Protestanizam
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 41

Tema: Protestanizam

  1. #1
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Protestanizam

    Do sada nisam primetio temu koja se bavi trećom velikom granom Hrišćanstva, pa da malo popričamo u tome.

    Protestantizam (ili protestantska Reformacija): u pocetku reformska struja unutar Rimokatolicke crkve, koja se potom zasebno organizovala kao protestni pokret protiv korupcije Rimokatolicke crkve i njenih "srednjovekovnih izmišljotina". Naziv Protestantizam dolazi od stava nekoliko knezova nemackih država koji, u ime Luterove vere, protestuju na Sastanku u Špejeru (Speyer) 1529. god. protiv odluke Karla V da prisilno ubedi Lutera da se odrekne svojih ideja.



  2. #2
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Istorijski presek nastanka protestantskog pokreta u Nemačkoj

    31. oktobra 1517. Martin Luter (1483-1546), kaluđer avgustinovskog manastira u Erfurtu, profesor biblijskih studija na Univerzitetu u Vitenbergu, formuliše 95 teza protiv teologije i prakse indulgencija ("svete" trgovine). Luter nije nameravao da stvori drugu crkvu, iako se sablaznio činjenicom da sama vlast Rimske crkve, koju posećuje 1510-1511, štiti i pomaže zloupotrebe sa indulgencijama (oprosnicama) radi smanjenja kazni u purgatorijumu (čistilištu). Javno prikucavanje 95 teza na vrata crkve u Votembergu, uvlači ga u sukob sa Rimokatoličkom crkvom i vlastima, pred koje je pozivan da se izjasni 1518. u Hajdelbergu i Augsburgu (pred kardinalom Kajetanom, papskim izaslanikom), a 1519. u Lajpcigu, gde sa Johanom Ekom raspravlja o supremaciji pape i nepogrešivosti Rimskih Sabora. Godine 1520. Martin Luter piše Vavilonsko ropstvo Crkve. Iste godine papa Lav H (1513-1521) isključuje ga iz Rimske crkve, a 1521. Sabor u Vormsu osuđuje. Proteran od Frederika Saksonskog, Martin Luter se povlači u zamak Vartburg gde prevodi Novi Zavet na nemački i štampa ga 1534. Godine 1522. ponovo dolazi u Vitenberg da bi izložio deo svojih ideja: propovedanje reči, pričešćivanje vernih. U doba pobune seljaka (1524-1525) on podržava i prihvata njihov oštar stav. Na sastanku u Špajeru (1526. i 1529.) Luter je ponovo osuđen, ali knezovi nekih nemačkih država protive se progonu Protestanata. Docnije, nemački Protestantski knezovi formiraće "Šmalkadšku ligu" da bi branili Protestantizam, ali ta akcija nije priznata sve do sporazuma u Pasauu 1532. godine. Na Saboru u Augsburgu 1530. Luter predstavlja osnovna učenja Reformacije:

    * Autoritet Biblije
    * Opravdanje verom
    * Stvarno prisustvo Hristovo u Evharistiji (protiv Urliha Cvinglija koji učaše da je Evharistija prosto sećanje).

    Martin Luter izlaže ova učenja u dva Katihizisa i u Šmalkaldškim člancima (1537). U ovom periodu Melanhton (1497-1560) je bio Luterov konstruktivan saradnik u Protestantskoj teološkoj propagandi, naročito u štampanju dela Loci Communes 1521. god. i u redigovanju Augsburškog ispovedanja 1530. god., koje i Luter prihvata.
    Poslednji put ažurirao/la antoniusss : 04.02.2009. u 15:50

  3. #3
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Razni protestantski pravci

    Martin Luter je otvorio put ne samo nizu teoloških sporova nego i velikom reformatorskom pokretu u celoj Evropi. Reformacija je uzela tri glavna pravca:

    * Luteranstvo, u Nemačkoj, Skandinaviji i u centralnoj Evropi
    * Kalvinstvo, u Švajcarskoj, Francuskoj, Holandiji i Škotskoj
    * Anglikanstvo u Engleskoj.

