gospodjica14
Poznat
- Poruka
- 7.429
Ova tema posredno ima veze sa ljudskom psihom, pokusacu da objasnim... Nadjosmo se nas dva para, stari dobri prijatelji, u subotu uvece... Spremimo vecericu, i kao lagano, uz veceru, otvorimo flasu vina...jednu, pa drugu... i posto prici nikad kraja presli smo s vina na kajsijevacu – uvod u katastrofu! Elem, rec po rec, razgovor je skrenuo u pravcu vaspitanja dece, i kako ih zasititi od zala akloholizma i narkomanije (sve onako uz kajsiju 
). Posto smo svi tu prisutni imali manje ili vise dodira i sa drogama i sa alkoholom – sa kojim smo se intenzivno druzili i to vece – mogli smo i licnim iskustvom podrzati argumente za ovaj ili onaj nacin vaspitanja. Da skratim, svi smo se slozili da je vaspitanjem moguce uticati na ponasanje deteta, ali da nije moguce potpuno iskljuciti mogucnost da ce se ono ipak odati toj vrsti poroka, tj. da, uz vaspitanje, karkaterne osobine, jacina volje i nacin razmisljanja osobe ipak ima presudan uticaj na konacan ishod. Pa su onda krenuli primeri, evo Zika je reagovao ovako, Mika onako a Jelica, pak, potpuno drugacije. Zustra diskusija je, koliko se prisecam, nastala na moju izjavu da negde mogu da razumem (ne i da podrzim!) narkomane jer su to ljudi koji imaju buntovnu crtu u sebi, ali nedovljno jaku volju da u strejt stanju uticu na to da svoj zivot ucine sadrzajnijim, pa onda pribegavaju stimulansima koji to cine umesto njih...beze u virtuelni svet u kome se osecaju bolje, zivlje, nego u stvarnom svetu. I da kad bih ja odlucivala da li je bolje proziveti svoj zivot jednolicno, bez uzbudjenja, strasti, dozivljaja, monotono, ceo zivotni vek do smrti u danu mrmota, ili ludo i brzo ali kratko, pa makar, ako osoba drugacije ne moze ili ne ume, uz droge i alkolhol, nekako mi privlacnije ovo drugo. Usledilo je opste zrgrazavanje muskog dela prisutnih i sva ona uobicajena objasnjena da je to glupo, da covek mora da se bori, da uziva u normalnom zivotu i u malim stvarima itd. Sve je to ok, ali opet – ako ja ne mogu da sebe oslobodim inhibicija, i ne mogu da se prepustim uzivanju...mozda je ipak bolje da napravim neki eksces sa alkoholom i nesto dozivim, pa makar i tako, nego da ceo zivot provedem potpuno trezno i trezveno, radeci od jutra do sutra iste stvari. Uvek pomislim na poslednjih 15 sekundi zivota, kada, kazu neki, ceo zivot bljesne u covekovom umu kao film. Ako ne dozivim nista, ne osetim nista, ne napravim nijedno sranje, nikakav iskorak iz redovnog, normalnog, uobicajenog, drustveno prihvatljivog, sta ce mi proci kroz glavu? Prazan film? Ili ponavljanje jedne te iste scene...i the-end. Ako stvari polarizujemo do ekstrema, sta je bolje izabrali, kratak brz zivot pun dozivljaja – nebitno kakvih, lepih i ruznih podjednako uz seks, droge i alkohol, ili dug, trezan, jednolican, bezbojan i dosadan?
PS. Mamurluk je grozan dozivljaj
). Posto smo svi tu prisutni imali manje ili vise dodira i sa drogama i sa alkoholom – sa kojim smo se intenzivno druzili i to vece – mogli smo i licnim iskustvom podrzati argumente za ovaj ili onaj nacin vaspitanja. Da skratim, svi smo se slozili da je vaspitanjem moguce uticati na ponasanje deteta, ali da nije moguce potpuno iskljuciti mogucnost da ce se ono ipak odati toj vrsti poroka, tj. da, uz vaspitanje, karkaterne osobine, jacina volje i nacin razmisljanja osobe ipak ima presudan uticaj na konacan ishod. Pa su onda krenuli primeri, evo Zika je reagovao ovako, Mika onako a Jelica, pak, potpuno drugacije. Zustra diskusija je, koliko se prisecam, nastala na moju izjavu da negde mogu da razumem (ne i da podrzim!) narkomane jer su to ljudi koji imaju buntovnu crtu u sebi, ali nedovljno jaku volju da u strejt stanju uticu na to da svoj zivot ucine sadrzajnijim, pa onda pribegavaju stimulansima koji to cine umesto njih...beze u virtuelni svet u kome se osecaju bolje, zivlje, nego u stvarnom svetu. I da kad bih ja odlucivala da li je bolje proziveti svoj zivot jednolicno, bez uzbudjenja, strasti, dozivljaja, monotono, ceo zivotni vek do smrti u danu mrmota, ili ludo i brzo ali kratko, pa makar, ako osoba drugacije ne moze ili ne ume, uz droge i alkolhol, nekako mi privlacnije ovo drugo. Usledilo je opste zrgrazavanje muskog dela prisutnih i sva ona uobicajena objasnjena da je to glupo, da covek mora da se bori, da uziva u normalnom zivotu i u malim stvarima itd. Sve je to ok, ali opet – ako ja ne mogu da sebe oslobodim inhibicija, i ne mogu da se prepustim uzivanju...mozda je ipak bolje da napravim neki eksces sa alkoholom i nesto dozivim, pa makar i tako, nego da ceo zivot provedem potpuno trezno i trezveno, radeci od jutra do sutra iste stvari. Uvek pomislim na poslednjih 15 sekundi zivota, kada, kazu neki, ceo zivot bljesne u covekovom umu kao film. Ako ne dozivim nista, ne osetim nista, ne napravim nijedno sranje, nikakav iskorak iz redovnog, normalnog, uobicajenog, drustveno prihvatljivog, sta ce mi proci kroz glavu? Prazan film? Ili ponavljanje jedne te iste scene...i the-end. Ako stvari polarizujemo do ekstrema, sta je bolje izabrali, kratak brz zivot pun dozivljaja – nebitno kakvih, lepih i ruznih podjednako uz seks, droge i alkohol, ili dug, trezan, jednolican, bezbojan i dosadan? PS. Mamurluk je grozan dozivljaj
Poslednja izmena:
Zezam se, evo godinama vec ne uzimam droge, a retko se i alkoholisem, dok sam bila mladja bila sam bogme i ludja i probala skoro pa sve... U jednom trenutku, kad je postalo opasno zapitala sam se da li cu dozvoliti da mnome vlada neka tvar? I nisam. Bilo je tu i obzira prema ljudima koji me vole, dosta obzira, i zelje da ih zastitim. Tako da ne, nisam sebi dozvolila da skliznem u zavisnost. Inace slazem se da sve pobrojane kategorije nemaju lep zivot, no i nije stvar u lepoti, cak ni u sreci. Stvar je u zivljenju, ili pokusaju zivljenja u slucaju narkomana. I izostanku tog pokusaja u ljudi koji se krecu sigurnim, stalno istim lepo utabanim stazama zivota Ne znam kako drugacije da to objasnim...
