Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.423
кренуо би са овим:
-------------------------------------
Аманет Резе Пахлавије
Имао сам среће да ме као писца и доброг зналца арапског језика пошаље један југословенски лист да интервјуишем Резу Пахлавија у изгнанству.
Иранског владара је за његову несрећу, а моју срећу, прогнао Ајатолах Хомеини и забранио му повратак у земљу.
...
Реза Пахлави из своје ташне извади једну подебљу књигу књигу са корицама од пергамента.
- Дар за Вас, господине Калач, ја добро знам ко сте Ви. Само, молим Вас, господине Исо, будите паметни. За њу нико не смије да зна док не напишете „Роман о Мухамеду”.
То је била „Тајна Хроника” Сергија Калачеда – исписана на пергаменту.
И док сам је у рукама држао, скренуо ми је пажњу да њен први дио чини неку врсту хронолошке историје – преглед владара и црквених главара од Адама до 632. године послије Христовог рођења. Други дио је био дневник – записи, исповјести, највјернији документи о оснивању Ислама, о животу и раду Мухамеда и Сергија Калачеда. Трећи дио, међутим, чине религиозне приче о Мухамеду – измишљотине о везама са Богом.
- Господине Калач, то су лажи које су постале истине, издигле Мухамеда у небеса одакле му започиње биографија, иако је он обично зрнце пијеска. Данас ни толико. Иструнуо је, нестао.
...
Оснивач Ислама или Сергеј Калачедо
Ислам је измислио увријеђени поп Сергије Калачедо, који је од папе имао задужење да се брине о часним сестрама - лијепим и блаженим девицама које живе без икаквог додира мушке руке.
Поп Сергије Калачедо, изузетно уман, учен и лијеп - да узвишени папа дуго о томе није знао, имао је један велики порок без којег није могао да живи. Не само да је манастирке лијепотице више волио од Бога него их је мењао као бумбар цвијеће, заводио и обљубљивао. Прво прекрсти и њу и себе, онда је разголити и загосподари њеним тијелом и душом.
У цркви се понашао као у харему, крстио се и поскакивао од једне до друге ... Што је најгоре, манастирске девојке су га вољеле, страсно падале у његов загрљај, предавале се и слатко цвркутале „Што је ово лијепо - лијепо”
За њих је Сергије Калачедо био већи од Бога, неба и сунца. Од свега. Расни Сергиј оплођава; само такне у женски цвијет, и трбух до зуба, а накод девет мјесеци заплаче дете.
Сазанвши за највећу срамоту и греоту у историји цркве, папа га је одвраћао од гријеха, претио, али поп је и даље радио оно без чега није могао да замисли живот.
Папа одреди суд, посавјетова га да донесе најстрожу одлуку и хришћанство одслободи напасника. Суб без размишљања донесе смртну пресуду, али папа рече да је то јако благо. ... Папа се прекрсти, а за њим и судије. Папа подиже руку и свечано предложи да Сергија Калачеда лише оног што му је најдраже. Шта је милије од главе, чудом се чуде уважене судије.
Папа постаде свечанији и рече : „Муда, муда!! Сергија Калачеда ћемо да ушкопимо ко мачка”
Пресуда је донета
Судије се побожно прекрстише, пољубише папу у руку и један за другим одоше да обезмуде Сергија Калачеда из Калачедола на Кавказу и хришћанство ослободе напасника.
Премилостиви га позваше, а он им се побожно поклони јер није ни знао да је тајно донесена одлука.
Сад иде део како га шкопе.
Пошто је ушкопљен, попови, судије, калуђери најурише га из цркве. пљунуше за њим као за највећим отпадником.
Док је скитао пустињом, сусрећао се са Бедуинима; једино је желео да се освети папи, хришћансту и учини их несрећнијим од себе. Претоври се у злог човјека. Гори од жеље да се освети, али - ма колико уман и јак - сам човек не може ништа.
И на корак два од смрти, очајан, обезнађен, намјери се на чаробњака, брадатог и црног момчину који људима чита из дланова, из очију, с вратам са стопала. И сви га обилато дарују, заносно падају око њега и изговарају му име.
То је био Арабљанин Мухамед
Сетгије Калачедо се удружи са њим, подучи га да се издаје за пророка.