    Nemačka

    U Nemačkoj, Luteranstvo potpomažu nemački knezovi, ali tek "Vestfalskim sporazumom" (1648), kojim se završava tridesetogodišnji verski rat, a Luterani stiču jednaka prava sa Rimokatolicima. Godine 1680. štampa se Knjiga sloge, koja uključuje dva Luterova Katihizisa, Šmalkaldške članke, Ispovedanje i Augzburšku aiologiju od Melanhtona i Formulu sloge.

    Švajcarska

    U Švajcarskoj, Reformacija najpre prodire u Cirih, 1518. godine, preko Huldvajha (Ulriha) Cvinglija (Huldveich Zwingli, 1484-1531), na koga je uticao Erazmo. Za Cvinglija Reformacija ima društveni i nacionalni karakter, pa on priznaje sekularnoj vlasti pravo da se bavi crkvenim pitanjima. Godine 1528. piše Komentar o pravoj i lažnoj religiji, a 1529. sukobljava se sa Luterom u Marburgu u tumačenju suštine Evharistije, držeći da je Hristos u Evharistiji prisutan samo du ovno ili simvolički. Umire u bitci kod Kapela (Karrel), braneći Cirih od katoličkih švajcarskih kantona. Žan Kalvin (1509-1564) - prognani Francuz koji se bavio ne samo teologijom Reformacije nego i organizovanjem zajednica na prezviterijanski način, gde je narod predstavljen preko prezvitera laika - uveo je Reformaciju u Ženevu. On objavljuje 1536. godine Institucije hrišćanske religije u kojima precizira razlike između svoje i protestantske teologije. Kalvin priznaje dve tajne: krštenje i Evharistiju; odbacuje Cvinglijevu koncepciju o simvoličkoj vrednosti evharistijskog pričešćivanja; govori o "gradu Božijem", odnosno o crkvenoj organizaciji i disciplini. Svakako najvažnije kalvinističko učenje jeste "predestinacija" ili doktrina "dvostrukog izbora", po kojoj je Bog pre stvaranja sveta jedne izabrao za spasenje a druge za pogibao; prema tome, ovi drugi su predodređeni za osudu. U Cirihu, reformacijski pokret dalje vodi Johan Hajnrih Bilinger (Johann Heinrich Bullinger, 1504-1575), a u Ženevi Teodor Beza (1519-1605).

    Francuska

    Pod Kalvinovim uticajem Reformacija prodire u Francuskujoš 1555. god. i tu se veoma brzo transformiše u politički pokret. Masakrirani 1572. godine na noć Svetoga Vartolomeja, reformati su zatim zaštićeni 1589. godine od protestanta Henrika IV i priznati "Nantskim ediktom" 1598. godine.

    Holandija

    U Holandiju Reformacija stiže već 1523. godine, ali se prvi reformatorski Sabor drži u Dortu 1574. i na njemu se prihvata hajdelberški Katihizis. Priroda predestinacije bila je predmet teološke rasprave koju je vodio Arminijus (1560-1609), koji protivno Kalvinu drži da Bog želi da se svi ljudi spasu, a ne samo izbrani, pošto čovek ima stvarno slobodnu volju. Osuđeno na Saboru u Dortu (1618-1619), Arminijevo učenje ipak je priznato 1795. godine.

    Engleska

    Godine 1534. kralj Henrik VIII proglašava sebe poglavarom Anglikanske Crkve, odbacivši tako autoritet pape Klimenta P (1523-1534), koji je 1532. poništio njegov razvod od Katarine Aragonske. Arhiepiskop kenterberijski Tomas Kranmer (1547-1553) uveo je Reformaciju u Englesku, gde se protestni pokreti sa jevanđelskim karakterom behu pojavili još pod vođstvom Džona Viklifa (1320-1384). Tomas Kranmer osuđen je kao jeretik u Oksfordu 1556. godine od strane kraljice Marije Tjudor (1553-1558), kojaje htela da ponovo uvede Rimokatolicizam i da nametne vlast pape u Engleskoj. Tomas Kranmer piše Pravila Anglikanske Crkve i Molitvenik. (1549-1552). Kraljica Jelisaveta I (1558-1603) prihvata Reformaciju čuvajući pri tome osnovne strukture Katolicizma, kao što su episkopat i Liturgija. Godine 1563. anglikanska doktrina prihvaćena je u obliku "39 članova". U Škotskoj Reformaciju je uveo Džon Noks (1505-1572), koji 1561. sačinjava Knjigu discipline.

