Prolaznost zivota

OZIMAN:

Да ли је Чуанг Цу човек који је сањао да је лептир, или је лептир који сада сања да је човек. Научни метод не може дати одговор на то питање.

Kliknite za proširenje...

Na to pitanje ne može odgovoriti ni nauka, ni Šopenhauer, ni Bergson. Svi oni znaju samo da objektivni svet koji vidimo nije suština sveta. Svi oni znaju samo da objektivni svet postoji, zatim, da postoji subjekt koji opaža i spoznaje objektivni svet i da postoje "sličice" objektivnog sveta u memorijio subjekta koji sve to spoznaje.

A ne znaju ni šta je suština objektivnog sveta, ni suština postojanja subjekta koji spoznaje objektivni svet, ni suština "sličica" koje o objektivnom svetu u memoriji subjekta stoje.

Ali zato Ljubo zna suštinu postojanja i objektivnog sveta, i subjekta koji spoznaje objektivni svet i suštinu "sličica". Ta suština su sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji pomoću kojih postoji i subjekt i svi objekti objektivnog sveta , kao i sve "sličice" (znanja - informacije) objekata u memoriji subjekta. Ovih sedam sposobnosti su ZAKON njihovog postojanja. Bez njih ne bi moglo da bude ničega, ni subjekta, ni objekta, ni "sličica".

I u pravu si. Ne možeš ti meni ništa objasniti a da ne "udariš u zid", tj. da ne udariš u "sedam" sposobnosti". Ne možeš zato što ni ti ne znaš suštinu ničega. Odnosno, što ne znaš da su "sedam sposobnosti" suština svega.

Ljubo2:

OZIMAN:



Na to pitanje ne može odgovoriti ni nauka, ni Šopenhauer, ni Bergson. Svi oni znaju samo da objektivni svet koji vidimo nije suština sveta. Svi oni znaju samo da objektivni svet postoji, zatim, da postoji subjekt koji opaža i spoznaje objektivni svet i da postoje "sličice" objektivnog sveta u memorijio subjekta koji sve to spoznaje.

A ne znaju ni šta je suština objektivnog sveta, ni suština postojanja subjekta koji spoznaje objektivni svet, ni suština "sličica" koje o objektivnom svetu u memoriji subjekta stoje.

Ali zato Ljubo zna suštinu postojanja i objektivnog sveta, i subjekta koji spoznaje objektivni svet i suštinu "sličica". Ta suština su sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji pomoću kojih postoji i subjekt i svi objekti objektivnog sveta , kao i sve "sličice" (znanja - informacije) objekata u memoriji subjekta. Ovih sedam sposobnosti su ZAKON njihovog postojanja. Bez njih ne bi moglo da bude ničega, ni subjekta, ni objekta, ni "sličica".

I u pravu si. Ne možeš ti meni ništa objasniti a da ne "udariš u zid", tj. da ne udariš u "sedam" sposobnosti". Ne možeš zato što ni ti ne znaš suštinu ničega. Odnosno, što ne znaš da su "sedam sposobnosti" suština svega.

Kliknite za proširenje...

Ma да. Тако сам и мислио. Ма који год да ти се аргумент изнесе ту су "седам способности" као одговор. И сви изнети аргуементи су тиме неутралисани а ти остајеш недодирнут у својим уобразиљама месијанске величине.

Него, вратимо се оном питању које је поставио Чуанг Цу. Да га поновим.

"Ja, Čuang-cu, sanjao sam da sam leptir, leptir koji leprša ovamo i onamo, sa željama i mislima što ih ima leptir. Znao sam samo to da sledim običaje koje sledi leptir i bio sam posve nesvestan svoje ljudske prirode. Odjednom sam se probudio i ležao u krevetu JA SAM. I sada više ne znam jesam li bio čovek koji je sanjao da je leptir, ili sam sada leptir koji sanja da je čovek.

Čuang-cu (369?-286? pre n.e.)

Kliknite za proširenje...

Научни метод, видиш, не може дати одговор на то питање. Он може дати одговор шта добијаш када помешаш ово и оно, или спојиш оно са оним али оваква питања..... мук. Зашто?
Зато што она нису у домену научног метода који се бави појавом и једино појавом.

Ти као врхунски научник, филозоф, пророк, месија и не знам које си још титуле себи све наденуо, кажеш дао си одговор и на то, као и на сва остала питања.

Па где је одговор? Како могу да знам да ли сам човек који је сањао да је лептир, или сам лептир који сада сања да је човек?

Да ли је песмица "седам способности бла, бла" сав одговор који умеш дати на ово и сва остала питања? Јел то та твоја мудрост која треба да покрене светску револуцију?

Ljubo2:

Na to pitanje ne može odgovoriti ni nauka, ni Šopenhauer, ni Bergson. Svi oni znaju samo da objektivni svet koji vidimo nije suština sveta. Svi oni znaju samo da objektivni svet postoji, zatim, da postoji subjekt koji opaža i spoznaje objektivni svet i da postoje "sličice" objektivnog sveta u memorijio subjekta koji sve to spoznaje.

Kliknite za proširenje...

Него гледај само како си ти то схватио. Постоји објективни свет и сличице објективног света у меморији subjekta koji sve to spoznaje.

Дакле, ни промил се ниси удаљио тиме од сировог реализма. Објективан свет стоји непоколебљив у својој реалности само си ето, компромисно, додао "сличице".

"Филозофе" немаш објективни свет и слике објективног света. Него су слике у свести САВ ОБЈЕКТИВАН СВЕТ КОЈИ ПОСТОЈИ.

А оно што се као такво, као слике у свести, објективише.... није објекат већ нешто суштински другачије од објекта. О томе се ради. То је суштина поделе на појаву и ствар по себи.

Знаш ли само колико је то откриће велико и значајно за људску мисао а ти ниси ни загребао у њега а камоли да си способан да га докучиш. То је жалосно за тебе лично али не би са друге стране било ништа лоше да ту није та твоја мегаломанска уобразиља у којој си умислио да нешто знаш и да можеш да критикујеш филозофска знања о којима благог појма немаш.

OZIMAN:

"Филозофе" немаш објективни свет и слике објективног света. Него су слике у свести САВ ОБЈЕКТИВАН СВЕТ КОЈИ ПОСТОЈИ.

Kliknite za proširenje...

"Filozofe", da su slike u svesti sav objektivni svet koji postoji je najgluplje verovanje koje je čovek ikada do sada u istoriji svetske nake filozofije i teologije uspeo da smisli. Da bar tvrdiš da ovjektivni svet, u stvari, nije takav kakvim ga naša čula preslikavaju u našu svest, možda bih donekle i mogao da se složim, ali da objektivnog sveta nema, već samo slika objektivnog sveta, to ni pas s malom ne bi mogao da pojede.

Dobro, "filozofe", neka ga nema, barem ne moramo njime da se bakćemo. Nego, objasni ti nama "filozove" ŠTA je Svest, jer njeno postojanje ne negiraš, kao ni postojanje sličica u njoj. Objasni nam kako Svest i te njene sličice o objektima, "kojih nema", postoje. Ali po mogućnosti da se prilikom objašnjavanja ne koristiš teorijom sedam sposobnosti, jer nju si odavno odbacio.

А оно што се као такво, као слике у свести, објективише.... није објекат већ нешто суштински другачије од објекта. О томе се ради. То је суштина поделе на појаву и ствар по себи.

Kliknite za proširenje...

Pazi sad ovo. Sad si promenio ploču. Sad kažeš da objekata ima, ali da to nisu objekti, već njihova suština.
Pa dobro, neka objekti ne postoje, već samo njihova suština. Onda imaš problem, "filozofe" da objasniš šta je njihova "suština"? Ponovo pod uslovom da ne kažeš da su sedam sposobnosti n jihova suština, i ne kradeš moju, u nauci već odavno dokazanu, teoriju, po kojoj su i svi objekti, kao "stvari po sebi", takođe subjekti. Ne bih voleo da tako uradiš, jer mi onda ne bi bilo zabavno da s tobom diskutujem.

