- Poruka
- 60.297
Svakog jutra smo nalazili tela ubijenih Srba
Autor: N. Vlačo | 05.01.2009. - 05:00
RIM - Mauro del Vekjo, bivši general italijanske vojske koji je rukovodio jedinicom od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999. godine nakon prestanka NATO bombardovanja, kazao je za italijanski nedeljnik „Panoramu” da su mu u prve tri nedelje mandata „svakog jutra na sto stizali izveštaji o pronađenim leševima ubijenih Srba i Roma”, ali da je to bila tabu tema o kojoj nisu smeli da razgovaraju sa novinarima.
- Ubistva su nastavljena i kasnije, ali su bila ređa. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom ubistva ili silovanja. Napuštene srpske kuće su rušene do temelja ili spaljivane, a Albanci su napadali i crkve i manastire - cilj im je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu - rekao je Del Vekjo, koji sada u italijanskom Senatu zastupa Demokratsku partiju, novu stranku udruženog levog centra.
Nedeljnik je prvi put u javnosti objavio fotografije srpskih žrtava koje su 1999. slikali italijanski vojnici. Na jednoj od fotografija koju su načinili vidi se leš mlade žene obučene u crnu odeću, ostavljen na nekom drumu, čije je lice prekriveno krvlju, a na grudima ima rane od metaka. Na drugoj fotografiji je čovek sede kose koji je skinut do pola i bačen na obalu reke.
- Niko nije skupljao srpske leševe koji su ostavljani na svim mogućim mestima. U industrijskoj hali u Đakovici pronašli smo i nekoliko leševa Roma - naveo je Del Vekjo i dodao da su ih „majke i supruge otetih Srba preklinjale da ih pronađu, ali da većina nikada nije nađena, ni oni koji su bili mrtvi”.
Italijanski nedeljnik navodi da je „zastrašujuća činjenica” to što je 70 odsto ukupnog broja otetih kosovskih Srba zapravo nestalo posle juna 1999. godine i zvaničnog prestanka rata. Pablo Hose Barajbar, bivši šef Kancelarije za nestala lica Unmika, koji je kao forenzičar na Kosovu radio od 2002. do 2007. godine, kaže za „Panoramu” da je od svedoka transporta kidnapovanih Srba, Roma i Albanaca koji su sarađivali sa Beogradom čuo da su u junu 1999. nemački vojnici iz sastava NATO pozdravljali kamione pune otetih koji su napuštali Kosovo. Transport je vršen iz Prizrena u Albaniju gde su im vađeni organi koji su kasnije prodavani.
Peruanski forenzičar je izjavio da u „žutoj kući”, koja se nalazi nedaleko od Burelja na severu Albanije, koju je istražio 4. februara 2004. godine, nije pronašao „odlučujuće dokaze” o tome da su u tom objektu vađeni organi otetima. Međutim, Barajbar je o toj istrazi načinio izveštaj na deset strana u kojem je naveo da je „pronašao tragove krvi u kuhinji i ostavi kuće”, kao i injekcije, lekove za opuštanje mišića i delove hirurškog materijala. Porodica Kaljuči, u čijoj kući su pronađeni ovi tragovi, tvrdila je da je krv mogla da bude od kokošaka koje su klali za supu ili od Merite Kaljuči koja se tu porodila.
- To su gluposti koje nemaju osnova. Lagali su nas i u vezi sa bojom fasade kuće - snimio sam fotografiju koja pokazuje da je bila žuta pre nego što su je prefarbali u belo - rekao je Barajbar.
U svedočenju Barajbara u „Panorami” navode se i podaci o jami Volujak, na 50 kilometara od Prištine, ispred koje su pripadnici OVK ubili i u nju bacili 26 srpskih civila koje su zajedno sa ženama oteli u julu 1998. u blizini Orahovca. Žene su oslobođene u stanici policije u Mališevu koja je bila pod kontrolom OVK, a jedna od njih je, prema tvrdnji Barajbara, posvedočila da je čula Jakupa Krasnićija, tadašnjeg visokog komandanta OVK, koji je sada predsednik Skupštine Kosova, kako je naredio: „Sve ih pobijte” misleći na otete muškarce, među kojima je bilo i dečaka. Peruanski forenzičar je jamu Volujak istraživao 2005. kada je pored ostataka ubijenih našao i municiju kojom su likvidirani.
- U trenutku kada smo konačno imali sve - žrtve, dokaze i svedoke - Haški tribunal nam je rekao da je prekasno za novu istragu pošto se sud zatvara 2010. godine - kazao je Barajbar i dodao da „kosovsko pravosuđe nije bilo zainteresovano za slučaj”.
List je došao u posed i fotografija koje su 2003. u Dečanima pronašli pripadnici Unmika, koje italijanski nedeljnik nije objavio zato što su bile „zastrašujuće”. Na njima su prikazani pripadnici OVK kako pokazuju odsečenu glavu srpskog rezerviste i smeju se, a na jednoj od fotografija stavljaju barem dve glave u kesu. Navodi se da je u vreme kada su fotografije načinjene ta zona bila pod komandom Ramuša Haradinaja, komandanta OVK koji je oslobođen od optužbi za ratne zločine pred Haškim tribunalom, nakon što je sud ostao bez svedoka koji su ili ubijeni ili su se povukli pred pretnjama.
http://www.blic.rs/hronika.php?id=72961
Autor: N. Vlačo | 05.01.2009. - 05:00
RIM - Mauro del Vekjo, bivši general italijanske vojske koji je rukovodio jedinicom od 7.000 vojnika koji su ušli na Kosovo u junu 1999. godine nakon prestanka NATO bombardovanja, kazao je za italijanski nedeljnik „Panoramu” da su mu u prve tri nedelje mandata „svakog jutra na sto stizali izveštaji o pronađenim leševima ubijenih Srba i Roma”, ali da je to bila tabu tema o kojoj nisu smeli da razgovaraju sa novinarima.
- Ubistva su nastavljena i kasnije, ali su bila ređa. Oni koji nisu pobegli sa Kosova bili su pod stalnim rizikom ubistva ili silovanja. Napuštene srpske kuće su rušene do temelja ili spaljivane, a Albanci su napadali i crkve i manastire - cilj im je bio da izbrišu svaki trag srpskog prisustva na Kosovu - rekao je Del Vekjo, koji sada u italijanskom Senatu zastupa Demokratsku partiju, novu stranku udruženog levog centra.
Nedeljnik je prvi put u javnosti objavio fotografije srpskih žrtava koje su 1999. slikali italijanski vojnici. Na jednoj od fotografija koju su načinili vidi se leš mlade žene obučene u crnu odeću, ostavljen na nekom drumu, čije je lice prekriveno krvlju, a na grudima ima rane od metaka. Na drugoj fotografiji je čovek sede kose koji je skinut do pola i bačen na obalu reke.
- Niko nije skupljao srpske leševe koji su ostavljani na svim mogućim mestima. U industrijskoj hali u Đakovici pronašli smo i nekoliko leševa Roma - naveo je Del Vekjo i dodao da su ih „majke i supruge otetih Srba preklinjale da ih pronađu, ali da većina nikada nije nađena, ni oni koji su bili mrtvi”.
Italijanski nedeljnik navodi da je „zastrašujuća činjenica” to što je 70 odsto ukupnog broja otetih kosovskih Srba zapravo nestalo posle juna 1999. godine i zvaničnog prestanka rata. Pablo Hose Barajbar, bivši šef Kancelarije za nestala lica Unmika, koji je kao forenzičar na Kosovu radio od 2002. do 2007. godine, kaže za „Panoramu” da je od svedoka transporta kidnapovanih Srba, Roma i Albanaca koji su sarađivali sa Beogradom čuo da su u junu 1999. nemački vojnici iz sastava NATO pozdravljali kamione pune otetih koji su napuštali Kosovo. Transport je vršen iz Prizrena u Albaniju gde su im vađeni organi koji su kasnije prodavani.
Peruanski forenzičar je izjavio da u „žutoj kući”, koja se nalazi nedaleko od Burelja na severu Albanije, koju je istražio 4. februara 2004. godine, nije pronašao „odlučujuće dokaze” o tome da su u tom objektu vađeni organi otetima. Međutim, Barajbar je o toj istrazi načinio izveštaj na deset strana u kojem je naveo da je „pronašao tragove krvi u kuhinji i ostavi kuće”, kao i injekcije, lekove za opuštanje mišića i delove hirurškog materijala. Porodica Kaljuči, u čijoj kući su pronađeni ovi tragovi, tvrdila je da je krv mogla da bude od kokošaka koje su klali za supu ili od Merite Kaljuči koja se tu porodila.
- To su gluposti koje nemaju osnova. Lagali su nas i u vezi sa bojom fasade kuće - snimio sam fotografiju koja pokazuje da je bila žuta pre nego što su je prefarbali u belo - rekao je Barajbar.
U svedočenju Barajbara u „Panorami” navode se i podaci o jami Volujak, na 50 kilometara od Prištine, ispred koje su pripadnici OVK ubili i u nju bacili 26 srpskih civila koje su zajedno sa ženama oteli u julu 1998. u blizini Orahovca. Žene su oslobođene u stanici policije u Mališevu koja je bila pod kontrolom OVK, a jedna od njih je, prema tvrdnji Barajbara, posvedočila da je čula Jakupa Krasnićija, tadašnjeg visokog komandanta OVK, koji je sada predsednik Skupštine Kosova, kako je naredio: „Sve ih pobijte” misleći na otete muškarce, među kojima je bilo i dečaka. Peruanski forenzičar je jamu Volujak istraživao 2005. kada je pored ostataka ubijenih našao i municiju kojom su likvidirani.
- U trenutku kada smo konačno imali sve - žrtve, dokaze i svedoke - Haški tribunal nam je rekao da je prekasno za novu istragu pošto se sud zatvara 2010. godine - kazao je Barajbar i dodao da „kosovsko pravosuđe nije bilo zainteresovano za slučaj”.
List je došao u posed i fotografija koje su 2003. u Dečanima pronašli pripadnici Unmika, koje italijanski nedeljnik nije objavio zato što su bile „zastrašujuće”. Na njima su prikazani pripadnici OVK kako pokazuju odsečenu glavu srpskog rezerviste i smeju se, a na jednoj od fotografija stavljaju barem dve glave u kesu. Navodi se da je u vreme kada su fotografije načinjene ta zona bila pod komandom Ramuša Haradinaja, komandanta OVK koji je oslobođen od optužbi za ratne zločine pred Haškim tribunalom, nakon što je sud ostao bez svedoka koji su ili ubijeni ili su se povukli pred pretnjama.
http://www.blic.rs/hronika.php?id=72961
Да стварно, коооооо зна, можда је и спасао неког!?
