On, ona, i svi oni...

Zanima me sta mislite o situaciji kada pod istim krovom zivi mladi par sa starijim clanovima porodice, i oni onda pocnu da se mesaju, pricaju sve najgore o njemu ili o njoj, unose negativnu energiju, izmisljaju, spletkare... Da li je moguce da mladi budu toliko sigurni u svoju ljubav i imaju toliko poverenja u onog drugog da sve to ne utice na njihovu vezu i ne dovede do kraha? Moji roditelji su se razveli kad sam bila mala, i uvek sam mislila da je to bilo samo do njih (a ziveli su sa mojom babom u istoj kuci). Medjutim, sad kada vidim koliko baba i dalje zeli da se mesha i da spletkari u mojoj vezi i da izmislja najgroznije stvari za mog decka i da mi pokvari svaki put kad on dodje kod mene, vise nisam tako sigurna u to da se ljubav moze odbraniti tako lako. Ovo mi je bas vazno pitanje, jer kako stoje stvari, u nekom narednom periodu jedina mogucnost (ne zbog materijalnih razloga, vec zaista moram..) da zivim sa deckom zajedno jeste u zajednici, i to sa babom koja je katastrofalno uticala na bar 3 braka oko sebe (bez svog braka..). Da li postoje neke tehnike kako iskulirati, i kako ne dozvoliti nekome da nam zagorcava zivot? Takozvani teshki ljudi postoje, ali kako izaci sa njima na kraj? Pozzz

..objasni dechku situaciju i iskljuchite je zajedno iz vasheg zivota..
..ako delite krov nad glavom, ne morate nishta vishe..

Ako ti je lakse to je najveci 'sporedni' problem pored novca po meni..morate bas biti jaki i kompatibilni..pre svega osetiti da okolina ne utice na partnera i njegove odluke vezane za vas zivot..mozete vi sesti sa ukucanima i povesti 1 otvoreni razgovor u kom cete objasniti da oni nemaju tu sta traziti..svojim nametanjem i misljenjem..ali mislim da njihovoj zadrtosti nema leka nazalost..pokusajte nista ne gubite..ako vec nemate mogucnosti za samostalan zivot..srecno

Uh, problem je sto je baba stvarno jako stara, mnogo iznad proseka, a neverovatno vitalna i puna energije i po ceo dan raspolozena da izmislja ruzne stvari o onima koji su joj najblizi oku. A opet, previse je stara da bi zivela sama, i mi, iako mozemo i imamo gde, ne mozemo da se osamostalimo. Sa njom nikakva prica ne pomaze, jer ona samo tera jedno te isto, kao pokvarena ploca. Kada je izbacim iz sobe, ona uzme telefon i zivka rodjake i ogovara mog decka kako je on bio u kafani (a on, recimo, dosao umoran sa poslovnog puta, malo kasnije uvece, da bismo se videli...), kako je ona drhtala od straha (iako nije imala ni najmanjeg racionalnog, a ni iracionalnog razloga za to..), pocela je da vice na njega kada je usao u kucu... E, sad, on na to nije navikao, i on je jako dobar i miran, i u toj situaciji ja budem ta koja mora da izigrava zandarma, i da ga branim, i pokusam da me sve to ne uznemirava previse... Zato se i pitam da li ipak da odlozim zajednicki zivot, jer ako to treba da tako izgleda svakog dana, onda hvala lepo, bolje da budem sama...

Ne razumem psihologe koji mogu da kazu ignorisite taj uticaj....

Ne moze se ignorisati nesto sto po vama pravi atmosferu, sto oblikuje vase raspolozenje i rusi vase ideale......
Ili da seljacki objasnim baba ce uvek biti tu u vasim mislima.....bilo da uspe u delovanju ili da ne uspe , jer je blokirana vasim zeljama i namerama...

Naravno ignorisanje je lakse ako se baba tretira kao mentalni bolesnik....sto ovde jos nije slucaj, pa onda imamo problem autoriteta koji baba ima......i kod jednog i kod drugog clana....

Za ostalo $10 pa da pricam......

I mene nervira kad procitam u psiholoskoj literaturi to o ignorisanju! Kako da ignorisem nekog ko stoji na 2 centimentra od mene, i vredja me, nerazuman je i nedokazan, i to mu dodje jedina zabava u toku dana? Verujem da to nekako moze, ali ja ne mogu, ja se iznerviram za 15 sekundi, i mogu da zamisljam balon i njene reci kako se odbijaju, da mislim na nesto trece, da je ne cujem, ja je cujem, i mnogo me nervira sto je takva! Uh! Ali, ne bih ja sad krivila psihologe, moj je problem sto reagujem emocijama, a ne razumom...
Dacu ti i 30 evra ako treba, priiicaaaj

Za 30e dobijes interaktivnu terapiju preko pp....nije dobar naziv terapija, jer ovde je u pitanju odnos....

Ni za novac , ni za sugestiju tj terapiju se ne salim....ovi iz finansijske mogu da mi pljunu ispod prozora....

Samo nemoj da se jurimo, da ne poducavam i babu.....

Ima i doktora koji bi prepisali 3 deci vinjaka za babu.. Dnevno.
Kad shvatis koliko dobijas, vinjak uopste nije skup.

p.s. nema smajlija.

whiteflower:

Uh, problem je sto je baba stvarno jako stara, mnogo iznad proseka, a neverovatno vitalna i puna energije i po ceo dan raspolozena da izmislja ruzne stvari o onima koji su joj najblizi oku. A opet, previse je stara da bi zivela sama, i mi, iako mozemo i imamo gde, ne mozemo da se osamostalimo. Sa njom nikakva prica ne pomaze, jer ona samo tera jedno te isto, kao pokvarena ploca. Kada je izbacim iz sobe, ona uzme telefon i zivka rodjake i ogovara mog decka kako je on bio u kafani (a on, recimo, dosao umoran sa poslovnog puta, malo kasnije uvece, da bismo se videli...), kako je ona drhtala od straha (iako nije imala ni najmanjeg racionalnog, a ni iracionalnog razloga za to..), pocela je da vice na njega kada je usao u kucu... E, sad, on na to nije navikao, i on je jako dobar i miran, i u toj situaciji ja budem ta koja mora da izigrava zandarma, i da ga branim, i pokusam da me sve to ne uznemirava previse... Zato se i pitam da li ipak da odlozim zajednicki zivot, jer ako to treba da tako izgleda svakog dana, onda hvala lepo, bolje da budem sama...

Kliknite za proširenje...

Страшно! Није ти лако. За такву ситуацију треба имати челичне живце и стрпљење.
Уз дужно поштовање према нечијим годинама, не може се старим људима, поготово ако су досадни и насртљиви
(а можда и сенилни) све допустити, па чак и да ти уништи везу са неким до кога ти је стало. Негде се мора
подвући црта и рећи одлучно и јасно доста је било, мојим родитељима си се мешала у брак и успела да их
раздвојиш, али мени се нећеш мешати. Тим рођацима којима баба телефонира, покушај лепо да објасниш
ситуацију, без да им се правдаш, ако су добронамерни неће подржати бабу, већ тебе, у супротном стави их
на игнор.
Не знам како изгледа тај стамбени простор у коме живите, али уколико је могуће, максимално се изолујте ти и
твој дечко. Ајде желим ти да издржиш и не дозволиш да ти једна стара жена уништи живот.

Hvala puno Strela na podrsci! Mnogo mi je tesko, jer stvarno niko ne moze (a i nece) da mi pomogne od rodbine, a ja sam non stop sa njom... Od mog poslednjeg posta situacija je bas toliko eskalirala da sam nekoliko dana unazad pretrazivala internet da vidim da li je to kod nje neka senilnost, ili slicno. Ujutru place bez ikakvog razloga, kune, vristi, moli se, urla, histerise, opet place, pa odjednom ko da nista nije bilo. Postala je i nekako agresivna. Pre neki dan su bili kod nas ti rodjaci koji su verovali u sve sto je pricala dok nije u napadu besa, ali iz cista mira, dok je sedela na stolici i govorila ruzno o meni, zgrabila tanjir sa stola i razbila o zid. Posto je mogla da ih povredi, oni su se uozbiljili i malo shvatili da zeni od 92 godine ne mogu bas sve ovce da budu na broju (bar kada prica takve gadosti..) pa su pokazali malo vise razumevanja. Pricala sam sa psihologom (ja sam vec bila na ivici) i on misli da je to kod nje pocetak demencije, i pominjao mi je nesto maniju i agresivnost koji su uobicajeni. Ona od lekova pije samo bensedin od 2 miligrama uvece, i za pritisak, inace je zdrava i nece da ide kod lekara. Mene je strah da joj dam bilo koji lek na svoju ruku, a ne mogu da je nateram da ode kod lekara. Razmisljala sam da pozovem privatnog lekara, ali iskreno, ne znam kog? Da li opste prakse, psihijatra, neurologa, nekog drugog? I da li iko moze da je pregleda protiv njene volje? Bukvalno vec danima ne mogu da izadjem iz kuce, osim na sat, dva, i to samo kad procenim da je koliko toliko stabilna. Nekad je smirujem do 5 ujutru, ne mogu nista da radim, samo se bavim njom po ceo dan... Decko mi pomaze utoliko sto mi je ipak lakse kad povremeno prespava da nisam sama, ali sam toliko nervozna i umorna, da vise ne znam da li od njega ocekujem nerealnu kolicinu razumevanja, i da li ja mogu da mislim o svojoj buducnosti u ovakvoj situaciji. Ona u dom ne bi isla ni u kom slucaju, a ne bi pristala ni na pomoc u kuci (bar na 4 sata dnevno..), i sada sam vec ocajna. Bas se osecam kao da ja imam 92 godine, i da nema nicega ispred mene... Pozdrav svima, i jos jednom, hvala na savetima

Svaka baba u dubokoj starosti je mentalni bolesnik. Neki su mentalni bolesnici i mnogo ranije iako se u suštini tretiraju kao normalne osobe. Svaka osoba koja je svadljivog karaktera je mentalni bolesnik. Takve osobe vremenom izgrađuju u mozgu baš te neurone koji osobi diktiraju svadljivost (iz praktično svakog razloga, odnosno bez ikakvog razloga) tako da im u starijim godinama dobro rade samo ti neuroni, dok mnogi drugi ne rade. Ne treba računati da se takvim osobamaim nešto može dokazati. Oni su nedokazivi, jer žive u lažnim ubjeđenjima. I s godinama sve više.

A kako se onda postaviti prema njima, kad se već mora biti sa njima. Zavisi opet od karaktera osobe. U svakom slučaju treba ići na ono što tu osobu oraspoložava i čini veselom. To je najvjerovatnije laskanje i neprotivlejnje. Teško je nekoga lagagati, ali kad se mora. I opet moguće se tako postaviti da to skoro i ne budu laži, pogotovu što te osobe zahtijevaju da im se govore laži, jer za njih to nijesu laži.
Kod nekih osoba to su reakcije na strah od smrti koja dolazi, a oni to žele prikriti.

Problem češ jednostavno riješiti. Treba biti optimista i svakoga voleti. Pa i takvu babu. I ona tebe sigurno voli, ali to ne ispoljava.