Najlepsi citati

Citam ovih dana ponovo "Dorotej"-a i uvek se iznova odusevim lepotom jezika i zivoscu, strascu i zudnjom kojom je opisan zivot i ljubav...Mislim da je to jedna od najseksipilnijih i najeroticnijih knjiga (iako to nije osnovna tema) koje sam do sada procitala...
Ako neko moze da me demantuje ...mislim da bi bilo lepo procitati citate i iz nekih drugih kniga...:wink:

"...popila ju je zedna zemlja, istopila je mesecina, sklonile je od nas vile nebeske. Danima smo uz vino prepricavali svoje zgode. Svaki od nas je s njom imao nezaboravni dozivljaj, neko u zitnom polju u dolini, neko na sitnom moravskom pesku u danima ilinskih zega, neko u ambaru, najcesce po stalama u senu.
Janja je umela da dodeli svoju stvar tako zdusno i od srca, da je u tome pogledu za tri koplja odskakala od svih zena koje sam poznavao. Radila je pod covekom kao vodenicko ceketalo. Kosutica moja. Gledao sam joj rumenilo obrascica zazarenih od zelje i krupne sam joj oci gledao, te mi sada svetle kao dva gorska jezerca..."

"...tokom zlopacenja po Usori u potrazi za Brzanovim pljackasima, kroz jesenju tmoru i maglustinu, svi smo nosili, usivene u pojaseve, amajlije koje nam je Janja dala na rastanku. Kazem amajlije a mislim na finu kovrdzavu dlacicu odozdo, koju je svaki od nas licno oplevio sa njenoga gustog runa. Imalo je za citavu vojsku nasega gospodara kralja Stefana Urosa Drugog Milutina Nemanjica..."

"...da, zagledali su me sa svih strana kao neku retku cudnu zvercicu, i verujem da su svi ti muski pogledi, o koje sam se saplitala tih dana, bili puni zudnje. Cula sam da je neki stari, otmeni vlastelin, nagnuvsi se za vreme obeda prema Lausu sapnuo: "Lepu cerku imas stari moj". Laus je pobledeo, i zverajuci okolo kao da je uhvacen u kradji, odgovorio: "Zar ti tako izgleda?" "Lepa je", ponovio je vlastelin. "To mi je zena". Vlastelin nije nista rekao. Zaustavio je na meni svoj vodnjikavi pogled. "Lepa je", rekao je ponovo, mnogo kasnije..."

"Dugo smo tako sedeli držeći se za ruke. Čitala sam u njegovim očima strahove nasleđene od davnih predaka, koje prava ljubav postavlja na našem putu kao iskušenja koja moramo da prebrodimo. Pročitala sam sećanje na moje odbijanje od prošle noći, na dugo vreme koje smo proveli odvojeni, godine u manastiru koje je posvetio traganju za jednim svetom gde se takve stvari ne događaju.
Poročitala sam u njegovim očima da je bezbroj puta zamišljao ovaj trenutak, mesto događaja, izgled moje kose, boju moje haljine. Htela sam da kažem "da", da mu kažem da je dobrodošao i da je moje srce dobilo bitku. Htela sam da mu kažem koliko ga volim, koliko ga želim u tom trenutku.
Ali i dalje sam ćutala. Prisustvovala sam, kao u nekom snu, njegovoj unutrašnjoj borbi. Videla sam da ima pred sobom moje "ne", strah da me ne izgubi, grube reči koje je slušao u sličnim prilikama, jer svi mi prolazimo kroz to iskustvo i gomilamo ožiljke.
Oči su počele da mu sijaju. Znala sam da upravo savlađuje sve te prepreke.
Slomi ovu čašu, molim te, i oslobodi nas svih tih prokletih predrasuda, te manije da sve treba da se objasni i da treba raditi samo ono što drugi odobravaju.
Ustao je, zgrabio me za kosu i počeo da me ljubi.
I ja sam njega stezala za kosu, zagrlila ga svom snagom, grizla njegove usne, osetila njegov jezik kako se kreće u mojim ustima. Bio je to poljubac na koji se odavno čekalo, koji se rodio kraj reke našeg detinjstva, kad još nismo razumevali šta ljubav znači. Poljubac koji je ostao da visi u vazduhu dok smo rasli, koji je putovao svetom kroz sećanje na jednu kolajnu, koji je bio sakriven iza hrpe udžbenika. Poljubac koji se gubio nebrojeno puta, da bi sada, napokon, bio pronađen. U tom poljupcu bile su sadržane godine i godine traganja, razočarenja, nemogućih snova.
I ja sam njega ljubila istom žestinom. Ono malo ljudi koji su se zatekli u kafani sigurno su nas posmatrali uvereni da vide pred sobom jedan običan poljubac. Nisu znali da je u tom poljupcu bio sažet čitav moj život, i njegov život, i život svih osoba koje se nadaju, sanjaju i traže svoj put pod suncem. U tom trenutku ljubljenja bili su sadržani svi radosni trenuci koje sam ikada doživela."
Na obali reke Piedre... PAULO KOELJO