    Češka

    U Češkoj, Jan Hus (1369-1415) i Jeronim Praški već behu pripremili Reformaciju. Ali Luterov uticaj oseća se još 1524. godine. Husiti postaju kalvinisti.

    Mađarska

    Mađarska je pretrpela obadva uticaja: prvi luteranski Sabor drži se 1545, a kalvinistički 1557. godine.

    Skandinavija

    U skandinavske zemlje Reformacija stiže 1527: Sabor u Upsali 1593. god. prihvata Augsburško ispovedanje; u Danskoj i Norveškoj prve protestantske kongregacije organizuju se 1536. godine.

  4. #4
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam


    Papa Pavle III

    Kontrareformacija

    Protestantska Reformacija nije ostala bez odgovora Rimokatoličke Crkve. U tom cilju papa Pavle III saziva Tridentski Sabor (držan u tri sednice 1545/1547, 1551/1552 i 1562/1563). Sabor stavlja udefinicije sholastičkog tipa katoličke doktrine osporavane od Lutera: opravdanje verom i delima, Sedam Tajni, celibat, čistilište, indulgenciju, transsubstancijaciju, vlast pape. Isto tako, 1540. god. Sabor odobrava osnivanje jezuitskog reda ("Isusovo društvo") pod vođstvom Ignjatija Lojole (1491-1556), koji kao osnovnu devizu ima apsolutnu poslušnost papi i propagiranje vere svim raspoloživim sredstvima. Da bi ojačala kontrareformu, Rimokatolička Crkva ponovo je organizovala "Kongregaciju svete službe" ili "Inkviziciju". "Indeks" zabranjenih knjiga i anti-protestantska teologija (naročito Petra Kanisije i Roberta Belarmina) takođe su korišćeni kao kontrareformatorska oruđa.

  5. #5
    Buduća legenda Сале! (avatar)
    Učlanjen
    18.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    31.716
    Reputaciona moć
    833

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    у протестантизму ј*** луд збуњеног.
    Брига вука шта овце мисле о њему!

  6. #6
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio @sale@ Pogledaj poruku
    у протестантизму ј*** луд збуњеног.
    Ko je zbunjen, a ko je lud?

  7. #7
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Evanđeosko učenje i verovanje

    Jedan od vodećih evanđeoskih teologa, anglikanac, Džon Stot istakao je da „evanđeoska vera nije neki novi izum, tj. neka nova vrsta hrišćanstva koju težimo da stvorimo. Naprotiv... to je originalno, apostolsko, novozavetno hrišćanstvo... Džona Veslija (osnivača metodizma) su... često optuživali da u Englesku crkvu uvodi nove doktrine. On je to žestoko poricao: ‘Ja samo poučavam staro, dobro hrišćanstvo.' Bili Grejam (baptista) je bio optužen, ne za inovacije, već za... staromodnost i vraćanje religije sto godina unazad. Njegov odgovor je bio: ‘... zaista i želim da se religija vrati unazad — samo ne 100 godina, već 1900 godina, na period Dela apostolskih, kada su tadašnji Hristovi sledbenici bili optuženi da su prevrnuli Rimsko carstvo naglavačke'.”1 Objašnjavajući šta evanđeosko hrišćanstvo nije, Stot je dodao još dve stvari: ono nije odstupanje od hrišćanskog pravoverja i nije sinonim za verski fundamentalizam, za šta se ponekad optužuje.

