda smo dva razlicita tipa , ja mogu da se ponosim uradjenim , a ti onim sto jesi...
Meni se cini da kad bih bio ponosan sto sam dobar, sebi bih licio na laznog dobricu, jer bih cinio dobro da bi se osecao ponosnim...
Ustvari ja i nemam puno situacija da osecam ponos, ali uglavnom je to kad prevazidjem neke , sebi postavljene granice i zadatke...iako bi svi rekli da itekako imam zasto da budem ponosan...osecam ja zadovoljstvo sto mi ide dobro, nazovi i srecu, ali nikako ponos...
A opet sam ponosan na neki drugi nacin , vise bih rekao dostojanstvo , ali nije tacno jer u tom trenutku mogu da me ponizavaju maksimalno , bas u tom trenutku...
Ali to ne dolazi do mene kao ponizenje, vec kao njihovo izivljavanje...
Mada zato i ne mogu da kazem da je dostojanstvo...ali jeste ponos, a mozda je samo samopostovanje.
To je stalan i ne iskazan osecaj, ne pojavljuje se , osim kad me neko ponizava i izivljava se...a i tada ne izaziva mrznju, ne izaziva nikakvo osecanje...mozda je to gordost, to sto ja to tumacim kao kanalisano razmisljanje te neke osobe pretoceno u maksimum sto moze da ucini sebi , kroz cinjenje meni....
Ali to jeste istina....to jeste akt te osobe radi maksimalizacije ucinka sebi, a mene koristi kao igracku , koja moze i da okrene stvar....i sta ce onda, onda ce sigurno to shvatiti licno , jer takve osobe sve shvataju licno....ovo ne treba mesati sa nereagovanjem....iako je ljudima lakse oprostiti ako uradis nesto kao odgovor zato sto si shvatio licno , nego sto uradis nesto zato sto zelis da ispravis stvar da deo dodje i do tebe...
Kod postignuca je cini mi se ipak bitan trenutak kad se ponos oseca, i radi cega....i tu upada sustina ka sebi ili ka drugima...
Posto zastupam teoriju psihologike , onda osobine ljudi zavise od predistorije, od iskustva, od inteligencije, od obrazovanja i znanja itd....
Onda mi osobine ljudi i shvatanje sebe takodje zavise od mnogo toga, mnogo slucajnosti , mnogo zavisnih promenljivih , da li si sreo nekog malo pre , da li je ostavio dobar ili los utisak...jer ti to otvara ili zatvara neku oblast percepcije...
Time se covek usmerava...
Jer ja licno videh kako od 20tak mladica 19godina napraviti ubice cistace terena , za SAMO TRI NEDELJE.....Niko nema bas toliku moc da sebi sigurno moze reci kakav ce biti kroz neko vreme , makar se poznavao 100%....
A to upravo znaci da si oblikovan u jednom obliku do 27,28 godine i da se opet mozes menjati nezavisno od svoje zelje ili namere....sto ce reci ne zavisi samo od tebe...
Cak mi se cini da je lakse postici to da tvoj ucinak kod postignuca bude manje zavistan od drugih, nego to isto postici kod osobina...
NAravno nikako ne treba zaboraviti postignuca u onom drugom znacenju, a to je kao odlikovanja sopstvenoj aktivnosti....
Meni se ipak cini da zadovoljstvo radom i postignucima moze biti nesto drugo od tog smisla odlikovanja sopstvene aktivnosti (radi drugih) mada stoji da je u svakom slucaju utisak nagrade...
Odlikovanje radi sebe, opet je neka vrsta sujete i slavoljublja , osim sto nije javna vec zelja da se pre sobom pokazes kao vredan i napredan...
To potice mozda i iz poriva da menjas okolinu , sto je osnov prezivljavanja, dakle nagon....punjenja baterija ili strategije promene...
Ako ovako gledamo , onda cak ni taj ponos kroz zadovoljstvo ucinjenim nije dobar i onda autor teme dolazi na svoje da nijedan ponos nije dobar, nijedno zadovoljstvo radi aktivnosti nije dobro, zadovoljstvo radi rezultata nije dobro, i ostaje da je zadovoljstvo radi ostvarenja zelje, kao zadovoljenje zelje , jedino sto je dobro...
A onda sve ode u hedonizam...nista drugo...
Ponositi se svojim dostignucem je mozda dvosmisleno , ali mi je ponos na osobine jos gori.
Ponos na pamet, na inteligenciju , na tvrdoglavost , na postenje, na cast, sve su to gordosti...
