- Poruka
- 2.856
Plata se polako topi, ostaje samo za puko preživljavanje
A taman smo poverovali da smo se dokopali stepenica koje vode ka srednjoj klasi. Još u novembru od plate bismo nešto uštedeli, a sada nam ne ostaje ništa. Rata za kola od 70 evra povećana je za 1.000 dinara, poskupeli su hrana, komunalije… Živimo na granici izdržljivosti, priča za „Blic nedelje“ Novica Lukovac, koji sa suprugom i decom živi u beogradskom naselju Labudovo brdo.
Porodica Lukovac jedna je od mnogih koje ekonomska kriza ne štedi. Nestabilan kurs, nesigurnost poslovanja i inflacija, za samo četiri meseca znatno su pogoršali kvalitet života u Srbiji. Kriza je najviše pogodila upravo one ljude koji su uz mnogo muke tek proteklih godina uspeli da koliko-toliko normalizuju svoju svakodnevicu i dosegnu minimum standarda života u 21. veku. Iako zvanična statistika tvrdi da su troškovi života u Srbiji tokom 2008. povećani za svega 7,9 odsto, stvarno stanje je mnogo lošije. Za prosečnu platu danas se može kupiti oko 20 odsto manje evra nego polovinom prošle godine i isto toliko manje mesa, jaja i mnogih drugih prehrambenih proizvoda.
– Zaposlen sam na glavnoj autobuskoj stanici i plata mi je 38.000 dinara. Supruga Milena radi u kiosku brze hrane i ima 22.000 dinara. Ćerka pohađa treći razred, a sin ide u predškolsko. Živimo u adaptiranom potkrovlju i grejemo se na TA peć, zbog čega nam je račun za struju oko 9.000 dinara. Srećom, ne plaćamo kiriju, inače nikad ne bismo otišli na more. Mada, kako stvari stoje, ove godine je veliko pitanje hoćemo li ići – priča Novica.
Udar poskupljenja pred kraj 2008, a još više početkom 2009. i te kako su osetili i građani koji zarađuju više od bračnog para Lukovac. Trend rasta troškova života u Srbiji bio je vidljiv i pre nego što je vlast posle upornog početnog negiranja priznala da će globalna kriza uticati i na srpsku ekonomiju. Tvrdnje svetskih analitičara da je recesiju na Balkanu nemoguće izbeći ubrzo su se obistinile. Dinar je počeo da slabi, poskupljenja su se nizala i gotovo preko noći s istom količinom para mogli smo da platimo znatno manje roba i usluga. U odnosu na period od pre šest meseci, danas sa prosečnom platom možemo da platimo duplo manje razgovora u fiksnoj telefoniji i participacija u zdravstvu, a za 20 do 30 odsto manje prehrambenih i proizvoda kućne hemije.
Uz sve sumornije vesti iz susednih država i mnogih drugih krajeva sveta zahvaćenih krizom i anemičnu reakciju vlasti čiji su se predstavnici danima preganjali oko usvajanja budžeta, u živote običnih ljudi ponovo se uselila neizvesnost i strah od gubitka radnog mesta. Istraživanje „Medijum galupa“ iz decembra prošle godine pokazalo je da su građani Srbije posle Hrvata najveći pesimisti u regionu: njih 53 odsto izjavilo je da smatra kako će 2009. biti lošija u odnosu na 2008. Koliko su u pravu, potvrđuju najave novih poskupljenja i potezi poslodavaca od kojih su mnogi već obavili korekcije zarada naniže i obavestili javnost o mogućem otpuštanju radnika. Kriza jeste zahvatila čitav svet, ali Novica Lukovac, kao i mnogi drugi građani Srbije, veruje da su stvari mogle biti i drugačije.
– Osam godina slušamo o korupciji, krade se na sve strane – i nikom ništa. A mnogi ljudi gladuju. Naša porodica još nije u toj situaciji, ali prisutna je velika nesigurnost. Ne znam kako će biti kad moja firma dobije vlasnika. Mnogo sam više očekivao posle 2000, ali stanje nije ni bluzu onoga što je trebalo da bude. Strašno sam razočaran. Zato što političari ne vode računa o porodici i natalitetu, roditelji žive u velikom stresu jer nikada nisu sigurni hoće li uspeti deci sa obezbede makar ono najbitnije – kaže Novica.
Očekivana dešavanja tokom 2009.
