Синдром спржене савести

Poruka
8.488
„Наш циљ је тотална информациона будност… нама је потребно више него да будемо сигурни да различите базе података међусобно комуницирају, нама је потребан начин да исцедимо информацију која нам је значајна из свих оних уједињених база, али да осигурамо да приватна информација сваког грађанина буде заштићена“…“Обавештајно прикупљање мора обухватити хиљаде људи чије кретање и идентитет обично не знамо. То је аналогно тражењу подморнице у океану шумова – ми морамо наћи терористе у свету различитих шумова, да разумемо шта планирају, развијају, и да припремимо унапред све опције за спречавање њиховог напада“.

Ове речи изговорио је Џон Поиндекстер (John Poindexter), идејни творац Канцеларије значајних информација (Information Awareness Office – ИАО), основаној 2002. у склопу Агенције за унапређивање истраживачких пројеката у области одбране владе САД ( Defence Advanced Research Projects Agency), са популарном скраћеницом ДАРПА.

Идеја је била да Канцеларија Џона Поиндекстера изради пројекат на бази широког прикупљања информација из свих видова комуникације: интернета, телефона, имејлова, факс линија… а за све то требало је имати посебне програме који би информације сакупљали, класификовали, архивирали и посебним софтверским алатима брзо укрштали, обрађивали и прослеђивали свуда где је потребно. Простор за обраду је читав свет, јер терористи су свуда.

Докле се у међувремену са применом поменутих „идеја“ стигло можемо само да наслутимо. Оно што можемо недвосмислено да закључимо је да се отишло веома далеко. Наиме, сваки човек је у међувремену постао потенцијални терориста. Свака држава је постала потенцијални расадник тероризма и „осовина зла“. И то можемо рећи, не само на основу претпоставки и елементарне логике, већ и на основу чињеничног стања и личног искуства. Довољно је овом приликом подсетити се „милосрдних“ бомби од 1995. и 1999. године. Даље доказе те врсте у остварењу горе поменутих „хуманих идеја“ нећемо набрајати овим приликом.


Аутор: Данило Тврдишић
 
Србија – експериментални полигон за технологије надзора

Циљ овог осврта је да се укаже на нешто друго, још опасније. Реч је о доказима „информационо – технолошке“ природе. У том смислу можемо извести јасан закључак на основу развоја технологије надзора која се по налозима поменутих центара моћи примењује и у држави Србији. Парадоксално је да се та технологија развија обрнуто пропорционално достигнутом развоју информационих и комуникационих технологија код нас. Најилустративнији и свакако најупечатљивији примери поменуте тенденције код нас је свакако законски пројекат увођења електронских биометријских личних карата, пасоша и здравствених књижица са бар кодом и централизованом базом електронских података. Тога још нема у редовима највећег броја најразвијенијих, да не говоримо о оним мање развијеним. Јасно је, међутим, да је ова тенденција повезана са нечим другим, а не са степеном достигнутог технолошког развоја. Србија је, нажалост, то је сада потпуно очигледно, изабрана као експериментални полигон за нове технологије надзора од стране владајућих глобалистичких елита. Последице једног таквог експеримента на појединца и на друштво у целини су несагледиве. О њима ћемо нешто више указати у наставку.

У том контексту, неопходно је, пре него ли се осврнемо на последице, ради потпуно јасног сагледавања овог проблема, разграничити развој информационих и комуникационих технологија од развоја и злоупотребе једног дела истих које се користе у циљу стварања технологије надзора и контроле. То је неопходно како онај ко указује критички на ову проблематику не би био етикетиран и сврстан у ред оних који дижу „побуну“ против савремене технологије, као што је то својевремено био покрет „лудиста“ против машина који је предводио Нед Луд, или у ред оних који су против напретка и савремености и сл.

Први феномен који је итекако условљен информационим и комуникационим технологијама и њиховим развојем је, дакле, глобализација, који делује мање више на цео свет. Он се манифестује кроз насилну и(ли) суптилну промену економске, геополитичке, културолошке, духовне матрице традиционалних привреда и друштава и наметање сопствених образаца развоја у духу англо-саксонске цивилизације. Други феномен је – транзиција, који је везан за промену привредно-системских решења са социјалистичких административно планских, централистичких на капиталистичке, тржишне.Управо из схватања тог њиховог далекосежног утицаја неопходно је да се разграниче позитивна и негативна достигнућа савремене технологије на друштво и на појединца. Последично, врло је важно да постоји јасна национална стратегија у њеном спровођењу и примени која би се ослањала на позитивно искуство и праксу најразвијенијих, а која би била прилагођена специфичним условима који карактеришу нашу привреду у датом тренутку историјског развоја. То подразумева пре свега две ствари: 1) покретање шире и стручне расправе о томе какве импликације на слободу личности, приватност и на друштво у целини могу проистећи из прихватања одређених техничко технолошких пројеката 2) Доношење строгог закона о заштити личних података, уз како рекосмо, претходну јавну расправу. Такав приступ јасно подразумева и одбацивања нус продуката који нужно из тих искустава произилазе, а не само копирање готових решења у један потпуно другачији економски, технолошки, културолошки и духовни контекст.
 
Орвеле, добар дан

Дакле, злоупотребе о којима овде говоримо се, пре свега односе на опасност од кршења основних људских права из домена заштите приватности и основних људских слобода од стране нових глобалистичких елита. Наиме, могућност стварања неког вида „дигиталног тоталитаризма“ и свеобухватног система технотроне контроле над животом појединца није само научна фантастика (о таквом тоталитарном пројекту је, између осталих, писао Џорџ Орвел у свом култном тада с/ф делу, 1984.), већ нажалост, може врло брзо постати стварност. Нпр. данас већ у „обичним“ супермаркетима на Западу (та технологија се преноси код нас великом брзином) имамо „широку палету“ уређаја којима се мери расположење потрошача у односу на одређени производ, који мере потрошачку лојалност, степен потрошачког задовољства… а којима се директно угрожава приватност. Набројаћу само неке од уређаја који се том приликом користе: телевизијске камере, на пример, у сврху праћења понашања купаца у односу на нове моделе производа у продајним објектима, затим психогалванометри, који бележе промене у знојењу као резултат емоционалне реакције на одређене стимулансе (рекламу, нпр), затим специјалне камере за праћење покрета очију код људи, које се користе за прикупљање података о томе како људи читају часописе, новине, рекламне огласе, како гледају на паковање производа и сл, затим тахитоскопи који дозвољавају датом објекту да буде осветљен за делић секунде да би се тај објекат тестирао у погледу првог утиска који оставља. Ту су затим, пупилометри који мере ширење и сужавање зенице ока, при чему ширење зенице означава повољну реакцију на стимулансе чије се дејство посматра, а сужавање неповољну. Или нпр. аудиометри, уређаји који су уграђени у уређаје за кабловску телевизију који региструју време укључивања односно искључивања телевизијских апарата и ако је ТВ пријемник укључен, региструју који канали су изабрани. У односу на време проведено гледајући неки програм, одредјују се „потрошачке циљне групе“ и „гледаоцима“ се шаљу каталози у односу на његов потрошачки профил који се одређује у односу на програм који је гледао.

Или на пример, куповина преко кредитних и платних картица где се прави евиденција куповина које се затим уносе у базу потрошачких података. Тако се може доћи до потпуних података ко купује, шта се купује, где се купује, колико се купује и време кад се купује. Те информације се затим систематизују и анализирају са различитих аспеката. Тако на пример, у односу на већинске куповине формира се и редослед артикала у рафовима, тако да су омиљени производи исте категорије потрошача „случајно“ једни поред других да се не би губило време на њиховом тражењу. Некоме ово може деловати бенигно, међутим цео пројекат се даље обогаћује и разрађује убацивањем психолошких, социолошких, културолошких и религиозних атрибута предмета анализе, тј. потрошача. Када се овако добијени подаци „укрсте“ са подацима о „циљној категорији“ из других база података (здравство, социјална заштита, МУП…) добија се потпуни увид у кретање, понашање, психолошки профил, навике и целокупан друштвени живот људи који далеко превазилазе „добре услуге“ ради помоћи потрошачу који је „увек у праву“, а добија се застрашујући механизам контроле са несагледивим последицама по елементране слободе, приватност и људска права.
 
Да закључимо, тежња сваког становника наше планете коме је на срцу слобода, што је парадоксално, требало би да је иста као Џона Поиндекстера, човека, кога смо цитирали на почетку текста. А то је будност. Иста тежња, али са потпуно другачијим циљем. Из угла поменутог господина и њему сличних будност се схвата кроз феномен „спржене савести“ глобалистичких елита, односно будност у циљу монструозног пројекта остваривања тоталне технотроне контроле и надзора над људима у стилу антологијског „великог брата“. С друге стране реч је о будности у смислу неопходности подизања свести о готово непојмљивој опасности по интегритет личности и њену слободу, а која се управо пред нашим очима одвија. Та опасност као Дамаклов мач виси над главом човечанства ове постхришћанске епохе. И тај апокалиптични сценарио се дешава, пре свега, услед потпуног моралног пада и духовне обамрлости којој смо сви сведоци, али нажалост и активни саучесници. То се такође дешава и услед несхватања праве, духовне позадине поменутих технолошких експермината над људима или, што је још горе, њиховим некритичким прихватањем. Реч је, нажалост, о недовољној духовној будности великог броја људи нашега времена који су на тај начин допустили реализацију таквих експеримената и на тај начин им дали легитимитет.. Неопходна је, дакле: тотална (информациона) будност.
 
Au
ću se povučem odma'.
hvala


Због чега њима никад не искључују електрику,
они у принципу и онако ретко читају,
а и то што читају, криве ствари читају,
па зашто им онда не искључују електику...

Џони Штулић.
 
Орвеле, добар дан

Дакле, злоупотребе о којима овде говоримо се, пре свега односе на опасност од кршења основних људских права из домена заштите приватности и основних људских слобода од стране нових глобалистичких елита. Наиме, могућност стварања неког вида „дигиталног тоталитаризма“ и свеобухватног система технотроне контроле над животом појединца није само научна фантастика (о таквом тоталитарном пројекту је, између осталих, писао Џорџ Орвел у свом култном тада с/ф делу, 1984.), већ нажалост, може врло брзо постати стварност. Нпр. данас већ у „обичним“ супермаркетима на Западу (та технологија се преноси код нас великом брзином) имамо „широку палету“ уређаја којима се мери расположење потрошача у односу на одређени производ, који мере потрошачку лојалност, степен потрошачког задовољства… а којима се директно угрожава приватност. Набројаћу само неке од уређаја који се том приликом користе: телевизијске камере, на пример, у сврху праћења понашања купаца у односу на нове моделе производа у продајним објектима, затим психогалванометри, који бележе промене у знојењу као резултат емоционалне реакције на одређене стимулансе (рекламу, нпр), затим специјалне камере за праћење покрета очију код људи, које се користе за прикупљање података о томе како људи читају часописе, новине, рекламне огласе, како гледају на паковање производа и сл, затим тахитоскопи који дозвољавају датом објекту да буде осветљен за делић секунде да би се тај објекат тестирао у погледу првог утиска који оставља. Ту су затим, пупилометри који мере ширење и сужавање зенице ока, при чему ширење зенице означава повољну реакцију на стимулансе чије се дејство посматра, а сужавање неповољну. Или нпр. аудиометри, уређаји који су уграђени у уређаје за кабловску телевизију који региструју време укључивања односно искључивања телевизијских апарата и ако је ТВ пријемник укључен, региструју који канали су изабрани. У односу на време проведено гледајући неки програм, одредјују се „потрошачке циљне групе“ и „гледаоцима“ се шаљу каталози у односу на његов потрошачки профил који се одређује у односу на програм који је гледао.

Или на пример, куповина преко кредитних и платних картица где се прави евиденција куповина које се затим уносе у базу потрошачких података. Тако се може доћи до потпуних података ко купује, шта се купује, где се купује, колико се купује и време кад се купује. Те информације се затим систематизују и анализирају са различитих аспеката. Тако на пример, у односу на већинске куповине формира се и редослед артикала у рафовима, тако да су омиљени производи исте категорије потрошача „случајно“ једни поред других да се не би губило време на њиховом тражењу. Некоме ово може деловати бенигно, међутим цео пројекат се даље обогаћује и разрађује убацивањем психолошких, социолошких, културолошких и религиозних атрибута предмета анализе, тј. потрошача. Када се овако добијени подаци „укрсте“ са подацима о „циљној категорији“ из других база података (здравство, социјална заштита, МУП…) добија се потпуни увид у кретање, понашање, психолошки профил, навике и целокупан друштвени живот људи који далеко превазилазе „добре услуге“ ради помоћи потрошачу који је „увек у праву“, а добија се застрашујући механизам контроле са несагледивим последицама по елементране слободе, приватност и људска права.

NISAM JA SKLONA STRAHU OD NEKOG NEVIDLJIVOG OKA KOJE ĆE ME BUDNO PRATITI.
KADA SMO VEĆ KOD AMERIKANACA NEDAVNO SE U JEDNOM OD GRADOVA POJAVIO HELIHOPTER SA POSEBNIM DALJINSKIM KAMERAMA KOJE VIDE I U MRAKU PA JE SLUČAJNO UHVATIO JEDAN LJUBAVNI PAR KAKO SE LJUBI NA SVOJOJ TERASI U MRAKU.
TAJ SNIMAK JE NEKAKO PROCURIO U JAVNOST I NARAVNO DRŽAVA JE TUŽENA I PLATILA JE SILNU ODŠTETU .
HOĆU DA KAŽEM, JAVNOST JE JAKO SENZIBILIZIRANA NA POVREDU PRIVATNOSTI POGOTOVO U ZAPADNIM DEMOKRATIJAMA KOJE POVREDU PRIVATNOSTI TRETIRAJU KAO KRIVIČNO DELO I STROGO JE SANKCIONIŠE.
STRAH OD TERORIZMA JE OPRAVDANA ALI NIJE OPRAVDAN NAČIN NA KOJI SU TE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE STVARANE KAO I CILJ ZBOG KOJEGA SU STVARANE.
AMERIKANCI SU SAMI UPALI U JAMU KOJU SU ISKOPALI JER VEĆINU TIH TERORISTIČKIH ORGANIZACIJA SAMI SU STVORILI DA BI NEKOME DRUGOME NAPRAVILI ZLO.
SVE SE VRAĆA SVESE PLAĆA REKAO BI NAŠ NAROD, A I MI BI SAMI MOGLI NEŠTO DA NAUČIMO IZ TAKVIH PRIMERA.:manikir:
 
Одлични текстови...много тога се више ради...ово је само врх...


...to ti kazem Tjirko je strani platjenik, koji sedi na internet ceo dan:hahaha:

0981963491.jpg
 
Да закључимо, тежња сваког становника наше планете коме је на срцу слобода, што је парадоксално, требало би да је иста као Џона Поиндекстера, човека, кога смо цитирали на почетку текста. А то је будност. Иста тежња, али са потпуно другачијим циљем. Из угла поменутог господина и њему сличних будност се схвата кроз феномен „спржене савести“ глобалистичких елита, односно будност у циљу монструозног пројекта остваривања тоталне технотроне контроле и надзора над људима у стилу антологијског „великог брата“. С друге стране реч је о будности у смислу неопходности подизања свести о готово непојмљивој опасности по интегритет личности и њену слободу, а која се управо пред нашим очима одвија. Та опасност као Дамаклов мач виси над главом човечанства ове постхришћанске епохе. И тај апокалиптични сценарио се дешава, пре свега, услед потпуног моралног пада и духовне обамрлости којој смо сви сведоци, али нажалост и активни саучесници. То се такође дешава и услед несхватања праве, духовне позадине поменутих технолошких експермината над људима или, што је још горе, њиховим некритичким прихватањем. Реч је, нажалост, о недовољној духовној будности великог броја људи нашега времена који су на тај начин допустили реализацију таквих експеримената и на тај начин им дали легитимитет.. Неопходна је, дакле: тотална (информациона) будност.

NEMOGUĆE JE NEIMATI BEZBEDONOSNE BARIJERE U DRŽAVI TJ. DRŽAVU OSTAVITI NEZAŠTIĆENU ILI OD NJE NAPRAVITI POGODNO TLO ZA KOJEJAKVE SUBVERZIVNE AKTIVNOISTI.
SUPROTNO, MENI BI BILO DRAGO KADA BI ZNALA DA ŽIVIM U SIGURNOJ DRŽAVI DA SAM ZAŠTIĆENA I OD SPOLJNIH I OD UNUTARNJIH AKTIVNOSTI KOJE BI ME KAO GRADJANINA UGROZILE.
:manikir:
 
Skandal u Deutsche Bahn
Pre par dana javnost je saznala za informaciju da je 170 000 radnika zeleznice,spijunirano do najmanjih detalja,sve u svrhu toboze otkrivanja korupcije
Posle par dana je izaslo na videlo da su SVI kompletno radnici bili spijunirani...................znaci prisluskivanje telefona,racunara,kontrola bankovnih racuna,sve transakcije.....................
 
Skandal u Deutsche Bahn
Pre par dana javnost je saznala za informaciju da je 170 000 radnika zeleznice,spijunirano do najmanjih detalja,sve u svrhu toboze otkrivanja korupcije
Posle par dana je izaslo na videlo da su SVI kompletno radnici bili spijunirani...................znaci prisluskivanje telefona,racunara,kontrola bankovnih racuna,sve transakcije.....................


То се увелико примењује у мањима земљама...зар се нико није упитао, одакле у Србији и Србској..толика жеља за модернизацијом...институција....л.к, изводи и држављанства...моб мрежа итд...

Ми смо од подрума пуних папирчина, преко ноћи прешли на хај тек ИТ системе...

Све се нема пара...
 

Back
Top