Поводом још једне злонамерне клевете Цркве и свештенства

Poruka
22.423
Поводом још једне злонамерне клевете Цркве и свештенства
9. фебруар 2009 - 11:47

Поштовано Уредништво, Ваш лист "Курир" од 6. фебруара 2009. године донео је на насловној страни најаву "Поп купио радно место" а на осмој страни подужи текст "Мито у цркви" потписан иницијалима новинара К.М.

Не улазећи у аналитику самог текста, вероватно намерно замењеним именима и нехронолошким редом, он збуњује и оне којима су познате све чињенице.

Ово је само наставак одавно присутне злонамерне кампање против Цркве у најширој јавности, наручене споља а потпомогнуте и из Цркве како би и Њу, тај још једини морални ауторитет нашег народа понизили и дискредитовали.

На жалост, срамну улогу да буде копље тенденциозне кампање против Цркве, прихватио је Г. Миодраг-Миле Грочић, бивши председник Грађевинског одбора Храма Светог Вазнесења Господњег у Болечу.

Поменути догађаји из живота болечке парохије су само прозирни вео за покушај изазивања деобе међу свештенством и верницима, каква се могла видети у неким епархијама СПЦ у последње време. Овога пута то се чини посредством тзв. "босанског клана" који је наводно Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије "довео у Београд". Истине ради, целокупно босанско свештенство у Цркви Митрополит Амфилохије је затекао у Београду. На место Архијерејског намесника постављен сам од стране Његове Светости Патријарха српског Г. Павла пет месеци пре него што је Митрополит Амфилохије дошао на место заменика Његове Светости.

Та Босна - "Бедем Православља" (Свети Николај Жички), је у времену од 1945. до 1980. године дала највише свештенства Цркви (свештеника, монаха, епископа...) и имала је редовно велики одзив кандидата, за разлику од других крајева. Одабирани су само најбољи, а други су били слати тамо где је било непходно. На тај начин су се још од раније друге епархије попуњавале свештенством пореклом из Босне. Током последњих ратова од 1990. до 1995. године, у Србију је стигао нови талас верника и свештеника пореклом из Босне, који су приметни у свим срединама а који су значајно допринели унапређењу црквеног живота.

Тобожња продаја болечке парохије у износу од 30.000 евра, заклињање пред олтаром и друге изречене инсинуације, које нису вредне ни помена, само показују да Г. Грочић, на жалост, не зна ништа о својој Цркви нити како Она функционише.

Када је реч о градњи храма, заборавио је да помене да је тај "Грађевински одбор" био у обавези да сакупи новац и врати дуг каси Архиепископије у висини од 160.000 евра а који још увек није враћен. Такође, заборавио је да напомене да је Град Београд дао прилог за градњу храма у износу од 200.000 евра, а да су верници од укупне суме за изградњу дали 10 до 15%. Од свеукупне суме прилога верника половину су дали два мештанина. У овом тешком времену прилог сваке врсте за градњу храмова је добро дошао и са свесрдном захвалношћу га примамо, молећи се Богу за сваког дародавца.

Црква је током 2000 година постојања претрпела и много веће нападе и искушења.

Коначно, најискреније жалимо што ће све лажне оптужбе, које се на Суду докажу као неистините, имати како законске тако и канонске последице по живот дотичног верника СПЦ.

Београд, 6. фебруар 2009. године

Архијерејски намесник врачарско-грочански

протојерео-ставрофор

Драгомир Убипариповић

http://www.spc.rs/sr/povodom_jos_jedne_zlonamerne_klevete_crkve_svestenstva
 
Саопштење за јавност поводом физичког напада на свештенике СПЦ у манастиру Светог Саве - Новом Каленићу у Холу

"Бог није Бог нереда, него мира!"
(I Кор. 14,33)

У суботу и недељу 24. и 25. јануара 2009. године, у манастиру Светог Саве у Холу, у организацији Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке, успешно је одржан 28. Светосавски омладински фестивал.