Ponos precima neko shvata kao drugu verziju ponosa na svoje odradjeno....dostignuce...samo sto nije on odradio , vec neko drugi....ali prisvaja, kao i svaku pobedu nekog tima sto prisvajaju u losem smislu ("ma mi smo carevi")
Ali mislim da neko shvata i kao ponos sto je prihvatio neke od tih osobina i nastavlja ih kao tradiciju...sto bi bilo ponos prema osobinama...
Mislim , ali nisam siguran da je vrlo bitno ono vremensko u ovom tumacenju , tj akvinski to , cini mi se pominje, da li je sadasnjost proslosti ili proslost sadasnjosti...
Stvarno , jesi naveo osobine kojima si ponosan, ali ja ne mogu to da razumem...ja mogu da volim to sto si ti naveo , sto se kod mene dogadja ili se ne dogadja, ali ne mogu da budem ponosan na to...
Mozda smo dva razlicita tipa , ja mogu da se ponosim uradjenim , a ti onim sto jesi...
Meni se cini da kad bih bio ponosan sto sam dobar, sebi bih licio na laznog dobricu, jer bih cinio dobro da bi se osecao ponosnim...
Ustvari ja i nemam puno situacija da osecam ponos, ali uglavnom je to kad prevazidjem neke , sebi postavljene granice i zadatke...iako bi svi rekli da itekako imam zasto da budem ponosan...osecam ja zadovoljstvo sto mi ide dobro, nazovi i srecu, ali nikako ponos...
A opet sam ponosan na neki drugi nacin , vise bih rekao dostojanstvo , ali nije tacno jer u tom trenutku mogu da me ponizavaju maksimalno , bas u tom trenutku...
Ali to ne dolazi do mene kao ponizenje, vec kao njihovo izivljavanje...
Mada zato i ne mogu da kazem da je dostojanstvo...ali jeste ponos, a mozda je samo samopostovanje.
To je stalan i ne iskazan osecaj, ne pojavljuje se , osim kad me neko ponizava i izivljava se...a i tada ne izaziva mrznju, ne izaziva nikakvo osecanje...mozda je to gordost, to sto ja to tumacim kao kanalisano razmisljanje te neke osobe pretoceno u maksimum sto moze da ucini sebi , kroz cinjenje meni....
Ali to jeste istina....to jeste akt te osobe radi maksimalizacije ucinka sebi, a mene koristi kao igracku , koja moze i da okrene stvar....i sta ce onda, onda ce sigurno to shvatiti licno , jer takve osobe sve shvataju licno....ovo ne treba mesati sa nereagovanjem....iako je ljudima lakse oprostiti ako uradis nesto kao odgovor zato sto si shvatio licno , nego sto uradis nesto zato sto zelis da ispravis stvar da deo dodje i do tebe...
Kod postignuca je cini mi se ipak bitan trenutak kad se ponos oseca, i radi cega....i tu upada sustina ka sebi ili ka drugima...
Posto zastupam teoriju psihologike , onda osobine ljudi zavise od predistorije, od iskustva, od inteligencije, od obrazovanja i znanja itd....
Onda mi osobine ljudi i shvatanje sebe takodje zavise od mnogo toga, mnogo slucajnosti , mnogo zavisnih promenljivih , da li si sreo nekog malo pre , da li je ostavio dobar ili los utisak...jer ti to otvara ili zatvara neku oblast percepcije...
Time se covek usmerava...
Jer ja licno videh kako od 20tak mladica 19godina napraviti ubice cistace terena , za SAMO TRI NEDELJE.....Niko nema bas toliku moc da sebi sigurno moze reci kakav ce biti kroz neko vreme , makar se poznavao 100%....
A to upravo znaci da si oblikovan u jednom obliku do 27,28 godine i da se opet mozes menjati nezavisno od svoje zelje ili namere....sto ce reci ne zavisi samo od tebe...
Cak mi se cini da je lakse postici to da tvoj ucinak kod postignuca bude manje zavistan od drugih, nego to isto postici kod osobina...
NAravno nikako ne treba zaboraviti postignuca u onom drugom znacenju, a to je kao odlikovanja sopstvenoj aktivnosti....
Meni se ipak cini da zadovoljstvo radom i postignucima moze biti nesto drugo od tog smisla odlikovanja sopstvene aktivnosti (radi drugih) mada stoji da je u svakom slucaju utisak nagrade...
Odlikovanje radi sebe, opet je neka vrsta sujete i slavoljublja , osim sto nije javna vec zelja da se pre sobom pokazes kao vredan i napredan...
To potice mozda i iz poriva da menjas okolinu , sto je osnov prezivljavanja, dakle nagon....punjenja baterija ili strategije promene...
