EH, DA MI JE OVA PAMET .. BILA!

Koliko žalite za godinama koje su prošle i koliko ste skloni raznoraznim kajanjima i grižama savesti zbog nekih (ne)učinjenih stvari?

Svako od nas je u mladosti napravio poneku glupost .... nepromišljenost .... ili je previše experimentisao sa sobom i sa okolinom ..... Kako danas gledate na svoju mladost, na svoje ponašanje tada.... na onaj period kad ste bili ''najpametniji'' i mislili da vas niko ne razume .....?

Ako ste roditelj ... koliko bi danas mogli da razumete/opravdate/osudite/neprihvatite ako bi ste kojim slučajem čuli da je npr. vaše dete učinilo ''nešto'' što možda i nije baš uobičajeno .... Kako bi ste odreagovali kada bi vaše dete učinilo isto ono što ste vi nekada učinili (a da pri tom danas smatrate, da je to jedna od većih budalaština u vašem životu).... sad su mi npr. pale na pamet neke stvari: orgijanja .... sex u troje/bisex .... ili možda neke sitne kradje, bahato ponašanje, tinejdžersko pijančenje .... Setite se uostalom i vi šta bi to moglo biti.

Da li bi ste vratili vreme?

pa, ne bih....uglavnom ne bih.
ima trenutaka kada mi svašta pada na pamet da bih mogla da promenim, samo da sam u nekim godinama, ali - to su samo trenuci....dobro je ovako i... kad nije dobro, ja znam da postoji razlog što je dobro to što nije dobro.
uh.

Wow ne.... Zamisli da opet živim kod mame i tate i da moram da ih pitam za nešto i da ih cimam da ostanem negde sat, dva duže ili da moram da odgovaram hemiju ili radim pismeni iz matematike????!!!!!
Fak, neeeee

Ma koliko da sam grešila, da postoji mogućnost da vratim vreme, tu grešku definitivno ne bi napravila

Nista sto sam zelela, a mogla da ostvarim nisam propustila...
E sad, bilo je nekih situacija kad nisam dobro odigrala, tj nisam bila na visini, ali dobro...ucinila sam sta sam mogla i kako sam smatrala da treba. U vecini slucajeva, smatram, pogresno, ali u tom trenutku mi je sve to delovalo kao mnogo dobra ideja..pa eto...sad imam cemu da se smejem.

Ja ne zalim zbog onoga sto nisam uradila. Moja zivotna filozofija je da bolje nesto uradim pa da se zbog toga kajem, nego da mislim sta bi bilo kad bi bilo, da sam uradila.
A da se kajem zbog nekih konkretnih postupaka- ne bas.
Prvo zato sto sam bas onako na mestu osoba , bez nekih bahanalija, neki bi rekli dosadna , a drugo sto ono sto mi se sad cini da nisam dobro radila je bila prosto odlika mene u tom periodu, i bolje tada nisam ni mogla. I sto da se zbog toga kajem?