Традиционално, фестивал је организован поводом прославе дана Светог Саве, првог српског архиепископа и родоначалника аутокефалне Српске православне цркве. За окупљене Србе православне хришћане, била је то прилика да молитвено учествују у Светим архијерејским литургијама оба дана трајања фестивала, да приме залог вечног живота - Свету тајну Причешћа Телом и Крвљу самога Богочовека Христа, да чују благу Јеванђељску реч и поуку од свог архипастира, да се у својим молитвама сете и свих оснивача, градитеља и украситеља новокаленићке светиње.

И заиста, грандиозни храм Св. Саве био је оба дана прославе тесан да би примио све православне Србе, жељне светотајинског сусрета са својим Створитељем, Сведржитељем и Утешитељем - Беспочетним Оцем, Јединородним Сином и Свесветим, Благим и Животворним Духом - самим Тројичним Богом, достојанствено и како доликује нама који себе поносно називамо Светосавцима. Све, дакле, угледајући се на најмудријег у роду српском, Светог оца нашег Саву, ради спасења душа и тела наших а не на суд или осуду.

Цвет српског подмладка је традиционалном народном игром и песмом разгалио срца бројних посетилаца и високих званица међу којима су се нашли и амбасадор Аустрије г. Поријас - носилац Ордена Светог Саве првог реда, амбасадор Србије г. Глишић, генерални конзул Србије г. Бесарабић са супругом, први секретар амбасаде Русије г. Козхин, као и преставници црквено-школских општина и родољубивих организација.

Тако живе православни Срби и Српкиње, дични потомци светитеља српских предвођених путовођом свих нас, Савом најсветијим: на првом месту православље - затим и њиме - српство; на првом месту Света литургија у славу Бога и на спас људима - затим и од ње - радост народног кола и песме; на првом месту вечни и непролазни живот у Царству Божјем - затим и са поуздањем у њега - достојанствен и сигуран ход кроз искушења и неизвесности овог пролазног живота и палог света.

О тобожњим "светосавцима"

Нажалост, има међу нама и оних Срба којима је овакав редослед вредности стран а ипак исти сами себе гордо називају "светосавцима". А какво је њихово следовање нашем Светом родоначалнику, чиме они идентификују себе као припаднике исте Цркве коју је Св. Саве основао, чиме, уопште узев, такве особе пројављују свој идентитет и може ли се на основу истога говорити о православним хришћанима?

Да ли је православним хришћанима светосавцима, својствено упорно игнорисање и ниподаштавање светотајинског живота Цркве? Да ли самоуправљачко одлучење из литургијске заједнице себе и својих малобројних присталица из црквено-школских општина у којима су узурпирали власт зарад бестидног учествовања у некаквим бајањима рашчињених свештеника? Да ли било коме истински православном човеку доликује нецрквен породични живот, скрибоманско пуњење криминалних досијеа због туча, поседовања и продаје дроге, а код неколицине и због покушаја убистава па чак и убистава?

Сваком здравом човеку јасно је да такви ругатељи имену Светога Саве и, уопште православног хришћанина, не могу довести ни себе ни своју средину даље од стања потпуне конфузије, губљења хришћанског и наружења националног српског идентитета, а саобразно речима Св. апостола Павла своме ученику Тимотеју: "Сви који желе да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени. А зли људи и варалице напредоваће нагоре - варајући и варајући се." (II Тим. 3, 12-13).

Такви, уистину несрећници, без личног интегритета, огрезли у криминалу и бешчашћу сваке врсте, опијени својим заблудама о личној верској и националној узвишености, карактери промашени гледајући из свих перспектива, чак и да су припадници и оних нама непријатељских народа, нису могли проћи светом манастирском земљом ни у дане када су православни Срби прослављали родоначалника своје Цркве и заштитника и новокаленићког манастира и све Српске православне цркве, а да не оставе кужни траг сопствене рђе.

Упозорење полицији

Аустралијска полиција је благовремено, у петак 23. јануара, обавештена да се на манастирском имању налази неколико особа које су и њој самој од раније по злу познате и да могу изазвати јавну опасност и угрозити сама богослужења и одржавање фестивала омладине, радости живота и народне уметничке традиције. Полиција их није одстранила, ослањајући се, ваљда, на обезбеђење фестивала или на програме за преваспитавање осуђеника у аустралијским затворима. Остали су у некадашњој конференционој сали којој је самодовољни манастирски проперти траст променио намену отворивши у њој крчму за оне који у манастиру не виде место за молитву, покајање и Богопознање, него идеалну локацију за упражњавање спорта који се, изгледа, најуспешније практикује уз неколико боћа, изобиље алкохола, печења и у дане поста и, обавезне за светосавски манастир, велегласне псовке.

