_Krang_
Domaćin
- Poruka
- 3.752
Вилијам Гауен, некадашњи обавештајни официр у америчкој војсци, изнео је пред федералним судом у Сан Франциску низ доказа о везама усташа, Ватикана и америчких власти. Пред тим судом води се поступак против Ватиканске банке, као и против фрањевачког реда, усташа (Хрватског ослободилачког покрета), Националне банке Швајцарске и других осумњичених за крађу имовине. Тужбу су 1999. године поднели преживели Јевреји, Украјинци, Срби и Роми, као и потомци жртава и разне организације које заједно представљају 300.000 жртава Другог светског рата. Они захтевају да се казне одговорни и да се украдена имовина надокнади.
Израелски лист „Хаарец” објавио је делове сведочења које је пред судом дао Гауен, специјални агент америчке контраобавештајне службе, чији је задатак после рата био да пронађе италијанске фашисте, нацистичке ратне злочинце и њихове сараднике. То је значило и вође усташког покрета. Операција у којој је учествовала Гауенова јединица била је названа „Круг”, а паралелно с том операцијом, друге службе су, како тврди „Хаарец”, биле ангажоване у „контрадикторним акцијама”. „Међу тим службама биле су остале америчке обавештајне јединице, и то углавном Канцеларија стратешких служби (ОСС, од које је настала ЦИА), као и британске обавештајне службе. Они су остварили контакт с нацистима и са усташама и заврбовали их да буду агенти, сарадници и доушници, са намером да се направи фронт против совјетског ширења у источну Европу и на Балкан. „Да бисте пронашли Павелића, морали сте да откријете како је организована усташка мрежа у Италији, како она функционише и где су јој базе”, рекао је Гауен пред судом у децембру. Кључна особа у понтификатском колегијуму био је свештеник Драгановић, хрватски амбасадор при Ватикану. Драгановић и колегијум издавали су хрватским ратним злочинцима лажна документа. Међу тим злочинцима били су и Анте Павелић и Андрија Артуковић. „Ја сам лично испитивао Драгановића. Он ми је рекао да одговара директно Монтинију”, нагласио је Гауен.
Тај бивши обавештајац је, како преноси „Хаарец”, изјавио да је Монтини, тадашњи заменик државног секретара Ватикана, а потоњи папа Павле Шести, сазнао какву истрагу води Гауенова јединица. Монтинију је то, наводно, рекао шеф ОСС у Риму, а утицајни ватикански свештеник пожалио се Гауеновим шефовима на његово понашање. Амерички обавештајац је, наводно, нарушио имунитет Ватикана тиме што је улазио у црквене објекте, као што је хрватски колегијум, и тамо обављао претраге. Циљ Монтинијеве жалбе био је да се истрага омете. У томе је и успео.
„Хаарец” такође наводи да су високи званичници Ватикана били умешани у скривање и пребацивање хрватских ратних злочинаца ван Европе, такозваним пацовским каналима. Тим путем на Блиски исток и у Јужну Америку пребачено је на стотине нациста, који су од Ватикана добили црквене пропуснице или пасоше Црвеног крста. Међу њима били су и Клаус Барби („Кољач из Лиона”), Адолф Ајхман, др Јозеф Менгеле и Франц Штенгел, командант концентрационог логора Треблинка, али и Анте Павелић и Андрија Артуковић.
„Управо су усташке вође, на челу с Павелићем, украле имовину жртава – уметничке предмете и накит. Тај накит био је углавном од злата, али и од сребра. После рата, они су побегли с благом и легализовали га уз помоћ ватиканских институција. Према Гауеновом сведочењу, Монтини, који је 1964. године био први папа који је посетио државу Израел, био је такође умешан у помоћ Ватикана да се то богатство опере”, наводи „Хаарец”.
Лист пише да су на крају рата Павелић и усташе побегли у Аустрију, и да су уз помоћ британских обавештајаца и њихових пријатеља у Ватикану нашли уточиште у Италији. „Крили су се у ватиканским манастирима и била су им обезбеђена лажна документа с новим идентитетом. Тајна документа, која су објављена пред судом у Сан Франциску, показују да су на крају рата британски обавештајци преузели Павелића и дозволили њему и конвоју од десет камиона са украденим благом да уђу у британску окупирану зону у Аустрији. Британци су то урадили с намером да га искористе као противтежу комунистичкој власти у Југославији.
Усташе су конвој с благом одвезле до Рима, где су га предале хрватском амбасадору у Ватикану, свештенику Крунославу Драгановићу. Драгановић је обезбедио скривање Павелића и његових помоћника у ватиканским институцијама и сигурним кућама у Риму. Амерички војни обавештајци лоцирали су Павелићево скровиште. Али, по тајном документу предатом суду, који је Гауен написао у јулу 1947, Гауенова јединица добила је наредбу да „не дира” Павелића. То је била наредба из америчке амбасаде, нагласио је Гауен у свом сведочењу. У том документу, који је класификован као „топ сикрит” наводи се и да је Павелић, преко контаката с Драгановићем, имао заштиту Ватикана. Из Италије, Павелић је „пацовским каналима” прокријумчарен у Аргентину, где је био саветник за безбедност председника Хуана Перона.
„Хаарец” наводи да тужена страна пред судом у Сан Франциску тражи да се забрани објављивање сведочења Вилијама Гауена. Израелски лист успео је да то сведочење објави пре евентуалне забране.
http://www.haaretz.com/hasen/spages/670245.html
Израелски лист „Хаарец” објавио је делове сведочења које је пред судом дао Гауен, специјални агент америчке контраобавештајне службе, чији је задатак после рата био да пронађе италијанске фашисте, нацистичке ратне злочинце и њихове сараднике. То је значило и вође усташког покрета. Операција у којој је учествовала Гауенова јединица била је названа „Круг”, а паралелно с том операцијом, друге службе су, како тврди „Хаарец”, биле ангажоване у „контрадикторним акцијама”. „Међу тим службама биле су остале америчке обавештајне јединице, и то углавном Канцеларија стратешких служби (ОСС, од које је настала ЦИА), као и британске обавештајне службе. Они су остварили контакт с нацистима и са усташама и заврбовали их да буду агенти, сарадници и доушници, са намером да се направи фронт против совјетског ширења у источну Европу и на Балкан. „Да бисте пронашли Павелића, морали сте да откријете како је организована усташка мрежа у Италији, како она функционише и где су јој базе”, рекао је Гауен пред судом у децембру. Кључна особа у понтификатском колегијуму био је свештеник Драгановић, хрватски амбасадор при Ватикану. Драгановић и колегијум издавали су хрватским ратним злочинцима лажна документа. Међу тим злочинцима били су и Анте Павелић и Андрија Артуковић. „Ја сам лично испитивао Драгановића. Он ми је рекао да одговара директно Монтинију”, нагласио је Гауен.
Тај бивши обавештајац је, како преноси „Хаарец”, изјавио да је Монтини, тадашњи заменик државног секретара Ватикана, а потоњи папа Павле Шести, сазнао какву истрагу води Гауенова јединица. Монтинију је то, наводно, рекао шеф ОСС у Риму, а утицајни ватикански свештеник пожалио се Гауеновим шефовима на његово понашање. Амерички обавештајац је, наводно, нарушио имунитет Ватикана тиме што је улазио у црквене објекте, као што је хрватски колегијум, и тамо обављао претраге. Циљ Монтинијеве жалбе био је да се истрага омете. У томе је и успео.
„Хаарец” такође наводи да су високи званичници Ватикана били умешани у скривање и пребацивање хрватских ратних злочинаца ван Европе, такозваним пацовским каналима. Тим путем на Блиски исток и у Јужну Америку пребачено је на стотине нациста, који су од Ватикана добили црквене пропуснице или пасоше Црвеног крста. Међу њима били су и Клаус Барби („Кољач из Лиона”), Адолф Ајхман, др Јозеф Менгеле и Франц Штенгел, командант концентрационог логора Треблинка, али и Анте Павелић и Андрија Артуковић.
„Управо су усташке вође, на челу с Павелићем, украле имовину жртава – уметничке предмете и накит. Тај накит био је углавном од злата, али и од сребра. После рата, они су побегли с благом и легализовали га уз помоћ ватиканских институција. Према Гауеновом сведочењу, Монтини, који је 1964. године био први папа који је посетио државу Израел, био је такође умешан у помоћ Ватикана да се то богатство опере”, наводи „Хаарец”.
Лист пише да су на крају рата Павелић и усташе побегли у Аустрију, и да су уз помоћ британских обавештајаца и њихових пријатеља у Ватикану нашли уточиште у Италији. „Крили су се у ватиканским манастирима и била су им обезбеђена лажна документа с новим идентитетом. Тајна документа, која су објављена пред судом у Сан Франциску, показују да су на крају рата британски обавештајци преузели Павелића и дозволили њему и конвоју од десет камиона са украденим благом да уђу у британску окупирану зону у Аустрији. Британци су то урадили с намером да га искористе као противтежу комунистичкој власти у Југославији.
Усташе су конвој с благом одвезле до Рима, где су га предале хрватском амбасадору у Ватикану, свештенику Крунославу Драгановићу. Драгановић је обезбедио скривање Павелића и његових помоћника у ватиканским институцијама и сигурним кућама у Риму. Амерички војни обавештајци лоцирали су Павелићево скровиште. Али, по тајном документу предатом суду, који је Гауен написао у јулу 1947, Гауенова јединица добила је наредбу да „не дира” Павелића. То је била наредба из америчке амбасаде, нагласио је Гауен у свом сведочењу. У том документу, који је класификован као „топ сикрит” наводи се и да је Павелић, преко контаката с Драгановићем, имао заштиту Ватикана. Из Италије, Павелић је „пацовским каналима” прокријумчарен у Аргентину, где је био саветник за безбедност председника Хуана Перона.
„Хаарец” наводи да тужена страна пред судом у Сан Франциску тражи да се забрани објављивање сведочења Вилијама Гауена. Израелски лист успео је да то сведочење објави пре евентуалне забране.
http://www.haaretz.com/hasen/spages/670245.html