-rast cena (energenti, hrana, komunalije, prevoz…)
-slabljenje dinara
-povećanje rata kredita indeksiranih u evru
-otežano dobijanje novih kredita
-smanjenje redovnih zarada
-kašnjenje u isplati zarada
-izostanak vanrednih primanja (regres, bonusi, 13. plata…)
-manja mogućnost zapošljavanja
-manja dostupnost uvozne robe
-manja mogućnost odlaska na letovanje
Link
A taman smo poverovali da smo se dokopali stepenica koje vode ka srednjoj klasi. Još u novembru od plate bismo nešto uštedeli, a sada nam ne ostaje ništa. Rata za kola od 70 evra povećana je za 1.000 dinara, poskupeli su hrana, komunalije… Živimo na granici izdržljivosti, priča za „Blic nedelje“ Novica Lukovac, koji sa suprugom i decom živi u beogradskom naselju Labudovo brdo.
Porodica Lukovac jedna je od mnogih koje ekonomska kriza ne štedi. Nestabilan kurs, nesigurnost poslovanja i inflacija, za samo četiri meseca znatno su pogoršali kvalitet života u Srbiji. Kriza je najviše pogodila upravo one ljude koji su uz mnogo muke tek proteklih godina uspeli da koliko-toliko normalizuju svoju svakodnevicu i dosegnu minimum standarda života u 21. veku. Iako zvanična statistika tvrdi da su troškovi života u Srbiji tokom 2008. povećani za svega 7,9 odsto, stvarno stanje je mnogo lošije. Za prosečnu platu danas se može kupiti oko 20 odsto manje evra nego polovinom prošle godine i isto toliko manje mesa, jaja i mnogih drugih prehrambenih proizvoda.
– Zaposlen sam na glavnoj autobuskoj stanici i plata mi je 38.000 dinara. Supruga Milena radi u kiosku brze hrane i ima 22.000 dinara. Ćerka pohađa treći razred, a sin ide u predškolsko. Živimo u adaptiranom potkrovlju i grejemo se na TA peć, zbog čega nam je račun za struju oko 9.000 dinara. Srećom, ne plaćamo kiriju, inače nikad ne bismo otišli na more. Mada, kako stvari stoje, ove godine je veliko pitanje hoćemo li ići – priča Novica.
Udar poskupljenja pred kraj 2008, a još više početkom 2009. i te kako su osetili i građani koji zarađuju više od bračnog para Lukovac. Trend rasta troškova života u Srbiji bio je vidljiv i pre nego što je vlast posle upornog početnog negiranja priznala da će globalna kriza uticati i na srpsku ekonomiju. Tvrdnje svetskih analitičara da je recesiju na Balkanu nemoguće izbeći ubrzo su se obistinile. Dinar je počeo da slabi, poskupljenja su se nizala i gotovo preko noći s istom količinom para mogli smo da platimo znatno manje roba i usluga. U odnosu na period od pre šest meseci, danas sa prosečnom platom možemo da platimo duplo manje razgovora u fiksnoj telefoniji i participacija u zdravstvu, a za 20 do 30 odsto manje prehrambenih i proizvoda kućne hemije.
Uz sve sumornije vesti iz susednih država i mnogih drugih krajeva sveta zahvaćenih krizom i anemičnu reakciju vlasti čiji su se predstavnici danima preganjali oko usvajanja budžeta, u živote običnih ljudi ponovo se uselila neizvesnost i strah od gubitka radnog mesta. Istraživanje „Medijum galupa“ iz decembra prošle godine pokazalo je da su građani Srbije posle Hrvata najveći pesimisti u regionu: njih 53 odsto izjavilo je da smatra kako će 2009. biti lošija u odnosu na 2008. Koliko su u pravu, potvrđuju najave novih poskupljenja i potezi poslodavaca od kojih su mnogi već obavili korekcije zarada naniže i obavestili javnost o mogućem otpuštanju radnika. Kriza jeste zahvatila čitav svet, ali Novica Lukovac, kao i mnogi drugi građani Srbije, veruje da su stvari mogle biti i drugačije.
– Osam godina slušamo o korupciji, krade se na sve strane – i nikom ništa. A mnogi ljudi gladuju. Naša porodica još nije u toj situaciji, ali prisutna je velika nesigurnost. Ne znam kako će biti kad moja firma dobije vlasnika. Mnogo sam više očekivao posle 2000, ali stanje nije ni bluzu onoga što je trebalo da bude. Strašno sam razočaran. Zato što političari ne vode računa o porodici i natalitetu, roditelji žive u velikom stresu jer nikada nisu sigurni hoće li uspeti deci sa obezbede makar ono najbitnije – kaže Novica.
Očekivana dešavanja tokom 2009.
-rast cena (energenti, hrana, komunalije, prevoz…)
-slabljenje dinara
-povećanje rata kredita indeksiranih u evru
-otežano dobijanje novih kredita
-smanjenje redovnih zarada
-kašnjenje u isplati zarada
-izostanak vanrednih primanja (regres, bonusi, 13. plata…)
-manja mogućnost zapošljavanja
-manja dostupnost uvozne robe
-manja mogućnost odlaska na letovanje
Link
