SOULMATE

Soulmate (ili srodna duša) je neko, s kim se u potpunosti razumemo i sa kim delimo duboko osećanje duhovne bliskosti i pripadanja, ljubav i seksualnu "kompatibilnost". Mit o kosmički srodnoj duši potiče iz davnina, a bazira se na Platonovoj priči o prvim ljudima koji su imali četiri noge, četiri ruke i dva lica ali ih je Zevs prepolovio i osudio na traganje za svojom idealnom polovinom.

Neki ljudi provedu ceo život u potrazi za srodnom dušom i nikad je ne pronađu; neki pomisle da su je pronašli pa se kasnije ispostavi kako su pogrešili. Poneko, kao izvesni psihoanalitičar, čije me je izlaganje u jednoj TV emisiji i inspirisalo za ovu temu, tvrdi da ne postoji samo jedan soulmate, i da pored nas u toku života prođe mnogo srodnih duša koje mi, međutim, ne vidimo jer očekujemo da je taj soulmate za kojim tragamo poput našeg odraza u ogledalu (lako uklopiva slika u obrazac sopstvenih načela).

Koliko je tačna tvrdnja da postoji samo jedna jedina srodna duša u svetu koji danas broji 6 milijardi ljudi ... samo jedan savršeni deo slagalice koji će nas učiniti kompletnom osobom?
I da li uopšte postoji savršeni deo slagalice i, dalje - da li je taj puzzle zvan "jedinstvo dve duše" automatski idealan ili ipak zahteva neke kompromise?

Koliko je bezuspešno traganje za idealnom polovinom zapravo izraz naše narcisoidnosti i nespremnosti ili straha da ćemo uklapanjem izgubiti svoj identitet?
I s tim u vezi – da li otuđenje i socijalne prilike, kao i savremene kastinske podele po mentalitetu, obrazovanju, vaspitanju i društvenom statusu utiču na ishod traganja za srodnom dušom?

Ovo poslednje može da bude istina, bezuspešno traganje je velikim delom odraz našeg udaljavanja, suviše velika briga samo za sebe,
zatvaramo se u svom velu narcisoidnosti i nema iskoraka, iskonska bliskost je najdragocenija kategorija savremenog doba. Takođe,
vaspitanje, obrazovanje formira naše ličnosti, ali ne bi trebalo da bude veća prepreka za otkrivanje soulmate, dragulj se u blatu ne da
isprljati.Savršenstvo samo po sebi ne postoji, njega dostižemo, tako da sumnjam u idealno uklapanje, nešto mora i da se nadomesti
što je laganica kada je pravi spoj u pitanju.

Sto je vise ugrozenost pojedinca i njegovo neispoljavanje , to je veca teznja ka soulmate ili kindred spirit kao jos jacem simbolu ali na malo drugacijem planu...
Ako je soulmate uparenost na ego principu , kindredspirit bi bilo na duhovno ili tacnije na dusevno-emotivnom-astralnom principu...

Ko poznaje princip astralne projekcije znace da dusa u astralnom smislu nije isto sto i dusa u ovom filozofskom ili duh u duhovnom smislu....

Ispunjena osoba lakse nalazi soulmate ne zato sto bolje vidi ili manje zahteva, vec zato sto 90% ljudi ne zna da se zabavlja samo i tih 90% ljudi su ovce u svakom smislu i prosto traze da svoje neopredeljenje ili nesigurnost usmereno menjaju....ali da ih gledate ovako , pomislili bi da su iskljucivi i nepromenjljivi....

Taj apsurd svesnog cuvanja nepromenjljivosti a unutrasnjeg trazenja promena preko usmerenja "vodje" kojeg nesvesno biraju je tako cest, a imam utisak da ga malo ljudi primecuje, bas zato sto su i sami u toj grupi, rekoh 90%.....

