- Poruka
- 361
Pristajem da bi covek mogao verovati sam u ...
1. Boga
2. To kako je on od 3 lica...
3. To kako je otac, sin i sveti duh
4. To kako je boziji sin spusten na zemlju... razapet...
5. To kako je uskrsnuo
i da nije procitao Bibliju. U ostalom, postoje istorijski dokazi da su ljudi koji nisu procitali Bibliju verovali u slicne stvari.
Necu pogresiti ako ta verovanja nazovem verovanje u Boga. Ljudski gledano, i pored mnogo protivljenja, moram da shvatim da su to ideje bez kojih neko misli da zivot nema smisla, a ne zna da li su te ideje tacne, pa ipak veruje u to, iz neke potrage i zelje za smislom.
Ako znam samo to o nekom coveku da veruje u samo tih 5 stvari, onda mogu da kazem da je to jedna vrsta verovanja i to verovanje u Boga. Ali ako vidim da neko veruje u to kako je taj Sin boziji raspet BAS pred 'PONCIJEM PILATOM", onda to njegovo verovanje da je bas to mesto to ne mogu da shvatim kao "verovanje zbog smisla" (vidi paragraf iznad). Osim toga, to verovanje da je taj Sin bozji raspet BAS pred "PONCIJEM PILATOM" mogu da shvatim kao jedno drugo verovanje, verovanje u to da je bas neka knjiga (najverovatnije) sto je neko procitao ono u sta veruje. To onda vise nije ono jedno verovanje u Boga, nego sad mogu reci da osoba ima dva verovanja koja ispoljava: verovanje u Bibliju, i verovanje u Boga. To i nije bas isto, objasnio sam zasto...
Medjutim, da li je motiv verovanja u Knjigu isti onaj koji i u paragrafu koji sam referencirao u paragrafu iznad (paragrafu ne iznad, nego jos iznad). Ne. Motiv verovanja u TU knjigu je izgleda kad se svede na svoj kranji deo... to sto i ostali veruju u nju.
Da li je onda moguce reci da osoba istovremeno "gradi" verovanja prema dva principa:
1. -> Verovacu da postoji sve ono sto ne znam da li postoji, ali mislim da ako ne postoji onda zivot nema smisla. / Verovacu da ne postoji sve ono sto ne znam da li postoji, ali mislim da ako postoji onda zivot nema smisla. (To je jedno te isto, dve strane "iste medalje")
i princip:
2. -> Verovacu u sve ono u sta veruje vecina, u koliko to nesto ne prkosi mojim verovanjima iz motiva 1. (To da je Sin bozji razapet BAS pred "PONCIJEM PILATOM" ne prkosi petoma verovanjima iznad... )
?
Verovati znaci i aktivno se voditi necim... verovati da je to BAS pred "PONCIJEM PILATOM" znaci recimo i otici na to mesto i pokloniti se, ili nesto tako... zapaliti svecu.
Dakle, izgleda da mnogi vernik bira da se u izboru verovanja u Knjigu identifikuje sa vecinom ljudi koja iz smisla veruje u iste stvari koje i on.
Ovde vidimo konformizam. Nekakvu teznju za "pracenjem vecinskog dela ovaca koje su iste boje kao i Ja" (ako bi boja bila "verovanje iz smisla" a "putanja" neka Knjiga). Ono sto je dobro u Bibliji kao knjizi, a sto, istovremeno, nije dobro u onima koji veruju u nju jer oni nisu takvi, to je da ona ne samo da ne propagira konformizam, nego ga i kritikuje najbolje moguce. (svaka cast piscu)
Iz toga vidimo da je cak i nemoguce da mnogi vernik VERUJE U BIBLIJU, mada je moguce da misli kako u nju veruje.
1. Boga
2. To kako je on od 3 lica...
3. To kako je otac, sin i sveti duh
4. To kako je boziji sin spusten na zemlju... razapet...
5. To kako je uskrsnuo
i da nije procitao Bibliju. U ostalom, postoje istorijski dokazi da su ljudi koji nisu procitali Bibliju verovali u slicne stvari.
Necu pogresiti ako ta verovanja nazovem verovanje u Boga. Ljudski gledano, i pored mnogo protivljenja, moram da shvatim da su to ideje bez kojih neko misli da zivot nema smisla, a ne zna da li su te ideje tacne, pa ipak veruje u to, iz neke potrage i zelje za smislom.
Ako znam samo to o nekom coveku da veruje u samo tih 5 stvari, onda mogu da kazem da je to jedna vrsta verovanja i to verovanje u Boga. Ali ako vidim da neko veruje u to kako je taj Sin boziji raspet BAS pred 'PONCIJEM PILATOM", onda to njegovo verovanje da je bas to mesto to ne mogu da shvatim kao "verovanje zbog smisla" (vidi paragraf iznad). Osim toga, to verovanje da je taj Sin bozji raspet BAS pred "PONCIJEM PILATOM" mogu da shvatim kao jedno drugo verovanje, verovanje u to da je bas neka knjiga (najverovatnije) sto je neko procitao ono u sta veruje. To onda vise nije ono jedno verovanje u Boga, nego sad mogu reci da osoba ima dva verovanja koja ispoljava: verovanje u Bibliju, i verovanje u Boga. To i nije bas isto, objasnio sam zasto...
Medjutim, da li je motiv verovanja u Knjigu isti onaj koji i u paragrafu koji sam referencirao u paragrafu iznad (paragrafu ne iznad, nego jos iznad). Ne. Motiv verovanja u TU knjigu je izgleda kad se svede na svoj kranji deo... to sto i ostali veruju u nju.
Da li je onda moguce reci da osoba istovremeno "gradi" verovanja prema dva principa:
1. -> Verovacu da postoji sve ono sto ne znam da li postoji, ali mislim da ako ne postoji onda zivot nema smisla. / Verovacu da ne postoji sve ono sto ne znam da li postoji, ali mislim da ako postoji onda zivot nema smisla. (To je jedno te isto, dve strane "iste medalje")
i princip:
2. -> Verovacu u sve ono u sta veruje vecina, u koliko to nesto ne prkosi mojim verovanjima iz motiva 1. (To da je Sin bozji razapet BAS pred "PONCIJEM PILATOM" ne prkosi petoma verovanjima iznad... )
?
Verovati znaci i aktivno se voditi necim... verovati da je to BAS pred "PONCIJEM PILATOM" znaci recimo i otici na to mesto i pokloniti se, ili nesto tako... zapaliti svecu.
Dakle, izgleda da mnogi vernik bira da se u izboru verovanja u Knjigu identifikuje sa vecinom ljudi koja iz smisla veruje u iste stvari koje i on.
Ovde vidimo konformizam. Nekakvu teznju za "pracenjem vecinskog dela ovaca koje su iste boje kao i Ja" (ako bi boja bila "verovanje iz smisla" a "putanja" neka Knjiga). Ono sto je dobro u Bibliji kao knjizi, a sto, istovremeno, nije dobro u onima koji veruju u nju jer oni nisu takvi, to je da ona ne samo da ne propagira konformizam, nego ga i kritikuje najbolje moguce. (svaka cast piscu)
Iz toga vidimo da je cak i nemoguce da mnogi vernik VERUJE U BIBLIJU, mada je moguce da misli kako u nju veruje.
