I
iluzionista
Gost
Liberalni socijalizam sta je to? Evo nekoliko citata koji ce vam mozda pribliziti ovaj pojam...
PROPOSED ROADS TO FREEDOM - BERTRAND RUSSELL
Ali, iako neophodan korak, sam Socijalizam nikako nije dovoljan. Postoje različite forme Socijalizma: Forma u kojoj je država poslodavac, i gde svi primaju plate od države, uključuje opasnost tiranije i mešanja sa progresom koji bi je napravili, ako je moguće čak i gorom od trenutnog režima.
Kako god to bilo, neki način sprečavanja ratova moraće biti uspostavljen pre nego što naša Utopija postane moguća.
Vlada i zakoni postoje i u našem društvu, ali će oboje biti svedeni na minimum.
Stvarno korisno obrazovanje je ono koje prati pravac detetovih sopstvenih instiktivnih interesa, pružajući znanje koje dete traži, a ne suve, detaljne informacije potpuno bez ikakve veze za detetovim unutrašnjim željama.
Žene domaćice, bilo udate ili neudate, primaće platu kao da rade u industriji.
Još uvek će postojati potreba za novcem, ili nečim analognim njemu, u bilo kojoj zajednici, pa i u ovoj koju zamišljamo.
Najjednostavniji način je davati platu, kao u sadašnjosti, i dozvoliti da relativne vrednosti budu prilagođene prema potrebama.
Ljudi će biti učeni ne samo, kao u sadašnjosti, jednoj veštini, ili nekom malom delu neke veštine, već nekoliko veština, tako da mogu da menjaju zanimanje prema sezonama i promenama potražnje.
Glavni ciljevi koji bi trebali biti ispunjeni u međunarodnim odnosima mogli bi biti ova dva:
Prvo, izbegavanje ratova, i drugo sprečavnje represije nad slabijim narodima od strane jačih.
Socijalistička i Anarhistička kritika postojećeg društva, savršeno istinito, ukazuju na neke kapitalističke faktore koji promovišu rat. Prvi od njih je želja finansijera da nađu nova polja investicija u nerazvijenim zemljama.
Štampa je sledeći veliki faktor na koji ukazuju kritičari kapitalizma u želji da dokažu da je kapitalizam izvor modernog rata. Pošto pokretanje velikih novina zahteva ogroman kapital, vlasnici važnih medija sigurno pripaduju kapitalističkoj klasi, i bilo bi veoma retko i izuzetno ako se oni ne simpatišu sa svojom sopstvenom klasom u mišljenju i stavu.
Većina populacije zemlje može biti navedena da voli ili mrzi bilo koju drugu naciju po želji vlasnika novina, koji su obično, direktno ili indirektno, nalaze pod uticajem želje finansijera.
Bez obzira, ovo još uvek ostaje istina; još uvek postoje u svakom kapitalističkom društvu oni koji komanduju i oni koji se kao po pravilu pokoravaju. Stavovi ove dve klase su veoma različiti, iako u modernom društvu postoji stalna gradacija od jednog ekstrema do drugog. Čovek koji je navikao da nalazi pokoravanje svojoj volji, postaje nečastan kad se suoči sa opozicijom. Instiktivno je ubeđen da je opozicija zla i da mora biti uništena.
Jedan od najočitijih potreba, ako mir mora biti siguran, je pitanje razoružavanja. Dok god postoje sadašnje velike armije i mornarice, nijedan sistem ne može sprečiti rizik rata. Ali razoružavnja, ako treba da posluži svrsi, mora biti simultano i prema zajedničkom dogovoru svih velikih sila.
Konkurentnost nije nikako po svemu zlo. Kada zauzme formu emulacije u službi javnosti, ili otkrića ili proizvodnje umetničkih dela, postaje veoma koristan stimulans, čineći ljude zainteresovanim za svrsihodni napor iznad onoga što bi inače dali. Jedino je štetna kada je ciljana na akviziciju dobara koja su ograničena u količini, tako da onaj koji poseduje, poseduje na štetu drugoga.