    Evanđeosko hrišćanstvo je duboko trinitarno (svetotrojično) hrišćansko verovanje. Svoja polazišta ono zasniva na Bogu Ocu i njegovoj milostivoj inicijativi da nam se sam otkrije, na ličnosti Isusa Hrista kao našeg iskupitelja i Svetog Duha, koji nas u trenutku pokajanja duhovno preporađa i od tada nastavlja da živi u nama. Evanđeoska vera je, dakle, vera u Svetu Trojicu. 2 Zato evanđeoski hrišćani snažno naglašavaju značaj Božije reči (Biblije), kao Božije lične objave čoveku, Hristovog krsta i Svetoga Duha. Iz ova tri osnovna teološka polazišta potiču sve ostale verske odlike, a u prvom redu, duboka privrženost Svetom pismu (Bibliji), koje svakodnevno čitaju i proučavaju, doživljaj Hrista kao ličnog Spasitelja, i insistiranje na stvarnom iskustvu Svetog Duha u događaju duhovnog preporoda i svetom životu posle toga. „Ipak, biti evanđeoski hrišćanin ne znači samo pridržavati se neke formule, bez obzira na to koliko je ona ispravna. Evanđeoska vera seže dalje od samog verovanja — sve do ponašanja i života; ona sa sobom donosi mnogostruki izazov da živimo u skladu s njom,” 3 zaključuje Džon Stot.
    Statistički posmatrano 4, u svetu danas ima oko 210 miliona pravoslavnih, 940 miliona katolika i 900 miliona protestanata. Prema tome, ukupni broj hrišćana danas iznosi oko dve milijarde. U procentima to izgleda ovako: katolika 46%, protestanata 44% i pravoslavnih 10%. Od ukupnog broja protestanata, na evanđeoske hrišćane otpada oko 765 miliona vernika, ili 37% od ukupnog hrišćanstva. Ove statistike, takođe, govore da evanđeoska grupa beleži rast od 4,5% (ili 34 miliona) godišnje, dok je rast ostalih grupa gotovo zanemariv. Prema tome, za oko pet godina, ovo će biti najbrojnija grupa u okviru hrišćanstva.

    Danas je teško naći državu u kojoj ne deluje neka od evanđeoskih crkava. U nekim zemljama evanđeoski vernici predstavljaju većinsko stanovništvo, u drugima nezaobilaznu versku manjinu, a u nekima ugroženu versku manjinu koju, pod uticajem dominantne verske zajednice, država pokušava medijskim, zakonskim i drugim sredstvima da sankcioniše. Sukobi su najžešći tamo gde dominantne verske zajednice svoj verski identitet poistovećuju s nacionalnim, zbog čega se na njih gleda kao na predvodnike i čuvare nacionalnih i kulturnih vrednosti i dobara, dok se na sve ostale gleda kao na potencijalni izvor opasnosti i razaranja tih vrednosti. Na taj način međuverski odnosi brzo izlaze iz verskih i teoloških okvira i zadobijaju političke i druge dimenzije, što dovodi do veštačkog uvećavanja razlika i stvaranja pogrešnog utiska o njima; razlike postaju prepreke i granice, a nosioci tih razlika neprijatelji. U ovakvoj atmosferi teško se dolazi do dijaloga i korisne primene razlika koji bi obavezno doveli do obogaćenja i ulepšavanja zajedničkog života.

    Pošto je evanđeoski pokret najvitalnija i najbrojnija grupa unutar protestantizma, njegovo nepoznavanje predstavlja, ne samo pomanjkanje lične kulture, već i nepoznavanje sveta u kome živimo. Ako treba zaključivati prema medijskoj i zakonodavnoj sferi, pravoslavno okruženje u Srbiji veoma slabo poznaje protestantizam i njegov razvojni put, a naročito njegovu unutrašnju raznolikost; a sve ono što se dobro ne poznaje, kod nas izaziva ksenofobiju, govor mržnje i konfrontaciju.

  8. #8
    Buduća legenda Сале! (avatar)
    Učlanjen
    18.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    31.716
    Reputaciona moć
    833

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Ko je zbunjen, a ko je lud?
    они између себе,
    евангелисти, баптисти, адвентисти, англиканци, пентакосталци ...ко зна колико их има.
    Брига вука шта овце мисле о њему!

  9. #9
    Obećava
    Učlanjen
    25.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na zemlji
    Poruke
    92
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Do sada nisam primetio temu koja se bavi trećom velikom granom Hrišćanstva, pa da malo popričamo u tome.