Ako ovako gledamo , onda cak ni taj ponos kroz zadovoljstvo ucinjenim nije dobar i onda autor teme dolazi na svoje da nijedan ponos nije dobar, nijedno zadovoljstvo radi aktivnosti nije dobro, zadovoljstvo radi rezultata nije dobro, i ostaje da je zadovoljstvo radi ostvarenja zelje, kao zadovoljenje zelje , jedino sto je dobro...
A onda sve ode u hedonizam...nista drugo...
louiskrstic
Domaćin
- Poruka
- 3.209
(IMMORTAL hvala na podstreku.)
Malo bih da unesem svog vidjenja.
Psihologija nastoji čoveka vratiti i održati u "normalne" sfere shvatanja i ponašanja. Ona nezna pravu suštinsku prirodu čoveka niti njegovo pravo i jedino normalno stanje. Svako duhovno zaostajanje pojedinca kao i svaki duhovni napredak osobe ona karakteriše kao odstupanje od normalnog. Tj. proglašava nenormalnim.
Za razliku od psihologije religija u svom izvornom smislu ima u zadatak da čoveka lagano vodi ka realizaciji njegove prave božanstvene prirode.
Po vidjenju psihologije ne bi trebalo biti ni zaostajanja ali ni napretka. Po suštini religija traži da se čovek stalno menja zadržavajući unutarnju stabilnost.
Za psihologiju su i ponos i gordost i slične osobine opravdane i pozitivno kotirane dok se sa stanovišta religije čovek treba kretati u pravcu ispunjavanja jedino realnim unutarnjim stanjem - ljubavlju. Da bi to ostvario neophodno je da napusta ponos, gordost i ostalo.
Ponos i gordost su mehaničke naprave (softver) uma koji mu ne dozvoljava da drugačije funkcioniše. Sa druge strane samo čovek ispunjen ljubavlju jeste slobodan čovek i čovek koji će biti oslobodjen tih unutarnjih konflikata i patnji. On jednostavno zna da je ušao u jedno sasvim priorodno stanje te da se više nema čime ponositi niti zbog čega negovati gordost.
Takav zna da nema razloga da ikoga vredja, ponižava i omalovažava jer su svi od iste suštine i sa potpuno istim ciljem ovde baš kao i on sam. Istovremeno zna da kada nastoje povrediti njega to čine zbog nedovoljnog razumevanja života pa nema razloga da ga zbog toga išta boli.
Zato bih pitao; Ko je ovde od nas bolji ili gori? Ko je Bogu miliji i bliži? Ko je zalutao i odbačen?...
Odgovorio bih sa NIKO. ON sve nas podjednako voli. (Naravno da bih naglasio da ljudi zbog nedovoljnog razumevanja života nastoje strogo odvojiti temu od teme i psihologiju i nauku od religije. To je potpuno nemoguće a ako u tome baš i nastoje onda će malo toga razumeti.
Pravi lek za sve čovekove bolesti i anomaličnosti uma jeste ljubav i samo ljubav.
Ipak nophodno je razumeti da je svako od nas u svom trenutno prolaznom stanju pa otuda ne treba od svakoga tražiti da razume ono što mu tek predstoji. Zato je razumno poštovati osećaj ponosa i gordosti kod drugih ali je neophodno sebe ispunjavati ljubavlju te odbacivati negativnosti uma kako bi lagano ostvarivao ono zarad čega se i rodio.
Malo bih da unesem svog vidjenja.
Psihologija nastoji čoveka vratiti i održati u "normalne" sfere shvatanja i ponašanja. Ona nezna pravu suštinsku prirodu čoveka niti njegovo pravo i jedino normalno stanje. Svako duhovno zaostajanje pojedinca kao i svaki duhovni napredak osobe ona karakteriše kao odstupanje od normalnog. Tj. proglašava nenormalnim.
Za razliku od psihologije religija u svom izvornom smislu ima u zadatak da čoveka lagano vodi ka realizaciji njegove prave božanstvene prirode.
Po vidjenju psihologije ne bi trebalo biti ni zaostajanja ali ni napretka. Po suštini religija traži da se čovek stalno menja zadržavajući unutarnju stabilnost.
Za psihologiju su i ponos i gordost i slične osobine opravdane i pozitivno kotirane dok se sa stanovišta religije čovek treba kretati u pravcu ispunjavanja jedino realnim unutarnjim stanjem - ljubavlju. Da bi to ostvario neophodno je da napusta ponos, gordost i ostalo.
Ponos i gordost su mehaničke naprave (softver) uma koji mu ne dozvoljava da drugačije funkcioniše. Sa druge strane samo čovek ispunjen ljubavlju jeste slobodan čovek i čovek koji će biti oslobodjen tih unutarnjih konflikata i patnji. On jednostavno zna da je ušao u jedno sasvim priorodno stanje te da se više nema čime ponositi niti zbog čega negovati gordost.
