oziman
Veoma poznat
- Poruka
- 11.563
Nema stvari koju ljudi cesce upotrebaljavu u svojim razmisljanjima, pa i u svojim strahovima od reci "NISTA".
Ili pre rodjenja bio sam nista i posle smrti bicu nista.
Ili bilo je NISTA pa je bio Big Beng itd.
Ovo je potpuno pogresno, a pojam NISTA jeste jedan kvazipojam , jedna pseudoideja .
Ukazivanjem na potpunu praznost pojma NISTA bavio se vec Platon u Sofistu ,ali je tek Bergson u svojoj Stvaralackoj evoluciji defintivno razotkrio svu nemogucnost i protivurecnost tog pojma.
Kada upotrebimo neki pojam moramo biti u stanju isti definisati, analizirati, zamisliti ga slikovito mastom ili shvatiti pojmovno razumom. Ali šta mislimo kada čujemo reč ”ništa„ ?
Kada čujemo tu reč ne možemo zamisliti Nešto jer ako nešto pod tim pojmom budemo mislili onda to neće biti Ništa . Pa šta onda mislimo kada čujemo tu reč?
Ako dalje kažemo da pod tim pojmom ne zapazamo nikakvu sliku već ideju radnje koja se sastoji u tome da u mislima zamislimo jednu jabuku recimo a onda zamislimo da je nema . Tu operaciju onda proširujemo na sve ostale stvari i tako ćemo doći do ideje ”Ništa„ kao krajnje granice.
Ovo je takođe zabluda jer svako uklanjanje je ustvari zamena. Nije moguće ukloniti neki opazaj i dobiti time ”ništa„ već na mesto njega moramo zamisliti Nešto pa makar to bilo i ”prazno oviceno granicnim linijama„ ili jedna vrsta stvari kako kaže Bergson.
Zatim postoje primedbe da je dovoljno staviti reccu ”NE„ ispred nečega i tako ga negirati, ali kako objašnjava Bergson, to ustvari znaci ne misliti time ”Ništa„ već paradoksalno postaviti kao opozit onoga sto negiramo celokupnu STVARNOST uopste, sa kojim je ono sto negiramo nesaglasno itd.itd.
Ostaje još jedno:
Nemojte samo reći da pojam ”ništa„ zamišljate kao crnu boju ili
Ništa =crno oko mene.
Ma koliko bilo smesno ovako vecina ljudi zamišlja ”ništa„.
Ako postavis crnu boju postavio si jedan opazaj, zamislio si prostor obojen u crno,postavio si objekat ispred tebe. a sa njim i subjekat. Defintivno si zamislio Nešto a ne Ništa.
U zagrljaju nistavila.
Ako razumemo da je rec NISTA kvaziideja , pseudopojam, onda ce nam biti jasno da nije bilo nista, pa svest, vec je uvek nesto bilo. Nesto nasoj svesti sada neshvatiljivo , znaci trascendentno.
Dakle sta sam bio pre rodjenja, ne znam niti mogu znati, to je transcendentno pitanje, izvan mogucnosti ljudskog saznanja. Metafizicka sustina,transcendentna egzistencija koja ne moze uci u forme opazanja razuma ali koja takodje ne moze dobiti ni atribut "NISTA" .
Ili pre rodjenja bio sam nista i posle smrti bicu nista.
Ili bilo je NISTA pa je bio Big Beng itd.
Ovo je potpuno pogresno, a pojam NISTA jeste jedan kvazipojam , jedna pseudoideja .
Ukazivanjem na potpunu praznost pojma NISTA bavio se vec Platon u Sofistu ,ali je tek Bergson u svojoj Stvaralackoj evoluciji defintivno razotkrio svu nemogucnost i protivurecnost tog pojma.
Kada upotrebimo neki pojam moramo biti u stanju isti definisati, analizirati, zamisliti ga slikovito mastom ili shvatiti pojmovno razumom. Ali šta mislimo kada čujemo reč ”ništa„ ?
Kada čujemo tu reč ne možemo zamisliti Nešto jer ako nešto pod tim pojmom budemo mislili onda to neće biti Ništa . Pa šta onda mislimo kada čujemo tu reč?
Ako dalje kažemo da pod tim pojmom ne zapazamo nikakvu sliku već ideju radnje koja se sastoji u tome da u mislima zamislimo jednu jabuku recimo a onda zamislimo da je nema . Tu operaciju onda proširujemo na sve ostale stvari i tako ćemo doći do ideje ”Ništa„ kao krajnje granice.
Ovo je takođe zabluda jer svako uklanjanje je ustvari zamena. Nije moguće ukloniti neki opazaj i dobiti time ”ništa„ već na mesto njega moramo zamisliti Nešto pa makar to bilo i ”prazno oviceno granicnim linijama„ ili jedna vrsta stvari kako kaže Bergson.
Zatim postoje primedbe da je dovoljno staviti reccu ”NE„ ispred nečega i tako ga negirati, ali kako objašnjava Bergson, to ustvari znaci ne misliti time ”Ništa„ već paradoksalno postaviti kao opozit onoga sto negiramo celokupnu STVARNOST uopste, sa kojim je ono sto negiramo nesaglasno itd.itd.
Ostaje još jedno:
Nemojte samo reći da pojam ”ništa„ zamišljate kao crnu boju ili
Ništa =crno oko mene.
Ma koliko bilo smesno ovako vecina ljudi zamišlja ”ništa„.
Ako postavis crnu boju postavio si jedan opazaj, zamislio si prostor obojen u crno,postavio si objekat ispred tebe. a sa njim i subjekat. Defintivno si zamislio Nešto a ne Ništa.
U zagrljaju nistavila.
Ako razumemo da je rec NISTA kvaziideja , pseudopojam, onda ce nam biti jasno da nije bilo nista, pa svest, vec je uvek nesto bilo. Nesto nasoj svesti sada neshvatiljivo , znaci trascendentno.
Dakle sta sam bio pre rodjenja, ne znam niti mogu znati, to je transcendentno pitanje, izvan mogucnosti ljudskog saznanja. Metafizicka sustina,transcendentna egzistencija koja ne moze uci u forme opazanja razuma ali koja takodje ne moze dobiti ni atribut "NISTA" .
