A kako vi gledate na ljubav i zaljubljenost? Da li mislite da niko nije dovoljno dobar da možete da ga volite celoga života? To je prilično mračno. Da li ćete manje voleti nekoga kada saznate da i ta osoba ide u WC, da povraća kada je bolesna, da se kupa da ne bi mirisala loše, da može ponekad da ima loš dan i td.? Vi ste onda nezreli, pošto očekujete osobu koja ne živi kao čovek, a takva ne postoji. Kada prestaje, i zašto, ljubav, ako je neko dobar čovek, voli vas, poštuje vas, tu je za vas, i još imate početak koji je strastven i sviđa vam se osoba? Zašto je nemoguće zaljubljivati se iznova?
Mislim da te teorije o neminovnosti umiranja ljubavi imaju loši ljudi. Ako se vežete brakom sa nekim koga niste voleli iskreno, a i niste naročito dobar čovek, ili ta osoba nije, onda je kraj ljubavi neminovan. Ali ne treba zbog toga da trujete okolo. Ima ljudi koji vole, koji su dobri i koji su monogamni. Ne zavaravajmo se da je većina ljudi dobra i da ulazi u brak iz ljubavi ili strasti. Većina je loša i ulazi u brak iz računa ili straha od samoće. Zato i postoji takva negativna slika o ljubavi. I nije to ništa od skora. Tako je bilo oduvek. Ljudi su isti, ma kom vremenu pripadali.
Ništa bez ljubavi. Dole nevernici! 