Takav zna da nema razloga da ikoga vredja, ponižava i omalovažava jer su svi od iste suštine i sa potpuno istim ciljem ovde baš kao i on sam. Istovremeno zna da kada nastoje povrediti njega to čine zbog nedovoljnog razumevanja života pa nema razloga da ga zbog toga išta boli.
Zato bih pitao; Ko je ovde od nas bolji ili gori? Ko je Bogu miliji i bliži? Ko je zalutao i odbačen?...
Odgovorio bih sa NIKO. ON sve nas podjednako voli. (Naravno da bih naglasio da ljudi zbog nedovoljnog razumevanja života nastoje strogo odvojiti temu od teme i psihologiju i nauku od religije. To je potpuno nemoguće a ako u tome baš i nastoje onda će malo toga razumeti.
Pravi lek za sve čovekove bolesti i anomaličnosti uma jeste ljubav i samo ljubav.
Ipak nophodno je razumeti da je svako od nas u svom trenutno prolaznom stanju pa otuda ne treba od svakoga tražiti da razume ono što mu tek predstoji. Zato je razumno poštovati osećaj ponosa i gordosti kod drugih ali je neophodno sebe ispunjavati ljubavlju te odbacivati negativnosti uma kako bi lagano ostvarivao ono zarad čega se i rodio.
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Ko je bolji , ko je gori....a ko je rekao coveku da sudi....ovde pola ljudi sudi, a pola tumaci...
Ja cu u grupu tumaca, a vi koji biste, pa ne biste da budete sudije, sa tom forom , iz biblije , koja je izopaceno protumacena kao apsolutna sloboda svega, kod mene nema opravdanja da se ne napadne...
Pa najosnovnija fora liberalnog kapitalizma je upravo ta, i kad vidis da kola idu nizbrdo, odmah te poklope biblijskom, a narod se primi ne ko ovce, vec ko da su gluplji od ovce (a po mom misljenju su ovde najgluplje domace zivotinje)...
I zakljucak je sve je normalno , sve se dozvoljava i svako ima prava da tera ono sta hoce....ukljucujuci i lopovluk i stete, cak i terorizam je opravdan jer nosi politicku poruku....Ah da, terorizam je protiv kapitalista , pa nije opravdan...
Dve stvari su vezane za ljubav, jedna je to sto vecina ocekuje uzvratno osecanje ili odnos, a druga je sto im je bitno da li su ispali pred sobom budale ili nisu....
To su dve razdvojene stvari , ali se nekad i poklope...
I pre bih nasao coveka bez ponosa i gordosti nego coveka koji voli drugo bice koje ne ispunjava njegova ocekivanja, ili ne uzvraca ili ga vredja ili ga cini glupim pred sobom....
Mogu ja da volim sve ljude, ali cu blokirati nekog ko pocne da me urnise po tim pitanjima , sve iz ljubavi....i naravno on ce to da shvati kao i ja , a to je da mu mislim dobro pa ga zato odstranjujem i penalizujem , pa ce da mi vrati istom merom, i onda cu doci u situaciju da radi mira u glavi i okolini mora jedan da postane slabiji i ode...
I tako ce jedan izoblikovati svoje okruzenje , koristeci maksimalnu snagu i poraziti drugog ...sve iz ljubavi, i tako ce i taj drugi to da shvati...
I onda kad se sretnemo , ja ga pitam, jesi li nekako nasao pomoc za seljenje po zimi , a on to protumaci kao moju iskrenu zabrinutost pobednika da ne dobije covek zapaljenje pluca, sto jeste sa moje strane stvarno tako, ali i on ce da poveruje da je stvarna briga u pitanju ....
Pa ce onda da me pozove za uzeljenje u novu gajbu, za koje sam itekako zasluzan...
Jel tako to ide kod apsolutne ljubavi kod svih...bezuslovno....
Ja cu u grupu tumaca, a vi koji biste, pa ne biste da budete sudije, sa tom forom , iz biblije , koja je izopaceno protumacena kao apsolutna sloboda svega, kod mene nema opravdanja da se ne napadne...
Pa najosnovnija fora liberalnog kapitalizma je upravo ta, i kad vidis da kola idu nizbrdo, odmah te poklope biblijskom, a narod se primi ne ko ovce, vec ko da su gluplji od ovce (a po mom misljenju su ovde najgluplje domace zivotinje)...
I zakljucak je sve je normalno , sve se dozvoljava i svako ima prava da tera ono sta hoce....ukljucujuci i lopovluk i stete, cak i terorizam je opravdan jer nosi politicku poruku....Ah da, terorizam je protiv kapitalista , pa nije opravdan...
Dve stvari su vezane za ljubav, jedna je to sto vecina ocekuje uzvratno osecanje ili odnos, a druga je sto im je bitno da li su ispali pred sobom budale ili nisu....
To su dve razdvojene stvari , ali se nekad i poklope...
I pre bih nasao coveka bez ponosa i gordosti nego coveka koji voli drugo bice koje ne ispunjava njegova ocekivanja, ili ne uzvraca ili ga vredja ili ga cini glupim pred sobom....
Mogu ja da volim sve ljude, ali cu blokirati nekog ko pocne da me urnise po tim pitanjima , sve iz ljubavi....i naravno on ce to da shvati kao i ja , a to je da mu mislim dobro pa ga zato odstranjujem i penalizujem , pa ce da mi vrati istom merom, i onda cu doci u situaciju da radi mira u glavi i okolini mora jedan da postane slabiji i ode...
I tako ce jedan izoblikovati svoje okruzenje , koristeci maksimalnu snagu i poraziti drugog ...sve iz ljubavi, i tako ce i taj drugi to da shvati...
I onda kad se sretnemo , ja ga pitam, jesi li nekako nasao pomoc za seljenje po zimi , a on to protumaci kao moju iskrenu zabrinutost pobednika da ne dobije covek zapaljenje pluca, sto jeste sa moje strane stvarno tako, ali i on ce da poveruje da je stvarna briga u pitanju ....
Pa ce onda da me pozove za uzeljenje u novu gajbu, za koje sam itekako zasluzan...
Jel tako to ide kod apsolutne ljubavi kod svih...bezuslovno....
korisnik 103996
Domaćin
- Poruka
- 4.806
Ne mislim da je tu u pitanju ponos....ovako kako si opisala je reakcija deteta ili emotivno ne zrele osobe.Dete jednostavno nema nacin da psiholoski i emotivno parira odrasloj osobi i zato su reakcije takve kakve su.Nanoseci bol drugom pokusava da kaze da je povredjeno.
Odrastao covek koji tako reaguje,ne reaguje usled ponosa,vec usled povredjene sujete.U suprotnom umeo bi da zatrazi oprostaj,da kaze da je pogresio i da mu je zao zbog toga.
Ponos nije gordost ili sujeta.
Gord covek ce sebe preceniti,sujetan takodje.Covek koji ima ponos trudice se da bude sto vise objektivan i prema sebi i prema drugima.Znace koje su mu slabosti,a koje vrednosti.Ne moze mrzeti i osudjivati,jer je to bezsmisleno.To je bar za mene ponosan,dostojanstven covek.Onaj koji prasta i razume.Onaj koji ume i da se iznervira,ali i da se izvini.Onaj kod koga je sujeta smanjena na najmanju mogucu meru.
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Razmisljao sam o ponosu, ka spolja, jer deca se stalno porede sa drugima , interaguju...
Mislim da su moji roditelji krivi , tj nenamerno ili namerno izmislili nacin kako da ne osecas ponos zbog hijararhijskog i zbog uspeha....komparativnog....
Inace svako dete poredi svoje sposobnosti sa drugima, mada i kao dete , lose sam igrao fudbal, ali mi to nije smetalo pri raspodelama timova, vazno da je igra bila zanimljiva, stavite me tamo gde i mogu da pripadam...
Moji roditelji su se postavili dvojako , majka sa "uradi najbolje sto mozes" , otac "uradi koliko treba za pet ili koliko treba za....ono sto te interesuje".
Majka je tu podrska sa ovim stavom, a otac normativni ambiciozni zadatak...cini se da je teze odraditi ono sto majka prica, ali to se nadopuni pa pocnes i da samopreispitujes i da osecas samopouzdanje...
Medjutim , posledica je da sve potvrde dominacije u znanju i uspehu, ili nekoj drugoj vestini nije dovodila do ponosa, ali jeste do zadovoljstva ...
Recimo sva ta prva mesta na regionalnim i republickim takmicenjima su meni znacila "super, bice jos tri dana hotela i dva dana slobodno od skole,a bice i nekih novih gradova i videcu neke nove spomenike firme i drugare iz drugih gradova".
Moram vam reci da ljudi izuzetno tesko razumeju kad se ne radujete prvom mestu na republickom takmicenju onako puno kako bi oni....
Odmah vas optuze da ste snob ili gordi....jer ste kao uzdrzani , a nisam...radostan sam ja , dva sata posle objavljivanja rezultata, posle toga vec razmisljam o povratku i sledecem danu u skoli sta treba da se odgovara ili radi....Znace odeljenje, ali to je informacija kao i svaka druga, posto ja nisam bio ponosan , nisu mogli ni oni da budu na neki nacin...