"...bio sam zapanjen. Onu Jelenu, koje danas nisam mogao da se nagledam, vidjao sam iz dana u dan, svih ovih godina odkako sam dosao na Kulu. Najpre je bila mala gizdelinka, mrsavo devojce bez sisa i kukova, stap bez ogranka. Cim je pocela pupiti i nadolaziti kao hlebno testo kad se u njega stavi pena od sljivove dzibre, odjednom se sa njom nesto neobicno dogodilo. Cvetanje njene lepote nismo mogli vise pratiti, jer se u nekom neobjasnjivom strahu stala od nas skrivati. Natrontala se u nekakve nezgrapne haljine, umotavala glavu u marame. Samo su joj divne oci boje lesnika izvirivale kroz prorez. Prema tim ocima mogli smo naslucivati kakva je njena lepota, ali oci ipak ne govore muskarcu nista, ne kazu kakve su sisice, kakva bedra, vrat i noge..."

"...hteo sam da kazem: Videli ste kakvo telo ima ta zena. Zar ljudi nisu izgubili dah kad je izasla u dvoriste da doceka onu dvojicu kaludjera, Doroteja i Dimitrija? Zar onako rasna zena moze biti hladna?
Gledao sam je, sve na njoj je drhtalo od zudnje za muskarcem..."

"...vile postoje, rekao je. On, Laus, video ih je u ponoc dok igraju umotane u prozirne velove, dugih kosa koje leprsaju kao pramenovi svetlucave magle. Video je njihove bose noge kako mrse travke i cvetove na livadi. Onda ga je spazila glavna medju vilama, doletela mu u zagrljaj, dala mu se, pohotljivo, strasno, bezumno kao sto prilici vecnim bicima, iscedila ga je za sva vremena te lude noci. Dok se ne skine sa njega carolija, nikada nece moci imati smrtnu zenu..."

"...mozda sam i ja preterala. Mozda sam bila nametljiva. Obukla sam suvise tanku haljinu i dok je prolazio mimo mene upadljivo ga odmerila od glave do pete. Naravno, on se trudio da sve to ne primeti, ali mu nije poslo za rukom da sakrije svoju zbunjenost. Cini mi se da sam spazila jedan njegov brz pogled kojim je preleteo preko mojih grudi i kukova. Ko zna, mozda je pomislio da ga, prerusen u zensko oblicje, sam vrag kusa i navodi na gresnu pomisao..."

"Svukao me je i prodro u mene. Osetila sam njegovu snagu, njegov strah i želju. Osetila sam i mali bol, ali to nije bilo važno, kao što čak nije bilo važno ni zadovoljstvo koje mi je to pričinjavalo. Milovala sam ga po glavi i zahvaljivala Bogu što je on tu, u meni, što imam utisak kao da mi se sve to dešava prvi put u životu.
Voleli smo se cele noći, a ljubav se mešala sa dremežom i snovima. Osećala sam ga u sebi i grlila čvrsto da bih se uverila da je sve to istina, da mu ne bih dozvolila da ode iznenada..."