    Protestantizam (ili protestantska Reformacija): u pocetku reformska struja unutar Rimokatolicke crkve, koja se potom zasebno organizovala kao protestni pokret protiv korupcije Rimokatolicke crkve i njenih "srednjovekovnih izmišljotina". Naziv Protestantizam dolazi od stava nekoliko knezova nemackih država koji, u ime Luterove vere, protestuju na Sastanku u Špejeru (Speyer) 1529. god. protiv odluke Karla V da prisilno ubedi Lutera da se odrekne svojih ideja.
    Deo Vavilona Velikog, kao i sve religije koje podupiru besmrtnost duse!

  10. #10
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio Neutralni Pogledaj poruku
    Deo Vavilona Velikog, kao i sve religije koje podupiru besmrtnost duse!
    Jel ti ono beše JS?

  11. #11
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.475
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Једино што поуздано знам о деловању протестаната овде у Србији је онај бивши амерички амбасадор Монтгомери - који се овде залепио као таксена марка ... и после исетклог мандата није се вратио у своју земљу него је овде купио имовину ЦГ и редовно пише "политичке коментаре" и редовно су му објављивани овде у Србији ... невероватан лик који је путем притисака хтео да обезбеди капелу у Патријаршији за своје верске потребе - па су студенти Богословског факултета направили демонстрације... и био је читав хаос...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  12. #12
    Obećava
    Učlanjen
    25.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na zemlji
    Poruke
    92
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Jel ti ono beše JS?
    Ma sta te briga sta sam!? Ateista sam, recimo!

  13. #13
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.475
    Reputaciona moć
    2079

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio Neutralni Pogledaj poruku
    Deo Vavilona Velikog, kao i sve religije koje podupiru besmrtnost duse!
    Молим секташе да "смање доживљај"!
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  14. #14
    Primećen član Yahid (avatar)
    Učlanjen
    16.11.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    897
    Reputaciona moć
    42

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Молим секташе да "смање доживљај"!
    Što? Pa ovo je njihov kutak, radi se o protestantizmu. Ja mislim da bi ti trebao sa prozivanjem malo da smanjiš doživljaj, neće ništa da ti škodi zbog toga.
    Ne moraš uvek da kažeš nešto pametno. Nekad je pametno zaćutati.

  15. #15
    Obećava
    Učlanjen
    25.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na zemlji
    Poruke
    92
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Молим секташе да "смање доживљај"!
    Hahaaa!

    Sta je mito, savest reaguje aaaaaa! Dobro je to dobro! Bilo bi lose da nisi prokomentarisao!
    Bice nesto od tebe!

    Hahaaa!

  16. #16
    Legenda svesnaglista (avatar)
    Učlanjen
    19.01.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    54.489
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    740

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Jel ti ono beše JS?
    Јесте.
    neka bude

  17. #17
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Основна начела протестантизма

