Predrasude

Eto tako, dok švrćkam po forumu primetim.....strahovito puno predrasuda kod ljudi. Neke se stalno ponavljaju, na raznim podforumima, u razlicito forumulisanim temama i svaki put izazovu ogorčenu diskusiju izmedju onih sa predrasudama i onih sa manje ili bez. Na primer kao najupecatljivije izdvajam: teme o abortusu, homoseksualizmu, ljudima koji ne zele decu, problemu pasa i macaka lutalica tj suživotu ljudi i životinja... To su one koje su mi ostale u sećanju, ali ne mogu da se otmem utisku da svaka tema koja u sebi nosi bilo kakvu vrstu kontroverze, ili neobicnosti izaziva lavinu komentara punih raznovrsnih predrasuda tipa "oni koji ne žele decu su egoisti" "homoseksualizam je bolest", "abortus je ubistvo". Da bi bilo jasnije, navodim i definiciju predrasude po Wikipediji:

"Predrasude su vrsta stavova koji se ne zasnivaju na validnom iskustvu niti na racionalnim argumentima. Predrasude su tendenciozne generalizacije, afektivno opterećene i veoma otporne na promenu. U socijalnoj psihologiji se naročito proučavaju rasne i etničke predrasude. Ove predrasude ne uključuju samo neutemeljeno negativno mišljenje o drugim socijalnim grupama i nekritičko pozitivno o svojoj, nego i mržnju, kao i spremnost na progon, segregaciju i uništavanje pripadnika druge rase ili nacije"

Dakle, kako nastaju i zasto su tako cvrsto ukorenjene predrasude u nama da ih nikakvi argumenti, ma kako bili logicni, razložni i jaki, ne mogu ukloniti iz nasih glava? Zasto su neki ljudi manje a neki vise skloni predrasudama? I konačno, koliko su predrasude opasne po društvo i po sve nas kao pojedince, kao i po sredinu koja nas okružuje?

Da je coveku koji ima predrasudu bila bitna argumentacija za nju u ijednom casu dok je ima, on je onda ne bi ni imao. Dakle, na predrasude se ne utice argumentima...

To danas ide jos dalje nego u srednjem veku... i ako se misli da se tad islo dalje u tome. Danas postoje ljudi koji ce reci da covek o svemu sto ne zna treba da ima predrasudu, umesto da sebi prizna da nezna to... dok su se u srednjem veku mogli naci ljudi koji su naucno proucavali da li ce i kakve oblike teizama razviti deca koja su bila izolovana od dodira sa manastirima i tim "knjigama".

Jung izlazi u susret toj temi sa pricom kako zaista nije moralno (od osobe X) ako X uradi nesto za sta (makar i zbog predrasude) misli da nije moralno... i da ce Jung prvi katolika koji mu kaze kako ima grehove terati u crkvu (u koju Jung ne veruje) da se ispovedi...

Ako je to zaista tako kako kaze Jung, onda izlazi da predrasude nikad nisu predrasude. Da su one "krojenje svog sveta koji je odvojen (a ne izdvojen, kako bi trebalo) od "globalne" stvarnosti. Dok se ne razori taj ekskomunicirani konstruisani svet, dotle osoba treba da ga postuje... kao da on nije predrasuda. U nekim slucajevima podvojenih licnosti Jung nalazi da je licnost ista, ali da je slika o realnosti podvojena, osoba cas "robuje" jednom a cas "Drugom" skupu predrasuda, pa nam izgleda kako je promenila nesto u licnosti a ne slici realnosti...

Najvece "od drugih tolerisane agresivnosti" zbog predrasuda se dogadjaju onda kada neko pocne da se naglas pita: a zasto bi to incest bio nesto moralno lose? Umesto odgovora, kojeg ovi skloni da napadnu nekoga ko se to pita i nemaju, oni mu daju batine...

Od svih predrasuda, u nauci su, nazalost, i dalje najispitanije ove, koje je jedan Frojd pre 100 godina ispitivao. Nije se stiglo dalje od njega, a njemu se mora odati pocast... taj covek je zasluzuje za svoje naucne radove vise nego sto to moze uopste da mu se "oda". A od svih droga, najskuplja je ona koju je isti izmislio. I dalje se na trzistu koristi naziv "kvoter", skovan iskljucivo od Frojda, za 1/4 grama...

Danasnja psihologija i sama krece od bezbroj predrasuda, pa ona, za razliku od ovih starijih (Frojd, Jung...) i ne moze stici daleko. Kognitivna psihologija, recimo, krece od predrasude da um inace kod coveka mora raditi onako kako radi kod tog i tog uzorka u toj i toj populaciji... i ako se cak i za culno saznanje zna da ne mora da radi po istim principima kod skoro nikoga... i ako cula rade isto, saznanje (recimo "vidjenje") ne mora da bude isto. Deca danas u skoli sasvim pogresno uce kako za svacije culno saznavanje (ako covek nema ostecen mozak) moraju da vaze 4 "geshtalt" principa, i ako to nije istina, i paralelno dok se u skolama predaje to, na fakultetima se predaje kako nema pravila jer se culno saznavanje nekako "uci", te cula i mozak i nervni putevi ne igraju glavnu ulogu. Da li je igra iskustvo, ili je igra "dusa" covekova, ili interakcije izmedju "duse" i iskustva, ne zna se... jer se za dusu u "danasnjoj nauci" ne zna da li postoji.

Okej, odgovor ti je iscpran i poucan, prijemcivo mi je sve sto si napisao, logicno, racionalno i razlozno. Odgovaram kao laik - priznajem da ne znam puno o Jungovom i Frojdovom radu i nisam psiholog. Kad sam postavljala temu, ja sam pre svega imala na umu predrasude usmerene spolja, ka svetu oko nas, ne nase licna, unutrasnja verovanja - tipa vere u Boga u tvom primeru o katoliku kojeg je Jung podstrekivao na ispoved (mada su mnoge predrasude sa strahovitim posledicama potekle upravo iz vere, od inkvizicije do svetih ratova, vera je nepresusan izvor predrasuda koje su povod sukobljavanja medju ljudima) Predrasude usmerene ka svetu oko nas su, mislim, mnogo opasnije. I nisu sve posledica neznanja, brojne predrasude rezultat su izrazito negativnih emocija - gadjenja, mrznje, netrpeljivosti, zelje za nadmoci - iz cega se kod ljudi sa takvim predrasudama javlja potreba za unistenjem objekta njihovih predrasuda. Cela ljudska istorija obiluje primerima predrasuda koje su za posledicu imale unistenje citavih naroda. A covek jeste (makar bi trebalo) da bude razumom obdareno bice koje uci na sopstvenom iskustvu, onome sto je vec doziveo, zar ne? E pa onda, kakav to mracan deo ljudskog uma coveka sprecava da odbaci predrasude i konacno nauci da ne moze jednostavno unistavati sve sto ne razume, ili sto kod njega izaziva negativne emocije, jer takva akcija neminovno za sobom povlaci odgovarajucu suprotnu reakciju...Ili u Frojdovskom maniru - kako to, da uprkos svom znanju, napredku, dostignucima covaka Tanatos u nama najcesce uspeva da nadvlada Eros? Je li covek zaista u svojoj biti despot koji voli da bude mucitelj? Da li bi se svako od nas, ako bi se nasao u ekstremnim okolnostima, ma kako bio plemenite prirode bio, ma koliko empatije u sebi nosio, pretvorio u zver spremnu da muci i ubija, kao sto mnogi tvrde...Zanimljiv mi je taj fenomen zveri u coveku, sta je okidac za ekstremno surovo ponasanje coveka, da li je to urodjeno kod nekih, da li se deca radjaju sa genima u kojima je zapisana sklonost ka okrutnosti, ili je to nesto sto se stice u zivotu i u cemu predrasude koje nam se namecu i koje prihvatamo imaju vaznu ulogu.... ili kombinacija.

predrasude mogu biti i pozitivne...činjenice kojima raspolažemo koje se potvrde kao tačne postaju istinite, rezultuju kategorijom istine. ako kažem: crnci su bolji atletičari od belaca, pa onda dodam naročito na kratke staze, na 100 metara su bez premca"....to bi se moglo podvesti pod predrasudu..ako pritom potkrepim argumentom ovu svoju izjavu, pomogne mi u tome u nauka..da crnci zaista imaju lakše kosti od belaca ( a imaju) onda je to istina...potvrđene predrasude su istine..

Iskustvo, i narocito ponovljeno iskustvo, stvaraju pavlovljev refleks.
Ako vas nekoliko puta odzepare u bus-u, izgradicete uverenje da su busevi puni dzeparosa.
Jos ako su dzeparosi crni.. i ako ste nasli jos nekoga sa slicnim iskustvom - eto predrasude.

Namece se pitanje gde je granica izmedju predrasuda i ucenja pomocu iskustva.

Granice nema, i vesti govornici i politicari koriste ovo nepostojanje granica da bi iskarikirali istinu.

Predrasude su osnov opstanka u modernom drustvu surovog ringa
A ko misli da je lisen svake predrasude, upravo jednu vec poseduje
Ne verujem u toliku svemocnost ljudske duse da bude besprekorno cista od prisivanja etiketa bilo kome bilo gde za bilo sta
Tome je svako sklon jer je samo covek

Smešno je što ljudi sad za sve što rade imaju izgovor da ima predrasude onaj ko se sa tim ne slaže

Predrasude su opasne ako se pretvore u opsesiju i mrznju.
U drugim slucajevima,ne vidim opasnost od toga,potrebno nam je da neke stvari obelezimo.
Svako ima predrasude,ja ih imam,ali vise ih posmatram kao stavove,koji su zasnovani na konkretnom iskustvu i cinjenicama.
Necu sigurno pokupiti tudje predrasude,moje su iskljucivo moje,i stecene,na osnovu vise dogadjaja koje potvrdjuju moj stav.

Neko ko kaze "samo covek" i ne sluti koliko samo to "samo" glupo zvuci... samo najrazvijenije bice za koje znamo u svakom pogledu, samo najduhovnije... najmisterioznije itd. U stvari se sa time "samo covek" zeli reci "samo telo"... e pa, nema dokaza da je covek samo telo, zato se ne sme ni pricati tako, u koliko se zeli postici ozbiljnost i iskrenost u razgovoru.
Svako ko bez ikakvog normalnog argumenta kaze kako su predrasude obavezno imanje svakog coveka ciji je N. S. normalan, prica bez argumenata... nenaucno, i zaglupljeno. Covek moze imati predrasude, moze ih i nemati, moze nemati ni jednu.

Ne može se za predrasude reći da su uzročnici činjenja zla. Istina, predrasude mogu doprinijeti činjenju zla, ali samo imanje predrasuda nije fakt koji će osobi generisati te sklonosti. Predispozicije nekoga prema određenim radnjama, pa tako i prema činjenju zla, učaurene su u sklopu koji nazivamo čovjekova ličnost, a čija operativnost se izvodi u mozgu. Mehanizam rada čovjekove ličnosti počiva na ganglijama i sinapsama. Ne treba napominjati da je sposobnost izgrađivanja (pravilne, dobre) ličnosti, direktno proporcionala broju neourona, njihovoj izgrađenosti i izgrađenosti i broju veza (sinapsi) među neuronima. Pravilna (dobra) ličnost je ona koja njenom nosiocu obezbjeđuje harmoničan, zadovoljan i dugotrajan život, za razliku od loše ličnosti, koja će uzrokovati život pun muka, patnji i nanošenje zla, pre svega drugima, ali posredno i sebi, sa velikom vjerovatnoćom kratkotrajnog života. Dakle, neuroni i sinapse, njihova izgrađenost i brojnost, su faktori koji davaju pečat ličnosti.

Neuroni i sinapse nijesu konstantni parametri, unaprijed genetski dati, nego se kog čovjeka izgrađuju, počev od rođenja i variraju od perioda do perioda. Uslov njihovog razvoja i povećanja brojnosti je direktni stimulas na njih, dakle stalni fizički ili misaoni rad. Ukoliko toga nema, njihov razvoj će prestati a brojnost će opadati, što će direktno dovesti do pogoršanja karakteristika ličnosti i smog života. (Naravno, neke bolesti ili toksične materije mogu dovesti do oštećenja ili fizičkog uništenja pojedinih polja neurona, čime dolazi do sakaćenja ličnosti u pojedinim segmentima. Neka oštećenja su trajna, a neka se mogu regenerisati).

Sama čovjekova ličnost se sastoji iz dvije komponente: intelektualne i duhovne. Njihov značaj je podjednak i obadvije treba da su visoko, ili bar prosječno, razvijene da bi osoba normalno funkcionisala. Zanemarivanje duhovne komponente, što je čest slučaj, može visokointelektualnu osobu učiniti sklonu činjnju zla. (U istoriji je bilo mnogo takvih primjera).

E, sada, šta su u svemu ovome predrasude? Predrasude su upravljanje čovjeka tj. življenje života bazirano na shvatanjima koja nemaju naučnu utemeljenost, dakle na shvatanjima koja objektino nijesu istinita. I da li robovanje predrasudama mora rezultirati činjenju zla? Ne. Tim prije što nauka još nije otkrila mnoge tajne, pogotovu iz oblati čovjekovog mentalnog života. Zato neko čovjekovo ubjeđenje i ne mora biti predrasuda samim tim što nauka o njemu nema konačan sud. Po svemu sudeći, sklonost ka činjenj zla zavisi od stepena izgrađenosti čovjekove ličnosti. Jeste da to počiva na znanju, ali svako neznanje ne mora biti predrasuda.

ristob:

Ne može se za predrasude reći da su uzročnici činjenja zla. Istina, predrasude mogu doprinijeti činjenju zla, ali samo imanje predrasuda nije fakt koji će osobi generisati te sklonosti. Predispozicije nekoga prema određenim radnjama, pa tako i prema činjenju zla, učaurene su u sklopu koji nazivamo čovjekova ličnost, a čija operativnost se izvodi u mozgu. Mehanizam rada čovjekove ličnosti počiva na ganglijama i sinapsama. Ne treba napominjati da je sposobnost izgrađivanja (pravilne, dobre) ličnosti, direktno proporcionala broju neourona, njihovoj izgrađenosti i izgrađenosti i broju veza (sinapsi) među neuronima. Pravilna (dobra) ličnost je ona koja njenom nosiocu obezbjeđuje harmoničan, zadovoljan i dugotrajan život, za razliku od loše ličnosti, koja će uzrokovati život pun muka, patnji i nanošenje zla, pre svega drugima, ali posredno i sebi, sa velikom vjerovatnoćom kratkotrajnog života. Dakle, neuroni i sinapse, njihova izgrađenost i brojnost, su faktori koji davaju pečat ličnosti.

Neuroni i sinapse nijesu konstantni parametri, unaprijed genetski dati, nego se kog čovjeka izgrađuju, počev od rođenja i variraju od perioda do perioda. Uslov njihovog razvoja i povećanja brojnosti je direktni stimulas na njih, dakle stalni fizički ili misaoni rad. Ukoliko toga nema, njihov razvoj će prestati a brojnost će opadati, što će direktno dovesti do pogoršanja karakteristika ličnosti i smog života. (Naravno, neke bolesti ili toksične materije mogu dovesti do oštećenja ili fizičkog uništenja pojedinih polja neurona, čime dolazi do sakaćenja ličnosti u pojedinim segmentima. Neka oštećenja su trajna, a neka se mogu regenerisati).

Sama čovjekova ličnost se sastoji iz dvije komponente: intelektualne i duhovne. Njihov značaj je podjednak i obadvije treba da su visoko, ili bar prosječno, razvijene da bi osoba normalno funkcionisala. Zanemarivanje duhovne komponente, što je čest slučaj, može visokointelektualnu osobu učiniti sklonu činjnju zla. (U istoriji je bilo mnogo takvih primjera).

E, sada, šta su u svemu ovome predrasude? Predrasude su upravljanje čovjeka tj. življenje života bazirano na shvatanjima koja nemaju naučnu utemeljenost, dakle na shvatanjima koja objektino nijesu istinita. I da li robovanje predrasudama mora rezultirati činjenju zla? Ne. Tim prije što nauka još nije otkrila mnoge tajne, pogotovu iz oblati čovjekovog mentalnog života. Zato neko čovjekovo ubjeđenje i ne mora biti predrasuda samim tim što nauka o njemu nema konačan sud. Po svemu sudeći, sklonost ka činjenj zla zavisi od stepena izgrađenosti čovjekove ličnosti. Jeste da to počiva na znanju, ali svako neznanje ne mora biti predrasuda.

Kliknite za proširenje...

Nauka je jos uvek DALEKO od toga da zakljuci da li je (ili nije) Osoba nesto svodivo na fiziolosko, i ako ti (vidim) nisi... sve ovo tvoje pricanje je samo sklop predrasuda, sem ukoliko za to sve imas i dokaze... nauka ih nema. (Nauka nema doakze da je to tako).
I ako mislis da si sa ovim tvojim trabunjanjem "ispratio" nauku i naucnost... ucinio si suprotno, al aj ti objasni naivnom "laiku po rodjenju" da ne mora svaka budala koja kaze da je sve do tela i "svetoga" mozga biti u pravu.

Usput, da li si siguran da znas sta su ganglije a da ne gledas sad u neki recnik? Iz posta bih rekao da uopste nemas blage veze o tome o cemu pricas... nesto manje glupi od proseka ljudi kada pricaju da je ovo sve ovako (da je psiha u stvari do mozga) uvek pomenu i transmitere... i mnogo mnogo jos stvari u vezi mozga.

Znaci, bukvalno si upao na temu o predrasudama i izlozio citav svoj sistem predrasuda.
Nauka jos nema odgovore na ta pitanja da li je telo i dusa jedno, ili je u pitanju dualizam, ili sta... i nema ih bas zato sto je nauka, pa joj je bitnija istina od "brzog resenja". Tebi nije... al pazi, intenzivno glupi ljudi prateci TV i prema njemu formirajuci sliku... misle da je nauka samo ono dje se koristi mikroskop ili sto ima veze sa molekulama i dje se (cisto iz tripa) nosi bijeli mantil.

Ustvari treba da se nosi zelen, jer vise smiruje zelena boja..

Ako nekoga zanima: na svakom mogucem svestskom fakultetu za psihologa se predaje kako nauka JOS nezna ovo sto ristob misli da zna (i, stvarno, za naivnjake koji samo znaju sa TVa o mozgu i psihi, ristobova prica deluje bas "u skladu sa onim kako TV Pink i Diskaveri predstavlja naucnost", dakle, za njih je to isto sto i "u skladu sa naucnoscu"), tj. ne zna da li su dusa i telo jedno te isto tj. da je dusa epifenomen rada mozga, ili su to dve zasebne stvari... monizam ili dualizam. MADA, NAUKA PRIZNAJE DA IMA VISE VEROVATNOCE (I SAZNANJA KOJA IDU U PRILOG TOME) DA PSIHA I LICNOST IPAK NIJE SAMO NESTO SVODIVO NA NERVNI S.... TIME SE VIDI KOLIKI JE RISTOBOV PROBLEM? [1] Problem, dakle, odnosa duse i tela je (po svim mogucim udzbenicima psihologije na svakom mogucem normalnom fakultetu) jos neresen, i ako ristob tvrdi da ima resenje, da bog pa da dobije nobelovu nagradu za medicinu. Dobijali su je ljudi i za manje bitne stvari od resavanja odnosa psihe i tela... odnosno problematike na koju ce ristob elaborativno da je zasluzi... bice to prvi covek koji je dokazao nesto bez ikakvog argumenta... i koji i ne zna sto su ganglije a prica o njima do sjutra (ako si lud da ga slusas)

[1] I danas (i vec dugo pre) vodeca i najpriznatija teorija koja objasnjava rad najslozenije senzorike (Donald O. Hebb-ova) i u koju se polaze u neurologiji (i psihologiji, podjednako) totalno se suprotstavlja ovome sto prica ristob. Na njegovu zalost. Ne tvrdi se ni da nije psiha svodiva na nervno u njoj (u toj teoriji), ma ali se ne tvrdi ni da jeste, ali verovatnoca toga sto ristob prica je umanjena ... milionima puta od kako je Hebb izveo tu teoriju Zakon "sve ili nista" koji se takodje rangira... u neurologiji... isto tako govori da ce pre biti da je suprotno... da psiha utice na mozak, a ne da mozak u stvari "pravi" psihu i "jeste psiha". Jednostavno, nemoguce je uklopiti "celovitost" svesti u ono sto se desava sa neuronima dok kroz njih putuju impulsi... a ne ispasti zestoko glup. Naravno, pseudo-vilidz-urban-hriscan-neurolozi (tipa ristob) koji znaju vise od ristoba o mozgu... (pa zato i vide koliko je neverovatno da je to sto prizeljkuje i on i oni istina bolje od njega to vide) se uvek kada naidju na situacije koje se suprotstavljaju njihovim predubedjenjima i nadama da ce biti da je sve do mozga vade na "ma to je sigurno zato sto je funkciju od ceo ovog rezanj sto smo ga zaklali ko svinjce preuzeo neki drugi, mamu mu... jes sigurno, mozak kad mu napravis leziju premesta funkcije sa tog mesta na drugo u nekim slucajevima (i ako je to nedokazano, odnosno, ne postoji dokaz da prilikom ostecenja mozga drugi deo preuzima u ma kojem slucaju funkciju ostecenog na sebe, pa tako "regenerise" stvar) pa sigurno i u ovom... hm... jes jes")

mislim da to ionako ide
s kolena na koleno, što bi rek'o naš narod
(a interpretacije su tek u sferi 'nekolektivne savesti')
a i vi ste svašta već izrekli ovde...

Predrasude su prethodni sudovi, koji se prihvataju kao osnovni. To su ili lazni sudovi ili to mogu biti istine kod kojih je pogresno to sto se prihvataju za konacne. Izvori predrasuda su oponasanje i navika. Oponasanje nastaje zbog predrasude da je vecina u pravu, a navika uglavnom nastaje iz oponasanja.
Ovako otprilike kaze Kant.
Slazem se sa tim, ali bih jos dodala da predrasude ne nastaju samo zbog nedovoljnog upoznavanja jedinke ili grupe prema kojoj okolina ima predrasudu, vec i iz iskustva stecenog upoznavanjem jedinke neke grupe, koja nije bila odgovarajuca i nije umela da predstavi svoju grupu. Svi smo mi razliciti ljudi.

"Ko se na mleko opece taj i u jogurt duva."

Primecujem da neki ljudi mesaju opreznost i predrasude. Duvati i u jogurt kad se na mleko opeces je ipak postupak iz koga ne mozemo zakljuciti da osoba nema svest o razlici (pored svesti o slicnosti) izmedju mleka i jogurta. Dobro, metafora je malo nerealna.

Ego ima predrasudu kad je misljenja da se tako zna nesto sto se ne moze tako saznati, i da se tako/bilo kako ne moze znati nesto sto se u stvari moze tako saznati.

1. Ko se opeko na mleko taj pazi i od jogurta. - opreznost.
2. Ko se opekao na mleko taj misli da zna da je i jogurt vruc samo zato sto je beo, i da se to moze tako saznati. - predrasuda.

Predrasude se u psihologiji i psihijatriji (zahvaljujuci Frojdu) mogu podeliti na 1. potiskivanja, 2. projekcije, 3. pomeranja, 4. nadopunjavanje u kontekst (racionalizacije), 5. introjekcije, 6. (Jung) ekstrojekcije.

PRIMERI:
1. POTISKIVANJE_ Potiskivanja zelja, misli, emocija, secanja... recimo: gledajuci TV, na filmu ste culi nesto sto ima veze sa vasom trenutnom zivotnom situacijom, i to nekim ljubavnim problemima. Razmisljate o tome sto ste culi i o vezi toga sa vasim problemima, i onda vam se "prekinu misli"... pa se setite da ste razmisljali o necemu sto ste culi na TV-u, i onda ne mozete da se setite sta ste culi na TV-u, i o cemu ste razmisljali, i ako (uzalud) pokusavate da se setite. Posle se i setite. (Sto znaci da to i nije bilo zaboravljeno, stoga, bilo je potisnuto)

2. PROJEKCIJE_ "Treba pobiti sve [ime neke nacionalnosti], jer su (i ako ih i ne poznajem sve) svi [one nacionalnosti] zli." Primer projekcije sopstvene agesivnosti.

3. POMERANJA_ Afekta, slike, senzacije za lokaciju, neke erogene zone itd. Recimo: osoba u afektu pomera ljutnju sa pravog objekta iste na kamen o koji se saplela, pa psuje kamen.

4. NADOPUNJAVANJE U KONTEKST (RACIONALIZACIJA)_ Recimo: ako osoba ne zna zasto nekoga mrzi, ili voli (sto je cest slucaj, ne zna razlog) onda moze izmisliti neku racionalizaciju. Bolji primer: Osoba kojoj su pod hipnozom date samo 2 sugestije: 1. da zaboravi to da su joj date sugestije dok ne cuje kad doktor pucne prstima i 2. da rasiri kisobran iznad doktora kad on izadje iz neke prostorije svoje kuce, ali ne i iz kuce - ta osoba ce dok bude sirila kisobran iznad doktora i kad je doktor pita: "Pa, zasto to radis, vidis da sam u kuci?" izmisliti neki razlog (u koji ce i verovati) tipa: "Pa prevelika je kisa napolju, i onda bolje sad jos da se pripremimo za izlazak iz kuce" Doktor moze tada reci: "Pa ispred kuce postoji dosta dug trem koji stiti od kise" A onda ce hipnotisani reci: "Pa nema veze, posto oni znaju da propuste" itd.

5. INTROJEKCIJE_ Treba ih razlikovati od imitacija, jer prilikom imitacija osoba je svesna da imitira nekoga, dok prilikom introjekcija nije. Poseban slucaj su identifikacije sa zivotinjama i nezivim predmetima. Covek moze usvojiti "stavove cele drustvene grupe" ili "samo jednog/dva coveka" i misliti da su njegovi, a u stvari ih je na vestacki nacin ubacio, izvestacio je svoj Ego, i ako misli da su one deo njegove "originalnosti". Poseban slucaj je idetifikacija sa "opste prihvacenim drustvenim misljenjem" da se covek, hteo ne hteo, mora identifikovati, nesvesno, uvek sa nekim ili necim... ti ljudi zbog te identifikacije misle da su i svi ostali identifikovani (vidi Projekcije) sa nekim, itd.

6. EKSTROJEKCIJE_ Posebno kod paranoika, a u svakodnevnim neurozama redje. Osoba "izbacuje" (ili "odbacuje") sve osobine koje vidi kod nekoga drugog iz sebe, da ne bi licila. Recimo, to moze biti ono cuveno "pogresno vidjenje originalnosti" gde osoba "da bi bila originalna", po njenom misljenju, mora da se "razlikuje od drugih", i onda se "vodi time kakvi su drugi", samo sto ih ne imitira i ne usvaja u sebe (kao kod Identifikacije) vec pravi razlike, odbacujuci delove svog Ega, odnosno, potiskujuci ih. (vidi Potiskivanje)

Dakle, jasno je da su predrasude u stvari psihopatoloski odbrambeni mehanizmi. Postoje odbrambeni mehanizmi (jedan) koji nije psihopatoloski. Svi ostali se mogu jednom recju nazvati: predrasude.

<<nastavak u sledecem postu>>

Predrasuda je da su dame fine a da su prostitutke loše.

librolibro17:

Naravno da Frojd, Jung i ostali iz tih oblasti ni onda ni danas nisu otkrili ni majušni deo.

Kliknite za proširenje...

- ovo je smesno: izneta predrasuda, i to na temi o predrasudama, i to od strane coveka koji prica da je protiv "imanja predrasuda".

Рубироза:

Predrasuda je da su dame fine a da su prostitutke loše.

Kliknite za proširenje...

Možda je bolje ovu tvoju formulaciju reći malo drugačije. Svako od nas ima pravo raditi ama baš sve samo što sve nije najispravnije. Ali kako bi neko znao da nešto nije ispravno ako nije tako nešto i oprobao.
Šta misliš, Zašto se neko prikloni prostituciji olako a neko ne bi prihvatio takvo životno rešenje ni pod kojim uslovima?
Da li je treeba osudjivati?
Možda je prikladnije shvatiti gde spadaju prostitucija, proždrljivost, pohlepa...i sebe radi držati se nečeg ispravnijeg a druge ostaviti sa tim iskustvima ako su im potrebna. Šta misliš da li im trebaju?
Oni koji doslovce poznaju Novi Zavet mogu navesti reči Sv. Pavla po pitanju čulnih užitaka i sličnog. Ja ne volim citirati pa brzo proglase moje navode izmišljenim. Pogotovu što držati se doslovce navedenih stihova govori da imamo nikakve vajde od proučavanja bilo kakvih učenja.

librolibro17:

Možda je bolje ovu tvoju formulaciju reći malo drugačije. Svako od nas ima pravo raditi ama baš sve samo što sve nije najispravnije. Ali kako bi neko znao da nešto nije ispravno ako nije tako nešto i oprobao.
Šta misliš, Zašto se neko prikloni prostituciji olako a neko ne bi prihvatio takvo životno rešenje ni pod kojim uslovima?
Da li je treeba osudjivati?
Možda je prikladnije shvatiti gde spadaju prostitucija, proždrljivost, pohlepa...i sebe radi držati se nečeg ispravnijeg a druge ostaviti sa tim iskustvima ako su im potrebna. Šta misliš da li im trebaju?
Oni koji doslovce poznaju Novi Zavet mogu navesti reči Sv. Pavla po pitanju čulnih užitaka i sličnog. Ja ne volim citirati pa brzo proglase moje navode izmišljenim. Pogotovu što držati se doslovce navedenih stihova govori da imamo nikakve vajde od proučavanja bilo kakvih učenja.

Kliknite za proširenje...

Kad sam blizu užitka ne obazirem se na zavete.

Рубироза:

Kad sam blizu užitka ne obazirem se na zavete.

Kliknite za proširenje...

kako sad to?
pa valjda smo se malo uzdigli od majmuna?

koto:

kako sad to?
pa valjda smo se malo uzdigli od majmuna?

Kliknite za proširenje...

Amor ne bira gde će da žacne, ili se varam? Majmun sa tim nema veze osim ako nije sarkazam za ljudsko spolovilo a ne ono majmunovo.

Рубироза:

Amor ne bira gde će da žacne, ili se varam? Majmun sa tim nema veze osim ako nije sarkazam za ljudsko spolovilo a ne ono majmunovo.

Kliknite za proširenje...

sala, sala...

Posle žackanja nema kajanja.