"...nikome to nisam rekao, ali ne mogu dugo trpeti da ne kazem. Video sam susret Doroteja i Jelene. Onaj skromni mladic se gotovo sapleo preko praga kad ga je Jelena presrela na ulazu u gornje dvoriste. Sta se to s njom desava? Je li ta zena pri cistoj svesti? Ako joj je stalo do coveka, zar nije mogla naci nikog drugog nego bas monaha i to ovoga koji je smerniji od svake devojke? Izgleda da je u njoj proradila kurvinska dusa. Strepim od dana kada se bude otisnula od jednog do drugog, trazeci utol svojoj pohoti. Jadni, jadni moj gospodar Laus! Tesko Vratimlju kad se u njoj usnula ala razbudi..."

If you want to talk, my name is kinky thing, if you want to flirt, then I'm your secret fling..I'm your cyber slut.I'm going to make you see, I can make you happy if you play with me..You're cyber queen, if you know what I mean, your kinky side keeps me awake at night, you're a cyber bitch, a computer witch , but when I'm feeling blue I gotta be with you..in cyberspace, I'm your cyber baby, I'm supersexy and super nasty,..Let's misbehave where nobody can see, it's just you and me. you can find my picture....

"...na hrptu grebena, kraj oskoruse u cvetu, stoji konjanik, moj konjanik, i ja osecam kako je mlad i lep, stasit i snazan, nezan i mio. Pravim pokret kao da hocu da mu pridjem, da mu u susret podjem.
Imam sesnaest godina i sva sam u belom, laka sam kao dim. On, moj konjanik stoji nepomicno, samo mu bojni konj strize usima i nemirno se stresa kao pred polazak. Nozdrve su mu rasirene, para iz njih bije, koza podrhtava. Ali on, moj konjanik, je nepomican. Zagledan negde u daljinu. Odsutan. Mislim o tome kako da dodjem do njega. Gledam ispresecani predeo. Jaruge su se isprecile, izukrstale. Vrzine i rastinje svakovrsno. Omorina je - slama mi volju. Htela bih, a ne mogu da se pomerim s mesta. Ne mogu da ucinim ni taj prvi korak..."

"...krst odjednom pocinje da lista kao prolecno drvo, vidim cvetove crne i sive kako se pomaljaju sa njegovih ivica i kako pcele zuje u rojevima oko njih.
Potom se Dorotej pojavljuje gotovo nag, samo sa jednom krpom jarko crvenog platna oko bedara.
Mislim o tome kako je lep i bujan, kako mu je koza meka i glatka, osecam je na dlanu i to me uopste ne zbunjuje, iako je daleko, ja osecam njenu svilastu mekocu u svojim rukama.
Dugo propadam u prazninu. Dugo, vrlo dugo tonem kroz prozirnu maglu koja svetluca u bezbroj boja, a nije me strah od toga, naprotiv. Lepo mi je. Prijatno. Uzivam..."

"...ko zna da li je bas postojala neka vlastelinska kci, takva neka uspaljena koju je brizni otac cuvao za muza iza debelih zidova pa je od Dadare nije mogao sacuvati, jer je taj okacenjak, taj uspaljeni klipan nasao puta i nacina da dopre do nje da je zaskoci. Verovatno je narod, na osnovu onog rsuma koji je Dadara kasnije po Vratimlju cinio, u pricu o njemu zakacio i ovu sitnu ali zivopisnu pojedinost samo da bi njegovu moc nad zenama ucinio jos cudnovatijom.
Dadara nije osobito lep. Muzevan jeste, ima siroke jagodice, prodorne oci, duge i vesto oblikovane brkove, ali lep nije. Sa zenama ume na neki osoben nacin. Ta vestina mu je izgleda vise urodjena nego stecena. Iz njega izbija neka nezajazljiva oblapornost, iz svakog njegovog pokreta, iz celog tela izbija pohota, pa to valjda na zene utice opojno, osete odjenom neku tajnovitu malaksalost i opijenost, oslabi im moc odbrane, vrlina im poklekne, djavolak u njima proradi, te osamucene kao ribe iscedjenom divizmom, padaju u njegove zudne sake..."