Напад на свештенике Српске православне цркве
 
Мецене горепоменутих видевши да је, и поред парадирања намрштених криминалаца доведених да би заплашили и одвратили вернике од присуствовања 28. омладинском фестивалу, посета опет добра и да честити народ не хаје њих, решили су да скрену пажњу са младости, народне лепоте и животне радости на своје мрачњаштво, личну несрећу и промашеност. И како ће то извести но оним најприземнијим средствима својственим својим карактерима: силеџијством, ударцима у потиљак, шутирањем са леђа, чупањем за косу, псовкама. И на кога се сручио сав јед и горчина ових несрећника, неостварених хришћана, Срба - доли на свештенике Српске православне цркве, пре свих и најизобилније на њеног протојереја-ставрофора Миодрага Перића, пароха Цркве Светог великомученика Кнеза Лазара српског у Сиднеју и архијерјеског намесника за Исток Епархије аустралијско-новозеландске. На кога је вајна гарда превазиђених трагичних подела и раскола у самом срцу српског бића - његовој Православној цркви, устремила отровну жаоку до на служитеље олтара Божјег код Срба установљеног Светим оцем нашим Савом равноапостолним. И опет највише и нештедимице на онога који је исто доживљавао од исламиста док је Богу служио у Епархији зворничко-тузланској, који је прогањан од комунистичке тајне полиције али никад се није предао сили бесловесној ни погазио веру прадедовску.

Запрепашћени нападом, присутно свештенство и верници су ипак успели да проту Миодрага отргну из канџи силеџија. Полиција је позвана и дошла после више од 2 сата чекања и неколико поновљених позива. Напасници су, наравно, имали довољно времена да се мирно одвезу са места свог недела. Утврђивање виновника и извршитеља гнусног чина напада на свештенство Српске православне цркве и њихово кажњавање су сада у надлежности полицијских и судских органа ове државе.

Последице

Суд ће се постарати и о г. Бранивоју Јевтовићу који је јавно лагао о читавом догађају, рекавши да је свештенство СПЦ предвођено протом Миодрагом напало српски народ, и радију "3ZZZ" из Мелбурна који је злоупотребио емисију на српском језику за ширење Јевтовићевих отворени лажи, што је касније пренето и на антицрквеном веб-сајту novinar.de под иницијалима "V.V." Ови срамни тренуци ударања и дављења проте Миодрага наводно су снимљени видео камером, по речима самог г. Јевтовића. Захваљујући његовој техничкој умешности, суд ће имати најбољи доказ о свему што се збило. Наравно, ако г. Јевтовић ЬслучајноЬ не избрише или изгуби снимак.

Напомињемо да ни овај бесрамни чин није успео да заплаши вернике и да их удаљи са Омладинског фестивала ни у наставку програма истог дана, а сутрадан, у недељу, посета је била чак и далеко бројнија. Очигледно је да се верни народ бори заједно са својим епископом и свештенством за истину, правду и црквено, светосавско јединство.

Остаје мучан закључак да су ударци и увреде које је прота Миодраг стојички поднео, ударци и увреде читавој Српској православној цркви и српском народу, опет и докле нова и нова со на ранама њеним небројеним и незацељеним, и, авај Свети оче Саво, радост и здравица непријатељима и зломислитељима нашим, гонитељима и истребитељима Срба редом од Косова до Јадовна и наших дана.

Упозорење и позив на духовни препород

Било је и биће, као и у сваком другом народу, и међу Србима оних који се не идентификују са аутентичном Црквом свога рода. Нису Срби по томе другачији од осталих. Оно по чему смо ипак јединствени у читавом свету је упорно самонаметање таквих особа за мерило правоверја нашој помесној Српској православној цркви. Такве, уистину спољне и стране утицаје и деловања, наша, својом историјом заиста мученичка, Црква никада није прихватала и њено свештенство је, раме уз раме са својим верним народом, непоколебљиво сведочило своју веру и по цену живота, чиме је Српска црква и стекла свој мученички ореол.