Ali kazem vam da su mnogi to tumacili kao snobizam i umisljenost ili gordost...pretencioznost.
Kad ne delis vrednovanje svog uspeha na nacin na koji bi oni odradili....A meni jeste bilo odgovorno vazno sve to, u smislu majcinog i ocevog , znaci maksimum svoj daj i radi i pripremi onoliko koliko treba....i voleo sam i znanje i cake, volim i sad, a volim i da putujem...
Tako da deca i tinejdzeri mogu uporedjivanje da tumace kao referentne tacke, a ne kao suparnistvo zivih ljudi i "tumacenje licno"...
Mozda je problem mnogo veci, jer osim sto misle da si snob, a kasnije vide da nisi , pomisle da nisi previse zainteresovan, ili da nisi strastveni ili da nisi maksimalno angazovan....
Tako da te shvate kao neambicioznog, samo zato sto nisi opsesivno ambiciozan ili neorganizovano premoren i izmoren, ali ja bolje radim i funkcionisem kad je sve pomalo ubrzano , a ne kad je cajtnot...
Da svedem poentu, ljudi ce cesto ocekivati ponos od vas, i gordost cak , i vrlo ce im smetati sto se ne ponasate ocekivano, cak ce vas prezreti zbog toga...plasice se na neki nacin...
A mislim da svako moze da oblikuje svoju decu potpuno prema svojim zeljama , a da im kroz foru moje majke i caleta ostavi utisak sta se trazi od deteta...
Jer ja kao dete nesvesno izgradjujem svoj odnos prema stvarima i osecajima...
Time sto su me tako postavili prema uspehu, kao resenju zahteva, i kao davanju svog maksimuma, iskljucili su razvijanje osecaja rivaliteta prema drugoj deci...sto nije dobro kod ljubavi , a mozda i jeste, jer se sigurnost nagradi kad se ne nagradjuje borba pevaca...
Nesvesnost mojih dela je isla toliko da bi u visoj osnovnoj, kad se dobijala petica za tri + , a plus ako prvi uradis zadatak iz matematike, ja bih stalno donosio prvi uradjeni zadatak, nema veze sto sam imao dovoljno petica i pluseva....
Jer nisam video potrebu da ne donosim, profa ce ionako dati , ako hoce i onom ko donese drugi resenje zadatka...Nisam shvatao da ljudi to mrze, jer ja sam samo resavao zadati problem....a kad bih stao , onda bih na neki nacin likovao nad drugima , i dosadjivao se, a to mi se nije svidelo, hocu da ucestvujem u svakom casu , a pre cu da pobegnem sa casa ako mi je dosadno ili cu da pitam da odem sa casa, i to sam znao da radim...
Nisam imao problema sa odeljenjem , super smo se zezali , da ne pomislite da se stvorila mrznja zbog toga, ali su mi kasnije rekli da su neki stvarno mrzeli to moje uporno resavanje kao prvi....iako mi ne treba....
Samo da pokazem koliko sam bio socioloski nepismen u tom vremenu , iako sam bio nemiran i super drustven, ali i hrabar i cuvar mojih drugarica.....
Ja sam i sad patoloski nepismen, ne pada mi na pamet sta sve moze da misli pera i mika, dok ne vidim to u praksi...
---------------------------------------------
Video sam na selu da neki domacini svoju decu slicno izoblikuju , da ne budu ponosni uradjenim vec zavrsenim i ne pred ljudima vec pred delom....
Moj zakljucak je da sve zavisi od vaspitanja roditelja kako se moze tumaciti ponos....da sam postavljen komparativno ponosno , onda bih mogao da umanjim to eksponiranje mog ponosa, da izgradim neku duhovniju varijantu , da ne bude utata, bolji sam od tebe, ali bih opet uvek ima to u nekom intezitetu...
Mislim da ne treba svako dete da bude bez komparativnog ponosa , jer mislim da to moze dovesti do psiholoskih problema ako ne izgradis sigurnost u sebe ili se jave neke fobije usled fizickog maltretiranja....
Ja sam se tukao i sa duplo jacim od sebe, a plus sam bio jak kao bik...za svoj uzrast....
Ali nije bilo ni palica ni nozeva....
Ali kad dete ili odrastao covek u razvoju pokupi fizicku nesigurnost , onda je prilicno zeznuto biti bez odnosa prema svom uspehu, bar videh tako u praksi....nema za sta da se uhvati kao motiv...
Nisam siguran koliko sam tempirana bomba zbog ovog, jer mi je zao..zao mi je kad vidim dete da upotrebi motku protiv drugog deteta u tuci , i to odmah vuce da dobro kaznim to dete, jer to vise nije dete cim hoce motkom da resava tucu, problem, to je razbojnik....sa namerama opsteg nanosenja povreda, a to probudi moju naklonost prema deci kao nekome ko treba da bude fizicki bezbrizan i zasticen.....
I trebala bi da se povede akcija o tome, koja bi bila uspesnija nego ova, nasilje van skole, koju deca ne razumeju , a ni odrasli....a i buling, grupisanje, pa onda sugestija da moze load karaktera i situacije....
pa deca/tinejdzeri ne shvataju katastrofu koju cine svojim postupcima .....
Mislim da su moji roditelji krivi , tj nenamerno ili namerno izmislili nacin kako da ne osecas ponos zbog hijararhijskog i zbog uspeha....komparativnog....
Inace svako dete poredi svoje sposobnosti sa drugima, mada i kao dete , lose sam igrao fudbal, ali mi to nije smetalo pri raspodelama timova, vazno da je igra bila zanimljiva, stavite me tamo gde i mogu da pripadam...
Moji roditelji su se postavili dvojako , majka sa "uradi najbolje sto mozes" , otac "uradi koliko treba za pet ili koliko treba za....ono sto te interesuje".
Majka je tu podrska sa ovim stavom, a otac normativni ambiciozni zadatak...cini se da je teze odraditi ono sto majka prica, ali to se nadopuni pa pocnes i da samopreispitujes i da osecas samopouzdanje...
Medjutim , posledica je da sve potvrde dominacije u znanju i uspehu, ili nekoj drugoj vestini nije dovodila do ponosa, ali jeste do zadovoljstva ...
Recimo sva ta prva mesta na regionalnim i republickim takmicenjima su meni znacila "super, bice jos tri dana hotela i dva dana slobodno od skole,a bice i nekih novih gradova i videcu neke nove spomenike firme i drugare iz drugih gradova".
Moram vam reci da ljudi izuzetno tesko razumeju kad se ne radujete prvom mestu na republickom takmicenju onako puno kako bi oni....
Odmah vas optuze da ste snob ili gordi....jer ste kao uzdrzani , a nisam...radostan sam ja , dva sata posle objavljivanja rezultata, posle toga vec razmisljam o povratku i sledecem danu u skoli sta treba da se odgovara ili radi....Znace odeljenje, ali to je informacija kao i svaka druga, posto ja nisam bio ponosan , nisu mogli ni oni da budu na neki nacin...
Ali kazem vam da su mnogi to tumacili kao snobizam i umisljenost ili gordost...pretencioznost.
Kad ne delis vrednovanje svog uspeha na nacin na koji bi oni odradili....A meni jeste bilo odgovorno vazno sve to, u smislu majcinog i ocevog , znaci maksimum svoj daj i radi i pripremi onoliko koliko treba....i voleo sam i znanje i cake, volim i sad, a volim i da putujem...
Tako da deca i tinejdzeri mogu uporedjivanje da tumace kao referentne tacke, a ne kao suparnistvo zivih ljudi i "tumacenje licno"...
Mozda je problem mnogo veci, jer osim sto misle da si snob, a kasnije vide da nisi , pomisle da nisi previse zainteresovan, ili da nisi strastveni ili da nisi maksimalno angazovan....
Tako da te shvate kao neambicioznog, samo zato sto nisi opsesivno ambiciozan ili neorganizovano premoren i izmoren, ali ja bolje radim i funkcionisem kad je sve pomalo ubrzano , a ne kad je cajtnot...
Da svedem poentu, ljudi ce cesto ocekivati ponos od vas, i gordost cak , i vrlo ce im smetati sto se ne ponasate ocekivano, cak ce vas prezreti zbog toga...plasice se na neki nacin...
A mislim da svako moze da oblikuje svoju decu potpuno prema svojim zeljama , a da im kroz foru moje majke i caleta ostavi utisak sta se trazi od deteta...
Jer ja kao dete nesvesno izgradjujem svoj odnos prema stvarima i osecajima...
Time sto su me tako postavili prema uspehu, kao resenju zahteva, i kao davanju svog maksimuma, iskljucili su razvijanje osecaja rivaliteta prema drugoj deci...sto nije dobro kod ljubavi , a mozda i jeste, jer se sigurnost nagradi kad se ne nagradjuje borba pevaca...
Nesvesnost mojih dela je isla toliko da bi u visoj osnovnoj, kad se dobijala petica za tri + , a plus ako prvi uradis zadatak iz matematike, ja bih stalno donosio prvi uradjeni zadatak, nema veze sto sam imao dovoljno petica i pluseva....
Jer nisam video potrebu da ne donosim, profa ce ionako dati , ako hoce i onom ko donese drugi resenje zadatka...Nisam shvatao da ljudi to mrze, jer ja sam samo resavao zadati problem....a kad bih stao , onda bih na neki nacin likovao nad drugima , i dosadjivao se, a to mi se nije svidelo, hocu da ucestvujem u svakom casu , a pre cu da pobegnem sa casa ako mi je dosadno ili cu da pitam da odem sa casa, i to sam znao da radim...
Nisam imao problema sa odeljenjem , super smo se zezali , da ne pomislite da se stvorila mrznja zbog toga, ali su mi kasnije rekli da su neki stvarno mrzeli to moje uporno resavanje kao prvi....iako mi ne treba....
Samo da pokazem koliko sam bio socioloski nepismen u tom vremenu , iako sam bio nemiran i super drustven, ali i hrabar i cuvar mojih drugarica.....
Ja sam i sad patoloski nepismen, ne pada mi na pamet sta sve moze da misli pera i mika, dok ne vidim to u praksi...
---------------------------------------------
Video sam na selu da neki domacini svoju decu slicno izoblikuju , da ne budu ponosni uradjenim vec zavrsenim i ne pred ljudima vec pred delom....
Moj zakljucak je da sve zavisi od vaspitanja roditelja kako se moze tumaciti ponos....da sam postavljen komparativno ponosno , onda bih mogao da umanjim to eksponiranje mog ponosa, da izgradim neku duhovniju varijantu , da ne bude utata, bolji sam od tebe, ali bih opet uvek ima to u nekom intezitetu...
Mislim da ne treba svako dete da bude bez komparativnog ponosa , jer mislim da to moze dovesti do psiholoskih problema ako ne izgradis sigurnost u sebe ili se jave neke fobije usled fizickog maltretiranja....
Ja sam se tukao i sa duplo jacim od sebe, a plus sam bio jak kao bik...za svoj uzrast....
Ali nije bilo ni palica ni nozeva....
Ali kad dete ili odrastao covek u razvoju pokupi fizicku nesigurnost , onda je prilicno zeznuto biti bez odnosa prema svom uspehu, bar videh tako u praksi....nema za sta da se uhvati kao motiv...
Nisam siguran koliko sam tempirana bomba zbog ovog, jer mi je zao..zao mi je kad vidim dete da upotrebi motku protiv drugog deteta u tuci , i to odmah vuce da dobro kaznim to dete, jer to vise nije dete cim hoce motkom da resava tucu, problem, to je razbojnik....sa namerama opsteg nanosenja povreda, a to probudi moju naklonost prema deci kao nekome ko treba da bude fizicki bezbrizan i zasticen.....
I trebala bi da se povede akcija o tome, koja bi bila uspesnija nego ova, nasilje van skole, koju deca ne razumeju , a ni odrasli....a i buling, grupisanje, pa onda sugestija da moze load karaktera i situacije....
pa deca/tinejdzeri ne shvataju katastrofu koju cine svojim postupcima .....
Tuzni_patak
Elita
- Poruka
- 18.247
Ja znam gorde ljude koji se ne precenjuju, ali su gordi...tacno zna svoje mogucnosti , ali egocentricno postavlja svet oko sebe i na taj nacin vrednuje vise svoje zasluge i situacije od bilo cega drugog....hedonisticki raj za gordog...
Opet ce neko citati rec ponos kao ponos/cast a neko kao ponos/uspeh...
98% ljudi shvata prepreku licno , ako dolazi od strane drugog coveka...mrznja je samo rezultat toga...
Sta znaci "iznervira", nemoc ili nekontrolisana reakcija koju cemo kasnije opravdati izvinjenjem....
Ove reci imaju smisao kad neko nece da ih opste tumaci i zloupotrebi na taj nacin, ali skoro da mnoge stvari i reci imaju takav smisao pa ....zna se kako sve zavrsi...
Pazite samo situaciju od skoro...
Izuzetno bolesna osoba koja je bila na operaciji se zali telefonom da je sve boli i da ne zarasta i nikako da ozdravi (sto je i verovatno , nazalost) i ja izjavim da ne treba da razmislja kao da je bolesna vec da malo podigne svoj duh....kao da nije toliko bolesna...
Ali ne pricam ja sa doktorom nauka vec sa prodavacicom, pa je moja recenica shvacena ili namerno shvacena za licne potrebe kao "on ne veruje koliko sam ja bolesna" a ja video sav preko celih ledja i sve iseceno...
Moj zakljucak posle svega je da nekoj osobi treba pored pomoci i saosecanja , i sazaljenje i samosazaljenje....i naravno da cu tako postupati na dalje...jer bilo je i ranije slicnih indicija , ali na mahove.
A mozda se razvija depresija?Mozda je i to, mirise po malo i na to.....