Мухамеду се то допаде - побратими се са њим и прими га у своју кућу.
Да би лакше окренуо неуке, затуцане и босоноге скитаче који су ишли бесциљно, Сергије је данима у посебној просторији глађу морио бијелог голуба. И као његов спаситељ или дресер, у десно Михамедово уво стављао је елду или пшеницу, голуба приноси да кљуца, па га измицао и поново примицао. Гладни голуб је као луд летио за Мухамедом, спуштао се на његово раме, кљувао и гукао.
Клопаво Мухамедово уво постало је највећа голубова радост. Облијетао је око његове главе, препознавао га у великој маси и пада му на раме.
Мухамед је радозналој маси говорио да га шаље Бог. Он је његов анђео, преноси поруке да Мухамед уређује Бедуине, Арабљане у све људе који пређу на нову вјеру.
Одушевљен Божјим послаником, први је Сергије Калачедо прешао на ислам, окрену се према небу, раширио руке с длановима према небу и захваљивао се Богу кога је називао Алах.
Да би чудо било веће и све постало уверљивије, голуб је са Мухамедовог рамена долетио на његову главу, чупкао је као да прави гнездо. Сергије то искористи и саопшти омађианој маси да преко голуба и он прима поруке од Алаха да је Мухамед његов посланик. И Мухамед ће усрећити људе које је неко вјековима варао.
Голуб одлете на Мухамедово раме. А Сергије из свег гласа повика :
--Голуб преноси Алахову жељу. Голуб преноси Алахов аманет; сви да пређемо на ислам, сви у свету веру - под заштитом јединога Бога... Хришћанство јури за златом. По манастирима попoви заводе и обљубљују наше сестре. Земља и небеса - све ће да попуца од хришћанског безумља. Ујединимо се, спасимо се, будимо браћа у истој вјери коју Мухамед проповједа. ...
Сергије Калачедо обавјести радозналу масу да је и он од Алаха добио поруку да се разјуре на четири стране, да причају о Мухамеду и Божјој вези о анђелу у облику голуба да долазе на поклоњење и примају ислам.
-------------------------------------
Аманет Резе Пахлавије
Имао сам среће да ме као писца и доброг зналца арапског језика пошаље један југословенски лист да интервјуишем Резу Пахлавија у изгнанству.
Иранског владара је за његову несрећу, а моју срећу, прогнао Ајатолах Хомеини и забранио му повратак у земљу.
...
Реза Пахлави из своје ташне извади једну подебљу књигу књигу са корицама од пергамента.
- Дар за Вас, господине Калач, ја добро знам ко сте Ви. Само, молим Вас, господине Исо, будите паметни. За њу нико не смије да зна док не напишете „Роман о Мухамеду”.
То је била „Тајна Хроника” Сергија Калачеда – исписана на пергаменту.
И док сам је у рукама држао, скренуо ми је пажњу да њен први дио чини неку врсту хронолошке историје – преглед владара и црквених главара од Адама до 632. године послије Христовог рођења. Други дио је био дневник – записи, исповјести, највјернији документи о оснивању Ислама, о животу и раду Мухамеда и Сергија Калачеда. Трећи дио, међутим, чине религиозне приче о Мухамеду – измишљотине о везама са Богом.
- Господине Калач, то су лажи које су постале истине, издигле Мухамеда у небеса одакле му започиње биографија, иако је он обично зрнце пијеска. Данас ни толико. Иструнуо је, нестао.
...
Оснивач Ислама или Сергеј Калачедо
Ислам је измислио увријеђени поп Сергије Калачедо, који је од папе имао задужење да се брине о часним сестрама - лијепим и блаженим девицама које живе без икаквог додира мушке руке.
Поп Сергије Калачедо, изузетно уман, учен и лијеп - да узвишени папа дуго о томе није знао, имао је један велики порок без којег није могао да живи. Не само да је манастирке лијепотице више волио од Бога него их је мењао као бумбар цвијеће, заводио и обљубљивао. Прво прекрсти и њу и себе, онда је разголити и загосподари њеним тијелом и душом.