Ипак, овај покушај неколицине несрећника да помраче сунце српске младости и на традиционалном Светосавском омладинском фестивалу треба да остане упамћен ради опомене и наука благоверној српској деци, да могу у свим данима свога живота разликовати добро од зла, живот од ништавила, Цркву Христа Бога Живога од ситношићарџијских клапа и њихових силеџијских гарди.

После свега, порука организатора Омладинског фестивала Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке јесте да се српска омладина и верни народ и надаље у још већем броју окупљају у новокаленићкој светињи, не само на годишњем фестивалу, него и на редовним и празничним богослужењима, у дечјем кампу, омладинском семинару и традиционалним српским прославама, да не заборављајући и не одричући се никада свога хришћанског идентитета, неућутним молитвама Светог Саве Српског и свеправославног неуморно узносећих пред престолом Бога Свевишњега, верни род његов просија и на овом свету благословима Бога Живога, који је нада и утеха у свим невољама и понорима кроз које сви верни Срби заједно храбро пролазимо у овоземаљској историји нашој.


9. фебруар 2009. године
Сиднеј

Из канцеларије Епархије аустралијско-новозеландске и Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке
 
@Marty Misterija ne znam koliko si upoznat sa stanjem u eparhiji australijsko-novozelandskoj. Tamo se cesto smenjuju vladike da bi mogli da urade ono sto crkva vec godinama zeli ali joj ne polazi za rukom a to je da prisvoji crkve i manastire u svoje vlasnistvo. E sad ce te se pitati a cije je ako nije crkveno, e pa nije crkveno vec je narodno.
Prvo je dosao narod trbuhom za kruhom, okupljali su se oko ruske i grcke crkve i onda resili da imaju svoju, odvajali od usta i sagradili svoje hramove i manastire ali nisu imali svoje srpsko svestenstvo.Na kraju su dobili i svestenstvo koje samo gostuje u tim objektima, vlasnik je narod tj crkveni odbori koji placaju svestenika. Znam da cete reci a zar u Srbiji crkva nije narodna, naravno da jeste ali samo u besedama inace na papiru nije.
Zato se u Srbiji svestenstvo ponasa ko da su im crkve i manastiri ocevina i dedovina,dok je u Australiji sasvim druga situacija i tu nastaju problemi, tamo svestenik mora da bude primer duhovnog zivota,narod je tu da mu sve obezbedi a on mora da bude to za sta se odlucio(svestenstvo nije zanimanje vec zivot). I pisao bih ja jos ali mi se prispavalo...
 
Свештеничко радно место у Београду се купује за 10 000 евра, то се зна одавно

Опште је познато у круговима оних који раде у СПЦ (из којих имам обиље инфомација о томе) да се свештеничко место (парохија) у београдској епархији купује већ 20-так година за 10 000 евра (раније 10 000 марака). Новине су пар пута писале о томе па су их мафијаши из СПЦ ућуткали. Живим цео живот у београдској епархији и студирао сам за свештеника, познајем дипломиране теологе и кадидате за свештеника, помоћнике свештеника, вероучитеље, раднике у патријаршији и од њих већ 15 година слушам да се београдске парохије (свештеничко радно место) купује за ту цифру. Ово није напад на СПЦ него на мафију у њој. Против те мафије у мантијама боре се и саме њихове колеге, поштени свештеници београдске епархије. Сво то мито и корупцију дозволио је неспособни и необавештени патријарх Павле, или је ипак и он знао за то али је прећуткивао корупцију у својој епархији или је био неспособан да се против ње избори. Ја не нападам СПЦ, ја сам православни Србин, дубоко веран православљу, али баш због тога не желим више да зло и мафија (криминалци) царују у СПЦ јер управо они највише штете својој и нашој Цркви у којој раде и одбијају народ од православне вере и Бога. Чим нападнете мафију у СПЦ они се бране речима "Ето нападају Цркву", врло вешто и лукаво. Тако се и владика Пахомије (педофил) бранио, а сви из СПЦ знају да он јесте педофил и педер, али је он уценио СПЦ да ће на суду проговорити и о другим владикама из СПЦ који су педофили и педери ако га СПЦ не заштити, па је тако ослобођен од оптужбе. Тако они скрећу поглед са себе и заклањају се иза Цркве. Хуље! А исту ту Цркву блате својим криминалом и симонијом (симонија је тежак грех куповања Светог Духа за новац, позната још из Новог завета). СПЦ треба да се очисти од мафијаша још одавно.

Да је Свети Сава сад на земљи тешко би се провели ти мафијаши у мантијама. А плус СПЦ прима паре и од римокатолика (зато су и признали првенство римском папи у Равени и на Сабору СПЦ у мају прошле године) и од екуменистичког јеретичког Светског савета Цркава (који им је изградио зграду Богословског факултета у Београду а они за узврат уче студенте протестантским јересима), и још гуле кожу својим верницима скупим ценовником крштења, венчања, сахрана, итд. Па онда попови београдски не знају шта ће са парама па купују куће, станове, аутомобиле, отварају фирме на имена својих рођака, итд. Никад багра да се засити пара. А каже Господ у Јеванђељу "Не можете служити и Богу и мамону (материји)" али они (попови у Србији) су се отпадили од Бога, одрекли се Бога, издали и продали Христа, и они су (постали или одувек и били) најгори материјалисти. Постоји и мали број поштених свештеника али они од својих колега материјалиста не могу да дођу до изражаја. А њих (будуће попове) још у Богословији уче како да узму народу што више пара. То је страшно какви су. А свима ће им Бог жестоко и праведно судити, не брините се. Чак постоје попови у Београду (чуо сам) а и шире, који више и не верују да Бог постоји (изгубили су веру у Бога) али добро зарађују па неће да напуштају свештенички посао.

Итд.
 
Poslednja izmena:
Da li si postao ljubitelj zilota pošto si okinuo na teologiji SPC?
Не. Напустио сам те јеретике одавно али сам се задржао у СПЦ све до сад, пуних 15година од тада. Нисам напуштао СПЦ док нисам сазнао за боље православце - Истинску православну Цркву (зилоте). Многи добри духовници (свештеници и монаси) из СПЦ не дају људима благослов да уписују Богословски факултет СПЦ у Београду, да не изгубе тамо веру, јер знају које је тамо отпадништво од Бога и православља. Једног свештеника професора на Теологији су анатемисали Хиландарски монаси јер учи јеретичке и сатанистичке ствари студенте, и још нам се тиме хвалио да је под анатемом хиландараца. И свашта још на том факултету можеш да чујеш и да се крстиш. Ти пошто се не крстиш, можеш само да вртиш главом и да се чудиш.:)
 
"Hilandarci" se prepoznaju po konjskim repovima? (Kao frizura, mislim) :D

Inače, pitanje jeresi verovatno je diskutabilno. Šta jeste i šta nije jeres.
Ali teško mi je poverovati da se organizuju predavanja iz satanizma. Misim, mnogo je i za Harija Potera. :hahaha:

A meni to nikada nije bilo jasno, zasto popovi i monasi nose dugu kosu, kada je po bibliji zabranjeno da muskarci nose dugu kosu, uostalom i Isus je nosio malo duzu kosicu?:confused:
 
@Marty Misterija ne znam koliko si upoznat sa stanjem u eparhiji australijsko-novozelandskoj. Tamo se cesto smenjuju vladike da bi mogli da urade ono sto crkva vec godinama zeli ali joj ne polazi za rukom a to je da prisvoji crkve i manastire u svoje vlasnistvo. E sad ce te se pitati a cije je ako nije crkveno, e pa nije crkveno vec je narodno.
Prvo je dosao narod trbuhom za kruhom, okupljali su se oko ruske i grcke crkve i onda resili da imaju svoju, odvajali od usta i sagradili svoje hramove i manastire ali nisu imali svoje srpsko svestenstvo.Na kraju su dobili i svestenstvo koje samo gostuje u tim objektima, vlasnik je narod tj crkveni odbori koji placaju svestenika. Znam da cete reci a zar u Srbiji crkva nije narodna, naravno da jeste ali samo u besedama inace na papiru nije.
Zato se u Srbiji svestenstvo ponasa ko da su im crkve i manastiri ocevina i dedovina,dok je u Australiji sasvim druga situacija i tu nastaju problemi, tamo svestenik mora da bude primer duhovnog zivota,narod je tu da mu sve obezbedi a on mora da bude to za sta se odlucio(svestenstvo nije zanimanje vec zivot). I pisao bih ja jos ali mi se prispavalo...

Србендо...па можеш да направиш зграду...али зграда сама није Црква...потребан вам је Епископ и Свештеник....и народ..
А ако сте за себе правили молитвену капелицу...па прави је поред куће....
Да видим како ће те без Епископа или Свештеника да служите Св.Литургију!!!
И нема "народне" Цркве..у том смислу како ти тумачиш..
Народна Црква је национална..Србска, Грчка, Руска итд.....на то се мислило...јер мислимо на исто...
А не да свако село држи у власништву Цркву...

Стварно је бед, шта радите...
И одвајали сте од уста за спасење душе..које опет није могуће да сами седите у Цркви који сте ви направили...опет вам треба Свештеник и Епископ да вас исповеди...и причести!

И на крају не гледамо човека...већ КРСТ који носи...(о Свештеницима и Епископима)

Њима ће Господ да суди, као и мени и теби...
А не "народ" није ово комунизам!
 
Primećujem da se Beograd isprsio sa 200.000 eura. :eek:
Čije su to pare i što li se tako bacaju?

Мислим да се мало шалиш, јер још за време Тите живога, партија је слала паре за куповине и одржавање цркви у иностранству. Можда је био други разлог, али су паре биле исте.
 
Мислим да се мало шалиш, јер још за време Тите живога, партија је слала паре за куповине и одржавање цркви у иностранству. Можда је био други разлог, али су паре биле исте.

Jes. Imalo se - moglo se. :D
 
Србендо...па можеш да направиш зграду...али зграда сама није Црква...потребан вам је Епископ и Свештеник....и народ..
А ако сте за себе правили молитвену капелицу...па прави је поред куће....
Да видим како ће те без Епископа или Свештеника да служите Св.Литургију!!!
И нема "народне" Цркве..у том смислу како ти тумачиш..
Народна Црква је национална..Србска, Грчка, Руска итд.....на то се мислило...јер мислимо на исто...
А не да свако село држи у власништву Цркву...

Стварно је бед, шта радите...
И одвајали сте од уста за спасење душе..које опет није могуће да сами седите у Цркви који сте ви направили...опет вам треба Свештеник и Епископ да вас исповеди...и причести!

И на крају не гледамо човека...већ КРСТ који носи...(о Свештеницима и Епископима)

Њима ће Господ да суди, као и мени и теби...
А не "народ" није ово комунизам!


Srbendo mnogo si ti zagrizao, da ne vidis sta je realno a sta ne realno, svestenik je samo sluga u tom objektu, a on hoce da bude vlasnik i da naredjuje ko moze a ko ne moze. Niti smo mi ovce niti su vladike pastiri, kad budu ravni narodu tad ce shvatiti neke stvari, dok ne shvate bice im ovako, sto rece ava Justin "Gde je Hristos? Nema Hrista!".
 
Srbendo mnogo si ti zagrizao, da ne vidis sta je realno a sta ne realno, svestenik je samo sluga u tom objektu, a on hoce da bude vlasnik i da naredjuje ko moze a ko ne moze. Niti smo mi ovce niti su vladike pastiri, kad budu ravni narodu tad ce shvatiti neke stvari, dok ne shvate bice im ovako, sto rece ava Justin "Gde je Hristos? Nema Hrista!".

Епископи Брате..јесу пастири...немам појма, како код вас...али какав народ, такве вође...

Свештеник је онај, без којег нема Св.Литургије који..Крштава, Венчава, Исповеда и Причешћује...то је Хришћанство....а Црква као зграда...седи ти читав дан без Свештеника, џаба ти све зграде Сиднеја...

Брате...мораш да сконташ шта је битно....није битан какав је Свештеник, него какви смо ми...
Прво себе гледамо, па остало!
 

Back
Top