PROPOSED ROADS TO FREEDOM - BERTRAND RUSSELL
Ali, iako neophodan korak, sam Socijalizam nikako nije dovoljan. Postoje različite forme Socijalizma: Forma u kojoj je država poslodavac, i gde svi primaju plate od države, uključuje opasnost tiranije i mešanja sa progresom koji bi je napravili, ako je moguće čak i gorom od trenutnog režima.
Kako god to bilo, neki način sprečavanja ratova moraće biti uspostavljen pre nego što naša Utopija postane moguća.
Vlada i zakoni postoje i u našem društvu, ali će oboje biti svedeni na minimum.
Stvarno korisno obrazovanje je ono koje prati pravac detetovih sopstvenih instiktivnih interesa, pružajući znanje koje dete traži, a ne suve, detaljne informacije potpuno bez ikakve veze za detetovim unutrašnjim željama.
Žene domaćice, bilo udate ili neudate, primaće platu kao da rade u industriji.
Još uvek će postojati potreba za novcem, ili nečim analognim njemu, u bilo kojoj zajednici, pa i u ovoj koju zamišljamo.
Najjednostavniji način je davati platu, kao u sadašnjosti, i dozvoliti da relativne vrednosti budu prilagođene prema potrebama.
Ljudi će biti učeni ne samo, kao u sadašnjosti, jednoj veštini, ili nekom malom delu neke veštine, već nekoliko veština, tako da mogu da menjaju zanimanje prema sezonama i promenama potražnje.
Glavni ciljevi koji bi trebali biti ispunjeni u međunarodnim odnosima mogli bi biti ova dva:
Prvo, izbegavanje ratova, i drugo sprečavnje represije nad slabijim narodima od strane jačih.
Socijalistička i Anarhistička kritika postojećeg društva, savršeno istinito, ukazuju na neke kapitalističke faktore koji promovišu rat. Prvi od njih je želja finansijera da nađu nova polja investicija u nerazvijenim zemljama.
Štampa je sledeći veliki faktor na koji ukazuju kritičari kapitalizma u želji da dokažu da je kapitalizam izvor modernog rata. Pošto pokretanje velikih novina zahteva ogroman kapital, vlasnici važnih medija sigurno pripaduju kapitalističkoj klasi, i bilo bi veoma retko i izuzetno ako se oni ne simpatišu sa svojom sopstvenom klasom u mišljenju i stavu.
Većina populacije zemlje može biti navedena da voli ili mrzi bilo koju drugu naciju po želji vlasnika novina, koji su obično, direktno ili indirektno, nalaze pod uticajem želje finansijera.
Bez obzira, ovo još uvek ostaje istina; još uvek postoje u svakom kapitalističkom društvu oni koji komanduju i oni koji se kao po pravilu pokoravaju. Stavovi ove dve klase su veoma različiti, iako u modernom društvu postoji stalna gradacija od jednog ekstrema do drugog. Čovek koji je navikao da nalazi pokoravanje svojoj volji, postaje nečastan kad se suoči sa opozicijom. Instiktivno je ubeđen da je opozicija zla i da mora biti uništena.
Jedan od najočitijih potreba, ako mir mora biti siguran, je pitanje razoružavanja. Dok god postoje sadašnje velike armije i mornarice, nijedan sistem ne može sprečiti rizik rata. Ali razoružavnja, ako treba da posluži svrsi, mora biti simultano i prema zajedničkom dogovoru svih velikih sila.
Konkurentnost nije nikako po svemu zlo. Kada zauzme formu emulacije u službi javnosti, ili otkrića ili proizvodnje umetničkih dela, postaje veoma koristan stimulans, čineći ljude zainteresovanim za svrsihodni napor iznad onoga što bi inače dali. Jedino je štetna kada je ciljana na akviziciju dobara koja su ograničena u količini, tako da onaj koji poseduje, poseduje na štetu drugoga.
Citati izvuceni by me, takodje. Text je maznut od projekta Gutenberg.
