NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
Otac današnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića Ljubomir Tadić rođen je 1925. godine, na početku prošlog veka, a poreklom je iz sela Smriječno kod Plužina, Crna Gora. Njegov otac, a Borisov deda, bio je poručnik crnogorske vojske i u svojoj kući je, još za vreme Kraljevine Jugoslavije otvorio prvu školu u tom kraju.
Ljubomir Tadić je bio aktivni učesnik partizanskog pokreta tokom Drugog svetskog rata u ondašnjoj Jugoslaviji. Iz tog rata je izašao sa činom kapetana Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA "koja sve dozna", bila je preteča svih Udbi).
Krajem šezdesetih godina postao je opozicija Titovom režimu zajedno sa Dobricom Ćosićem. Pisac i disident Ivan Ivanović nikad nije poverovao u takve opozicionare. Ćosića, Tadića i slične, smatra renegatima. To su oni, veli Ivanović, koje je sama Partija izbacila iz svojih redova, inače sami nikad ne bi iz nje izašli.
Tadić je izbačen sa fakulteta 1974. godine, a mnogo kasnije, u decembru 1989. našao se u grupi od 13. osnivača Demokratske stranke. Od njih 13. u toj stranci je do danas ostao samo jedan čovek. Njegovo ime je Dragoljub Mićunović.
Neposredno posle izbora Borisa Tadića za predsednika Srbije, Ljubomiru Tadiću iz štampe izlazi šest tomova knjige "Filozofija prava".
Oženjen je neuropsihijatarkom Nevenkom, rođenom Kićanović, poreklom iz Semberije. Zloglasna ustaška familija Francetići deo su i njene familije, ali je ona svoj brak sa Ljubomirom sklopila u duhu ondašnjih težnji za bratsvom i jedinstvom.
Ljubomir Tadić se i dalje druži sa Dobricom Ćosićem. Dobrica i Ljubomir svakako utiču na Borisa. Ljubomir savetuje predsednika Crne Gore Filipa Vujanović.
Jedino je nejasno šta je to novo i veliko u njegovoj političkoj ideji, i šta može bilo kome reći o bilo čemu u godinama kad je na zalasku života, više bolestan nego zdrav.
Ne treba zaboraviti neslavnu epizodu Ljubomira Tadića sa Miloševićevom promoterkom srpsko-jevrejskog prijateljstva, Klarom Mandić. Bio je sa njom u prolaznom braku, a Klara je potom ubijena pod misterioznim okolnostima.
Da li iz pijeteta i slabosti prema ovoj ženi, ili iz iskrene želje da Srbi i Jevreji održavaju kulturne i druge veze, tek, ovaj ostareli profesor filozofije, umesto nje danas predsedava Društvom srpsko-jevrejskog prijateljstva.
Ovde treba izvući jedan zaključak. Ako je otac Borisa Tadića ovako žilavo opstajavao u svim režimima, ako nikada nije utolio svoju ogromnu žeđ za aktivnom penetracijom sa vlašću, šta treba očekivati od njegovog naslednika?
Ljubomir Tadić je bio aktivni učesnik partizanskog pokreta tokom Drugog svetskog rata u ondašnjoj Jugoslaviji. Iz tog rata je izašao sa činom kapetana Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA "koja sve dozna", bila je preteča svih Udbi).
Krajem šezdesetih godina postao je opozicija Titovom režimu zajedno sa Dobricom Ćosićem. Pisac i disident Ivan Ivanović nikad nije poverovao u takve opozicionare. Ćosića, Tadića i slične, smatra renegatima. To su oni, veli Ivanović, koje je sama Partija izbacila iz svojih redova, inače sami nikad ne bi iz nje izašli.
Tadić je izbačen sa fakulteta 1974. godine, a mnogo kasnije, u decembru 1989. našao se u grupi od 13. osnivača Demokratske stranke. Od njih 13. u toj stranci je do danas ostao samo jedan čovek. Njegovo ime je Dragoljub Mićunović.
Neposredno posle izbora Borisa Tadića za predsednika Srbije, Ljubomiru Tadiću iz štampe izlazi šest tomova knjige "Filozofija prava".
Oženjen je neuropsihijatarkom Nevenkom, rođenom Kićanović, poreklom iz Semberije. Zloglasna ustaška familija Francetići deo su i njene familije, ali je ona svoj brak sa Ljubomirom sklopila u duhu ondašnjih težnji za bratsvom i jedinstvom.
Ljubomir Tadić se i dalje druži sa Dobricom Ćosićem. Dobrica i Ljubomir svakako utiču na Borisa. Ljubomir savetuje predsednika Crne Gore Filipa Vujanović.
Jedino je nejasno šta je to novo i veliko u njegovoj političkoj ideji, i šta može bilo kome reći o bilo čemu u godinama kad je na zalasku života, više bolestan nego zdrav.
Ne treba zaboraviti neslavnu epizodu Ljubomira Tadića sa Miloševićevom promoterkom srpsko-jevrejskog prijateljstva, Klarom Mandić. Bio je sa njom u prolaznom braku, a Klara je potom ubijena pod misterioznim okolnostima.
Da li iz pijeteta i slabosti prema ovoj ženi, ili iz iskrene želje da Srbi i Jevreji održavaju kulturne i druge veze, tek, ovaj ostareli profesor filozofije, umesto nje danas predsedava Društvom srpsko-jevrejskog prijateljstva.
Ovde treba izvući jedan zaključak. Ako je otac Borisa Tadića ovako žilavo opstajavao u svim režimima, ako nikada nije utolio svoju ogromnu žeđ za aktivnom penetracijom sa vlašću, šta treba očekivati od njegovog naslednika?