Platon je bio jedna narcisoidna pametnica koja je jednog dana primetila svoj odraz u ogledalu ili potoku
i pomislila kako bi idealno bilo da postoji još jedan tako idealan sa kojim bi on mogao da filozofira po ceo dan,
a kad bi taj neko još imao sve ono što ima jedna žena,njegovoj sreći ne bi bilo kraja.To je momenat inspiracije
u kom neminovno dolazi do figuracije doživljenih slučajnosti,pa se te misaone figure pretaču u vizije,slike,rečeničke simbole pa kasnije i mitove..
Da,ja mislim da srodno ne postoji u razmeri koju si ovde navela..idealno srodno bi trebalo da bude bukvalno isto a to je nemoguće.
Potreba tj. večita težnja i potraga za "srodnom dušom" je u stvari subjektivno traženje potvrde
sopstvenog identiteta i mesta u društvu..
Ovo što sam navela su činjenice ali postoji i ona druga strana blažeg pogleda na problem.Kada bi čovek imao prilike da sa
svakim prolaznikom prozbori po neku reč,tvrdim da bi u većini slučajeva mogao,u svakom od njih,da pronadje deo sebe ili makar razlog
da pomisli kako je najzad upoznao srodnu dušu i zaista mislim da sa tim ni mentalitet,obrazovanje,vaspitanje i ostalo nemaju neke veze,jer se
srodnost nikako ne vezuje za stepen obrazovanja(ako postoji,još bolje) već za osećanja i emocije.

svako hoce i trazi ono sto nema...

uostalom da ta osoba ciji nastup je inspirisao temu nije psihoanaliticar mogao bi da ponudi i neke odgovore..

potreba za barem jednom osobom sa kojom se komunikacija odvija na istom nivou je jedna od osnovnih psiholoskih potreba coveka za normalan i zdrav mentalni sklop..

medjutim mislim da su u pravu oni koji kazu da ne postoji samo jedna takva osoba..medjutim mislim takodje i da to glediste nije potpuno..naime postoji potencijal..koji moze da se ostvari ali i ne mora..

ako postoji lako i spontano medjusobno prilagodjavanje dve osobe onda mozemo reci da se potencijal ostvaruje..

to je opet samo jedan sicusan deo price koji se zove samostvarenje..ili drugim recima put ka bogu izvoru..ego je taj koji nas odvaja od drugih ljudi pa bio to i soulmate tzv..samodefinicija koja nas odvaja od drugih i od sveta uopste..i sprecava da vidimo da je onaj drugi..takodje ja odvojen od mene svojom samodefinicijom..

svi smo mi..JA..COVEK

Kada se do sada nisam ubio sam, a za to sam uvek imao debelih razloga tragajući za srodnom dušom (kao u ostalom i mnogi drugi pesnici), zašto bi me ubila neka druga kada za to nema nikakvih razloga? I koliko samo košta jedna bomba, ili srebrni metak, da bi se sad neko otrošio na običnog, lokalnog pesnika. Nimalo se ne bojim.

A u slučaju da moji rezoni posustanu i da me strahovi da nisam u stanju da pronađem srodnu dušu ipak obuzmu, i crne misli salete, ja imam pripremljen sistem odbrane. Neću se dati. Gledaću u Borčicu i plaziću jezik. : p

librolibro17:

SOUL MATE?
Imam samo jedno pitanje za učesnike u ovde otvaranim temema. Zašto otvarate nove teme kada iz njih niko ništa ne želi da nauči osim što svako iznosi koliko je "pametan," -čermu to?

Kliknite za proširenje...

Zato sto presudnu ulogu u prici igra ljudska licnost. Ljudska licnost je, pored gomile raznih fantazija, opijena i fantazijom o ''srodnoj dusi''. ''Srodna dusa'', ako cemo je tako nazvati, se trazi na nivou covekovog bica, a ne licnosti. Naravno, velika vecina ljudi misli da su oni upravo to - licnost koja stoji iza licnog imena i upravlja fizickim telom...

librolibro17:

Imam samo jedno pitanje za učesnike u ovde otvaranim temema. Zašto otvarate nove teme kada iz njih niko ništa ne želi da nauči osim što svako iznosi koliko je "pametan," -čermu to?
Uklapanje u društvo i teorije filozofa i psihologa nemaju mnogo zajedničkog sa suštinskom stvarnošću.
To su samo pokušaji ali i promašaji da se posmatranjem spolja razume ono što je unutra a to je jalova stvar.

Kliknite za proširenje...

A možda se ipak nešto može naučiti? Ili saznati? Ili se motivisati?
U kontekstu tvog pitanja, ispada da je svaki razgovor izuzev površnog i banalnog, izlišan.

