ПОСЛЕДЊЕ ИСТРАЖИВАЊЕ „СТРАТЕШКОГ МАРКЕТИНГА“ ОТКРИВА:Страх од кризе
Незапосленост као проблем доживљава више људи него што је број незапослених, због тога што кад је у породици један незапослен, читава породица пати
Демократе и напредњаци расту, ЛДП стабилан, а СПС и Г17 тону испод цензуса
Више од половине грађана у Србији (52 одсто) верује да ће светска економска криза у великој мери утицати на пад животног стандарда, изјавио је у интервјуу „ФоНету" директор „Стратешког маркетинга", Срђан Богосављевић, и објаснио да је страх од кризе нагло појачан са децембарским падом вредности динара у односу на евро.
Према његовим речима, резултати истраживања „Стратешког маркетинга", рађеног од 11. до 17. децембра на узорку од 1.024 испитаника, показују да 39 одсто анкетираних сматра да њихов живот неће у великој мери бити погођен кризом.
- Бележимо и пад поверења у банке, али ипак не толико драматичан колико се очекивало. Тај пад је највећи код оних који иначе не штеде или штеде мале улоге - рекао је Богосављевић.
Он је указао да грађани нису довољно обавештени о узроцима и могућим последицама глобалне економске кризе, нити о мерама Владе у таквим околностима.
Око половине анкетираних (46 одсто) не верује да ће Влада учинити све да сачува стандард грађана, неодлучних је око 30 одсто, док 18 одсто верује да ће Влада по том питању учинити све.
Чак 79 одсто грађана верује да ће у Србији бити настављен процес масовног отпуштања запослених, рекао је Богосављевић, и констатовао да је „незапосленост и даље тема број један" у свим истраживањима „Стратешког маркетинга".
- Незапосленост као проблем доживљава више људи него што је број незапослених, због тога што кад је у породици један незапослен, читава породица пати - објаснио је Богосављевић.
Он је напоменуо да се, „као потенцијално незапослени", виде углавном људи запослени у друштвеним предузећима, као и људи који се баве сивом економијом.
Према Богосављевићевим речима, позитиван став према Европској унији има око трећина испитаника, али би знатно већи проценат грађана, њих око 66 одсто, гласало на референдуму да Србија уђе у ЕУ.
- Однос грађана према Русији се показао као доста рањив. Током нафтно-гасне афере имали смо трећину грађана који су подржавали ЕУ, трећину која је подржавала приближавање Русији и трећину неопредељених - подсетио је Богосављевић.
Он је додао да се, у таквим околностима, лични рејтинг потпредседника Владе Србије, Млађана Динкића, делимично поправио док је трајала његова борба против аранжмана са Русима, „али реч је о порасту на маргини".
Када је реч о рејтингу политичких партија, према речима Богосављевића, ту нема великих осцилација, али има снажних трендова.
- Демократска странка расте и она је сада дошла до свог највишег нивоа популарности - нагласио је Богосављевић, и прецизирао да се, са друге стране, радикали држе на око десет процената.
- Двоструко бољи су напредњаци. Демократска странка Србије је у паду, док је Либерално-демократска партија стабилна - рекао је Богосављевић.
Он је додао да „није сигуран" да би Социјалистичка партија Србије и Г17 плус прешле цензус када би данас били одржани избори.
СНС 2 - СРС 1
На питање шта се догодило са бирачким телом СРС, пошто је Томислав Николић формирао нову странку, Богосављевић је одговорио да ту, „супротно уобичајеном тренду, није дошло до укупног пада оних који подржавају једну, односно другу групацију".
- Контра досадашњем искуству, када су у свађи две групације - обе губе, али овде се то није догодило. Однос је за сада два према један за Николића, чија групација више не бележи тренд великог раста - закључио је Богосављевић
Како би данас гласала Србија
1. ДС 40,8
2. СНС 21,8
3. СРС 11,7
4. ДСС-НС 8,7
5. ЛДП 7,8
6. СПС 4,8
Незапосленост као проблем доживљава више људи него што је број незапослених, због тога што кад је у породици један незапослен, читава породица пати
Демократе и напредњаци расту, ЛДП стабилан, а СПС и Г17 тону испод цензуса
Више од половине грађана у Србији (52 одсто) верује да ће светска економска криза у великој мери утицати на пад животног стандарда, изјавио је у интервјуу „ФоНету" директор „Стратешког маркетинга", Срђан Богосављевић, и објаснио да је страх од кризе нагло појачан са децембарским падом вредности динара у односу на евро.
Према његовим речима, резултати истраживања „Стратешког маркетинга", рађеног од 11. до 17. децембра на узорку од 1.024 испитаника, показују да 39 одсто анкетираних сматра да њихов живот неће у великој мери бити погођен кризом.
- Бележимо и пад поверења у банке, али ипак не толико драматичан колико се очекивало. Тај пад је највећи код оних који иначе не штеде или штеде мале улоге - рекао је Богосављевић.
Он је указао да грађани нису довољно обавештени о узроцима и могућим последицама глобалне економске кризе, нити о мерама Владе у таквим околностима.
Око половине анкетираних (46 одсто) не верује да ће Влада учинити све да сачува стандард грађана, неодлучних је око 30 одсто, док 18 одсто верује да ће Влада по том питању учинити све.
Чак 79 одсто грађана верује да ће у Србији бити настављен процес масовног отпуштања запослених, рекао је Богосављевић, и констатовао да је „незапосленост и даље тема број један" у свим истраживањима „Стратешког маркетинга".
- Незапосленост као проблем доживљава више људи него што је број незапослених, због тога што кад је у породици један незапослен, читава породица пати - објаснио је Богосављевић.
Он је напоменуо да се, „као потенцијално незапослени", виде углавном људи запослени у друштвеним предузећима, као и људи који се баве сивом економијом.
Према Богосављевићевим речима, позитиван став према Европској унији има око трећина испитаника, али би знатно већи проценат грађана, њих око 66 одсто, гласало на референдуму да Србија уђе у ЕУ.
- Однос грађана према Русији се показао као доста рањив. Током нафтно-гасне афере имали смо трећину грађана који су подржавали ЕУ, трећину која је подржавала приближавање Русији и трећину неопредељених - подсетио је Богосављевић.
Он је додао да се, у таквим околностима, лични рејтинг потпредседника Владе Србије, Млађана Динкића, делимично поправио док је трајала његова борба против аранжмана са Русима, „али реч је о порасту на маргини".
Када је реч о рејтингу политичких партија, према речима Богосављевића, ту нема великих осцилација, али има снажних трендова.
- Демократска странка расте и она је сада дошла до свог највишег нивоа популарности - нагласио је Богосављевић, и прецизирао да се, са друге стране, радикали држе на око десет процената.
- Двоструко бољи су напредњаци. Демократска странка Србије је у паду, док је Либерално-демократска партија стабилна - рекао је Богосављевић.
Он је додао да „није сигуран" да би Социјалистичка партија Србије и Г17 плус прешле цензус када би данас били одржани избори.
СНС 2 - СРС 1
На питање шта се догодило са бирачким телом СРС, пошто је Томислав Николић формирао нову странку, Богосављевић је одговорио да ту, „супротно уобичајеном тренду, није дошло до укупног пада оних који подржавају једну, односно другу групацију".
- Контра досадашњем искуству, када су у свађи две групације - обе губе, али овде се то није догодило. Однос је за сада два према један за Николића, чија групација више не бележи тренд великог раста - закључио је Богосављевић
Како би данас гласала Србија
1. ДС 40,8
2. СНС 21,8
3. СРС 11,7
4. ДСС-НС 8,7
5. ЛДП 7,8
6. СПС 4,8