У цркви се понашао као у харему, крстио се и поскакивао од једне до друге ... Што је најгоре, манастирске девојке су га вољеле, страсно падале у његов загрљај, предавале се и слатко цвркутале „Што је ово лијепо - лијепо”
За њих је Сергије Калачедо био већи од Бога, неба и сунца. Од свега. Расни Сергиј оплођава; само такне у женски цвијет, и трбух до зуба, а накод девет мјесеци заплаче дете.
Сазанвши за највећу срамоту и греоту у историји цркве, папа га је одвраћао од гријеха, претио, али поп је и даље радио оно без чега није могао да замисли живот.
Папа одреди суд, посавјетова га да донесе најстрожу одлуку и хришћанство одслободи напасника. Суб без размишљања донесе смртну пресуду, али папа рече да је то јако благо. ... Папа се прекрсти, а за њим и судије. Папа подиже руку и свечано предложи да Сергија Калачеда лише оног што му је најдраже. Шта је милије од главе, чудом се чуде уважене судије.
Папа постаде свечанији и рече : „Муда, муда!! Сергија Калачеда ћемо да ушкопимо ко мачка”
Пресуда је донета
Судије се побожно прекрстише, пољубише папу у руку и један за другим одоше да обезмуде Сергија Калачеда из Калачедола на Кавказу и хришћанство ослободе напасника.
Премилостиви га позваше, а он им се побожно поклони јер није ни знао да је тајно донесена одлука.
Сад иде део како га шкопе.
Пошто је ушкопљен, попови, судије, калуђери најурише га из цркве. пљунуше за њим као за највећим отпадником.
Док је скитао пустињом, сусрећао се са Бедуинима; једино је желео да се освети папи, хришћансту и учини их несрећнијим од себе. Претоври се у злог човјека. Гори од жеље да се освети, али - ма колико уман и јак - сам човек не може ништа.
И на корак два од смрти, очајан, обезнађен, намјери се на чаробњака, брадатог и црног момчину који људима чита из дланова, из очију, с вратам са стопала. И сви га обилато дарују, заносно падају око њега и изговарају му име.
То је био Арабљанин Мухамед
Сетгије Калачедо се удружи са њим, подучи га да се издаје за пророка.
Мухамеду се то допаде - побратими се са њим и прими га у своју кућу.
Да би лакше окренуо неуке, затуцане и босоноге скитаче који су ишли бесциљно, Сергије је данима у посебној просторији глађу морио бијелог голуба. И као његов спаситељ или дресер, у десно Михамедово уво стављао је елду или пшеницу, голуба приноси да кљуца, па га измицао и поново примицао. Гладни голуб је као луд летио за Мухамедом, спуштао се на његово раме, кљувао и гукао.
Клопаво Мухамедово уво постало је највећа голубова радост. Облијетао је око његове главе, препознавао га у великој маси и пада му на раме.
Мухамед је радозналој маси говорио да га шаље Бог. Он је његов анђео, преноси поруке да Мухамед уређује Бедуине, Арабљане у све људе који пређу на нову вјеру.
Одушевљен Божјим послаником, први је Сергије Калачедо прешао на ислам, окрену се према небу, раширио руке с длановима према небу и захваљивао се Богу кога је називао Алах.
Да би чудо било веће и све постало уверљивије, голуб је са Мухамедовог рамена долетио на његову главу, чупкао је као да прави гнездо. Сергије то искористи и саопшти омађианој маси да преко голуба и он прима поруке од Алаха да је Мухамед његов посланик. И Мухамед ће усрећити људе које је неко вјековима варао.
Голуб одлете на Мухамедово раме. А Сергије из свег гласа повика :
--Голуб преноси Алахову жељу. Голуб преноси Алахов аманет; сви да пређемо на ислам, сви у свету веру - под заштитом јединога Бога... Хришћанство јури за златом. По манастирима попoви заводе и обљубљују наше сестре. Земља и небеса - све ће да попуца од хришћанског безумља. Ујединимо се, спасимо се, будимо браћа у истој вјери коју Мухамед проповједа. ...
Сергије Калачедо обавјести радозналу масу да је и он од Алаха добио поруку да се разјуре на четири стране, да причају о Мухамеду и Божјој вези о анђелу у облику голуба да долазе на поклоњење и примају ислам.