Borac za prava zivotinja:

A možda se ipak nešto može naučiti? Ili saznati? Ili se motivisati?
U kontekstu tvog pitanja, ispada da je svaki razgovor izuzev površnog i banalnog, izlišan.

Kliknite za proširenje...

ili cak izlisan je bilo kakav razgovor o bilo cemu..

Sto ne razgranicite soul mate i kindred spirit....

Tj hajde na srpskom , sto ne razgranicite idealnog partnera i srodnu dusu.....
Idealan partner je neko, osoba, a ne seks partner , koji vas maksimalno ispoljava....cesto je to naravno seks partner....
Dakle uopste nije ni nalik vama vec ume da maksimalizuje vase delatnosti i ono sto nije ostvareno....

Sa druge strane je srodna dusa, ili sto neki primetise ovde identicno uparen duh zelja, snova i vrednovanja.....(obratite paznju na razliku ovoga i idealnog partnera....koji obicno i nema iste zelje, iste snove i isto vrednovanje....)

Recimo meni vise odgovara za zivot udealan partner, jer onda razlicita iskustva brze nadopunjuju iskustva onog drugog....
Dok za ljubav treba ponesto i identicno....ne slazem se dobro sa modernim cool neposvecenostima a do neba ocekivanjima....

Borac za prava zivotinja:

Neki ljudi provedu ceo život u potrazi za srodnom dušom i nikad je ne pronađu; neki pomisle da su je pronašli pa se kasnije ispostavi kako su pogrešili. Poneko, kao izvesni psihoanalitičar, čije me je izlaganje u jednoj TV emisiji i inspirisalo za ovu temu, tvrdi da ne postoji samo jedan soulmate, i da pored nas u toku života prođe mnogo srodnih duša koje mi, međutim, ne vidimo jer očekujemo da je taj soulmate za kojim tragamo poput našeg odraza u ogledalu (lako uklopiva slika u obrazac sopstvenih načela).

Koliko je tačna tvrdnja da postoji samo jedna jedina srodna duša u svetu koji danas broji 6 milijardi ljudi ... samo jedan savršeni deo slagalice koji će nas učiniti kompletnom osobom?
I da li uopšte postoji savršeni deo slagalice i, dalje - da li je taj puzzle zvan "jedinstvo dve duše" automatski idealan ili ipak zahteva neke kompromise?

Koliko je bezuspešno traganje za idealnom polovinom zapravo izraz naše narcisoidnosti i nespremnosti ili straha da ćemo uklapanjem izgubiti svoj identitet?
I s tim u vezi – da li otuđenje i socijalne prilike, kao i savremene kastinske podele po mentalitetu, obrazovanju, vaspitanju i društvenom statusu utiču na ishod traganja za srodnom dušom

Kliknite za proširenje...

Srodna dusa, cini mi se govoris uopste, ne fokusirajuci se na drugu idealnu polovinu, tj zensku vec samo srodnu koja moze biti i prijatelj.
Ipak si mislim govorla o zenskoj srodnoj dusi, ali evo i za "ove" i "one"
Definitivno je da postoji vise tih kako ih nazivas solmate-ova
Covjek kao drustveno bice je suocen sa tim da se bilo dje i na bilo kojem mjestu srijece sa dosta srodnih dusa, ali onaj prosjecan covjek, a vecina je ipak svrstana ili najvise zauzima prosjek, tako da najvise ljudi , prosjecnih imaju sansu da nadju srodnu dusu, a genijalci tipa Ajnstajn, Tesla, Leonardo Da Vinci kao takvi nisu mogli nac srodnu dusu, oni su iznad ne samo svog vremena , vec i iznad vremena koje je dolazilo.
Tako da dosta nas obicnih ljudu koji smo u sustini svi "tu nedje" nalazi bez problema sropdnu dusu.
Ali ima i onih mozda sprecificnijih po ovom ili onom pitanju.
Sto su specivicnosti vise izrazene, manja je mogucnost nalazenja soulmate-a.

Navar:

svako hoce i trazi ono sto nema...

uostalom da ta osoba ciji nastup je inspirisao temu nije psihoanaliticar mogao bi da ponudi i neke odgovore..

potreba za barem jednom osobom sa kojom se komunikacija odvija na istom nivou je jedna od osnovnih psiholoskih potreba coveka za normalan i zdrav mentalni sklop..

medjutim mislim da su u pravu oni koji kazu da ne postoji samo jedna takva osoba..medjutim mislim takodje i da to glediste nije potpuno..naime postoji potencijal..koji moze da se ostvari ali i ne mora..

ako postoji lako i spontano medjusobno prilagodjavanje dve osobe onda mozemo reci da se potencijal ostvaruje..

to je opet samo jedan sicusan deo price koji se zove samostvarenje..ili drugim recima put ka bogu izvoru..ego je taj koji nas odvaja od drugih ljudi pa bio to i soulmate tzv..samodefinicija koja nas odvaja od drugih i od sveta uopste..i sprecava da vidimo da je onaj drugi..takodje ja odvojen od mene svojom samodefinicijom..

svi smo mi..JA..COVEK

Kliknite za proširenje...

Е супер.. не морам и ја да куцкам... све си рекао..

само бих ово болдовано изоставила и то је то...

ispravka , socioloskih , a ne psiholoskih potreba....

Borac za prava zivotinja:

Koliko je tačna tvrdnja da postoji samo jedna jedina srodna duša u svetu koji danas broji 6 milijardi ljudi ... samo jedan savršeni deo slagalice koji će nas učiniti kompletnom osobom?

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
I da li uopšte postoji savršeni deo slagalice i, dalje - da li je taj puzzle zvan "jedinstvo dve duše" automatski idealan ili ipak zahteva neke kompromise?

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Koliko je bezuspešno traganje za idealnom polovinom zapravo izraz naše narcisoidnosti i nespremnosti ili straha da ćemo uklapanjem izgubiti svoj identitet?
I s tim u vezi – da li otuđenje i socijalne prilike, kao i savremene kastinske podele po mentalitetu, obrazovanju, vaspitanju i društvenom statusu utiču na ishod traganja za srodnom dušom?

Kliknite za proširenje...

1) Nije tacna ta tvrdnja... Kako "uzrastamo" duhovno, iskustveno i sl, tako se menja i profil osobe koja predstavlja nasu "idealnu polovinu", cak mislim da idealne, srodne duse zapravo i nema, jer cesto covek ni ne poznaje samoga sebe da bi mogao da zna sta mu "treba", nego jedino sto moze da zna, to je sta mu treba u odredjenom trenutku.



2) Iz prethodnog proizilazi i odgovor na drugo pitanje - jedinstvo dusa nije savrseno, a da bi iole potrajalo, zahteva truli (i sve "truliji") kompromis. Tacnije, dokle god ono u cemu se slazete, nadopunjujete, dobro funkcionise (bolje receno - dokle god postoji ta ideja o soulmate, nema problema, kad i to pocne da bledi, vreme je za rastanak.
I dodala bih ovde, covek se i sam menja, tako da ono sto mu je jednom bilo interesantno, ne znaci da ce mu uvek i biti, zato - nema idealnog jedinstva u svim fazama zivota, brak je stoga jedan kompromis, ali ne poricem da mozda ima i "srecnih" brakova, ali to je na nivou statisticke greske, mutacije cak...



3) Naravno da je bezuspesno traganje uslovljeno nasom narcisoidnoscu, strahom da se izgubi sopstveno "ja", strahom da se daje, a ne dobija.
Medjutim, nametnute moralne i drustvene norme jos vise "otezavaju" taj "posao", naime, ponekad tu svoju "idealnu polovinu" nadjemo u nekom mnogo mladjem (ili starijem) od sebe, pa i ne pomisljamo na ostvarenje... (mada se pitam - cega?, jer sve je to jedna iluzija, ideja, i, kako sam rekla, jedan trenutak - koji nas "drzi" izvesno vreme uz neku osobu, a nekog citav zivot - fizicki, ili u mislima).

Pa podrazumeva se da soulmate vazi za jedan trenutak....

Idealan partner je za jedan trenutak....srodne duse je vec zahtevnija kategorija, i obicno je ispunjen kriterijum slicnog razvica, slicnog okruzenja....da li samo detinjstvo ili i vaspitanje....
Tako ce mnogi prepoznati drugaciji odnos prema slicnim osobama koje su bile komsije i sa kojima ste proveli detinjstvo....
Iako ste razliciti potpuno, socioloski ste formirani priblizno isto, tj ono nevidljivo je vece a isto nego sto su vidljivo , a razlike....

To je zato sto ste na osnovu tih ljudi i formirali polazne socioloske odnose i stavove (narocito ako su to drugari iz perioda 3-12godina jer se tada razvija socioloska licnost deteta) i normalno je da kalupi najvise odgovaraju orginalu , ma koliko se karakteri razlikuju....Takodje cete videti da su deca strasno genijalna kad skapiraju kalupe na osnovu razlicitih karaktera a da vi kao odrasli ne mozete da vidite kako to takav kalup odgovara nekom karakteru.....

E sad ide olaksavajuca okolnost, a to je da sociolosko formiranje vaseg ponasanja ide u manjoj meri i kasnije, pa se moze socioloski oblikovati osoba i pored te svoje idealne partnerke ili partnera....
To se desava narocito ako su se uzeli mladi, sto je ,ovom prilikom da naglasim, prednost za srecu u braku....
Onda dve licnosti socioloski srastu, a posto se i emotivno razvijaju to mogu i da emotivno srastu....
Kad ostavite vezu za kasnije, jasno je da je zadatak tezi....jer oblikovanje je uglavnom zavrseno i ostaje kompromis, pa su vrlo razumne veze iz kompromisa minusa (nasla krpa zakrpu, kompenzacija minusa)

Posto vidim da se mnoge stvari previdjaju, da dodam ono sto mislim da je vazno...
Kod idealnog partnera se mnogo gledaju dve stvari koje nemaju mnogo veze sa idealnim...
A to su zadovoljenje fiksacije idealnog partnera (ova fiksacija se gradi od rodjenja preko kopiranja blagonaklonog tumacenja istopolnog roditelja prema suprotnom polu,zatim preko drugara i njihovih porodica , nekih kljucnih utisaka i snova itd...)....
....zatim zadovoljenje fiksacije idealnog toka ljubavi (sto je takodje besmislica ali je bitno izuzetno jer euforija i ekstaza celog odnosa zavisi od tih stvari.....)....


Mozemo da se lazemo da ce to prestati sa zreloscu , ali onda se gube i zar i ove druge vazne karakteristike , tj nema vise razvoja ni socioloskog ni emotivnog, pa se trazenje partnera svodi na kompromis a ne na razvice i izrastanje dva pupoljka u jedno stablo....

soulmate ne postoji... zabluda ....covek je sam sebi dovoljan i niko ne moze biti deo nas kad cesto ni mi nismo deo samih sebe...

Mislim da ne postoji...cak i oni koji su mislili da su pronasli svoju savrsenu polovinu, posle izvesvesnog vremena raspali bi se na cetvrtine...

Individualnost u ovim i slicnim kombinacijama je za mene nepojmljiva kategorija...Svi u vezi i braku insistiraju na njoj, a evo ja javno izjavljujem da ne znam kako se to manifestuje....sta to podrazumeva? Raditi stvari, ciniti sebi zadovoljstvo na ustrb drugoga i pravdati se na konto individualnosti...? U cemu se ona ogleda...? Gde je granica...?

Mozda borcica misli na ono sto je na kraju filma "monstrum, monstrum" kad dvoje imaju svoj svet , hodanje cucecki....i kad jedno prihvata svet drugog i nalazi se u njemu......ali to je stvar repe i sargarepe, tj stvar lepih trenutaka i teskih trenutaka koji protresu osobu pa shvati da je lepo lepo.....

Ovoj nevi nesto ne verujem.....tu nesto ne stima , ali necu da sad pametujem pa trazim sta je lazno....

Tuzni_patak:

Ovoj nevi nesto ne verujem.....tu nesto ne stima , ali necu da sad pametujem pa trazim sta je lazno....

Kliknite za proširenje...

Sta mi ne verujes...? Sta ima da bude lazno...?

Borac za prava zivotinja:

Poneko, kao izvesni psihoanalitičar, čije me je izlaganje u jednoj TV emisiji i inspirisalo za ovu temu, tvrdi da ne postoji samo jedan soulmate, i da pored nas u toku života prođe mnogo srodnih duša koje mi, međutim, ne vidimo jer očekujemo da je taj soulmate za kojim tragamo poput našeg odraza u ogledalu (lako uklopiva slika u obrazac sopstvenih načela).

Koliko je tačna tvrdnja da postoji samo jedna jedina srodna duša u svetu koji danas broji 6 milijardi ljudi ... samo jedan savršeni deo slagalice koji će nas učiniti kompletnom osobom? (...)

I s tim u vezi – da li otuđenje i socijalne prilike, kao i savremene kastinske podele po mentalitetu, obrazovanju, vaspitanju i društvenom statusu utiču na ishod traganja za srodnom dušom?

Kliknite za proširenje...

Ова опаска у последњој реченици је одлична и тачна: итекако утиче! Цифра од 6 милијарди је ту само да завара и сама по себи не значи ништа. Човек из нашег културног поднебља ће лакше пронаћи нешто најприближније том појму "сродне душе" на нашем простору који броји 10-15 милиона људи, него међу милијардом грађана Кине, а камоли међу разним урођеницима и уопште међу милијардама људи са којима не би био у стању ни да обавља најосновнију комуникацију.

И не да не постоји само један soulmate, него је питање да ли постоји иједан који би то био у потпуности. Постоје разни нивои међусобног слагања и разумевања и ни са једном особом није могуће поклапање у свему... увек ће постојати неке празнине у које би се лакше уклопио неко други, ствар је само у нашим сопственим приоритетима.

Borac za prava zivotinja:

Koliko je bezuspešno traganje za idealnom polovinom zapravo izraz naše narcisoidnosti i nespremnosti ili straha da ćemo uklapanjem izgubiti svoj identitet?

Kliknite za proširenje...

И ово је интересантно. Подсетило ме је на ону сликовницу "Комадић који недостаје" и на њен закључак, да је и трагање за тако нечим знак да смо сами непотпуни и некомплетни... а опет и колико је оно "решење" са два круга који се самостално котрљају тачно и колико и они једно према другом не представљају "оно што недостаје"?

Neva:

Mislim da ne postoji...cak i oni koji su mislili da su pronasli svoju savrsenu polovinu, posle izvesvesnog vremena raspali bi se na cetvrtine...

Individualnost u ovim i slicnim kombinacijama je za mene nepojmljiva kategorija...Svi u vezi i braku insistiraju na njoj, a evo ja javno izjavljujem da ne znam kako se to manifestuje....sta to podrazumeva? Raditi stvari, ciniti sebi zadovoljstvo na ustrb drugoga i pravdati se na konto individualnosti...? U cemu se ona ogleda...? Gde je granica...?

Kliknite za proširenje...

pa ti udji u moderan brak...ono ko pop mariage... zaebancija, ali kad pocnes da ozbiljno posmatras stvari kao sto su odnosi medju ljudima bliskim tebi dolazi do upishavanja koliko tu ima bljak stvari od trpljenja, kompromisa, klimanja glavom... aposle citas u novinam kad se neko mashi za nozh a kazhu bio miran ono soulmate od svog spatnika u zhivotu....

O tome i pricam...sve je to mukotrpan rad...ali neki to dozivljavaju kao sto sam napisala...to mi nikad nece biti jasno...!

Ali ispadoh lazljiva...eto sta ti je zivot....

Neva:

O tome i pricam...sve je to mukotrpan rad...ali neki to dozivljavaju kao sto sam napisala...to mi nikad nece biti jasno...!

Ali ispadoh lazljiva...eto sta ti je zivot....

Kliknite za proširenje...

Rad na sebi?

Zasto se soulmate veze za brak?
Jel' to neko pravilo?
Uostalom u brak obicno stupamo sa ljudima koji nisu nalik na nas ,jer da jesu zar bi brakovi opstali?
Sto se teme tice,samo cu reci da verujem da postoje "srodne duse"...jedna ili vise njih...zavisi da li zelimo da prihvatimo da nismo unikati u univerzumu,i koliko zelimo da vidimo i prihvatimo istinu .