    Као основна начела протестантизма 16. века подразумевају се: Soli deo Gloria: Оправдање Божије мудрости и моћи насупрот папској узурпацији и створеној религији, поштовање Божије суверене оностраности и провиђајног предодређења. Sola Gratia: Искупљење као слободни Божији дар испуњен Христовом победом над смрћу и васкрсењем. Ово је поглавито формулисано речима апостола Павла као оправдање кроз веру саму, као у Аугсбуршком вероисповедању: Сигурност спасења је стога манна протестантске вере, утемељена у еванђеоском обећању и ослобођена сваког стицања заслуга. Према протестантима, Бог је преузео иницијативу у спасавању света од греха кроз своје деловање у Исусу Христу, па је чак и вера која наводи људе да поверују у ово деловање дар а не достигнуће. Sola Scriptura: Слобода Писма да влада као Божија реч у цркви, одрешена од папског или црквеног ауторитета (магистериума) и традиције. Писмо је једини извор хришћанског откривења. Иако традиција може да потпомогне његову интерпретацију, његово истинско (тј. духовно) значење је његов природни (тј. дословни) смисао, а не алегоријски. Сакраменти: Већини протестаната је заједничка вера у Свету Тројицу – Бога Оца, Сина и Светога Духа; већина њих се придржава старог веровања у чињеницу да је Исус Христос био и јесте и божанске и људске природе; већина њих признаје два сакрамента (свети обреди за које верују да их је установио Христос): крштење и Вечера Господња. Подељени су око питања обављања крштења: уроњавањем у воду или примене воде на друге начине; око узраста у коме треба крштавати људе, мада већина практикује крштавање деце; око тога да ли крштење дарује милост или је знак одговорности и покорности. Неки од протестаната заиста верују да је Исус некако заиста присутан у хлебу и вину еухаристије, док други сматрају овај сакрамент чином сећања и покорности. У свом богослужењу протестанти више од осталих хришћана истичу проповедање Речи Божије као агенса за изградњу вере. Црква као верујући народ Божији: Конституисана, не хијерархијом, сукцесијом, или институцијом, већ Божијим избором и позивом у Христу кроз еванђеље. Свештенство свих верника: Привилегија слободе свих крштених да стану пред Богом у Христу без намештених људских посредника и њиховог позвања да попут ''малих Христоса'' буду носиоцу суда и милости својим ближњима. Пастори и проповедници разликују се од осталих хришћана само по функцији и постављењу, а не по духовном статусу. Светост свих позива и занимања: Одбацивање средњовековних различитости између световног светог од ''религиозног'' (тј. монашког) са потцењивањем овог првог, и признавањем свих начина живота као божанских позива. ''Дела монаха и свештеника, у Божијим очима ни на који начин нису супериорнија од оних дела ратара који ради у пољу, или жене која води бригу о свом домаћинству.'' (Мартин Лутер) Једно није суштински хришћанскије од другог, фразе попут ''света служба'' овако су очигледну ствар бациле у засенак. Библијско начело протестантизма налази израз у аксиому Ecclesia reformata sed semper reformanda, ''реформисана црква увек отворена за даљњу реформацију.'' Подложност речи Божијој значи да ни једна традиција или институција, световна или религијска, чак и оне реформатске или протестантсте, не могу бити апсолутизвоане. Протестантизам тежи да црпи свој живот из еванђеоске Божије милости у Христу. У складу са својим наслеђем не може толерисати хришћанство типа ''уради сам'', нема утемељења за људску самоувереност пред лицем Божијим. Коначно, увек ће више вредновати Христа вере него историју цркве.

  18. #18
    Elita
    Učlanjen
    06.05.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.707
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Di si sve ovo ... izrio?

  19. #19
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio Zazijavalo Pogledaj poruku
    Di si sve ovo ... izrio?
    Staram se ja o mojoj temi.

  20. #20
    Elita PRCKO (avatar)
    Učlanjen
    30.10.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Retirement Home For Perverts
    Poruke
    24.526
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Staram se ja o mojoj temi.
    Dobar ti je potpis,jel tako rade pravoslavni svestenici???

  21. #21
    Obećava
    Učlanjen
    25.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na zemlji
    Poruke
    92
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Основна начела протестантизма
    Већини протестаната је заједничка вера у Свету Тројицу – Бога Оца, Сина и Светога Духа;
    Doktrina ljudi, ne Biblije!


  22. #22
    Elita
    Učlanjen
    06.05.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    23.707
    Tekstova u blogu
    11
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio Neutralni Pogledaj poruku
    Doktrina ljudi, ne Biblije!

    Aha. Samo ste vi uspeli da izvučete bibliju bogu ispod dupeta.

  23. #23
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio ***** Pogledaj poruku
    Dobar ti je potpis,jel tako rade pravoslavni svestenici???
    Odakle ti ideja da sam ja sveštenik?
    Istina bio sam jedno vreme u manastiru u svojstvu iskušenika (pripravnika).

  24. #24
    Elita PRCKO (avatar)
    Učlanjen
    30.10.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Retirement Home For Perverts
    Poruke
    24.526
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Odakle ti ideja da sam ja sveštenik?
    Istina bio sam jedno vreme u manastiru u svojstvu iskušenika (pripravnika).
    ha,bio i ja
    par meseci
    Dok nisam video s' kim imam posla...

  25. #25
    Obećava
    Učlanjen
    25.06.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na zemlji
    Poruke
    92
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Protestanizam

    Citat Original postavio ***** Pogledaj poruku
    ha,bio i ja
    par meseci
    Dok nisam video s' kim imam posla...
    I cime ste se bavili vas dvojica u manastiru? Proucavali ste Bibliju?


Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •