DEČAK ILI DEVOJČICA

Pričam ja sa mojom koleginicom jutros .. i dotaknemo se novorodjene devojčice od moje kume ... pa dece uopšteno .... pa polova .. i tako to ... i ona meni kaže ''Ma ja obožavam devojčice ..... dečaci su mi niža bića - pojma nemaju ceo život ... od kad se rode, pa na dalje...''' Ismejemo se tu lepo, jer ona ima i sina i ćerku i kaže kompetentna je da priča o tome da li su bolja muška ili ženska deca .... (priča je naravno išla u smeru duhovitih opaski o vragolijama jednih i drugih, nikako ka nekim ozbiljnim kritikama.)

E sad mene zanima .... Kad ste vi trebale da rodite, da li je negde duboko u vama postojala želja da to bude dečak ili devojčica ..... Ako više volite jedan pol - zašto je to tako? Ili, ako nemate dece, još uvek, da li kod vas postoji neka naklonost ka odredjenom polu deteta.

Sretala sam puno žena kod kojih je vidna i evidentna razlika u ophodjenju prema sinu i prema ćerki?
Da li ste je vi nekada osetili na svojoj koži? Da li je pravite?

Na ovoj temi ćemo izuzeti odgovore ''Samo nek je živo i zdravo'' pošto se podrazumeva da svako od nas želi ovako nešto svom detetu.... ali kad bi mogle da birate, koje bi vaše dete bilo pola i zbog čega?

Na ovoj temi govorimo o onim skrivenim željama ... uticajima okoline ... i već čega god.

Za prvo dete sam oduvek zelela da bude decak,sto se i ostvarilo...za drugo sam bila ubedjena da je devojcica,kada su mi rekli-decak,blago receno sam bila razocarana...tada,sada mi je to nebitno.
Za trece bih se odlucila jedino u slucaju da nekako mogu da znam da ce biti devojcica,inace nema sanse.
Nisu decaci grubi,moji vole da se maze,oduvek su bili maze...ima grubih i devojcica,to valjda vise zavisi od karaktera deteta.
Kasnije,u nekim ozbiljnijim godinama mi se cini da su devojcice mozda neznije,vise vezane za porodicu,kada su mali,sve je individualno...

pa, pošto sam muškobanjasta, želela sam da imam mušku decu...igrali bi se ''kauboja i indijanaca'', klikera....šta ti ja znam. ali, čim sam ostala u drugom stanju, nekako mi čudno ''javilo'' da je devojčica....i jeste bila devojčica. i još jedna devojčica....
i ja sad, ovako muškobanjasta, trebalo je da kupujem lutke (fuuuuj!), da kombinujem hulahopkice s lakovanim cipelama, da trtljam sa njima....Bog ti sve namesti kako treba.
nadam se da sam dobra mama.
i da - nije mi bilo nikad žao što su baš devojčice, što nisu dečaci...a moj muž to nije nikad pominjao, da li mu je krivo ili ne.

..moj muz je neopisivo zeleo cerku..
..da lichi na mamu..
..meni je bilo vishe manje svejedno..

..posle sam ja neopisivo zelela sina..
..da bi moja velika devojchica imala brata..kao shto ja imam..
..a on je govorio da bi onakvih cerkica imao josh deset..

..volela bih josh jedan ovakav par..
..ali odjednom..
..ako ne, moze i odvojeno, ali u roku od 2-3 godine..

eh, ali ja ne mogu viđe da rađam....sad mi je žao što nisam rodila još dece, bez obzira na pol. jer, tako je lepo u kućama gde ima troje, četvoro dece.
a ovde, gde su jedinci - sve je nekako koncentrisano na to jedno dete, čitava familija....meni to tužno.

Moja zelja se i ostvarila....nekako sam uvijek tugovala sto nemam starijeg brata....zato sam voljela sina pa cerku sa vecom razlikom.....

Ali nikad necu zaboraviti jednu mlaaaaadu zenu u porodilistu....poslije 5 pobacaja....i raznih muka,i cijelu tadasnju trudnocu odrzavala,i rodila ranije,plakala je jer je rodila cerku...............mi svi zgranuti...al' problem je svekrva i muz....koji su zahtjevali musko,i rekli joj nedajboze da bude zensko...............strahota....................

..ovo sam vec pisala, ali ponovicu, jer je ..smrz..
..kada je moja majka rodila mog brata,
u porodilishtu je bila zena iz CG koja je rodila petu cerku..
..izmuchena, ochajna, vec 20 dana niko NECE da dodje po nju..
..jednog dana kaze mojoj majci:
"..e..da mi dash tog tvog.."
..majka
"..mlada si, rodicesh sebi drugog..ja ne verujem da cu moci vishe da radjam.."

..'bem ti zivot..

Nadam se da se necete ljutiti sto ja komentarisem - najvise se javljam sa idejom da prenesem sta su moji zeleli.
Keva je zelela sina - i tako je i bilo. Cale se nije nesto mesao u temu, valjda je mislio da ce 'imati sansu za popravni' - ali je ostalo samo na meni...
Ja bih voleo i sinove i cerke, bar po dvoje. To sto sam jedinac ima prednosti, ali ima i mana...

Hocu blizance, posto ne mogu da odlucim, svaki pol ima svoje prednosti i mane, a i slatko je kada ih vidis dvoje-u startu pa ravnoteza. Ali kada bih morala biram prvo zensko, pa musko, ne zanima me sta ce svet da kaze.

oduvek zelela devojcicu ali bila sam ubedjena da mi se zelja nece ispuniti
kad mi na uz rekose da je devojcica plakala sam od srece,posle sam svaki sledeci put pitala da joj nije nesto izraslo za svaki slucaj da se ne iznenadim
sad kad me muz tera da rodim drugo,ja posle svih nabrojanih razloga(koje on pobija) kazem uzasnuto "a sta ako bude musko " znam da je moje razmisljanje grozno i mrzim kad neko prica suprotno ali ne volim decake pa to ti je
da sam ga rodila naravno da ga ne bih menjala u porodilistu

aaa....prisustvovala sam i ja jednom crnogorskom sindromu ''rađanja đetića''. naime, žena pored mene je održavala trudnoću (kao i ja), ležeći skoro stalno u bolnici. pošto joj je to bilo prvo dete, a ona imala tad 42 godine, muž je obilazio svaki dan, a nedeljom je baš dugo ostajao....
naravno, uradili su analizu i oboje su znali da nosi mušku bebu. i tako, poslednji dan pred carski rez, on dođe da je obiđe, priča sa njom, ona sva srećna...odlazi, ona uzdahne, kad - evo ga muž ponovo na vratima sobe i kaže ''e, nemoj nešto da se desi drugo...ja sam već svima razglasio da ćeš mi sina roditi''...ona se sva uvukla pod čaršaf i kaže tiho ''a što ću ti ja....pa meni su tako rekli''.
sva sreća, jeste bilo muško.

flpflp:

Ali kada bih morala biram prvo zensko, pa musko, ne zanima me sta ce svet da kaze.

Kliknite za proširenje...

..moja majka iz nekog razloga tvrdi da je to najbolja kombinacija..

pričalica:

eh, ali ja ne mogu viđe da rađam....sad mi je žao što nisam rodila još dece, bez obzira na pol. jer, tako je lepo u kućama gde ima troje, četvoro dece.
a ovde, gde su jedinci - sve je nekako koncentrisano na to jedno dete, čitava familija....meni to tužno.

Kliknite za proširenje...

e ovoga se bojim,da ne razmisljam jednog dana tako,da mi bude krivo sto sam ostala na jednom,a da bude kasno

Ja sam oduvek htela da mi prvo dete bude muško, i kad su mi prvi put rekli da je najverovatnije žensko bila sam na nekih par minuta razočarana a onda me prošlo. Već sam zamišljala...marame na glavi, šnalice, haljinice...i tako je bilo do osmog meseca "najverovatnije žensko"...i u 8., na UZ pita mene Dr znam li pol deteta, ja kao znam i kad reče muško 100%...kao da mi je neko ukrao devojčicu. Muž je mislio da ga zezam kad sam rekla da čekamo dečaka.
Ako budem rađala još jedno volela bih da bude žensko, ali negde duboko osećam da bi bilo muško.
Kad pričamo o polu deteta uvek se setim Ivane iz Negativa koja je i kupila stvari za dečaka a na samom porođaju otkrila da je nosila devojčicu.

november child:

..moja majka iz nekog razloga tvrdi da je to najbolja kombinacija..

Kliknite za proširenje...

Pa zensko mi je nekako blize, valjda zbog pola. A ni igre nisu problem, ne mora svaka devojcica da bude sto bi neki rekli devojcica na mestu, vole i devojcice da se igraju automobilima, loptom, da skacu, jurcaju ................

flpflp:

Pa zensko mi je nekako blize, valjda zbog pola. A ni igre nisu problem, ne mora svaka devojcica da bude sto bi neki rekli devojcica na mestu, vole i devojcice da se igraju automobilima, loptom, da skacu, jurcaju ................

Kliknite za proširenje...

pa da
ko moja divljakusa
nikad je nisam videla da se igra lutkicama i sa devojcicama

LindaLee:

pa da
ko moja divljakusa
nikad je nisam videla da se igra lutkicama i sa devojcicama

Kliknite za proširenje...

eto....izgleda to neki sindrom danasnjice ....moja se igra sa lutkama....ali vise s pistoljima i sl....a o igricama ne smijem ni da kazem.....mada branim........:hm:

a skoro sam bila na roditeljskom....i kaze jedna mama djecaka....opet nasi klinci napravili glupost....i naravno ona je bila s njima....hhhh

**TASKA**:

eto....izgleda to neki sindrom danasnjice ....moja se igra sa lutkama....ali vise s pistoljima i sl....a o igricama ne smijem ni da kazem.....mada branim........:hm:

a skoro sam bila na roditeljskom....i kaze jedna mama djecaka....opet nasi klinci napravili glupost....i naravno ona je bila s njima....hhhh

Kliknite za proširenje...

isto isto izgleda da ih smaraju te staticne igre ,sem kad se dohvate neke konzole
aj necu vise da kvarim temu

Meni je bilo svejedno, mm hteo devojcicu (?) i bila je devojcica. Sad je decak, i lepo je sto cemo imati i cerku i sina, ali ne bismo se bunili ni da je zensko (barem vec imamo svu gardarobu )

Moja starija sestra ima dve devojčice, ja pazila, mazila i čuvala i jednu i drugu, skroz se navikla na lutkice, šnalice i slično. Kada su mi rekli da nosim dečaka, malo je reći da sam bila razočarana ali i glupa jer nisam imala pojma da su dečaci divni kao i devojčice! Sada sam ponovo trudna i kao, bilo bi lepo da je devojčica da nam bude šareno ali kaže lekar, opet muško, i sad ne žalim kao u prvoj trudnoći, srećna sam!

Oduvek sam zelela da imam dvoje dece po mogucstvu i cerku i sina, i eto zelja mi se ispunila . Prvo sam rodila cerku, nisam znala sta nosim i bila sam odusevljena, nekako sam oduvek htela devojcicu, mislila sve te snalice, krpice, devojcice su mi uvek delovale neznije onako bas za mamu. Ali ne lezi vraze, ona je pravi vrag, vecito u petoj brzini, nikad ni kao mala nije imala vremena za mazenje, sve je to kod nje moralo brzinski, ona ni danas nema vremena da spava.... Rodih i sina i iznenadjena sam kolika je to maza i jedno nezno bice, pa taj bi se gnjavio po ceo dan, ozari mu se lice kad me vidi, a ona me "kucka" nije ni primecivala moglo je 'ladno i da me nema po ceo dan. Ovaj samo trckara za mnom, grli me, ljubi bez nekog povoda... napunio je dve godine pretprosle subote. I tako da sam prezadovoljna sto imam i jedno i drugo, mada i dalje samo malcice vise volim devojcice, valjda zbog pola. I da dodam, trudim se da ne pravim razliku izmedju njih dvoje, mada hvatam sebe da sam prema njemu popustljivija, valjda zato sto je jos mali. Od kako se on rodio, cerka mi je najednom porasla, nekako postala velika devojcica. Znam da nije lepo sto mu povladjujem i vidim da je i njoj krivo ponekad, u fazonu "Bas ste ga razmazili, njemu je sve dopusteno"! Al' sta cu brate mili kad me kupi onim osmehom za dve sekunde

Nale, ja kupila knjigu koja se zove ,,Kako odgajati kćerke" a ima i kako odgajati sinove
Mnogo je dobro napisana, vide se naravno razlike u vaspitavanju i podizanju i detaljno je objašnjeno zašto je to tako i šta sve utiče od hormona do odnosa društva.

Svuda i uvek je bilo razlike i biće - to je suština a kažem ti, zbog čega ima na svim onim stranama...

Pa da ti kažem pravo - na početku sam i fantazirala o tome da oću dečaka... Al vrlo brzo je to fantaziranje preraslo u tenziju oće li sve biti u redu i ajd više da se porodim i da uvalim taj teret nekom drugom u ruke pa ma šta god da je

A kad su mi rekli da je devojčica, preplavio me je strah. I neko novo osećanje... Ne zato što je devojčica a ne dečak nego zato što je moja razmišljanja o tome kako ćemo moja beba i ja.... etc zamenilo moja devojčica, moja ćerka... ta neka OSOBA i ja... Beba mi je bilo kao ,,lutka" a devojčica.......... jaoooooooooo woooow, devojčica, raste u meni jedna devojčica, jedno dete... Kakva li je bogcamu?

Ne znam što sam fantazirala da hoću dečaka - valjda nisam razmišljala mnogo o detetu nego o tome kako sam ja sad trudna i imam neki specijalan tretman... Kad je poodmakla trudnoća samo mi je bilo u glavi da hoću zdravo i normalno dete i da sve prođe glatko i normalno....

Becky Thatcher:

Al vrlo brzo je to fantaziranje preraslo u tenziju oće li sve biti u redu i ajd više da se porodim i da uvalim taj teret nekom drugom u ruke pa ma šta god da je

Kliknite za proširenje...

..joj, becky, shto mi je ovo ruzno..

november child:

..joj, becky, shto mi je ovo ruzno..

Kliknite za proširenje...

Pa žao mi je ali tako je bilo... Nikada nisam bila tako čudna... a ni tako nagojena ko kad sam bila trudna,
Menjala su mi se raspoloženja i faze ludom brzinom.
Kolko god da sam ovako pozitivna i kikotava - nikad mračnija nisam bila kao u trudnoći.
A nije da je nisam želela... Uopšte nije to.
Ne znam... valjda sam bila uplašena... ma sve je to za ljude... samo sam ja ljud koji otvoreno kaže

A i ono ,,uživanje u trudnoći" mi ni dan danas nije jasno... Kako bre uživaš kad ti se piški non stop - stalno sam se blamirala... jednom sam pitala tetu iz trafike gde ona piški
A jednom sam glasno baš (slučajno) prdnula pred njegovim roditeljima