- Poruka
- 21.131
Trazila sam da li je bila ovakva tema do sada i nisam nasla.
Ako mislite da se ponavlja, moze lock.
Elem, ovde ne bih da pricamo o tome kako nam deca kukaju i traze da im se kupi ovo ili ono.
Moje pitanje upuceno vama je: kako nauciti dete pravilnom odnosu prema novcu?
Da li ste im uveli dzeparac? Kako ste ih naucili sta je novac i kako je vase dete igradilo stav po tom pitanju?
Citala sam jedan tekst nedavno na tu temu, a on kaze kako je pozeljno deci davati dzeparac nakon sto se uvedu u pojam novca i njegove svrhe.
Tu pise i savet da se deca nagrade novcano ako odrade neki kucni posao. S druge strane, neki autori knjiga o vaspitanju kazu da je to pogresno, i da dete ako se ‘placa‘ da uradi neki kucni posao nece steci naviku da kucne poslove usvoji kao sastavni deo svojih zivotnih obaveza.
Ja Mindjusici nikad nisam davala novac ni za sta sto je uradila po kuci, vec samo usmene pohvale (sto je vidim vrlo pozeljno).
Nismo joj jos uveli dzeparac, ali joj kupujemo sve sto joj treba i zeli, naravno u skladu s mogucnostima i rasporedimo kad je moguce.
Dajemo joj pare za uzinu koje moze da potrosi po svojoj volji ali za uzinu, a ako joj ostane da kupi sta zeli. Cesto dobija novac od baba i dede koji nekada mi iskoristimo da joj kupimo nesto a nekada joj dozvolimo da sama raspolaze.
Stalno joj ponavljam da treba da cuva i skupi pare da kupi sebi nesto vredno, umesto da kupuje stotine stikera, i da rasporedi novac koji dobije.
Pojam o novcu je usvojila pred skolu kad smo ucili sabiranje, jer je bilo zgodno da ‘stvarno sabiramo pri stvarnoj kupovini sa stvarnim parama dok se igramo za stolom‘, kroz razgovor, nas odonos prema novcu i dobijanje manjih iznosa za sitnije potrebe. Jos uvek ima tremu da ide u prodavnicu, iako zna s parama, a ne znam iz kog razloga.
Primetila sam da ona jos nema osecaj sta je to ‘mnogo‘ ili ‘malo‘ para, kao i da i dalje ceni kad joj se kupi neka i sitnija stvar.
Iako mislim da dete odnos prema novcu vuce iz porodice odn. model od roditelja, smatram da vaznu ulogu igra upravo i ovo uvodjenje deteta u svet novca.
Mi smo joj kad je imala otprilike 4 godine kupili prvu kasu, i to je bila igrica koja je odusevljavala.
Hiljadu puta sam cula i onu - sto starije dete, to vece brige, a i izdaci....
Pa sad, puno sam razlicitih tokova diskusije nabacala, izvolite....
Ako mislite da se ponavlja, moze lock.
Elem, ovde ne bih da pricamo o tome kako nam deca kukaju i traze da im se kupi ovo ili ono.
Moje pitanje upuceno vama je: kako nauciti dete pravilnom odnosu prema novcu?
Da li ste im uveli dzeparac? Kako ste ih naucili sta je novac i kako je vase dete igradilo stav po tom pitanju?
Citala sam jedan tekst nedavno na tu temu, a on kaze kako je pozeljno deci davati dzeparac nakon sto se uvedu u pojam novca i njegove svrhe.
Tu pise i savet da se deca nagrade novcano ako odrade neki kucni posao. S druge strane, neki autori knjiga o vaspitanju kazu da je to pogresno, i da dete ako se ‘placa‘ da uradi neki kucni posao nece steci naviku da kucne poslove usvoji kao sastavni deo svojih zivotnih obaveza.
Ja Mindjusici nikad nisam davala novac ni za sta sto je uradila po kuci, vec samo usmene pohvale (sto je vidim vrlo pozeljno).
Nismo joj jos uveli dzeparac, ali joj kupujemo sve sto joj treba i zeli, naravno u skladu s mogucnostima i rasporedimo kad je moguce.
Dajemo joj pare za uzinu koje moze da potrosi po svojoj volji ali za uzinu, a ako joj ostane da kupi sta zeli. Cesto dobija novac od baba i dede koji nekada mi iskoristimo da joj kupimo nesto a nekada joj dozvolimo da sama raspolaze.
Stalno joj ponavljam da treba da cuva i skupi pare da kupi sebi nesto vredno, umesto da kupuje stotine stikera, i da rasporedi novac koji dobije.
Pojam o novcu je usvojila pred skolu kad smo ucili sabiranje, jer je bilo zgodno da ‘stvarno sabiramo pri stvarnoj kupovini sa stvarnim parama dok se igramo za stolom‘, kroz razgovor, nas odonos prema novcu i dobijanje manjih iznosa za sitnije potrebe. Jos uvek ima tremu da ide u prodavnicu, iako zna s parama, a ne znam iz kog razloga.
Primetila sam da ona jos nema osecaj sta je to ‘mnogo‘ ili ‘malo‘ para, kao i da i dalje ceni kad joj se kupi neka i sitnija stvar.
Iako mislim da dete odnos prema novcu vuce iz porodice odn. model od roditelja, smatram da vaznu ulogu igra upravo i ovo uvodjenje deteta u svet novca.
Mi smo joj kad je imala otprilike 4 godine kupili prvu kasu, i to je bila igrica koja je odusevljavala.
Hiljadu puta sam cula i onu - sto starije dete, to vece brige, a i izdaci....
Pa sad, puno sam razlicitih tokova diskusije nabacala, izvolite....
i uvek dobijala ono sto je htela da joj se kupi.
). Moja majka je bila stedljiva, racionalna i skromna i recimo da jeste bila protivteza, pa sam kasnije "ulagala pametnije". 
rinceza je jos uvek mala pa joj novac nije potreban mada ga voli i jako cuva ono sto dobije..Ja joj kupujem sve potrebno s tim sto razgovaramo uvek prethodno da li je to skupo ili nije i da li vredi te novce..Nikuda ne ide sama pa joj i ne dajem parice.Kada krene u skolu predpostavljam da cu joj davati za neku uzinu,slatkis ili sta ja znam za sta...Mada ako sve to ima u okviru nastave/boravka..Sta ce joj?