"...to sa batinom nije bilo bas tako lako izvesti, jer je Dadara bio vojnicina bez premca, pa je bilo glupo nesto tako i pokusati. Zato su izabrali daleko bezazleniji put da mu se osvete. Prozvali su ga Jajara, sto bi otprilike znacilo: seoska pascurina koja kupi jaja sa pologa. Vremenom se ime Jajara pretvorilo u Dandara, sto je znacilo skoro isto: olinjali dzukac, sugav i pun buva, dremljiv i mrzovoljan, takodje slab prema kokosijim jajima, ali i prema pilicima, ukratko jedna stetocina i bozja napast . No ucinilo im se to ipak preterano, jer je neprilicno jednoga vojnika nazivati tako pogrdnim imenom, pa su izbacili iz imena Dandara slovo n, tako da je njegovo krajnje ime ostalo Dadara. Ime je dakle prvobitno sadrzavalo u sebi pogrdno znacenje, ali bez onog n zvucalo je nekako prisno, skoro nezno. Bila je to neka vrsta izjavljivanja ljubavi. Verujem da su izbacivanju ovoga slova najvise kumovale zene..."

"...Laus je, govore, ostavio Dadaru na Kuli da bi ovaj imao dovoljno vremena i zgodnih prilika da mu oplodi zenu, jer Lausu treba sin naslednik, a on sam ne moze da ga napravi. Izabrao je dadaru jer je Dadara dandara, kuckin sin, j*bac bez premca, vitez bez mane i straha. On se nece stideti da joj zaiste, njemu je lakse to nego da pita za hleb. A i jak je. Bistar. Deca ce biti lepa. Zdrava. Pametna. plodan je , kazu, Dadara. Samo mokre gace nad zenu da nadnese ona ce odmah trudna ostati, a kamoli kad stane nekoliko noci uzastopno vocku da joj timari. U redu, trckara Dadara oko vojske, neka trcakara, ne smeta, bice i to od neke koristi, ali zaboga sta ceka u glavnoj stvari, sta okleva. Zar mu je tesko da preskoci tih nekoliko stepenica do njene odaje. nece mu oci izvaditi. Zar bi bila toliko luda da ga ne primi, onako rutavog i temeljnog..."

"...siguran sam da im te noci nije nista smetalo, ni buve ni smrad koji dopire odozdo iz stala, ni suva prasina iz slame, ni krpe umesto porivaca. Oni koji su imali sta da ubodu, ucinili su to svojski, od srca, pa su se posle prepustili slatkom dremezu moleci boga da im na san posalje produzetak danasnjeg dogadjaja..."

"...no, ono sto razlikuje Prohorovog Hrista od ostalih koje sam video, pre svega je telo. Parce tkanine prebacene preko bedara sa fino izvedenim naborima kao da je zivo, kao da ce svakog trenutka odleprsati i otkriti njegovu nagotu. Cudno je to kako se Prohor usudio na takvu drskost da tako snazno nsglasi da je Hristos muskarac i to onaj od najobdarenijih. Ogromna guzva potklobucuje tkaninu na bedrima. U redu je, Prohor nije hteo da svoga Hrista napravi sirotim petlicem sa majusnom zirkicom medju nogama, ali je izgleda izgubio meru pa je preterao u suprotnom pravcu. Ako cu da budem pravedan, i sam bih se dvoumio da sam kojim slucajem rezbario raspece. Ako bih se odlucio da stvorim Hrista kao snaznog coveka, ne bih mu vise dugih misicavih butina mogao izdeljati kakvu sicusnu patrljicu, jer bi to tek onda izgledalo nezgrapno, pa iako znam da Spasilac nije dosao na svet da bi ganjao zenske , ipak ga ne bih lisio pribora koji bi bio dostojan njegovog tela..."

"...osecam da je on tu negde u blizini, mozda odmah iza mene, cujem mu disanje, ali se ne osvrcem, radije cekam da mi pridje. Zelela bih da mi stavi dlanove na kukove i da me privuce, snazno, unistavajuce. Osecam vec njegov dah na svome vratu. Okrecem se jer vise nisam u stanju da se uzdrzim..."

