Критика мухамеданства
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 46

Tema: Критика мухамеданства

  1. #1
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Критика мухамеданства

    кренуо би са овим:
    -------------------------------------

    Аманет Резе Пахлавије

    Имао сам среће да ме као писца и доброг зналца арапског језика пошаље један југословенски лист да интервјуишем Резу Пахлавија у изгнанству.
    Иранског владара је за његову несрећу, а моју срећу, прогнао Ајатолах Хомеини и забранио му повратак у земљу.
    ...
    Реза Пахлави из своје ташне извади једну подебљу књигу књигу са корицама од пергамента.
    - Дар за Вас, господине Калач, ја добро знам ко сте Ви. Само, молим Вас, господине Исо, будите паметни. За њу нико не смије да зна док не напишете „Роман о Мухамеду”.
    То је била „Тајна Хроника” Сергија Калачеда – исписана на пергаменту.
    И док сам је у рукама држао, скренуо ми је пажњу да њен први дио чини неку врсту хронолошке историје – преглед владара и црквених главара од Адама до 632. године послије Христовог рођења. Други дио је био дневник – записи, исповјести, највјернији документи о оснивању Ислама, о животу и раду Мухамеда и Сергија Калачеда. Трећи дио, међутим, чине религиозне приче о Мухамеду – измишљотине о везама са Богом.
    - Господине Калач, то су лажи које су постале истине, издигле Мухамеда у небеса одакле му започиње биографија, иако је он обично зрнце пијеска. Данас ни толико. Иструнуо је, нестао.

    ...

    Оснивач Ислама или Сергеј Калачедо

    Ислам је измислио увријеђени поп Сергије Калачедо, који је од папе имао задужење да се брине о часним сестрама - лијепим и блаженим девицама које живе без икаквог додира мушке руке.

    Поп Сергије Калачедо, изузетно уман, учен и лијеп - да узвишени папа дуго о томе није знао, имао је један велики порок без којег није могао да живи. Не само да је манастирке лијепотице више волио од Бога него их је мењао као бумбар цвијеће, заводио и обљубљивао. Прво прекрсти и њу и себе, онда је разголити и загосподари њеним тијелом и душом.
    У цркви се понашао као у харему, крстио се и поскакивао од једне до друге ... Што је најгоре, манастирске девојке су га вољеле, страсно падале у његов загрљај, предавале се и слатко цвркутале „Што је ово лијепо - лијепо”

    За њих је Сергије Калачедо био већи од Бога, неба и сунца. Од свега. Расни Сергиј оплођава; само такне у женски цвијет, и трбух до зуба, а накод девет мјесеци заплаче дете.

    Сазанвши за највећу срамоту и греоту у историји цркве, папа га је одвраћао од гријеха, претио, али поп је и даље радио оно без чега није могао да замисли живот.

    Папа одреди суд, посавјетова га да донесе најстрожу одлуку и хришћанство одслободи напасника. Суб без размишљања донесе смртну пресуду, али папа рече да је то јако благо. ... Папа се прекрсти, а за њим и судије. Папа подиже руку и свечано предложи да Сергија Калачеда лише оног што му је најдраже. Шта је милије од главе, чудом се чуде уважене судије.
    Папа постаде свечанији и рече : „Муда, муда!! Сергија Калачеда ћемо да ушкопимо ко мачка”

    Пресуда је донета

    Судије се побожно прекрстише, пољубише папу у руку и један за другим одоше да обезмуде Сергија Калачеда из Калачедола на Кавказу и хришћанство ослободе напасника.
    Премилостиви га позваше, а он им се побожно поклони јер није ни знао да је тајно донесена одлука.

    Сад иде део како га шкопе.

    Пошто је ушкопљен, попови, судије, калуђери најурише га из цркве. пљунуше за њим као за највећим отпадником.

    Док је скитао пустињом, сусрећао се са Бедуинима; једино је желео да се освети папи, хришћансту и учини их несрећнијим од себе. Претоври се у злог човјека. Гори од жеље да се освети, али - ма колико уман и јак - сам човек не може ништа.
    И на корак два од смрти, очајан, обезнађен, намјери се на чаробњака, брадатог и црног момчину који људима чита из дланова, из очију, с вратам са стопала. И сви га обилато дарују, заносно падају око њега и изговарају му име.
    То је био Арабљанин Мухамед

    Сетгије Калачедо се удружи са њим, подучи га да се издаје за пророка.
    Мухамеду се то допаде - побратими се са њим и прими га у своју кућу.

    Да би лакше окренуо неуке, затуцане и босоноге скитаче који су ишли бесциљно, Сергије је данима у посебној просторији глађу морио бијелог голуба. И као његов спаситељ или дресер, у десно Михамедово уво стављао је елду или пшеницу, голуба приноси да кљуца, па га измицао и поново примицао. Гладни голуб је као луд летио за Мухамедом, спуштао се на његово раме, кљувао и гукао.
    Клопаво Мухамедово уво постало је највећа голубова радост. Облијетао је око његове главе, препознавао га у великој маси и пада му на раме.

    Мухамед је радозналој маси говорио да га шаље Бог. Он је његов анђео, преноси поруке да Мухамед уређује Бедуине, Арабљане у све људе који пређу на нову вјеру.

    Одушевљен Божјим послаником, први је Сергије Калачедо прешао на ислам, окрену се према небу, раширио руке с длановима према небу и захваљивао се Богу кога је називао Алах.
    Да би чудо било веће и све постало уверљивије, голуб је са Мухамедовог рамена долетио на његову главу, чупкао је као да прави гнездо. Сергије то искористи и саопшти омађианој маси да преко голуба и он прима поруке од Алаха да је Мухамед његов посланик. И Мухамед ће усрећити људе које је неко вјековима варао.

    Голуб одлете на Мухамедово раме. А Сергије из свег гласа повика :
    --Голуб преноси Алахову жељу. Голуб преноси Алахов аманет; сви да пређемо на ислам, сви у свету веру - под заштитом јединога Бога... Хришћанство јури за златом. По манастирима попoви заводе и обљубљују наше сестре. Земља и небеса - све ће да попуца од хришћанског безумља. Ујединимо се, спасимо се, будимо браћа у истој вјери коју Мухамед проповједа. ...

    Сергије Калачедо обавјести радозналу масу да је и он од Алаха добио поруку да се разјуре на четири стране, да причају о Мухамеду и Божјој вези о анђелу у облику голуба да долазе на поклоњење и примају ислам.
    “Mors tua, vita mea”



  2. #2
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Па са овим:

    Андреј Николајевич Муравјов
    ПИСМА О МУХАМЕДАНСТВУ

    http://svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Muhamedanstvo/Muhamedanstvo.htm
    “Mors tua, vita mea”

  3. #3
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    У прилогу ево пар стихова корана које европски муслимани прећуткују а на блиском истоку анд ин езија веома јасно примењују!
    [бројеви су суре и ајтеи - главе и стихови]

    8 * 60. I protiv njih pripremite koliko god možete snage i konja za boj, da
    biste time zaplašili Allahove i vaše neprijatelje, i druge osim njih - vi ih ne
    poznajete, Allah ih zna. Sve što na Allahovom putu potrošite naknadeno ce
    vam biti, nece vam se nepravda uciniti.


    4 * 56. One koji ne vjeruju u dokaze Naše Mi cemo sigurno u vatru baciti;
    kad im se kože ispeku, zamijenicemo im ih drugim kožama da osjete pravu
    patnju. Allah je, zaista silan i mudar.


    47 * 4. Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte
    ih ne oslabite, a onda ih vežite, i poslije, ili ih velikodušno sužanjstva
    oslobodite ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako
    Da Allah hoce, On bi im se osvetio, ali On želi da vas iskuša jedne pomocu
    drugih. On nece poništiti djela onih koji na Allahovu putu poginu,

    4 * 89. Oni bi jedva cekali da i vi budete nevjernici kao što su i oni
    nevjernici, pa da budete jednaki. Zato ih ne prihvacajte kao prijatelje dok se
    radi Allaha ne isele. A ako okrenu leda, onda ih hvatajte i ubijajte gdje god ih
    nadete, i nijednog od njih kao prijatelja i pomagaca ne prihvacajte,


    8 * 39. I borite se protiv njih dok mnogoboštvo ne išcezne i dok samo
    Allahova vjera ne ostane. Ako se oni okane - pa, Allah dobro vidi šta oni rade;
    “Mors tua, vita mea”

  4. #4
    Veoma poznat
    Učlanjen
    14.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Vozdovac (OVO-ONO)
    Poruke
    12.484
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio Leo Magnus Pogledaj poruku
    У прилогу ево пар стихова корана које европски муслимани прећуткују а на блиском истоку анд ин езија веома јасно примењују!
    [бројеви су суре и ајтеи - главе и стихови]

    8 * 60. I protiv njih pripremite koliko god možete snage i konja za boj, da
    biste time zaplašili Allahove i vaše neprijatelje, i druge osim njih - vi ih ne
    poznajete, Allah ih zna. Sve što na Allahovom putu potrošite naknadeno ce
    vam biti, nece vam se nepravda uciniti.


    4 * 56. One koji ne vjeruju u dokaze Naše Mi cemo sigurno u vatru baciti;
    kad im se kože ispeku, zamijenicemo im ih drugim kožama da osjete pravu
    patnju. Allah je, zaista silan i mudar.


    47 * 4. Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po šijama ih udarajte
    ih ne oslabite, a onda ih vežite, i poslije, ili ih velikodušno sužanjstva
    oslobodite ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako
    Da Allah hoce, On bi im se osvetio, ali On želi da vas iskuša jedne pomocu
    drugih. On nece poništiti djela onih koji na Allahovu putu poginu,

    4 * 89. Oni bi jedva cekali da i vi budete nevjernici kao što su i oni
    nevjernici, pa da budete jednaki. Zato ih ne prihvacajte kao prijatelje dok se
    radi Allaha ne isele. A ako okrenu leda, onda ih hvatajte i ubijajte gdje god ih
    nadete, i nijednog od njih kao prijatelja i pomagaca ne prihvacajte,


    8 * 39. I borite se protiv njih dok mnogoboštvo ne išcezne i dok samo
    Allahova vjera ne ostane. Ako se oni okane - pa, Allah dobro vidi šta oni rade;
    Josh jedan razlog zashto ne volim Islam... Netolerancija prema svemu shto nije islamsko. Hrishcani su, sa druge strane, mnogo tolerantiji... Zato ja, kao ateista, mogu slobodno da kazem: Hriscanstvo je kul, Islam nije.

  5. #5
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio Ne_Vazim_Se Pogledaj poruku
    Josh jedan razlog zashto ne volim Islam... Netolerancija prema svemu shto nije islamsko. Hrishcani su, sa druge strane, mnogo tolerantiji... Zato ja, kao ateista, mogu slobodno da kazem: Hriscanstvo je kul, Islam nije.
    Само да додам...
    Хришћанство је и љубав, слобода--победа над страстима и права слобода која долази после победе....

    А мухамеданство обична философија која је арапе повела у освајачки поход...
    “Mors tua, vita mea”

  6. #6
    Veoma poznat
    Učlanjen
    14.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Vozdovac (OVO-ONO)
    Poruke
    12.484
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Slazem se, lepo kaze da Bog voli i one koji u njega ne veruju, i da su mu jednako dragi... Sa druge strane, muhamedanci bi sve nevernike pobili, shto se lepo vidi iz prilozenog.

  7. #7
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio Ne_Vazim_Se Pogledaj poruku
    Slazem se, lepo kaze da Bog voli i one koji u njega ne veruju, i da su mu jednako dragi... Sa druge strane, muhamedanci bi sve nevernike pobili, shto se lepo vidi iz prilozenog.
    Ovi bi svoje pobili a vidi Hrišćane:
    Присила

    Црква је највише важности придавала признањима, која су јој се чинила важнијим од доказа. Ако би оптужени, упркос свему, упорно одбијао, инквизитор је могао употребити средства присиле, од којих је једно био превентивни затвор. Било је више ступњева казни и судије су бирали начин који им се чинио најпогоднијим. Кривац је могао бити окован, подвргнут дугим постовима или лишаван сна... Било је одређено једно ограничење: избегавати сакаћења и опасност од смрти - али то је била само форма да се избегну канонске нерегуларности. Од казни најчешће су биле: бичевање, козлић, страпада и огањ...

    Пресуда

    Пресуда је била одређена свечано за време јавне седнице а називала се sermo generalis (општа опомена), auto da fe (акт вере) код Шпанаца. Овом обреду који се најчешће славио недељом, присутни су били високи чиновници, краљевски официри, клир и заједница верника. На главном тргу или пред црквом биле су постављене трибине како би се оптужени што боље видели. Рано јутром је велики инквизитор држао проповед коју би повремено прекидао, тражећи од народа да прокламира своју веру. Затим је долазило проглашење подељених милости, осуђени су се на коленима одрицали заблуде и молили; казна одлучења, под којом су све до тог тренутка били, укидана. Потом су се набрајале казне против јеретика, од најлакших па до најстрашнијих.

    Казне

    Спаљивање људи које је црква прогласила јерецима.

    Међу најстрашнијим казнама предвиђене су три врсте: одузимање имања, затвор и смрт. Црква је предавала световним властима - била је то побожна формула - јеретике који се не би покајали или би се повратили и кривоверје, јер је била беспомоћна пред тврдокорним секташима који се нису одрицали својих заблуда. Казна је била ломача... Затвор или „мурус" био је различит, већ према тежини прекршаја. „Мурус стриктус" - уски зид - значи задржавање у једном мрачном затвору. Осуђеници су били оковани и каткад приковани за зид тамнице. „Мурус ларгус" - широки зид - значио је за затворенике слободнији режим јер се могао кретати.Кад би један покојник био осумњичен због јереси, ин-квизиција је отварала процес у току којег су баштиници могли бранити успомену преминулог. Свети суд је наређивао ископавање и спаљивање леша. Мртвачке кости су на једној врсти асуре биле вучене кроз улицу; јавни гласник је ишао напред претећи живима истом судбином. Затим се приступало спаљивању јер се злочин кривоверја морао прогонити и после смрти...

  8. #8
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.447
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Ovi bi svoje pobili a vidi Hrišćane:
    Присила

    Црква је највише важности придавала признањима, која су јој се чинила важнијим од доказа. Ако би оптужени, упркос свему, упорно одбијао, инквизитор је могао употребити средства присиле, од којих је једно био превентивни затвор. Било је више ступњева казни и судије су бирали начин који им се чинио најпогоднијим. Кривац је могао бити окован, подвргнут дугим постовима или лишаван сна... Било је одређено једно ограничење: избегавати сакаћења и опасност од смрти - али то је била само форма да се избегну канонске нерегуларности. Од казни најчешће су биле: бичевање, козлић, страпада и огањ...

    Пресуда

    Пресуда је била одређена свечано за време јавне седнице а називала се sermo generalis (општа опомена), auto da fe (акт вере) код Шпанаца. Овом обреду који се најчешће славио недељом, присутни су били високи чиновници, краљевски официри, клир и заједница верника. На главном тргу или пред црквом биле су постављене трибине како би се оптужени што боље видели. Рано јутром је велики инквизитор држао проповед коју би повремено прекидао, тражећи од народа да прокламира своју веру. Затим је долазило проглашење подељених милости, осуђени су се на коленима одрицали заблуде и молили; казна одлучења, под којом су све до тог тренутка били, укидана. Потом су се набрајале казне против јеретика, од најлакших па до најстрашнијих.

    Казне

    Спаљивање људи које је црква прогласила јерецима.

    Међу најстрашнијим казнама предвиђене су три врсте: одузимање имања, затвор и смрт. Црква је предавала световним властима - била је то побожна формула - јеретике који се не би покајали или би се повратили и кривоверје, јер је била беспомоћна пред тврдокорним секташима који се нису одрицали својих заблуда. Казна је била ломача... Затвор или „мурус" био је различит, већ према тежини прекршаја. „Мурус стриктус" - уски зид - значи задржавање у једном мрачном затвору. Осуђеници су били оковани и каткад приковани за зид тамнице. „Мурус ларгус" - широки зид - значио је за затворенике слободнији режим јер се могао кретати.Кад би један покојник био осумњичен због јереси, ин-квизиција је отварала процес у току којег су баштиници могли бранити успомену преминулог. Свети суд је наређивао ископавање и спаљивање леша. Мртвачке кости су на једној врсти асуре биле вучене кроз улицу; јавни гласник је ишао напред претећи живима истом судбином. Затим се приступало спаљивању јер се злочин кривоверја морао прогонити и после смрти...
    Ја те молим, антонијусе, ДА ПРЕКИНЕШ ДА УОПШТАВАШ и да све гураш у исти кош. Ако пишеш О РИМОКАТОЛИЦИМА, ти то онда наведи, ако пишеш О ПРАВОСЛАВЦИМА исто наведи као и ако пишеш о ЈЕХОВИНИМ СВЕДОЦИМА исто наведи - јер овако сутра ћеш ти (или неки други манијак) да све што раде секте које себе називају ХРИШЋАНСКИМ да припишеш ПРАВОСЛАВЦИМА...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  9. #9
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Ја те молим, антонијусе, ДА ПРЕКИНЕШ ДА УОПШТАВАШ и да све гураш у исти кош. Ако пишеш О РИМОКАТОЛИЦИМА, ти то онда наведи, ако пишеш О ПРАВОСЛАВЦИМА исто наведи као и ако пишеш о ЈЕХОВИНИМ СВЕДОЦИМА исто наведи - јер овако сутра ћеш ти (или неки други манијак) да све што раде секте које себе називају ХРИШЋАНСКИМ да припишеш ПРАВОСЛАВЦИМА...
    Idi;ote ja pišem o Hrišćanima. Ko je spominjao pravoslavce?

  10. #10
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.447
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Idi;ote ja pišem o Hrišćanima. Ko je spominjao pravoslavce?
    Па у томе се и састоји свињарија - описујеш оно што су радили Римокатолици а наводиш реч ХРИШЋАНИ и ако врло добро знаш да Православци никакве везе немају са њима свега 1 000 година али ти немаш м*да да напишеш да су та злодела радили Папа римски и његови кардинали него УОПШТАВАШ па и ја као хришћанин ни крив ни дужан треба да се осетим одговорним за то што су спаљивали људе на ломачама...
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  11. #11
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Па у томе се и састоји свињарија - описујеш оно што су радили Римокатолици а наводиш реч ХРИШЋАНИ и ако врло добро знаш да Православци никакве везе немају са њима свега 1 000 година али ти немаш м*да да напишеш да су та злодела радили Папа римски и његови кардинали него УОПШТАВАШ па и ја као хришћанин ни крив ни дужан треба да се осетим одговорним за то што су спаљивали људе на ломачама...
    Slažem se sa ovim

  12. #12
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.447
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Slažem se sa ovim
    И ја се слажем да си опседнут ОЦЕМ ЛАЖИ...

    ипак, честитам ти Крсну славу СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА !
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  13. #13
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    И ја се слажем да си опседнут ОЦЕМ ЛАЖИ...

    ипак, честитам ти Крсну славу СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА !
    Pročitaj OVO:
    MAGICNA MOC PAGANSKOG KRSTA

    • Krst je jedan od najstarijih covekovih simbola, a Sloveni su smatrali da ima višestruku magijsku moc, mnogo pre nego što su primili hrišcanstvo • I kadenje starije od hrišcanstva • Da se ne bi "stravila" (plašila), deca su kadena nad zapaljenim vucijim ili medvedim dlakama



    Prastari obicaj: bacanje krsta u vodu na Krstovdan


    "Ne postoji narod, ma kako bio primitivan, bez religije i magije", kaže Branislav Malinovski, jedan od najvecih poznavalaca slovenske magije i religije. "Covek ranog doba teži da, pre svega, kontroliše prirodu iz prakticnih razloga, i to radi direktno, pomocu obreda i cini, primoravajuci vetar i vremenske prilike, životinje i useve da se pokoravaju njegovoj volji. Tek kasnije, videci da je njegova magijska moc ogranicena, on se sa strahom ili nadom, s molbom ili prkosom obraca višim bicima, to jest demonima, duhovima predaka ili bogovima" (B. Malinovski "Magija, nauka i religija").

    šta se dogodilo sa religijom starih Slovena po napuštanju prapostojbine? Da li su se Srbi, primajuci hrišcanstvo, odrekli starih verovanja, bogova i obreda? Odgovor jer definitivno - ne.

    Božanstvo raširenih ruku


    Kao i u prvim vekovima hrišcanstva kod Vizantinaca i kod Srba paralelno opstaju novi, hrišcanski, i stari, paganski obredi. Hrišcanski sveštenici se trude da ih silom iskorene, sve dok im sveti Sava, uvidevši da sila više odbija no pridobija narod za novu veru, ne preporucuje da starim obicajima daju hrišcansko obeležje. Do današnjih dana, zaogrnute plaštom hrišcanstva, do nas dopiru magijske radnje predaka. Nema srpske kuce u kojoj se o Božicu ne unosi badnjak ili ne lomi cesnica, iako se ni jedno ni drugo ne spominje u prici o rodenju Isusa Hrista, niti ih nalazimo u ikonografskim predstavama.

    Noseci krstic oko vrata, ne razmišljamo mnogo o njegovoj magijskoj moci i smatramo ga simbolom hrišcanske vere kojoj pripadamo. Krst je, medutim, mnogo stariji znak i stari Sloveni su ga poštovali i pre nego što su znali za hrišcanstvo.

    Narodni krst nastao je kao izraz verovanja u covekoliko božanstvo koje se predstavljalo idolom sa raširenim rukama. Krstom na celu deteta gonjene su zle sile, demoni i bolesti; na odeci, posudu, kolevkama, na kucama i sl. krst je takode štitio od zlih sila. Zaklinjanjem na krstu potvrdivani su dogovori, bilo trgovacki bilo darodavni. Na njemu se zaklinjalo i pre polaska u borbu, na dugacak put ili bilo koju drugu neizvesnost. Krst se takode koristio da oznaci granicu nekog zemljišta ili kao zabrana - na primer: zabrana paše na odredenom zemljištu, sece drva, prelaza preko useva... Na nadgrobnom kamenu krst je simbolisao pokojnika u grobu.

    Narodni krst imao je najduži donji krak, nešto krace krake koji su simbolisali ruke i najkraci gornji krak. NJemu najslicniji je latinski krst koji ima najduži donji krak, dok su ostala tri kraka kraca i iste dužine. Ovaj oblik krsta cešce se koristio u slobodnom prostoru (da oznaci naselje, kod zaštite useva od grada, kod pomenutih zabrana i sl.).

    Pod uticajem magijskog kruga u koji je upisivan ili okruglih površina u koje je urezivan, nastao je ravnokraki ili grcki krst. O zaštitnoj ulozi krsta govori i ovaj obicaj: Ako se putnik zatekne preko noci na otvorenom, pre nego što legne da spava, on oko sebe opiše krug i u njemu krst ili na sve cetiri strane sveta ucrta na tlu krst. Tako je zašticen od zlih sila koje nocu vladaju.

    Krsna slava

    Pored Božica i Uskrsa, najsvecaniji dan u svakoj pravoslavnoj srpskoj kuci jeste proslava krsnog imena ili slave. štaviše, ovo je praznik koji Srbe izdvaja danas i od drugih Slovena i od ostalog pravoslavnog sveta. Uvreženo je mišljenje da Srbi slave sveca zaštitnika kojeg su prihvatili primajuci hrišcanstvo, ali i krsno ime je obicaj koji su Sloveni doneli na Balkan, pre hrišcanskog preobracenja, a Srbi su ga jedini sacuvali do današnjih dana. Tragove tog obicaja imali su do skora svi Sloveni pa i Indoevropljani: Tracani, stari Grci, Dacani (sa ostacima u Maloj Vlaškoj), Iliri (sa ostacima kod Cincara i severnih Arbanasa). Unošenjem hrišcanskih i drugih jednobožackih elemenata u mnogobožacke obicaje i verovanja, stapanjem nekoliko srodnih obicaja u jedan ili rastavljanje jednog u nekoliko srodnih, menjali su se i prehrišcanski obicaji, medu njima i proslava krsnog imena.

    Do današnjih dana se ne mogu složiti mišljenja naucnika oko toga da li je krsno ime negovalo kult predaka ili je bilo posveceno božanstvu stvaranja.


    O prihvatanju krsta kao simbola svedoci i današnje praznovanje Krstovdana. Medutim, Srbi slave dva praznika ovog imena od kojih je samo jedan prihvacen od strane pravoslavne crkve. U crkvi se 18. januara pominju sveti mucenici Teopemt i Teona i još dvadesetak svetaca o kojima naš narod ništa ne zna, ali zato praznuje Krstovdan kao važan praznik. Pre nekoliko godina u Srbiji je obnovljen jedan obicaj koji jasno govori o drevnom poreklu ovg praznika. U Beogradu, iz crkve Sv. Рorda na Banovom brdu krece svecana povorka u kojoj se nosi drveni krst koji se potom baca u vodu. Snažni mladici ga potom izranjaju i vracaju u crkvu. Ovo ukazuje na drevno cišcenje idola, jer kod svih slovenskih naroda voda ima znacajno mesto u magijskim ritualima. Takode na ovaj drevni obicaj upucuje i umivanje ikona sutradan, na Bogojavljenje.

    Kao praznik koji pada pred pocetak solarne godine, Krstovdan je služio i za proricanje vremena. Pošto od Božica, zakljucno sa Krstovdanom, ima dvanaest dana svaki dan je odredivao vreme u mesecu koji predstavlja. Takode se mislilo da ce vetar koji duva na Krstovdan najcešce duvati preko cele godine. U Sremu se veruje da se na ovaj dan vetrovi krste (tj. ukrštaju), pa koji nadjaca taj ce cele godine duvati. Na Kosovu se uvece stavljao krst u vodu - ako se voda zaledi, godina ce biti dobra i bericetna. U Bosni se, opet, veruje da onaj ko umre na Krstovdan i Bogojavljenje ide u raj.

    U crkvi je 27. septembar jedan od dvanaest velikih praznika - Vozdviženije Casnoga Krsta. Na taj dan je 317. g. carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla krst na kome je razapet Hrist, u temeljima jednog hrama posvecenog rimskoj boginji Veneri.

    Zahvaljujuci njegovim cudotvornim mocima vaskrsavali su umrli i isceljivani bolesni, pa se zato naziva Casnim i životvornim. NJega je 628. g. uzdigao na Golgotu i položio ga u hram Svetog Vaskrsenja car Iraklije, noseci ga u bednoj odeci i bosonog, onako kako ga je nosio Hrist, posrcuci ka gublištu.

    Zanimljivo je ovom prilikom istaci da mnogi istoricari smatraju da je upravo sa vladavinom cara Iraklija pocela prava vizantijska era, sa grckim jezikom i snažnom hrišcanskom verom. On je prvi car koji je, umesto komplikovane latinske carske titule prihvatio narodni naziv - vasilevs. U tom duhu treba posmatrati i ovo uzdizanje Casnog krsta na Golgotu. Takode, ne treba zaboraviti ni cinjenicu da stari vizantijski izvori navode da su se Srbi i Hrvati naselili na Balkan upravo sa pristankom cara Iraklija. što se tice Casnog krsta, mnoge evropske crkve su, posle krstaških pohoda na istok, stekle slavu zahvaljujuci tvrdnji da poseduju delove Casnoga krsta.

    Gonjenje demona


    Uz crkveno praznovanje naš narod praznuje ovaj Krstovdan iz zahvalnosti prema božanstvu koje je podarilo i održalo letinu, i trudi se da ga pridobije da održi jesenju setvu. Veruje se da na Krstovdan valja iskopati rupe za sadenje vocki da bi se grane "krstile" (tj. granale). U leskovackoj Moravi su na Krstovdan nosili u crkvu, na osvecenje, bosiljak, jabuku, grožde i žito, verujuci da ce bosiljak potom pomoci porodiljama. Bosiljak se inace držao za ikonom i po potrebi potapao u vodu.

    I o ovom Krstovdanu se, kao i o zimskom, predskazivalo vreme - ako je dan oblacan zima ce biti sa mnogo snega, ako je dan lep i suncan bice suša.

    Miris tamjana svojstven je pravoslavnim crkvama, na njega mirišu srpske kuce o praznicima. No, i kadenje je starije od hrišcanstva. U životu ljudi ono je imalo prakticnu ulogu odvajkada jer se zagušljivim dimom spaljenog bilja, kostiju, rogova, dlaka i drugog proterivala gamad i svako zlo od mesta stanovanja. Kadenjem su se gonili demoni ibolesti. Tako se bolesnici kade svojom odsecenom kosom protiv uroka ili dlakama uzetim sa životinja. Za kadenje teških bolesnika uzimao se, žmureci, smet sa bunjišta, pa se njime kadilo. U iste svrhe korišcene su i ježeve bodlje. Da se ne bi "stravila" (plašila), deca su kadena nad zapaljenim vucijim ili medvedim dlakama.

    Kad zavlada epidemija stoka se kadila protiv bolesti sopstvenom balegom, a košnice su se kadile dimom sa zapaljenog ugarka preostalog od badnjaka.

    Umesto kadenja raznim zapaljivim materijama crkva je zavela kadenje aromaticnim dimom zapaljenog tamjana i srodnih smola, pa je u narodu nastala izreka "Gde tamjan miriše, tu davo ne kidiše".

    Svetlana Jajic

  14. #14
    Buduća legenda Сале! (avatar)
    Učlanjen
    18.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    31.716
    Reputaciona moć
    833

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio eremita Pogledaj poruku
    Ја те молим, антонијусе, ДА ПРЕКИНЕШ ДА УОПШТАВАШ и да све гураш у исти кош. Ако пишеш О РИМОКАТОЛИЦИМА, ти то онда наведи, ако пишеш О ПРАВОСЛАВЦИМА исто наведи као и ако пишеш о ЈЕХОВИНИМ СВЕДОЦИМА исто наведи - јер овако сутра ћеш ти (или неки други манијак) да све што раде секте које себе називају ХРИШЋАНСКИМ да припишеш ПРАВОСЛАВЦИМА...
    ово су не успели покушаји да ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ приписују разне свињарије које су радили римокатолички свештеници и атеисти у сврху "прогреса и општег добра".
    коме је данас у Србији од интереса да се уништи ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ПРАВОСЛАВЉЕ?
    овакве постове нећеш ни на хрватским ни на босанским сајтовима да нађеш, јер и немају потребе за тим кад имамо "паметне" Србе који ће саме себе одвести до дна дна.
    Брига вука шта овце мисле о њему!

  15. #15
    Veoma poznat
    Učlanjen
    14.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Vozdovac (OVO-ONO)
    Poruke
    12.484
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Ovi bi svoje pobili a vidi Hrišćane:
    Присила

    Црква је највише важности придавала признањима, која су јој се чинила важнијим од доказа. Ако би оптужени, упркос свему, упорно одбијао, инквизитор је могао употребити средства присиле, од којих је једно био превентивни затвор. Било је више ступњева казни и судије су бирали начин који им се чинио најпогоднијим. Кривац је могао бити окован, подвргнут дугим постовима или лишаван сна... Било је одређено једно ограничење: избегавати сакаћења и опасност од смрти - али то је била само форма да се избегну канонске нерегуларности. Од казни најчешће су биле: бичевање, козлић, страпада и огањ...