ima par stvari,mada,ne mogu sad da pishem....
Ali bez njih ne bih bila osoba koja sam danas....E sad shto su to bili grubi primeri,a ja tvrdoglava,ako nece lepo uci ce mi na ruzno...Dobila malo upozorenje,ja uradim..Josh jednom,ja ponovo....Iopet i opet...Mada nehaj uvek pokazuje koliko misljenje imash o sebi cim sebe tako nevazno tretirash.Shto sam bila osoba koja je povodljiva u nekim stvarima, jer ne znam odbiti ljude...Shto sam naletela na nekog ko nije to trpeo...Radi sopstvene iskompleksiranosti. Shto sam glumila pred njim jaku kad sam se raspadala....Shto me je prodrmao iz srzi jer nisam bila spremna da se nosim s njim...A mislim da je on jedina osoba protiv koje ne mogu ni verbalno,kamoli drukcije. Krivo mi je shto njegova senka visi nad svakim koji mi pridje,shto mi se desilo kad sam se napila da sam umesto lica mog druga videla njegovo lice....Jedino on ima dovoljno podlosti da me uvek izbaci iz takta,ne mogu da ne reagujem,ne mogu da ne gledam...Ko bi josh cutao dok ga ponizavaju pred njegovim ocima ?! I moj najveci strah je,ako ga budem ponovo videla,da cu sve zaboraviti...Da cu ga pustiti da mi laze,...I jedino shto me sprecava od toga jeste da on ne povredi meni jako voljenu i dragu osobu i ako sam ja bila taj kamen o koji se spotakao da ne bi mogao njoj nishta da uradi...Drago mi je. Grozim se toga da joj se on uspeo pribliziti,ko zna shta mu je u glavi bilo...Od tih njegovih maniplacija,sahovskih igra,i pokusavala sam da skontam njegove namere ali nishat mi ne ide u glavu...I molim Boga da se nikad s njim ne nadjem nasamo...Jer se plasim da ce uspeti da me nabedi a znam da hoce...I ponovo izokrenuti sve to protiv mene. A i dalje se plasim za nju...Jer znam da nece odustati,i mater cu mu jebati ako joj neshto uradi...Jer znam da ce pokusati,kao i dalje da sve izokrene protiv mene.Jebeni otrov...Ponekad stvarno pozelim da ga neko reketira...Kad ne zna da zapeci kad treba,ne zna d abude pametan,izaziva i preteruje,kurci se,ne zna meru,laje, neko ce ga jednog dana ucutkati....drago mi je shto sam prozivela neke stvari koje jesam,mada sam primetila da su me u nekim pogledima ucinile gorom i izmenile neke stvari u meni na duge staze.....I osecam se pomalo krivom jer znam osobe koje su mnogo gore prozivele i odmah su se oporavili,a mene sitnice koce...Al' dobro. Imam vremena da se poboljsam

U nekim segmentima zivota propustila sam mnogo i mnogo se i kajem. Tesi me samo cinjenica da krivica nije potpuno moja i da se dese ponekad stvari koje nam ne daju dalje ma koliko se trudili a te stvari nikako ne zavise od nas. Meni se u osamnaestoj desio rat na najgorem mogucem mestu i naravno uzeo mnogo ali isto tako ponosna sam sto sam i iz tog perioda izvukla neku korist i ublazila sve sto se ublaziti moglo.Nisam sedela, plakala i cekala da prodju godine u strahu i ocajanju. I tada sam zivela zivot uz sav rizik...
Uhvatim se cesto kako deci nesvesno namecem svoje snove, svoje propustene planove i sve one stvari koje sam zelela a nisam mogla ili nisam smela da ucinim kad je bilo neko "moje vreme". Srecom, zastanem na vreme, i radujem se sto su licnosti za sebe i sto imaju svoje sopstvene snove i planove ali...

Uh radila sam i ja sto sta u tinejdzerskom dobu i zagorcala sam zivot majci i ocuhu, ali da bih se vratila natrag da to ispravim ili nesto ne uradim... ne bih... sve sto sam cinila, cinila sam sa razlogom tad koji i dan danas razumem, bilo to sexualno istrazivanje, upoznavanje sebe, mladica, zena, okoline, roditelja, itd. Za neke stvari se kajem, ali stojim iza toga sto sam uradila i ne bezim od tih cinjenica, prosto bilo je sta je bilo, to sam ja, takva sam, prihvati ili odbi...
A da moje dete krene da radi isto sto sam i ja... hmm tesko... ne znam bas sad kako bih reagovala, ali smatram da su svi buntovi deo odrastanja, pricala bih sa detetom i dala mu do znanja da uprkos svemu sam tu za njega, sta god da bude...

NatasaNatasa:

.... Kako bi ste odreagovali kada bi vaše dete učinilo isto ono što ste vi nekada učinili (a da pri tom danas smatrate, da je to jedna od većih budalaština u vašem životu).... sad su mi npr. pale na pamet neke stvari: orgijanja .... sex u troje/bisex .... ili možda neke sitne kradje, bahato ponašanje, tinejdžersko pijančenje .... Setite se uostalom i vi šta bi to moglo biti.

Da li bi ste vratili vreme?

Kliknite za proširenje...

Uh! Ovo tek sad uocih, draga Natasa
Ja bih volela da moja deca imaju ,necu reci normalan , vec uobicajen seksualni zivot, ali kad bi doslo da eksperimentisu sa stvarima koje navodis zaista ne bih volela da znam o tome nista. Glupo bi mi bilo da razgovaram sa sinom o "trojci" ili orgijama ( sa kcerkom ne daj Boze jos i manje).
Kradje i nasilje nad slabijim od sebe bi me zaista povredile i iznenadile. Mislim da je mala, sasvim mala mogucnost da se to mojoj deci desi.

**-katarina-**:

Uh! Ovo tek sad uocih, draga Natasa
Ja bih volela da moja deca imaju ,necu reci normalan , vec uobicajen seksualni zivot, ali kad bi doslo da eksperimentisu sa stvarima koje navodis zaista ne bih volela da znam o tome nista. Glupo bi mi bilo da razgovaram sa sinom o "trojci" ili orgijama ( sa kcerkom ne daj Boze jos i manje).
Kradje i nasilje nad slabijim od sebe bi me zaista povredile i iznenadile. Mislim da je mala, sasvim mala mogucnost da se to mojoj deci desi.

Kliknite za proširenje...

OK a da li bi mogla da prihvatiš da ti je dete sklono orgijanjima?

KetiLi:

Godine bih vratila unazad, ali pamet ovu ostavila .

Kliknite za proširenje...

Ha ha pa šta bi onda ... bila bi starmala i ne bi sebi nikada dozvolila neke ludorije

NatasaNatasa:

OK a da li bi mogla da prihvatiš da ti je dete sklono orgijanjima?

Kliknite za proširenje...

Ponavljam da je jedna od mojih najvecih preostalih zelja u zivotu da moja deca imaju uobicajen seksualni zivot i srecne porodice kad za to dodje vreme ali skoro da sam sigurna da bih prihvatila svako njihovo seksualno opredeljenje. Naravno osim nekih kaznjivih nastranosti koje ne zelim ni da pominjem.
Je li to cudno? Je li mali broj roditelja koji mogu reci nesto takvo?

**-katarina-**:

Je li to cudno? Je li mali broj roditelja koji mogu reci nesto takvo?

Kliknite za proširenje...

..nije..ja mislim isto tako..

**-katarina-**:

Ponavljam da je jedna od mojih najvecih preostalih zelja u zivotu da moja deca imaju uobicajen seksualni zivot i srecne porodice kad za to dodje vreme ali skoro da sam sigurna da bih prihvatila svako njihovo seksualno opredeljenje. Naravno osim nekih kaznjivih nastranosti koje ne zelim ni da pominjem.
Je li to cudno? Je li mali broj roditelja koji mogu reci nesto takvo?

Kliknite za proširenje...

Ne, zašto bi bilo čudno .... samo pitala.

NatasaNatasa:

Ne, zašto bi bilo čudno .... samo pitala.

Kliknite za proširenje...

Znam da nije cudno vec prvi put posle dugo vremena imam i mogucnost i vreme da pisem na forumu pa se malo glupiram! Ovde nema mnogo ucesnika trenutno, na druge pdf ne zelim ici... Ne zameras?

Samo ti piši i uživaj ...

Ja se npr. nikad ne bih vratila u svoje 20te .... nekako sam tada bila i nezrela, nisam znala da uživam u nekim stvarima ..... sve je nekako bilo kao u oblacima .....

Volim ove moje godine sada i mislim da ih pametno trošim ... videćemo

Neke stvari nisam trebala da uradim,ali da nije toga,ne bi bilo ni sadasnjih rezultata...ne kajem se,samo nije trebalo na taj nacin.
Uglavnom sam sve radila onako kako sam ja to htela,slabo sam slusala...s obzirom na sve to,dobro sam prosla.

Ех да ми је ова памет била сигурно бих нешто другачије урадила. Али ко зна зашто је то добро да је било баш овако. Да могу да се вратим...можда бих само једну ствар променила а ово све остало и не бих.
У сваком случају ја се не бих враћала уназад никако.

NatasaNatasa:

Koliko žalite za godinama koje su prošle i koliko ste skloni raznoraznim kajanjima i grižama savesti zbog nekih (ne)učinjenih stvari?

Svako od nas je u mladosti napravio poneku glupost .... nepromišljenost .... ili je previše experimentisao sa sobom i sa okolinom ..... Kako danas gledate na svoju mladost, na svoje ponašanje tada.... na onaj period kad ste bili ''najpametniji'' i mislili da vas niko ne razume .....?

Ako ste roditelj ... koliko bi danas mogli da razumete/opravdate/osudite/neprihvatite ako bi ste kojim slučajem čuli da je npr. vaše dete učinilo ''nešto'' što možda i nije baš uobičajeno .... Kako bi ste odreagovali kada bi vaše dete učinilo isto ono što ste vi nekada učinili (a da pri tom danas smatrate, da je to jedna od većih budalaština u vašem životu).... sad su mi npr. pale na pamet neke stvari: orgijanja .... sex u troje/bisex .... ili možda neke sitne kradje, bahato ponašanje, tinejdžersko pijančenje .... Setite se uostalom i vi šta bi to moglo biti.

Da li bi ste vratili vreme?

Kliknite za proširenje...

Никад не бих волела да ми је ова памет била. Онда не би било дражи у откривању нових ствари, одрастању, лудоријама, екпериментисању... Не кајем се ни због чега, не гризе ме савест и не жалим ни због једног свог поступка. Жалим што су неке околности биле такве какве јесу, што су се неке ствари одиграле тако како јесу, али себи лично немам шта да замерим (у смислу да стојим иза сваког свог поступка ма какав био).

А што се друго дела питања тиче - уффф, не знам! Више бих волела да ни ја, као ни моји родитељи, не сазнам за брљотине својих ћерки, и да оне, као и ја, испливају из свега без последица, мудрије него што су биле пре тога.

da mi je ovo iskustvo a ono tj proslo vreme, sigurno bih postupila drugacije i nista ne bi bilo isto........
ali s obzirom da je nemoguce vratiti vreme, teram dalje i trudim se da ne ponovim iste greske.......

pošto sam matora, teško da mogu da ponovim iste greške...ali, možda mogu greške svojih roditelja, ako su uopšte bile greške.
iz sadašnje pozicije ih ne vidim kao greške, ali mi se pre 20 godina činilo da greše mnogo u vezi mene....
ali, sve se vraća, sve se plaća....što kaže ona otrcana pesma.....

Da mi je ova pamet, vratio bih se u 1998 i napravio internet pretraživač.

Hellen:

Никад не бих волела да ми је ова памет била. Онда не би било дражи у откривању нових ствари, одрастању, лудоријама, екпериментисању... Не кајем се ни због чега, не гризе ме савест и не жалим ни због једног свог поступка. Жалим што су неке околности биле такве какве јесу, што су се неке ствари одиграле тако како јесу, али себи лично немам шта да замерим.

Kliknite za proširenje...

Možda da razmisliš da li je u redu tvoje ponašanje kao moderatora.

Kad bi se sve pameti iznele na bazar svako bi opet uzeo svoju.

Što bi reko Tanasije Uzunović, kad sam bio mlad nisam znao da sam mlad.