- Poruka
- 4.932
Обарање балканских влада?
С обзиром на то да се САД нису либиле да врше притисак (и у јавности и иза кулиса) на Шведску због Северног тока, није тешко претпроставити колики и какав притисак су трпеле земље Балкана кроз које треба да прође Јужни ток, посебно пошто су споразуми са Русијом у Грчкој и Бугарској дочекани готово са еуфоријом. САД нису задовољне када виде како Русија оснажује своје присуство на Балкану, док би доминацију Русије у снабдевању гасом, а тиме и њен стратешки положај у овом региону гасовод Јужни ток буквално зацементирао. САД су због тога пре потписивања уговора о градњи гасовода у Бугарској изражавале своју „посебну забринутост“ због одлуке Бугарске да приступи споразуму са Гаспромом и покушале да убеде власти у Софији да се повуку из пројекта са Русијом. Приступање Грчке Јужном току такође је изазвало јавна упозорења америчких званичника, док је влада Грчке званично морала да саопштава да њене везе са САД нису угрожене. У Србији се такође све до скоро водила права медијска битка око споразума, која се још није стишала. Балканске земље су ипак потписале уговоре о градњи Јужног тока и сада се чека реализација. Питање је, међутим, да ли ће се противници Јужног тока помирити са својим поразом. Неке индиције и недавни догађаји у Бугарској, Русији и Србији говоре да неће и да је на пролеће могућа промена влада у Бугарској и Грчкој. Поводом овог питања занимљиво је навести анализу недељника Нова Европа, у којој се наводи да је окретање Грчке и Бугарске Русији и потписивање уговора о Јужном току изазвало реакцију Европске комисије, која је под притиском Вашингтона донела одређене одлуке усмерене ка дискредитацији и промени тамошњих влада.
Европска комисија је наиме недавно донела одлуку да не обнови акредитацију две бугарске агенције које су управљале средствима из програма ФАРА због неуспеха земље у борби против корупције. ЕК је овим предузела незабележен корак против једне чланице ЕУ, а као резултат ове одлуке Бугарска је неповратно изгубила 220 милиона евра, са могућношћу губитка још 340. Одлука ЕК је непријатно изненадила политичаре из бугарске владајуће коалиције, који су, попут премијера Сергеја Станишева, изражавали разочарање и став да је одлука ЕК неправедна. Комесар за приширење Оли Рен је у образложењу ове одлуке навео да реформе које је Бугарска спровела нису донеле опипљив напредак у управљању новцем, али, према анализи недељника Нова Европа, Бугарска се већ дуже време налази на нишану Европске комисије и њеног председника Мануела Бароза не толико због раширене корупције (која је уосталом раширена у великој мери и унутар осталих чланица ЕУ, као и саме бриселске администрације), већ и због тога што се окренула Русији и своју шансу види у пројектима Јужни ток и Бургас–Александропулос. Према тој анализи, циљ казне за Бугарску је да се покаже да је садашња влада Сергеја Станишева неспособна да се избори са корупцијом и да не може да се прилагоди ЕУ стандардима. Недостатак новца, и то управо пред надолазећу економску кризу, требало би да допринесе и порасту тензија у бугарском друштву, а све би то требало да изазове пораз владе на предстојећим парламентарним изборима. Нова влада би онда од стране ЕК требало да буде дочекана раширених руку, новац би опет пристизао, али, према писању Нове Европе, нова влада би требало да напусти пројекте гасовода са Русијом. Избори у Бугарској ће показати колико је ова анализа тачна, али је свакако занимљиво навести реаговање бугарске десничарске опозиције на одлуку ЕК, која је већ позвала на оставку владе и превремене изборе, са тезом да се у тренутку економске кризе Бугарска удаљава од европских вредности у економском, социјалном, па чак и моралном плану.9
Недељник Нова Европа наводи да се сличан сценарио тренутно одвија и у Грчкој, која иначе већ осећа последице економске кризе. Према истој анализи, влада Костаса Караманлиса, која је ионако суочена са бројним привредним и социјалним проблемима, нарочито након потписивања споразума о Јужном току је изложена казненим мерама појединих одељења Европске комисије, посебно оног за пољопривреду. У исто време влада је изложена сталним нападима опозиционих медија, док се поједине коруптивне, или љубавне афере, користе пре свега да се њен имиџ сроза што је могуће више. Према истом извору, у фебруару 2009. године следи још један јавни скандал везан за Министарство економије.
Протести који су недавно потресли Грчку, и који су према проценама изазвали штету од око 200 милиона евра, такође су изазвали захтеве за нове изборе, које је затражио лидер ПАСОК-а Јоргос Папандреу. Даљи развој догађаја ће такође показати колико је тачна претпоставка о плану обарања актуелне владе у Грчкој, којој редован мандат истиче тек у септембру 2011, а која иначе у садашњем парламенту има већину од само једног посланика – 151 од укупно 300. Да би избегао превремене изборе и учврстио свој положај, премијер је најавио реконструкцију владе, а према последњим анкетама партија премијера Караманлиса Нова демократија би у овом тренутку највероватније претрпела пораз. Око 80 одсто грађана сматра да се влада није добро снашла у недавним немирима, а важно је напоменути да насиље у земљи није потпуно утихнуло. С времена на време левичарске групе изазивају различите инциденте, попут напада на банке и државне чиновнике, док је, рецимо, 5. јануара у нападу аутоматским пушкама у центру Атине рањен један полицајац. Влада сада за зебњом очекује да ли ће се протести наставити. У исто време значајно је приметити да везе са Русијом јачају. Тако је 3. јануара ове године објављено да ће руски носач авиона „кузњецов“ одржати овог месеца војну вежбу у грчком ваздушном простору у близини острва Родос. То је прва вежба коју ће руски бојни брод извести у једној држави чланици НАТО, а у операцији ће учествовати и борбени авиони „сухој“ 25 и 33 и хеликоптери „камов“.
И Грчку и Бугарску изгледа чека бурна година, а није искључено да се у ове две земље, које унутар ЕУ важе за чврсте савезнице Русије, промене владе, што би могло да доведе и до нових енергетских приоритета. Што се Србије тиче, владајућа коалиција је за сада преживела удар Млађана Динкића, изведеног одмах након потписивања споразума са Русијом. Иначе, у анализи недељника Нова Европа није наведено да ли и нас чека сценарио који је изгледа спремљен за Бугарску и Грчку.
Настављен ће бити медијски мрак над свим проруским политичарима у Србији који су верни и Србији. Дачић је купљен од запада, кука како Тадић није смео да потпише гасни споразум, американци не осећају сигурност у њега. Тадића би најрадије американци заменили са Петровићем, мада Тадић није сигуран ни за Русију. СНС личи на ДС. СРС је ноћна мора за Америку. У СРС су углавном само тврдокори сада остали који не би издали Србију ни по цену живота.
Poslednja izmena:
