He Who Cares
Aktivan član
- Poruka
- 1.798
Karakteristična je za sve narode i kulture, pa čak i bogove. Grčke pogotovo, jer sve što je ljudsko njima nije bilo strano, pa je tako i sa vanbračnim avanturama. Tumači antičkih knjiga potvrđuju da je takve sklonosti imala upravo lepa i zavodljiva Afrodita. Svemoćni Zevs joj je za supruga podario svog hromog i ne tako dopadljivog sina Hefesta, boga vulkana, vatre i kovačke veštine. Afrodita se spanđala sa nabildovanim i lepo građenim Aresom, bogom rata, pa je muž rogonja - Hefest tobože otišao na „službeni put” i uz pomoć lukavstva uhvatio u prevari svoju lepu i božanstvenu suprugu.
Kako će se neka osoba ponašati u braku zavisi od mnogih faktora. Između ostalog i od shvatanja braka kao institucije, od strukture ličnosti, njenog vaspitanja, mikro i makro okruženja, obrazovanja, a pre svega od primarne porodice. Dr Savo Bojović, androlog, seksolog i ginekolog, bogatog iskustva u lečenju neplodnosti, pozabavio se ne samo vanbračnim, već i predbračnim i bračnim vezama i utvrdio da su „geni suštinska poruka života predaka” i da „nauka ovih dana pokazuje da je vernost u braku genski determinisana”.
Da li je prevara nasledna?
„Postoji genska koncentracija hormona koja praktično vlada organizmom, ali je bitan i uticaj vaspitanja, društvene sredine i obrazovanja. Ako je žena nasledila veliku koncentraciju hormona onda su i njene potrebe za dominacijom i ekspanzijom u društvu evidentne. To se jednostavno nasleđuje”, kaže za „Lepotu i zdravlje” dr Bojović. On navodi i da je pratio „znake zavođenja” pojedinaca u određenim porodicama i uverio se da su potpuno identični kod naslednika. Konkretno, ukoliko je otac veliki zavodnik, u večitoj potrazi za avanturom, verovatno je da će njegov sin, kome je otac uzor, imati takvo ponašanje. Takođe je prisutan i uticaj identifikacije i nesvesne imitacije, što se kasnije pretvara u rivalstvo. Naravno, uvek postoje i izuzeci i mogućnost da sinovi postanu sušta suprotnost svojim očevima.
Kod nas se muško neverstvo smatra prednošću, a ne manom, mada je velika istina da žena u braku ne voli muža - preljubnika, ali nije voljna ni da se uda za mutavka i previše mirnog muškarca. Privlače ih muškarci sa ugrađenim mehanizmom osvajanja, šarmeri, i sa takvima češće ulaze u brak. Tek kasnije shvataju da postaju domaćice i „zatočenice u kući”, a on i dalje ostaje šarmer i osvajač van kuće.
„Ako su muškarci neverniji od žena, postavlja se pitanje s kim oni to varaju svoje žene?”, pitaju se muškarci.
Verodostojnih naučnih potvrda o „preljubničkom genu” nema. Izvesno je, međutim, da velika većina žena ne može da uđe u seksualnu vezu ako ne prorade emocije. Taj fenomen postoji i kod muškaraca, ali je ređi. Profesor Bojović opet navodi da je kod muškaraca i zbog građe polnih organa seksualni nagon veći nego kod žena. Otuda muškarac i ne mora da raguje emotivno da bi imao seksualni odnos, dok većina žena mora.
Da li prevara može biti i fizička i psihička? Sta mislite?Da li ste prevareni?Ili ste vi taj koji vara?
Kako će se neka osoba ponašati u braku zavisi od mnogih faktora. Između ostalog i od shvatanja braka kao institucije, od strukture ličnosti, njenog vaspitanja, mikro i makro okruženja, obrazovanja, a pre svega od primarne porodice. Dr Savo Bojović, androlog, seksolog i ginekolog, bogatog iskustva u lečenju neplodnosti, pozabavio se ne samo vanbračnim, već i predbračnim i bračnim vezama i utvrdio da su „geni suštinska poruka života predaka” i da „nauka ovih dana pokazuje da je vernost u braku genski determinisana”.
Da li je prevara nasledna?
„Postoji genska koncentracija hormona koja praktično vlada organizmom, ali je bitan i uticaj vaspitanja, društvene sredine i obrazovanja. Ako je žena nasledila veliku koncentraciju hormona onda su i njene potrebe za dominacijom i ekspanzijom u društvu evidentne. To se jednostavno nasleđuje”, kaže za „Lepotu i zdravlje” dr Bojović. On navodi i da je pratio „znake zavođenja” pojedinaca u određenim porodicama i uverio se da su potpuno identični kod naslednika. Konkretno, ukoliko je otac veliki zavodnik, u večitoj potrazi za avanturom, verovatno je da će njegov sin, kome je otac uzor, imati takvo ponašanje. Takođe je prisutan i uticaj identifikacije i nesvesne imitacije, što se kasnije pretvara u rivalstvo. Naravno, uvek postoje i izuzeci i mogućnost da sinovi postanu sušta suprotnost svojim očevima.
Kod nas se muško neverstvo smatra prednošću, a ne manom, mada je velika istina da žena u braku ne voli muža - preljubnika, ali nije voljna ni da se uda za mutavka i previše mirnog muškarca. Privlače ih muškarci sa ugrađenim mehanizmom osvajanja, šarmeri, i sa takvima češće ulaze u brak. Tek kasnije shvataju da postaju domaćice i „zatočenice u kući”, a on i dalje ostaje šarmer i osvajač van kuće.
„Ako su muškarci neverniji od žena, postavlja se pitanje s kim oni to varaju svoje žene?”, pitaju se muškarci.
Verodostojnih naučnih potvrda o „preljubničkom genu” nema. Izvesno je, međutim, da velika većina žena ne može da uđe u seksualnu vezu ako ne prorade emocije. Taj fenomen postoji i kod muškaraca, ali je ređi. Profesor Bojović opet navodi da je kod muškaraca i zbog građe polnih organa seksualni nagon veći nego kod žena. Otuda muškarac i ne mora da raguje emotivno da bi imao seksualni odnos, dok većina žena mora.
Da li prevara može biti i fizička i psihička? Sta mislite?Da li ste prevareni?Ili ste vi taj koji vara?