    Пресуда

    Пресуда је била одређена свечано за време јавне седнице а називала се sermo generalis (општа опомена), auto da fe (акт вере) код Шпанаца. Овом обреду који се најчешће славио недељом, присутни су били високи чиновници, краљевски официри, клир и заједница верника. На главном тргу или пред црквом биле су постављене трибине како би се оптужени што боље видели. Рано јутром је велики инквизитор држао проповед коју би повремено прекидао, тражећи од народа да прокламира своју веру. Затим је долазило проглашење подељених милости, осуђени су се на коленима одрицали заблуде и молили; казна одлучења, под којом су све до тог тренутка били, укидана. Потом су се набрајале казне против јеретика, од најлакших па до најстрашнијих.

    Казне

    Спаљивање људи које је црква прогласила јерецима.

    Међу најстрашнијим казнама предвиђене су три врсте: одузимање имања, затвор и смрт. Црква је предавала световним властима - била је то побожна формула - јеретике који се не би покајали или би се повратили и кривоверје, јер је била беспомоћна пред тврдокорним секташима који се нису одрицали својих заблуда. Казна је била ломача... Затвор или „мурус" био је различит, већ према тежини прекршаја. „Мурус стриктус" - уски зид - значи задржавање у једном мрачном затвору. Осуђеници су били оковани и каткад приковани за зид тамнице. „Мурус ларгус" - широки зид - значио је за затворенике слободнији режим јер се могао кретати.Кад би један покојник био осумњичен због јереси, ин-квизиција је отварала процес у току којег су баштиници могли бранити успомену преминулог. Свети суд је наређивао ископавање и спаљивање леша. Мртвачке кости су на једној врсти асуре биле вучене кроз улицу; јавни гласник је ишао напред претећи живима истом судбином. Затим се приступало спаљивању јер се злочин кривоверја морао прогонити и после смрти...
    Pa, slushaj, chuo sam i ja za inkviziciju... Ali, kakve to veze ima sa onim shto se deshava danas? I josh neshto... Ovo su Katolici... Hajde nadji ovako neshto za Pravoslavce? Nema, prijatelju.

  16. #16
    Buduća legenda
    Učlanjen
    25.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.070
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Ima, progon i pokolj bogumila, prijatelju. Apsolutno je nebitno da li je inkvizicija katolicka ili pravoslavna, zlocini su radjeni u ime istog bozanstva.
    A tekst o ''izmisljenom'' islamu je najobicnija pravoslavna budalastina.

  17. #17
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio Ne_Vazim_Se Pogledaj poruku
    Pa, slushaj, chuo sam i ja za inkviziciju... Ali, kakve to veze ima sa onim shto se deshava danas? I josh neshto... Ovo su Katolici... Hajde nadji ovako neshto za Pravoslavce? Nema, prijatelju.
    Evo malo o Makedoncima (pravoslavnim)
    Житије светог Климента говори о „лошој јереси“ у охридској области, након Климентове смрти.[6] Током 10. века, Македонија постаје средиште новог хришћанског учења, и у њој се оснивају главне богумилске општине, на доњем Вардару и око планине Бабуне (одакле и назив бабуни). На једној икони у цркви „Св. Богородице" у Охриду, као борац против богомила помиње се Климентов ученик Наум Охридски, који је умро 910. године. Чувени проповедник и старешина македонских богумила је био поп Богумил, који је око 950. године проповедао у области Велеса и Прилепа[7].

    976. године, под Самуиловим вођством бројна словенска племена дижу устанак и оснивају велику јужнословенску државу која обухвата Македонију, Србију, Црну Гору и западну Бугарску. Самуилова мајка је била Јерменка, и поједини чланови његове породице су били присталице богомилског учења.[8] Сматра се да је Самуило био наклоњен богумилима, из разлога што су били једина организована анти-византијска странка, јасне словенске орјентације, у Македонији.[9] Они су се противили ромејској власти и хеленизацији земље и цркве. Након пораза Самуилове војске, византијска одмазда над Словенима је била свирепа. Ослепели су хиљаде заробљених војника, оставивши сваком стотом једно око да води колону слепаца. Сматра се да су византинци ослепели заробљене словене због њихове наклоности богумилској јереси.[10] У то време се богомилство шири у Србију и Босну.[11] Познато је да су неки "павлићани и Македонци" пребегли у Италију у вези с устанком у Македонији (1040-41).[12] Забележено је да се са богумилима у Охриду сусрео и Теофилакт Охридски (око 1081 – 1118), бугарски архиеписоп, који их више пута спимиње у својим писањима.[13]

    До поновног успона богумилства долази у Македонији за време династије Комнина (1081-1085). Уништена тврђава Пелагонија је вероватно била богумилска, као и њени кажњени становници.[14]

    О некадашњој распрострањености богомилског покрета у македонским крајевима и данас говоре топоними попут села Богомила (код Велеса), Кутугерци, Торбачи, Јеремија, долина Богомилско поле, планина и река Бабуна и др.

  18. #18
    Buduća legenda Сале! (avatar)
    Učlanjen
    18.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    31.716
    Reputaciona moć
    833

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    Сматра се да је Самуило био наклоњен богумилима, из разлога што су били једина организована анти-византијска странка, јасне словенске орјентације, у Македонији.[9] Они су се противили ромејској власти и хеленизацији земље и цркве. Након пораза Самуилове војске, византијска одмазда над Словенима је била свирепа. [B]
    значи богумили су били политичка странка?
    Брига вука шта овце мисле о њему!