Знаш ли само колико је то откриће велико и значајно за људску мисао а ти ниси ни загребао у њега а камоли да си способан да га докучиш.

Kliknite za proširenje...

To da "objekt nije objekt, već nešto suštinski drugačije od objekta" nije nikakvo epohalno otkriće, sve dok ne uspeš da objasniš samu suštinu objekta, po kojoj objek nije objekt, već "stvar po sebi".. Sve dok ne shvatiš da su sedam sposobnosti suština svih objekata, koji su, zahvaljujući tim sposobnopstima, kao "stvari po sebi", istovremeno i subjekti. Koji takođe mogu da opažaju i pamte i imaju "sličice" u svojoj svesti. Kao naši kompjuteri, na primer.

Kao što vidiš, ja ne samo da sam "zagrebao" u taj problem, već sam ga i do kraja rešio. A ti se još uvek igraš bos po prašini i pokušavaš oca da naučiš kako se deca prave. .

То је жалосно за тебе лично али не би са друге стране било ништа лоше да ту није та твоја мегаломанска уобразиља у којој си умислио да нешто знаш и да можеш да критикујеш филозофска знања о којима благог појма немаш.

Kliknite za proširenje...

Žalosno je za tebe što još uvek ništa ne umeš ni da objasniš, ni razumeš. Ali ne žalosti se mnogo, još si mali. "Kad poarsteš kas'će ti se samo"..

Ljubo2:

da su slike u svesti sav objektivni svet koji postoji je najgluplje verovanje koje je čovek ikada do sada u istoriji svetske nake filozofije i teologije uspeo da smisli.

Kliknite za proširenje...

Не. Већ је то највеће откриће у историји људске мисли.

"Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav paradokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."
Шопенхауер

Da bar tvrdiš da objektivni svet, u stvari, nije takav kakvim ga naša čula preslikavaju u našu svest,

Kliknite za proširenje...

Није "објективни свет" онакав каквим га наша чула preslikavaju u našu svest. Већ ОНО (трансцендентно - сазнању непојмљиво) што се као објективни свет у нашој чулности објективише, није такво какво се објективише. НИЈЕ ОБЈЕКАТ. Капираш?
Немаш објективни свет који се пресликава у нашу свест. Него имаш нешто трансцедентно X које се објeктивише као објeктиван свет у нечијој сазнајућој свести.

То је та подела коју ти ниси способан схватити. Дакле, да ти поновим. Немаш објективни свет који се пресликава у нечија чула. Него, имаш нешто што се објективише у нечијим чулима као објективан свет а само објекат НИЈЕ.

Ево да ти то нацртам:

Немаш дакле овако нешто:


Што се у нечијим чулима пресликава овако:




Него имаш непознато трансцендентно X, што значи изван могућности сазнања



А које се објективише у нечијој свести као објективан свет, овако:



Јеси ли сада схватио? Или да покушам јасније?

Čekaj ozimane, a jel postoji po tebi način da se zaviri u taj trascedentni svet, da se bar nasluti njegov oblik ili se nekako shvati bar privid istog?

Black Baron:

Čekaj ozimane, a jel postoji po tebi način da se zaviri u taj trascedentni svet, da se bar nasluti njegov oblik ili se nekako shvati bar privid istog?

Kliknite za proširenje...

Постоји али то није метод сазнања. Од када смо дефинитивно дошли у филозофији до поделе свега на појаву и "ствар по себи" а при чему нам сазнање даје само појаву ( тј слике у свести које зовемо објективан свет), питање шта је оно што те слике у свести изазива остало је отворено.
Оно што апсолутно знамо јесте шта ТО није. Знамо да то није објекат. Да не постоји објективна егзистенција осим у нечјијој сазнајућој свести.

А одговор на питање шта ТО јесте, даје нам ткз "интуиција воље и трајања" али као што каже Шопенхауер:

Šta je stvar po sebi nisam rekao nikada, jer to ne znam. Ali u njoj je volja za život. A šta je Ona sem, kad Ovo više nije, ili još nije - to je transcendentni problem, tj. takav čije rešenje su oblici našeg intelekta, koji su proste funkci-je mozga određenog za službu pojavama individualne volje, koji uopšte nikad ne mogu da se shvate i misle. Tako da mi, i kada bi nam se oni zaista otkrili, ne bismo od toga ništa razumeli."
Šopenhauer

Kliknite za proširenje...

Ипак, знати апсолутно шта ствар по себи није и наслутити шта јесте, знање је које се не може мерити ни са чим у својој важности.

OZIMANE:

Ti uopšte ne razumeš Šopenhauera. Da ga razumeš, razumeo bi i mene, jer ja se bavim istim problemom kojim se i Šopenhauer bavio. Razlika je što je Šopenhauer samo zagrebao po površini tog problema, što i jeste razlog da ga ne razumeš..A ja sam taj problem rešio do kraja, ali ti na moje rešenje nikada nisi ozbiljno obratio pažnju, da izvršiš poređenje između mog rešenja i Šopehauerovog.

Doduše, nisam ni ja to uradio jer me Šopenhauer nikada nije ni zanimao. Verovatno zbog tebe i tvog napadnog i manjkavog objašnjavanja Šopenhauerove filozofije tokom svih ovih godina. Ali, evo upravo sada, kada si mi dopizdio i ti i Šopenhauer, rešio sam malo više pažnje da posvetim Šopenhauerovoj filozofiji i malo dublje pročeprkam po internetu, jer smatram besmislenim da se dublje posvetim njegovoj filozofiji čitajući njegova dela.. I pronašao sam jedan kratak članak od nekih 6-7 hiljada karaktera u kojem je sažeto iznesena Šopenhauerova biografija i njegovo glavno filozofko delo "Svet kao, volja i predstava".

U ovom kratkom članku mnogo bolje je objašnjena suština njegove filozofije, nego što si ti uspeo kroz sve svoje diskusije tokom svih proteklih petnaestak i više godina na forumima filozofije. I upravo, čitajući ovaj kratki sažetak Šopenhauerove glavne filozofske misli "Svet kao volja i predstava", shvatio sam da se on bavio potpuno istim problemom kao i ja i došao do istog retultata kao i ja, a to je da je "volja" suština i glavna pokretačka snaga svega. Razlika kod njega i mene je samo u tome što on nije umeo da objasni postojanje "volje", a ja sam to rešio do kraja.

Razlika je i to što ja umesto termina "volja" koristim reč "Svest". Tako da se Šopenhauerov stav da je "volja" suština "stvari po sebi", kod mene svodi na zaključak da je "Svest" suština "stvari po sebi". Ja ne koristim izraz "volja" iz prostog razloga što je "volja" samo jedan od "sedam" faktora "svesti".

Naime da bi se do kraja objasnio i razumeo pojam "volja", nužno je objašnjavati je zajeno u sistemu "sedam sposobnosti" svesti, zato jer se "volja" ne može izvaditi iz tog sistema i objasniti sama za sebe, već samo zajedno sa svim ostalim sposobnostima svesti, pošto je postojanje i delovanje "volje" uslovljeno, tj. uzrokovano ostalim sposobnosti svesti. Dakle, "volja se nalazi u kauzalnom odnosu sa svim ostalim sposobnostima "svesti" i nigde se ne pojavljuje i ne deluje sama, već uvek zajedno sa ostalim sposobnostima "svesti".

To Šopenhauer nije znao, zato jer nije izvršio analizu "svesti" i rasčlanio je na njene sastavne delove, tj, na njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti,.u koje spada i "volja" koja se u subjektu, kao i svakom objektu kao "stvari po sebi", uvek manifestuje kao pokretačka snaga u vidu osećanje "želje" za delovanjem. Sve ovo Šopenhauer nije znao i zato je i tvrdio ga je "volja" nešto što je krajnje "transcendentno" i "nesaznajno". A zapravo, volja je, itekako i iskustveno proverljiva i objašnjiva i razumljiva, tj. saznajna, ali samo ako je objašnjavamo i razumevamo zajedno u sklopu svih sedam sposobnosti Svesti sa kojima se ona nalazi u uzajamnoj uzročno posledičnoj vezi i odnosu. Zato "volja", zajedno sa ostalih šest sposobnosti svesti i jeste ZAKON svakog postojanja.

Naravno, razlika između Šopenhauera i mene je i to što ja umesto termina "predstava" koristim termin "znanje" ili "informacija". Informacija je proizvod "sedam sposobnosti" Svesti, bez koje postojanja ovoga sveta, takođe, ne bi moglo da bude.

Na kraju ostaje činjenica da Šopenhauer nije rešio ništa, zato jer nije rešio problem postojanja "volje". Šopenhauer je i priznao da to ne ume da reši. Kao što ostaje i činjenica da sam ja problem "volje" rešio do kraja, a time ujedno i problem postojanja materije, života i prirode koji su proizvod sedam sposobnosti svesti, od kojih je "volja", kao osećanje želje za delovanjem, samo jedna od sedam.

Funkcija "volje", u sklopu sedam sposobnosti svetsi, jeste da bude glavna pokretačka snaga i energija koja ceo materijalni svemir i život u njemu na sebi nosi. Bez "volje" ne bi moglo da bude "naprezanja" i "kretanja" svesti, tj prelaska Svesti iz nematerijalnog u materijalno stanje.

Volja uvek deluje u skladu sa informacijom ("predstavom) koju Svest (subjekt) u sebi nosi. Do informacije ("predsstave") Svest dolazi uz pomoć svojih sposobosti naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja i pamćenja.

Bez znanja, tj informacije, odnosno, predstave, "volje" za delovanjem ne bi moglo da bude. "Volja" se u Svesti, tj. u subjektu začinje i formira tako što se znanje (predstava) pretače u misao, a misao u "volju", tj u osećanje želje da se po znanju (prdstavi) Svest napreže, kreće i deluje. Da bi onaj krajnji rezultat Svesti i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji bio "Svet kao volja i predstgava". I to je sva mudrost i ISTINA u vezi postojanja i materije i života i svemira.

Na kraju ostaje činjenica da Šopenhauer nije rešio ništa, zato jer nije rešio problem postojanja "volje". Šopenhauer je i priznao da to ne ume da reši. Kao što ostaje i činjenica da sam ja problem "volje" rešio do kraja, a time ujedno i problem postojanja materije, života i prirode koji su proizvod sedam sposobnosti svesti,

Kliknite za proširenje...

Ма решио си ти да не кажем шта.

Нећу да коментаришем ову твоју "ингениозну" "свеобухватну критику" Шопенхаурове филозофије и безвезарији дати валидност самим узимањем исте као теме за расправу.

Него... шта би са оним мојим цртањем? Нула, мрак, празно...

На једно уво ушло на друго изашло.

Или, што каже Шилер:

"Они су као жене, које се увек враћају својој првој речи пошто им се умно говорило сатима".

OZIMAN:

Није "објективни свет" онакав каквим га наша чула preslikavaju u našu svest. Већ ОНО (трансцендентно - сазнању непојмљиво) што се као објективни свет у нашој чулности објективише, није такво какво се објективише. НИЈЕ ОБЈЕКАТ. Капираш?
Немаш објективни свет који се пресликава у нашу свест. Него имаш нешто трансцедентно X које се објeктивише као објeктиван свет у нечијој сазнајућој свести.

То је та подела коју ти ниси способан схватити. Дакле, да ти поновим. Немаш објективни свет који се пресликава у нечија чула. Него, имаш нешто што се објективише у нечијим чулима као објективан свет а само објекат НИЈЕ.

Ево да ти то нацртам:

Kliknite za proširenje...

Dobro, vraćam se na tvoj prethodni post sa "sličicama" u kojem pokušavaš da mi objasniš ono što sam ne razumeš, a ja sam tebi toliko puta to isto na ispravan način objasnio. Ali, kako da razuš mene, kad ni sam sebe ne razumeš?

Ono što ti kod Šopšenhauera zaista ne razumeš i što mene najviše iritira, jeste tvoja tvrdnja da objekti ne postoje izvan naše svesti.

To je obična nebuloza koju Šopenhauer nikada i nigde nije rekao , već si je ti sam smislio i proglasio najvećim filozofskim otkrićem, koje niko sem tenbe ne razume, i sa tim svojim nebuloznim, "otkrićem" mlatiš po forumima filozofije već više od petnaest godina.

Ne, Ozimane, Šopehnauer ne tvrdi da objekti izvan naše svesti ne postoje, već samo da oni nisu takvi kavi su u našoj svesti, već drugačiji. U našoj svesti su čulnim opažanjem zabeležene samo slike objekta, njihovi oblici, boje, mirisi, okusi itd, a uistinu u stvarnosti, ti objekti za sebe same su nešto sasvim drugo. U stvarnosti ti objekti su ono što čini njihovu suštinu.. Suština objekata je ono što ti objekti sami sa sebe i u sebi jesu, a ne ono što oni za posmatrača iz vana, jesu. Po toj svojoj suštini ti objekti su ono što je Šopenhauer opiosao rečima "stvari po sebi".

A šta je suština svih objekata po kojima su svi objekti "stvari po sebi" Šopenhauer je to opisao rečju i pojmom "VOLJA".

A za "volju", Šopenhauer je rakao da je to nešto krajnje "transcendentno" i da on ne zna šta je "volja" jer je "nesaznajna".

I to je sva mudrost cele Sopenhauerove filozofije, koju si ti izpalamudio i obrnuo u tvrdnju da objekti postoje samo u našoj svesti a da ih u stvarnosti NEMA.

Pa, majkumu, jedno je tvrditi da slike tj, "predstave" objekata u našoj svesti nisu identične sa stvarnim objektima u prirodi, a sasvim drugo je tvoja nebulozna tvrdnja da tih objekata izvan naše svesti uopšte nema.

Ima ih naravno i izvan naše svesti. Razlika je samo u tome što slike i "predstave" tih objekata u našoj svesti nisu kompletne. Nedostaje im ono što suština objekata jeste, a to je "volja", po kojoj objekti jesu to što jesu - "stvari po sebi"... Koja je po Šopenhaueru "transcendentna i nesaznajna".

I do ovog momenta je moja filozofja sa Šopenhauerovom potpuno identična i podudarna. Razlika nastaje tek od ovog momenta pa nadalje, kada ja nastavljam da se bavim problemom zvani "volja" i taj problem potpuno i do kraja rešavam u sklopu sedam sposobnosti svesti i to proglašavam ZAKONOM POSTOJANJA.

Ozimane, ja se sa Šopenhauerovom filozofjom slažem. Ne slažem se sa tvojim nakaradnim tumačenjem Šoenhauerove filozofije, tj, sa tvojom tvrdnjom da "objekti izvan naše svesti ne postoje" koju ni pas s maslom ne bi mogao da pojede.

Ljubo2:

OZIMAN:
Dobro, vraćam se na tvoj prethodni post sa "sličicama" u kojem pokušavaš da mi objasniš ono što sam ne razumeš, a ja sam tebi toliko puta to isto na ispravan način objasnio. Ali, kako da razuš mene, kad ni sam sebe ne razumeš?
Ono što ti kod Šopšenhauera zaista ne razumeš i što mene najviše iritira, jeste tvoja tvrdnja da objekti ne postoje izvan naše svesti.
To je obična nebuloza koju Šopenhauer nikada i nigde nije rekao , već si je ti sam smislio i proglasio najvećim filozofskim otkrićem, koje niko sem tenbe ne razume, i sa tim svojim nebuloznim, "otkrićem" mlatiš po forumima filozofije već više od petnaest godina.

Kliknite za proširenje...

Ма да. Јеси ли макар једно Шопенхаурово дело прочитао па да ти то даје право да трабуњаш шта он никада нигде није рекао?

Он јесте рекао. Цела његова филозофија изграђена је на Барклијевој корлетивности субјекта и објекта и идеалитет објективног света у основи је скоро сваке његове мисли.

Али пустимо Шопенхауера. Не позивам се ја овде на његов ауторитет па да расправљам да ли је он нешто рекао или не и да на тај начин доказујем истинитост.

То да не постоји обејективна егзистенција изван сазнајуће свести није истинито зато што је Шопенхауер тако рекао. Већ зато што се та тврдња ослања на корелацију субјекта и објекта а која апсолутно доказује идеалитет објективне егзистенције.

И зато када он или било ко други, изнесе овакве мисли:

Realizam, koji se namece sirovom razumu time što se ukazuje kao da je cinjenican, u stvari polazi od jedne proizvoljne hipoteze, pa je zato samo vetropirasta kula u vazduhu buduci da previdja ili porice najprvu cinjenicu, onu da sve ono što mi poznajemo leži unutar svesti. Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav para-dokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima. Nikada ne može .postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzitencija; zapravo, to je ono sto je upravo nezamislivo, jer objektivno kao takvo ima uvek i suštinski svoju egzistenciju u svesti jednog subjekta, pa je, dakle, njegova predstava, i shodno tome, njime uslovljena, a uz to i njegovim oblicima predstavljanja, koji kao takvi pripadaju subjektu a ne objektu.

Sopenhauer iz Sveta kao volje i predstave 2

Kliknite za proširenje...

Na prvi pogled izgleda da je izvesno da bi objektivni svet postojao i onda kada ne bi postojalo nijedno spoznajuce bice , jer se o tome in abstracto da razmisljati a da ne izbije na videlo protivurecnost koja se nalazi u osnovi toga. Ali kada covek pokusa da realizuje tu apstraktnu misao , sto ce reci da je svede na opazajne predstave u kojima ona jedino moze naci svoju istinitost, pa shodno tome pokusa zamislliti nekakav objektivni svet bez saznajuceg subjekta, onda on shvata da je ono sto tako zamislja u stvari nesto suprotno od onoga sto je smerao, naime , da to sto je zamislio nije nista drugo do postupak u intelektu jednog saznajuceg subjekta koji opaza jedan objektivan svet , dakle, da je to upravo ono sto je on hteo iskljuciti. Jer taj opazajni i stvarni svet ocevidno je fenomen mozga pa otud i protivurecnot u hipotezi da bi taj svet mogao i postojati kao takav nezavisno od svih mozgova.

Шопенхауер

Kliknite za proširenje...

Не позива се у њима на свој ауторитет, већ разлог истинитости реченом даје то највеће откриће у историји људске мисли а које указује на једноставну чињеницу да објекат који није опажен у свести сазнајућег бића, не може бити објекат и да самим тим:

Nikada ne može postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzistencija;

Шопенхауер

Kliknite za proširenje...

OZIMAN:

Nikada ne može postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzistencija;

Šopenhauer.

Kliknite za proširenje...

Možeš ti i napamet da naučiš sva Šopenhauerova dela, ne vredi ti kad ti ništa ne razumeš. Pogledaj pažljivo ovu citiranu Šopenhauerovu misao. On tu ne tvrdi da objekti uopšte ne mogu da postoje - ti si taj koji to zbog svog neznanja i nerazumevanja tvrdiš. Šopenhauer samo tvrdi da objekti ne mogu postojati sami po sebi.. Što je apsolutno tačno. Niti i jedan objekt u svemiru , kao ni svemir u celini, ne postoji sam po sebi. Ono što se, po Šopenhaueru, objektiviše pred subjektom, to je ono što predstavlja suštinu objekta, a to je, po Šopenhaueru, "volja", za koju on nije znao šta je.

Međutim, ti ne možeš razumeti zašto objekti ne mogu apsolutno postojati sami po sebi, sve dok ne uspeš da razume Zakon postojanja i razumeš šta je "volja". kao "stvari po sebi" koja se objektiviše i bez koje niti i jedan objekt ne bi mogao da postoji. Kad "volja" prestane da deluje svi objekti u svemiri nestaju, kao i svemir u celini.

Da si čitao moje postove svih ovih godina pažljivo i sa razumevanjem, sve bi ti bilo jasno.

Po Zakonu postojanja samo SVEST apsolutno postoji i njenih sedam sposobnosti, od kojih je jedna i "volja", koja uzrokuje naprezanje, a time ujedno i objektivaciju, tj. materijalizaciju Svesti. Uzmi primer jajeta, pileta i koke kao objekata, koji ja stalno navodim. Uistinu ni koka, ni jaje, ni pile NE POTOJE kao bilo kakvi objekti. Postoji samo onaj gradivni materijal, a to je Svest, koji po svojoj volji i znanju pretače se iz oblika u oblik, tj. iz objekta u objekt, tj. iz jajeta u pile, iz pileta u koku i iz koke ponovo u jaje. Kad Svest po svojoj volji prestane da se napreže i kreće i jaje i pile i koka nestaju kao da ih nikada nije ni bilo.

Jaje, pile i koka ne mogu apsolutno postojati kao objekti sami po sebi i to je ono na šta je Šopenhauer mislio kada je rekao da "ne može postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzistencija"; samo što ti to ne razumeš, jer Šopenhauer to nije umeo lepo da objasni. Što je i razumljivo, jer to nije moguće objasniti sve dok se ne objasni "volja" kao jedna od sposobnosti Svesti, za koju je Šopenhauer rekao da ne zna šta je jer je, navodno, nesaznajna.

Dobar deo mog logičkog, tj. filozofsko sistema posvetio sam upravo objašnjavanju da objektivni svet nema značenje apsolutnog postojanja. U knjizi "Zakon postojanja" objektivno postojanje sam posebno objasnio i naslovio "relativnim postojanjem".. Nematerijalna Svest (subjekt) je to što apsolutno postoji, koja u sebi nosi informaciju (predstavu) o objektivnom svetu i ona je ta koja se po svojoj volji po toj informaciji objektiviše. I ona je ta koja uz pomoć svojih sedam sposobnosti postoji apsolutno sama po sebi, a ne objekti koje ona od sebe same, svojim kretanjem i radom, po svojoj volji i "predstavi" (informaciji) gradi.

Sve je ovo Šopenhauer naslućivao i pokušavao da objasni, ali mu se na putu preprečio problem zvani "volja", koji nije umeo da objasni, pa su zato njegova objašnjenja ostala manjkava i nejasna.

A ti si ih se uhvatio kao pijan pluta i ne puštaš, a ni sam ništa be razumeš.

Istina je, ja nisam čitao Šopenhauera, niti sam imao potrebe, jer sam uvek bio siguran u valjanost mog objašnjenja postojanja sveta, pa se nisam puno trudio da tu valjanost proveravam čitajući detaljno druge naučne i filozofske autoritete, već samo površno. Tek toliko da shvatim da oni nisu uspeli da objasne ništa. Možda je baš Šopenhauer po tom pitanji i najdalje otišao od njih. Ja sam to tek danas shvatio kad sam pročitao kratak članak o njegovoj biografiji i suštini njegovog životnog dela. Shvativši i to da je on zapravo pokušavao da objasni isto što i ja. To iz tvojih postova, Ozimane, svih ovih proteklih godina nisam mogao da shvatim jer si ti, zbog svog nerazumevanja Šopenhauera, sve nakaradno objašnjavao. Što je i razumljivo, jer postojanje ovoga sveta ne može da se razume dok god se ne objasni postojanje Svesti, a time ujedno i "volje" koje do danas niko nije uspeo da objasni. (Sem mene, naravno. Znam da nije skromno hvaliti samoga sebe, ali šta ću kad je tako).

Prostudiraj malo Zakon postojanja, Ozimane, neće ti škoditi ili pogledaj moj video. Dok god ne budeš razumeo ŠTA je Svest, KAKO ona postoji i ZAŠTO, nećeš razumeti ni Šopenhauera i nećeš razumeti ništa. Zato jer sem "volje"., tj. sem SVESTI,, zatim, njenih sedam sposobnosti i njenih "pedstava" (informacija, tj. "sličica objekata"), ničeg drugog NEMA

Пусти ти Шопенхуера, чију си филозофију темељно простудирао из неког интернет чланка, а што ти је дало сву могућу компетентност за свеобухватну критику исте коју си нам овде несебично подарио.

Него уместо таквих студиозних критика филозофа, боље прво научи шта је објекат. Па ћеш можда и појмити зашто не може постојати објективна егзистенција изван сазнајуће свести.



Видиш, ово је илустрација ситуације у којој си управо сада.
Имаш, дакле, субјекат кога не можеш сазнати и имаш испред њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини твоје видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се помериш.

Хајде, полако демонстрирај то сам себи.
Погледај у тај монитор а онда се удаљи пар корака уназад, и видећеш да се његова величина смањује.

То те може подсетити да је то што опажаш СЛИКА у твојој свести. Слика која постоји само за тебе и која се мења обликом и величином само за тебе, кад год се помериш.

Видиш, та слика која се мења јесте ОБЈЕКАТ. И на ту слику мислимо кад год кажемо "објекат".

А велико откриће у филозофији о коме говорим, а кога је прво јасно изнео Баркли, преузео Шопенхауер, наставио Бергсон јесте да оно што се објективише као та слика у свести. Само по себи није слика, није објекат, већ нешто суштински другачије.

Зато не може постојати објекивна егзистенција ван сазнајуће свети. Зато нема објективног света ван свести. Има наравно онога што се тако објеткивше ,као скуп слика, а суштина је да то објекат није већ нешто суштински другачије.

Видиш, овде се не позивам ни на чији ауторитет него ти износим чињенице. Филозофија је заснована на чињеницама а не на декламацијама ауторитета.

oziman:

Видиш, овде се не позивам ни на чији ауторитет него ти износим чињенице. Филозофија је заснована на чињеницама а не на декламацијама ауторитета.

Kliknite za proširenje...

Iznosiš mu činjenice? Kako kad kažeš da isključivo postojiš samo u svom umu? Gde mu iznosiš te...činjenice?
Jesi li svestan da reč "činjenica" označava objekat sačinjen tj.činjen od nekog ili nečeg?
Poštapaš se objektivnim svetom i njemu se obraćaš ili se obraćaš svojoj predstavi o nama ili...?
Upozoravam te ko zna koji put na međuljudsku komunikaciju!
Slažem se da se i ona dešava u tvom umu,ali reflektuje neke ekstravertne radnje koje možeš,ali i ne moraš da priznaš...
Ne moraš,jer to ništa i ne menja od istine!

Dragoljub69:

Iznosiš mu činjenice? Kako kad kažeš da isključivo postojiš samo u svom umu? Gde mu iznosiš te...činjenice?
Jesi li svestan da reč "činjenica" označava objekat sačinjen tj.činjen od nekog ili nečeg?
Poštapaš se objektivnim svetom i njemu se obraćaš ili se obraćaš svojoj predstavi o nama ili...?
Upozoravam te ko zna koji put na međuljudsku komunikaciju!
Slažem se da se i ona dešava u tvom umu,ali reflektuje neke ekstravertne radnje koje možeš,ali i ne moraš da priznaš...
Ne moraš,jer to ništa i ne menja od istine!

Kliknite za proširenje...

"Непосредна чињеница свести", ради се о непосредном увиду у основни однос ЈА и објективни свет наспрам мене. Увид у чињеницу корелативности субјекта и објекта указује нам на непостојање објективне егзистенције изван нечије сазнајуће свести.
Дакле, непостојање објективне егзистенције а не егзистенције уопште.
Међутим,суштина је да оно што се објективише као објективан свет само није објекат. О томе се ради.

Ти као одговор на то протураш "радњу" као оно "изван" .
Па у праву си. Суштина ствари по себи је у радњи, акцији, вољи, елан виталу... али ту имамо онај "малецни" проблем који је приметио још Зенон Елејски а који каже да се кретање, радња, не може саставити из просторних објеката. Или. да време није исто што и линија. И да време није компатибилно са простором.

Самим тим ако укажеш на радњу ниси тиме одбранио своје сирове материјалистичке догме, само си се позвао на оно на шта се посткантовска филозофија интуиције позива у покушају докучивања "ствари по себи" а то је радња, воља, трајање. Ништа од тога није просторни објективан свет.

oziman:

"Непосредна чињеница свести", ради се о непосредном увиду у основни однос ЈА и објективни свет наспрам мене. Увид у чињеницу корелативности субјекта и објекта указује нам на непостојање објективне егзистенције изван нечије сазнајуће свести.
Дакле, непостојање објективне егзистенције а не егзистенције уопште.
Међутим,суштина је да оно што се објективише као објективан свет само није објекат. О томе се ради.

Ти као одговор на то протураш "радњу" као оно "изван" .
Па у праву си. Суштина ствари по себи је у радњи, акцији, вољи, елан виталу... али ту имамо онај "малецни" проблем који је приметио још Зенон Елејски а који каже да се кретање, радња, не може саставити из просторних објеката. Или. да време није исто што и линија. И да време није компатибилно са простором.

Самим тим ако укажеш на радњу ниси тиме одбранио своје сирове материјалистичке догме, само си се позвао на оно на шта се посткантовска филозофија интуиције позива у покушају докучивања "ствари по себи" а то је радња, воља, трајање. Ништа од тога није просторни објективан свет.

Kliknite za proširenje...

Dokaz da su "stvari po sebi" samo produkti uma i da samo u umu kao ađriorne noeze nastaju i obitavaju,ako li nastaju...
Naime,vreme van uma ne postoji!
Vreme je sećanje uma na doživljene pozicije!
Tvoj je problem Ozi što ako se pozoveš na kopernikanski obrt,tj. da je svet samo u tvom umu-tad ne možeš više da koristiš
objektivne resurse! Negiraš time solipsizam i celokupnu Šopijevu doktrinu o svetu kao tvojoj predstavi!
Činjenica je nešto na šta kad se pozoveš -katastrofa Šopenhauerovog učenja!
Tj.I sama "stvar po sebi" negira Šopijevo učenje o svetu kao predstavi!
Mene ozbiljno čudi i bar meni baca senku i na Hegelovu kritiku Šopenhauerovih učenja,nedostajuća kritika "stvari po sebi".
"Stvar po sebi" je surogat objektivne stvarnosti i maska iza koje se kriju monstrumi od kojih su potonje generacije ožutivale donji veš,
ali sve samo do pozitivista i lingvista-postmoderne...Od tada je sve jasno-to su samo fekalije jezičkih igara...

OZIMAN I DRAGOLJUB:

Hajmo polagano, da spustimo loptu na zemlju. Blizu smo da razjasnimo stvari i da nam svima bude jasno u čemu je problem. Treba samo da se objasni gde Oziman greši i pravi nesporazum.

Oziman greši u tome što tvrdi da objektivni svet uopšte ne postoji izvan saznajuće svesti. Kad je reč o crvenoj mirisnoj jabuci kao objektu, na primer, Oziman tvrdi da crvena mirisna jabuka kao objekt uopšte ne postoje, već da sve karakteristike - oblik, boju, mirs, okus itd - jabuci daje sama naša saznajuća svest i da to samo u našoj svesti postoji i nigde drugde.

To je velika zabluda i nerazumevanje stvarnosti, Ozimane. Crvena, mirisna, ukusna jabuka, tačno onakva kakvom je naše oči vide, uistinu kao objekt i postoji. Možemo to dokazati i kamerom kada slikamo jabuku i pogledamo je na slici, videćemo da ta jabuka na slici ima isti oblik kao što je i naše oči u stvarnosti vide. To je dokaz da jabuka kao objekt uistinu postoji.

Pa onda možemo da se pitamo u čemu je problem ako znamo i imamo i dokaz da jabuka postoji. Kako onda možemo da tvrdimo da ne postoji?

Mi ne možemo da tvrdimo da jabuka UOPŠTE ne postoji kao takva, već da ona ne postoji APSOLUTNO kao takva, ali da postoji RELATIVNO. To isto i Šopenhauer tvrdi kada kaže: ."Nikada ne može postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzistencija";

Šta znači to da jabuka kao takva, po sebi samoj ne postoji apsolutno, a postoji relativno?.


Po Šopenhaueru, to znači da postoji samo ono što je suština jabuke, a to je "volja" koja kao "stvar po sebi" postoji apsolutno i ona je ta koja jabuci daje i oblik i boju i miris i okus.

A ne, kao što Oziman tvrdi da jabuke kao objekta nema i da sve karakteristike (oblik, boju, miris i okus) jabuci daje saznajuća svest.

I po meni je isto tako kao što i Šopenhauer tvrdi. Ne postoji jabuka, već Svest koja uz pomoć svojih sedam sposobnosti, tj. po svojoj volji, svojim znanjem o jabuci i svojim kretanjem i radom gradi jabuku..

I Hegel to isto tvrdi, ali drugim rečima. Hegel kaže: ako od nečega koje postoji kao PRVO (to je Svest), nastaje nešto DRUGO (to je jabuka), tada to DRUGO (Jabika) i ne postoji, već i dalje postoji to PRVO (Svest), koje je smo promenilo svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto DRUGO (jabuka).

Hegel je to PRVO koje postoji nazvao imenom APSOLUT, A Šopenhauer, imenom "VOLJA". A ja sam to nazvao imenom "SVEST". Razlika između Hegela, Šopenhauera i mene je u tome što Hegel nije umeno da objasni šta je Apsolut, Kako postoji i zašto, niti je Šopenhauer uspeo da objasni postojanje "volje". A ja sam postojanje Svesti objasnio dao kraja - i Šta je Svest i Kako postoji Zašto.

Tako da onaj krajnji zaključak uvek glasi da apsolutno postoji samo SVEST, a da je objektivni svet samo njena fizička i psihička (objektivna) manifestacija. Ta njena objektivna fizička manifestacija ne postoji apsolutno sama po sebi, već po SVESTI koja je uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, svojim naprezanjem, kretanjem i radom gradi. Kad naprezanje, kretanje i rad Svesti prestane, objektivni svet nestaje kao da ga nikad nije ni bilo.

A kad je reć o pojmu "stvar po sebi", po Hegelu, to je Apsolut, po Šopenhaueru, to je Volja, a po meni, to je Svest sa svojih sedam sposonosti. Kad kažemo, na primer, da je Svest "stvar po sebi", to podrazumeva da je Svest PRVA koja postoji. Što podrazumeva da apsolutno postoji, sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek, zato jer nije mogla nastati iz Ništa, I da kao takva postoji uz pomoć svojih sedam fizičkih i prihičkih sposobnosti, po načinu večitog pretakanja kroz svoja tri prirodna oblika i stanja. Od kojih je jedno nematerijalno i mirujuće. To je kvantni vakuum, ništavilo, nirvana. Drugo je objektivno, fizičko, naprežuće, pokretno, radno i razvojno i umarajuće - u nauci poznato pod imenom "sintropija". I treće njeno stanje je opuštajuće, umiruće i raspadajuće, sa tendecijom vraćanja u početno mirujuće i odmarajuće stanje ništavila , nirvane - u nauci poznato pod imenom "entropija"..

Ljubo2:

OZIMAN I DRAGOLJUB:

Hajmo polagano, da spustimo loptu na zemlju. Blizu smo da razjasnimo stvari i da nam svima bude jasno u čemu je problem. Treba samo da se objasni gde Oziman greši i pravi nesporazum.

Oziman greši u tome što tvrdi da objektivni svet uopšte ne postoji izvan saznajuće svesti. Kad je reč o crvenoj mirisnoj jabuci kao objektu, na primer, Oziman tvrdi da crvena mirisna jabuka kao objekt uopšte ne postoje, već da sve karakteristike - oblik, boju, mirs, okus itd - jabuci daje sama naša saznajuća svest i da to samo u našoj svesti postoji i nigde drugde.

To je velika zabluda i nerazumevanje stvarnosti, Ozimane. Crvena, mirisna, ukusna jabuka, tačno onakva kakvom je naše oči vide, uistinu kao objekt i postoji. Možemo to dokazati i kamerom kada slikamo jabuku i pogledamo je na slici, videćemo da ta jabuka na slici ima isti oblik kao što je i naše oči u stvarnosti vide. To je dokaz da jabuka kao objekt uistinu postoji.

Kliknite za proširenje...

Ово је безвезарија и показује колико си упућен у филозoфска знања и колики је твој филозофски разбор. Чак ни идеалитет Локових секундарних квалитета ниси способан појмити, а пусти Барклијеву корелативност. Па тако за тебе су чак и боје на предметима, укуси у храни, топлота у ватри.

А твој аргумент који си смислио је слика фотопарата која личи на јабуку.

Фотопарат и фотографија немају ама баш никакве благе везе са идеалитетом секундарних квалитета , ономе на чему је то знање засновано.

Није ту битан фотоапарат, и фотографија већ осети боје, мириса, укуса, чврстоће, топлоте а којима је прожета како јабука, ТАКО И ФОТОАПАРАТ. ТАКО И ФОТОГРАФИЈА.
Сво Троје!
И оно што важи за јабуку, важи и за фотоапарат и за фотографију. Сва три предмета састављена су из осета боје, мириса, укуса, чврстоће, топлоте. И упоређујућу та три предмета један са другим, налазећи њихове сличности и разлике,тиме НИСИ ни промил додирнуо питање да ли су боје и остали осети на предметима или само у свести.

Ништа из горњег поста овај неће разумети као што ни раније није разумео. И даље ће он потезати фотопарат и фотографију.

Зато да покушам нешто друго:

Subjektivitet osecaja cula vida (BOJA)

Jedna osoba od ovo dvoje jeste daltonista. Isti predmet jedna vidi kao crven ,druga kao zelen.
Pas pored njih isti predmet vidi kao siv. Kanarinac u kavezu (koji vidi i ultraljubicasti deo spektra taj predmet vidi kao X (boja nepoznata coveku)
Pitanje je:
Da li na tv ekranu prikazana crvena, zelena, siva ili X boja ?
Odgovor:
Niti je crven niti zelen vec je to nesto sto nema nikave veze sa bojama niti sa onim sto zovemo "crveno" ili "zeleno" vec to "NESTO" ima tu sposobnost da to sto zovemo "boja" proizvede u necijoj svesti kao subjektivan oset.

Kliknite za proširenje...

Ти кажеш да је одговор на ово да slikamo ekran i pogledamo ga na slici.

Па хајде урадимо то и дајмо фотоапарат овим особама. Нека човек лево фотогафише, исто то уради и овај далтониста а може и пас.

Шта ће они на фотгорафији видети?

Човек који је видео да је екран црвен и на на фотографији видеће црвен екран. Далтониста који је видео да је екран зелен таквог ће га видети и на фотографији. Пас који је видео да је екран сив исто ће видети и на фотографији.

И шта си тиме доказао?

И јел ћеш се сада скинути од те камере и фотоапарата или да очекујемо исти "доказ" и убудуће?

OZIMAN:

И упоређујућу та три предмета један са другим, налазећи њихове сличности и разлике,тиме НИСИ ни промил додирнуо питање да ли су боје и остали осети на предметима или само у свести.

Kliknite za proširenje...

Ti si taj koji treba jasno da odgovoriš na ta pitanja i zato ću sada da ti ih postavim:

1. Molim te, odgovori kratko sa "Da" ili "Ne", da li ti smatraš da objekt sa oblikom, mirisom i okusom jabuke, koji se kao predstava nalazi u svesti subjekta, postoji sa svim tim svojim osobinama i kvalitetima i u stvarnosti izvan svesti subjekta.?

2. Ako tvoj odgovor glasi "Ne", tada te molim da odgovoriš kratko sa "Da" ili "Ne", da li svest subjekta sama stvara (sanja) iluziju (sliku) postojanja jabuke i njenih kvaliteta i osobina?

Iz svih dosadašnjih tvojih postova u vezi ova dva gore postavljena ti pitanja, pretpostavljam da će tvoj odgovor na prvo pitanje da bude "Ne", a na drugo "Da".i u tom slučaju zvanična dijagnoza nekog psihijatra za tebe će da bude da si neuračunljiv i da haluciniraš. Pod uslovom da psihijatar nije čitao Šopenhauerova dela i pod njihovim uticajem i sam poblesavio i rekao da tvoji odgovori nisu blesavi.

Ljubo2:

OZIMAN I DRAGOLJUB:

Hajmo polagano, da spustimo loptu na zemlju. Blizu smo da razjasnimo stvari i da nam svima bude jasno u čemu je problem. Treba samo da se objasni gde Oziman greši i pravi nesporazum.

Oziman greši u tome što tvrdi da objektivni svet uopšte ne postoji izvan saznajuće svesti. Kad je reč o crvenoj mirisnoj jabuci kao objektu, na primer, Oziman tvrdi da crvena mirisna jabuka kao objekt uopšte ne postoje, već da sve karakteristike - oblik, boju, mirs, okus itd - jabuci daje sama naša saznajuća svest i da to samo u našoj svesti postoji i nigde drugde.

To je velika zabluda i nerazumevanje stvarnosti, Ozimane. Crvena, mirisna, ukusna jabuka, tačno onakva kakvom je naše oči vide, uistinu kao objekt i postoji. Možemo to dokazati i kamerom kada slikamo jabuku i pogledamo je na slici, videćemo da ta jabuka na slici ima isti oblik kao što je i naše oči u stvarnosti vide. To je dokaz da jabuka kao objekt uistinu postoji.

Pa onda možemo da se pitamo u čemu je problem ako znamo i imamo i dokaz da jabuka postoji. Kako onda možemo da tvrdimo da ne postoji?

Kliknite za proširenje...

Hahahaha.... hajde još jedan krug... ovako:

Jabuka koja postoji je isto što i ti-čovjek koji postojiš. A kako postojiš? To je već druga priča. Ono što jabuka kao 'stvar po sebi' jeste to je skup znanja, informacija, složenih u određenu jednačinu, jednačina koja u Etar (univerzalni Um) emituje sva svoja znanja-o-sebi, dakle emituje znanja-o-svojim-kvalitetima. Ta znanja postoje nezavisno od tebe-Ljube, od mene ili ozimana. Ona jedino zavise od postojanja Uma i apsoluta koji sobom, svojim prisustvom u njima i svojim namjerama (dušom) određuje njihovu postojanost u Umu.

Jabuka, dakle, u Um (Etar) emituje svoja znanja-o-sebi (čitav sadržaj jednačine) koji kaže: JA JESAM: materija, plod voćke, sočna, kisela, slatka, suva, tvrda, mekana, zdrava, trula, obla, izdužena, zagrižena, prašnjava, oprana, crvena, zelena, žuta... itd. Dakle, Jabuka, specifična jabuka emituje i specifične atribute, svojstva svoje jednačine a posmatrač, iz pozicije subjekta razumom opaža te atribute ali ih ne vidi onakvim kakvi jesu već u zavisnosti od karaktera alata kojim opaža vidi i određene kvalitete koje Jabuka (ta 'stvar po sebi') emituje. Posmatrač u svojoj svjesnosti stvara sliku (percepciju) o tome šta vidi i tu sliku onda čulima projektuje u predstavu, tj. materijalizuje je.

Jabuka za posmatrača tek tad izgleda kao materijalizovani objekat. Ljubo smatra da taj objekat 'tj. stvorenje, postoji baš takvo kakvim ga njegove oči vide, oziman smatra da taj objekat uopšte ne postoji, da postoji nešto sasvim drugačije... i ja se slažem sa ozimanom jer objekat postoji jedino u odnosu sa subjektom, dok oči subjekta vide ono što je u svjesnosti subjekta već obrađeno, razumom percipirano, kao što oziman kaže 'objektiivisano'... Objekat ne postoji bez subjekta.

Ljubo2:

I Hegel to isto tvrdi, ali drugim rečima. Hegel kaže: ako od nečega koje postoji kao PRVO (to je Svest), nastaje nešto DRUGO (to je jabuka), tada to DRUGO (Jabika) i ne postoji, već i dalje postoji to PRVO (Svest), koje je smo promenilo svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto DRUGO (jabuka).

Hegel je to PRVO koje postoji nazvao imenom APSOLUT, A Šopenhauer, imenom "VOLJA". A ja sam to nazvao imenom "SVEST". Razlika između Hegela, Šopenhauera i mene je u tome što Hegel nije umeno da objasni šta je Apsolut, Kako postoji i zašto, niti je Šopenhauer uspeo da objasni postojanje "volje". A ja sam postojanje Svesti objasnio dao kraja - i Šta je Svest i Kako postoji Zašto.

Kliknite za proširenje...

Ono što Hegel smatra prvim to je ono-što-jeste, nestvorivo, neuništivo i nepromjenjivo postojanje. Ono uvijek jeste. Ono jeste apsolutno, apsolut je, stoga apsolutno (svojom voljom i pažnjom) mora da bude prisutno u svemu 'drugom' što iz sebe stvara da bi to drugo imalo vrijednost postajanja. Ono što se iz njega pojavljuje kao nešto drugo jeste Svijest, tj. njegov odraz u ogledalu. To je znanje-o-sebi-apsolutu kojim apsolut sebi potvrđje da on jeste ono-što-jeste. Svijest se dalje manifestuje u projekcije, transformišući se u Svjesnost stanja tih projekcija, kojima (projekcijama) apsolut mora da bude i kreator i posmatrač, onaj koji im daje smisao, potvrdu i vrijednost postojanja. Dakle, bilo da je naša pažnja usmjerena u Svijest ili pak bilo koji oblik Svjesnosti, apsolut i dalje ostaje ono-što-jeste i svojim prisustvom svim tim 'drugim' izvedenim aspektima sebe daje vrijednost postojanja, što će reći i dalje on-apsolut, kao nešto transcendentno, postoji u njima.

Ljubo2:

A kad je reć o pojmu "stvar po sebi", po Hegelu, to je Apsolut, po Šopenhaueru, to je Volja, a po meni, to je Svest sa svojih sedam sposonosti. Kad kažemo, na primer, da je Svest "stvar po sebi", to podrazumeva da je Svest PRVA koja postoji. Što podrazumeva da apsolutno postoji, sama po sebi, kao svoj i uzrok i posledica, od uvek i zauvek, zato jer nije mogla nastati iz Ništa, I da kao takva postoji uz pomoć svojih sedam fizičkih i prihičkih sposobnosti, po načinu večitog pretakanja kroz svoja tri prirodna oblika i stanja. Od kojih je jedno nematerijalno i mirujuće. To je kvantni vakuum, ništavilo, nirvana. Drugo je objektivno, fizičko, naprežuće, pokretno, radno i razvojno i umarajuće - u nauci poznato pod imenom "sintropija". I treće njeno stanje je opuštajuće, umiruće i raspadajuće, sa tendecijom vraćanja u početno mirujuće i odmarajuće stanje ništavila , nirvane - u nauci poznato pod imenom "entropija"..

Kliknite za proširenje...

Stvar po sebi... ne može da bude ono isto što i 'sebi' (Sopstvo) jeste. Stvar je stvorena (po sebi) i jedino može postojati po direktivi, po sebi-tvari koja je tvori. Tvar koja čini stvar jeste znanje-o-sebi, a to znanje-o-sebi jeste refleksija onoga-što-jeste (postojanja). Ono-što-jeste ima svoj kvalitet i taj kvalitet se u duhu (Svijesti apsoluta) emituje kao potvrda, znanje o tome što on jeste. Postojanje... nije stvar. Svijest ... nije stvar. Stvar je stvar... hahaha. Stvar je nešto stvoreno. Zašto onda reći 'stvar' za nešto nestvorivo??? Nešto postaje 'stvar' tek projekcijom Uma. Prvostvorena stvar jeste jedno znanje-o-sebi koje postoji u zajednici, u vezi sa Umom. Kombinacijom različitih 'prvostvorenih stvari' dobijamo sekundarne 'stvari'... opet po sebi... po znanjima od kojih su sačinjene. Te jednačine prvostvorenih i sekundarno, tercijalno i dr. stvorenih 'stvari po sebi' sada bivaju neke nove 'stvari po sebi'. Njih, kao take+ve, svore, sada našim razumom opažamo ali ih našom svjesnošću ne možemo shvatiti za ono što jesu jer naša svjesnost upotrebljava razum da od tih 'stvari po sebi', od onoga što one jesu stvara percepcije. Percepcije 'stvari po sebi' više nisu ono što 'stvari po sebi' jesu. To su baze za individualne predstave tih 'stvari po sebi'. Zato i imamo situaciju da se niko ne slaže ni sa kim u potpunosti jer gledamo u iste stvari a percipiramo ih onako kako umijemo.

OZIMAN:

Ovaj eksperiment sa crvenom i sivom bojom ti nije validan. Da bi jedan eksperiment u nauci bio validan, treba da postoji mogućnost da on bude mnogostruko ponovljiv. Dakle, te dve boje treba da posmatra i o njima se izjasni mnogo ljudi. I ako se desi da samo jedan kaže da su obe boje sive, a svi ostali da je samo jedna boja siva, a druga crvena, tada to neće da bude dokaz da svest subjekta stvara boje, već samo dokaz da je onaj koji vidi da su obe boje sive - DALTONISTA.

JA KOJI JESAM:

i ja se slažem sa ozimanom jer objekat postoji jedino u odnosu sa subjektom, dok oči subjekta vide ono što je u svjesnosti subjekta već obrađeno, razumom percipirano, kao što oziman kaže 'objektiivisano'... Objekat ne postoji bez subjekta.

Kliknite za proširenje...

Ako tako misliš onda i ti možeš da se uhvatiš s Ozimanom pod ruku.

Da bi oči subjekta mogle da vide ono što je već u svesti obrađeno i percipirano, prvo je morao da postoji objekt sa svim svojim kvalitetima, da bi tek kasnije subjekt mogao čulima da ga percipira, a kasnije i svesno obradi. Dakle, zaključak je da objekt treba i mora da postoji odvojeno i bez subjekta. Da nije tako, svest svemira nikada ne bi imala potrebu da se pokrene iz mirujućeg i nematerijalnog stanja i podeli sebe na mnošto svesnih delova, koji će jedni prema drugima da se odnose kao subjekti prema objektima. To je uslov da uzajamne percepcije, a time ujedno i pamćenja, tj. stvaranja životnog iskustva - znanja - bude.

Bez objekta ne može da bude percepcije
Bez percepcije ne može da bude pamćenja.
Bez pamćenja ne može da bude životnog iskustva - znanja.
Bez znanja ne može da bude svesnosti svesti.
Bez svesnosti svesti ne može da bude ni svesti.

Ovo je logika koja obara tvrdnju da objekt ne postoji bez subjekta.

Sveukupnog postojanja ne može da bude bez korelacije subjekt-objekt.
Da bi korelacije subjekt-objekt bilo, moraju neovisno i odvojeno jedno od drugog da postoje i subjekt i objekt. Oboje i subjekt i objekt moraju da budu za sebe i u sebi svest, tj. subjekt, koji će jedan za drugog da budu objekt i jedan drugog percipiraju i pamte kao objekt.

JA KOJI JESAM:

Ono što se iz njega (apsoluta) pojavljuje kao nešto drugo jeste Svijest,

Kliknite za proširenje...

Pričaš gluposti. Svest nije nešto "drugo" koje se iz Apsoluta pojavljuje, zato jer sam Apsolut je Svest.
I sve što se od te Apsolutne Svesti odvaja kao nešto "drugo" i dalje ostaje to što je i bilo - Apsolutna
Svest. Svi objekti u svemiru su istovremeno i subjekti, tj. Apsolutna su Svest, jer su svi napravljeni
od Apsolutne Svesti.

JA KOJI JESAM:

Postojanje... nije stvar. Svijest ... nije stvar. Stvar je stvar... hahaha.

Kliknite za proširenje...

Voliš da se igraš rečima i praviš se pametan. Za ono što postoji samo po sebi, a to je Svest, u filozofiji se koristi termin "stvar po sebi". Nebitno da li svest jeste "stvar" ili nije. Kada se Svest napregne i pokrene, ona se tada materijalizuje i počinje da se manifestuje kao objekt, tj, kao "stvar", a i dalje za sebe i u sebi ostaje to što jeste - Svest koja nije stvar.

Stvar je nešto stvoreno

Kliknite za proširenje...

Da se nisi malo zeznuo? U beskrajnom nebeskom prostoru nikada nije bilo nikakvog stvaranja, niti ga sada ima, niti će ikada moći da ga bude. Reč i pojam "stvaranje" podrazumeva posedovanje čarobnog štapića, kojim, kada pucneš, na tom mestu gde si pucnuo stvori se zec, takoreći iz Ništa..

No, pošto "stvaranja iz Ništa" ne može da bude i pošto ono koje postoji, postoji samo po sebi, od uvek i zauvek, zato jer nije moglo nastati, niti biti "stvoreno" iz Ništa, podrzumeva da u beskrajnom nebeskom prostoru može da bude samo kreiranja. I to od onog materijala koji već sam po sebi od uvek postoji, a to je Svest.

Ovo podrazumeva da Bog "Stvoritelj" ne može da postoji. već samo Bog Kreator. Koji je i sam kreiran od Svesti koja već postoji. Kao na primer, što ulogu Boga Kreatora jedne koke ikra onaj zametak u jajetu koke koji u sebi nosi kompletnu informaciju o koki, koji je i sam kreiran od svoje majke koke, zajeno sa jajetom kojeg je koka snela. Isto pravilo važi i za svimir i život u njemu koji su kreacija, koja ima svog Boga Kreatora. Koji je i sam kreiran u svemiru koji je postojao pre ovoga.