Hinić: Jat vredi više od 400 miliona evra
Prodajna cena „Jat ervejza" trebalo bi da bude viša od 400 miliona evra, jer su najveća vrednost tog preduzeća tržište, slotovi i komercijalna prava koja je nacionalni avio-prevoznik sklopio sa više od 100 zemalja, rekao je Tanjugu analitičar vazdušnog saobraćaja Petar Hinić.
Tržište koje „Jat ervejz" pokriva je, prema njegovim rečima, na prvom mestu te „liste vrednosti".
- Tržište jugoistočne Evrope vredi 1,5 milijardi evra, a totalno je neiskorišćeno i tu „Jat" ima svoju šansu. Ovaj deo Evrope ima izvanredan potencijal kretanja putnika, a beogradski aerodrom sa 2,5 miliona prevezenih putnika ima potencijala da taj broj uveća u poređenju sa drugim aerodromima u Evropi - tvrdi Hinić.
Primera radi, sa bečkog aerodroma preveze se 14,8 miliona putnika, na praškom aerodromu 10,8 miliona putnika, a na budimpeštanskom negde oko 8,7 miliona putnika, objašnjava on.
Hinić podseća da je Srbija nekada bila lider u broju prevezenih putnika i da pokriva veliku zonu tržišta bivše Jugoslavije od Makedonije, preko BiH, Hrvatske, kao i zapadni deo Rumunije i Bugarsku čiji avio-saobraćaj nije na zavidnom nivou.
- Nijedna od tih zemalja nema odgovorajuću avio-kompaniju - tvrdi Hinić i dodaje da je jedini konkurent beogradskom aerodromu budimpeštanski aerodrom. Tu su zatim i slotovi, odnosno pravo poletanja i sletanja aviona na velikim aerodromima u Evropi.
Pored aerodroma „Hitrou", nacionalna avio-kompanija ima slotove i na aerodromima u Frankfurtu, Parizu i na još desetak aerodroma na evropskom tržištu, i to su aerodromi koji su uglavnom opterećeni avio-saobraćajem, navodi Hinić.
- Vrednost jednog slota na aerodromu Hitrou je 50 miliona dolara, a „Jat" ih na tom aerodromu ima 14 - kazao je on i podsetio da su slotovi vredni i da mogu da pomognu da kompanija izađe iz krize, što pokazuje primer Italije koja je nedavno prodala svoje slotove na aerodromu „Hitrou" za 50 miliona dolara.
Na pitanje kako smo došli do toga da „Jat" poseduje te slotove, Hinić odgovara da mi te slotove nismo kupili, već da ih posedujemo na osnovu „istorijskog letenja".
- Dobili smo ih na osnovu istorijskog letenja, odnosno letenja na aerodromu „Hitrou", na koji smo sletali više od četrdeset godina, ali i na drugim aerodromima - objašnjava on.
Hinić podseća da slotove u to vreme ni ostali avio-prevoznici nisu kupovali, jer tada nije postojala prezagušenost aerodroma, zbog čega je uvedeno da se oni plaćaju.
- Leteći na tim aerodromima smo stekli i zadržali to pravo i sada možemo da ih prodamo - objasnio je on.
Prema njegovim rečima, ne treba izgubiti iz vida da vrednost „Jata" čine i komercijalna prava.
On objašnjava da su komercijalna prava dobijena na osnovu međudržavnih sporazuma, kojima se nacionalna avio-kompanija obavezala da obavlja saobraćaj između mesta u Srbiji i mesta u toj konkretnoj zemlji.
- Takvih komercijalnih prava po osnovu međudržavnih sporazuma između tadašnje SFRJ (danas Srbije kao naslednika tih prava) i stranih država zaključeno je ukupno 103 - navodi Hinić i dodaje:
- Mi imamo međudržavni sporazum sa SAD, Kanadom i sa svim evropskim zemljama, Australijom, Singapurom, Kinom, Japanom... Zato velike kompanije i hoće da dođu ovde, da slete i polete za bilo koji pravac u svetu, i to na osnovu prava koja ima „Jat".