"...kad mimo mene mine mlada zena, uskomesa se i moje staro srce, uprkos godinama koje su valjda radile na tome da me makar pred blisku smrt ociste od ludosti. Badava. Line mnome neka slast, zagrgolji kladenac, sum njezinih pokreta me odvede ka onim dalekim zaboravljenim vecerima kad sam, osecacajuci na sebi teskobu mantije, lutao obrescima u nejasnoj zudnji da ce se tu negde na nekom proplanku, dogoditi iznenadni susret sa nepoznatom, predivnom zenom..."

"...cutao sam, glavom su mi promicale neke reci koje sam mogao izgovoriti, ali nista od svega toga mi se nije ucinilo dovoljno snazno, pa sam u jednom trenutku, ne znajuci sta da preduzmem, pokupio vrskom prsta jednu suzu sto je klizila niz njeno lice. To ju je nateralo u jos veci plac. Dodirnuo sam je za rame. Drhtala je. Onda sam se potpuno izgubio. Odjednom me je zahvatila nekakva cudna drhtavica. Ona je, ne znajuci sta cini, naslonila glavu na moje koleno i grcevito mi obujmila nogu svojim obnazenim rukama. Prosaptala je: Zar i mi necemo skoro.
To mlado uzdrhtalo telo koje se uz mene pripijalo, to vlazno lice koje mi je kvasilo kozu na grudima kroz razrez kosulje, potpuno me je osamutilo. Poceo sam da je milujem, u pocetku, bojazljivo i nezno, ali vreme je prolazilo, strah u meni je nestajao. Moja saka je skliznula kroz okovratnik njenog haljetka i u okruglini dlana je pocela da migolji njena velika mekana dojka sa pupecom bradavicom. Njene ruke su se pokrenule, klizile su po meni cas ovlas, cas grcevito, nekad kao dodir maslacka, nekad do bola. Celi dan smo ostali gore, u stali..."

"...bila je noc. Ona je umorna lezala preko mojih golih grudi i zudno udisala vazduh dok joj je srce tumbaralo kao galopirajuci vranac. Zrak mesecine prolazio je kroz pukotinu na krovu i osvetljavao krajicak njenog lica. Video sam njeno desno oko kako svetluca. Zacudo, nisam osecao ni strah ni kajanje, niti ista drugo do prijatne razdraganosti. Bio sam srecan..."

Omen:

"Svukao me je i prodro u mene. Osetila sam njegovu snagu, njegov strah i želju. Osetila sam i mali bol, ali to nije bilo važno, kao što čak nije bilo važno ni zadovoljstvo koje mi je to pričinjavalo. Milovala sam ga po glavi i zahvaljivala Bogu što je on tu, u meni, što imam utisak kao da mi se sve to dešava prvi put u životu.
Voleli smo se cele noći, a ljubav se mešala sa dremežom i snovima. Osećala sam ga u sebi i grlila čvrsto da bih se uverila da je sve to istina, da mu ne bih dozvolila da ode iznenada..."

Kliknite za proširenje...

samo o sexu mislis, hehe...

"...mladi Matija je uhvatio nekakvu zensku u stali i to je bio povod da se medju nasim cistuncima razgori zestoka galama. Ti uskogrudi, zucljivi bukaci okomili su se na njega kao da je medju nas doneo kugu. Sta se u stvari desilo? Nista narocito. Momak je nabasao na kakvu davalicu koja ga je verovatno podstakla, prisao joj je, i posto je mesto bilo zgodno i zaklonito, digao joj noge i obavio posao. Verujem da se mali snebivao i da se lomio izmedju zelja i zaveta cednosti, ali ga je mala uvela u stvar na nacin koji je bio neodoljiv, pa se njegov otpor jednostavno raspao..."

"...zbog mene je sve vreme cekala negde napolju i gledala kada ce one najupornije savladati san da bi mogla da se usunja, preplasena kao kosuta na pojilu, u moj podrum. Dodirivala je usnama, lako i nezno, moje brazgotine na ledjima. Ponovo je dugo i neutesno plakala, ovoga puta zbog mene. Sve se ponovilo...

...A kajanje? Kakvo kajanje! Nisam se mogao uzdrzati pa da su sve sile pakla bila natutkane na mene ..."