  19. #19
    Aktivan član kennedy_bakircioglu (avatar)
    Učlanjen
    04.11.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    KOTOR - Grad evropskih vaterpolo shampiona
    Poruke
    1.363
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    ja se grozim - kako muhamedanstva tako i hriscanstva

    cinjenica je da je islam nekako malo militantniji ,
    ali nemojte zaboravljat cinjenicu - da je islam u stvari bliskoistocno hriscanstvo
    samo malo prilagodjeno nomadskim plemenima i arapskom nacinu zivota
    ali, u sustini - jedna te ista boranija, jedna te ista religija
    podjednako besmislena


  20. #20
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio @sale@ Pogledaj poruku
    значи богумили су били политичка странка?
    U Vujaklijinom "Leksikonu stranih reči i izraza" o pojmu sekte se kaže: manja verska stranka ili udruženje koje se odvojilo od neke veće, vladajuće verske stranke. Iz istorije hrišćanstva poznato je da se 1054. godine manja - pravoslavna stranka odvojila od veće - katoličke stranke pa se pomenuta godina uzima kao datum nastanka sekte u narodu poznate kao Pravoslavna crkva.

    Dokle god bude važila floskula da neko nije pravog srpskog porekla zato što nije pravoslavne vere, mi ćemo tavoriti kako u svetovnom tako i u verskom pogledu jer je nacionalizam osuđen i u svetu i u "Svetom pismu" koje kaže: Nema tu Jevrejina ni Grka... jer ste svi jedno u Hristu Isusu (Gal. 3:28). Tako veruju pravoverni hrišćani dok pravoslavci tako ne veruju jer samo misle da su hrišćani. Pravoslavci kao i Jevreji za sebe veruju da su božji narod, a ne čine mnogo da to i praktično dokažu pa im zato Bog preko proroka Osije (4:6) odgovara: "Izgibe moj narod jer je bez znanja..".

  21. #21
    Iskusan
    Učlanjen
    03.05.2008.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    zeleni pasnjak i dalje :)
    Poruke
    5.937
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio kennedy_bakircioglu Pogledaj poruku
    ja se grozim - kako muhamedanstva tako i hriscanstva

    cinjenica je da je islam nekako malo militantniji ,
    ali nemojte zaboravljat cinjenicu - da je islam u stvari bliskoistocno hriscanstvo
    samo malo prilagodjeno nomadskim plemenima i arapskom nacinu zivota
    ali, u sustini - jedna te ista boranija, jedna te ista religija
    podjednako besmislena

    Sto bi se reklo isto njesra drugo pakovanje.

  22. #22
    Buduća legenda Сале! (avatar)
    Učlanjen
    18.08.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Чардак
    Poruke
    31.716
    Reputaciona moć
    833

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio antoniusss Pogledaj poruku
    U Vujaklijinom "Leksikonu stranih reči i izraza" o pojmu sekte se kaže: manja verska stranka ili udruženje koje se odvojilo od neke veće, vladajuće verske stranke. Iz istorije hrišćanstva poznato je da se 1054. godine manja - pravoslavna stranka odvojila od veće - katoličke stranke pa se pomenuta godina uzima kao datum nastanka sekte u narodu poznate kao Pravoslavna crkva.

    Dokle god bude važila floskula da neko nije pravog srpskog porekla zato što nije pravoslavne vere, mi ćemo tavoriti kako u svetovnom tako i u verskom pogledu jer je nacionalizam osuđen i u svetu i u "Svetom pismu" koje kaže: Nema tu Jevrejina ni Grka... jer ste svi jedno u Hristu Isusu (Gal. 3:28). Tako veruju pravoverni hrišćani dok pravoslavci tako ne veruju jer samo misle da su hrišćani. Pravoslavci kao i Jevreji za sebe veruju da su božji narod, a ne čine mnogo da to i praktično dokažu pa im zato Bog preko proroka Osije (4:6) odgovara: "Izgibe moj narod jer je bez znanja..".
    Анто пријатељу, позитиван си лик иако не делимо исто мишљење о неким стварима, али ово што си поставио или написао одлика је не познавања историје средњег века.
    Брига вука шта овце мисле о њему!

  23. #23
    Domaćin pirox (avatar)
    Učlanjen
    16.01.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.361
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio kennedy_bakircioglu Pogledaj poruku
    ali nemojte zaboravljat cinjenicu - da je islam u stvari bliskoistocno hriscanstvo
    Kuran od Islama je baziran na starom zavetu,i od strane Islama nije priznat Jevanđele Isusovo koliko mi je poznato.A hrišćanstvo se bazira na Jevanđelje Isusovo koji teško možemo reći da se ostvaruju u delima,više je to samo na papiru i u citiranjima..

  24. #24
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio flpflp Pogledaj poruku
    Sto bi se reklo isto njesra drugo pakovanje.
    Pa moraju biti kad su to bili slabi učenici još od Mojsija pa su se provlačili prepisujući.

  25. #25
    Domaćin
    Učlanjen
    15.08.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Srem.Mitrovica
    Poruke
    3.912
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Критика мухамеданства

    Citat Original postavio pirox Pogledaj poruku
    Kuran od Islama je baziran na starom zavetu,i od strane Islama nije priznat Jevanđele Isusovo koliko mi je poznato.A hrišćanstvo se bazira na Jevanđelje Isusovo koji teško možemo reći da se ostvaruju u delima,više je to samo na papiru i u citiranjima..
    Ima i u Kuranu deo o Isi sinu Merjeminom velikom proroku (ISUS)

Slične teme

  1. Критика здраве памети
    Autor dakica u forumu Politika
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 27.02.2008., 18:53

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •