Vasojevići, svijest od prije 11 godina, Crnogorac je i Jugosloven! A Srb je od 2003.

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

panipersevastoipertat

Obećava
Banovan
Poruka
67
Vasojevići, svijest Vasojevića od prije 11 godina, kaže da je Crnogorac ali i Jugosloven!

A Srbin je postao od Popisa krajem 2003. marljivim radom svetosavske fašističke propagande.
Srbi u Crnoj Gori su apsolutno najmlađi narod na svijetu, narod star 5 godina!

Prvo govori pokojni Miro Vicković, vječna mu slava i hvala, poslije replicira poslanik Dragović, Vasojević.

Ovo je poslastica za našega nicka Slavena, kolosalnog crnogorologa, koji inače nikad u Crnoj Gori nije bio.
Naš Slaven je iz čitanja sajtova njegos.org i rastko.org shvatio da je najmilji crnogorski Svetac Sveti Sava, kojega inače nikad nijedan Crnogorac do današnjeg dana osim Amfilohija nije u običnom životu pomenuo.

Naš nick Slaven smatra da su Crnogorci sve vrijeme Srbi, premda su u isto vrijeme sami sebe zvali Crnogorcima, a ne Srbima, a državu su imenovali - Crna Gora, Zeta, Duklja.

Dakle, ipak, srpstvo je, jasno je i iz ovog dijaloga iz 1997. - uvezena, nadnarodna ideologija.

Crnogorci nemaju nikakve veze sa izvornim Srbima i srpskom kulturom, tradicijom, običajima, istorijom ....



 
Poslednja izmena:
Ovo je poslastica za našega nicka Slavena, kolosalnog crnogorologa, koji inače nikad u Crnoj Gori nije bio.
Naš Slaven je iz čitanja sajtova njegos.org i rastko.org shvatio da je najmilji crnogorski Svetac Sveti Sava, kojega inače nikad nijedan Crnogorac do današnjeg dana osim Amfilohija nije u običnom životu pomenuo.

Јок, читаће идиотарије које ти постављаш. :)
 
Prije svega dobar dan svim korisnica pfd-a Istorija, posto prvi put pisem u njemu.
Slucajno sam naletio na temu. Interesantan snimak.

@panipersevastoipertat, dijelimo slicno misljenje u pogledu Srba u Crnoj Gori, ali imam jednu malu zamjerku kad je u pitanju uvodni post ove teme. Trebao bi povesti racuna o tome da ne spominjes druge korisnike u uvodnim postovima, jer vjeruj mi, sa time neces nista postici, jos uz to, jako je ruzno i nekulturno. Ako si otvorio temu u inat nekom korisniku, sacekaj prvo da korisnik procita temu, pa mu onda kazi licno misljenje o njemu. Toliko od mene.
 
@panipersevastoipertat, dijelimo slicno misljenje u pogledu Srba u Crnoj Gori

Да Срба у Црној Гори није било пре спровођења "фашистичке светосавске пропаганде 2003"? Шта то значи, да су они Црногорци који се изјашњавају као Срби заправо фашисти, да је свети Сава фашиста, а светосавље фашизам?

Јако мишљење...
 
Да Срба у Црној Гори није било пре спровођења "фашистичке светосавске пропаганде 2003"? Шта то значи, да су они Црногорци који се изјашњавају као Срби заправо фашисти, да је свети Сава фашиста, а светосавље фашизам?

Јако мишљење...

Rekao sam slicno, a ne isto misljenje, i postoji razlika izmedju ta dva pojma.
 
Sveti Sava nije fašista, nego je SPC fašistička crkva, a svetosavlje ideologija koju propagira SPC je fašistička ideologija.
Svetosavlje je zvanična ideologija SPC, a u suštini nema nikakve veze sa Svetim Savom.

Svetosavlje je ideologija Hitlerovog ljubitelja, "Svetog" Nikolaja Velimirovića.

Океј, значи православни верници по Србији, Српској, ФБиХ, Црној Гори и Хрватској су заправо фашисти. Лепо. Шта још пише у тим твојим мудријашким књигама?

@Reckless: Извињавам се на погрешном тумачењу.
 
Jadniče, pljunuo ti je u lice ovaj Dragović.

Jel sad jasna svijest Crnogoraca prije samo 11 godina?

Jel jasno da su Srbi u CG nastali, i nekad i sad - propagandom?

А колико пута си ти пљунуо сам себи у лице и да ли си уопште свестан да ти се то константно догађа?
 
Ne, stado je stado, a Amfilohije, Jelenko, Atanasije .... su fašisti.

Е, па иди онда па убеђуј Амфилохија и Атанасија да нису Срби, него Црногорац и Херцеговац по националности, шта ти има Србијанцима да се ругаш за Амфилохија? Амфилохије је твој земљак и поглавар Православне цркве у твојој земљи, није ти дошао ниједан Шумадинац или Банаћанин да ти шири "православни фашизам" по ЦГ и да те убеђује да си Србин, него то чине твоји рођени Цетињани од Његоша до Амфилохија, којима не можеш ни да пљунеш под прозор, него само овде серендаш по форуму...
 
Eto ti ga sad, sad je Amfi Crnogorac! Nije Srbin!

hahahahahahahha

Јеси ли ти стварно блесав или се намерно правиш?

Стварно ме занима, пошто до сада нисам видео да си иједном некоме одговорио на артикулисан, разговетан и разумљив начин. Уопште не разумем шта си овим претходним желео да кажеш.
 
Kakve ovo ima veze sa temom "istorija" (ignorišem većinu, jer više nikakvog smisla nema, vrijedi li govoriti ti više da nisu tačne gluposti koje ponavljaš)?

Je li ovo neki bijedni pokušaj provokacije totalno pošizelog Ćipura, koga nervira što je razotkriven u svakoj laži, svakoj izmišljotini i svakoj prevari koju je do sada postavio na forum? :zima2:

Da ne budemo prazni i sada (hvala što si me podsjetio na njegos.org! potpuno sam zaboravio na taj sajt):

1. Na Cetinju se 1890. godine učila lekcija Sveti Sava.

2. Iz Čitanke za drugi razred osnovne škole 1914. godine, pjesma "O Svetom Savi"

Српска дјеца, српске школе,
Српски народ слави славу,
У пјесмама диже, носи,
Немањића светог Саву...
Свети Саво, српски свече!

Заслуге су твоје силне;
Од радости Срби поје
Данас пјесме преумилне...

Proslava dana Svetog Save na Cetinju, iz "Crnogorac"-a od 23. januara 1871. godine:

Свети Сава прослављен је и код нас на Цетињу као што се достојно слави по цијеломе српству. По служби божјој, на којој је била и Њ. Свјетлост са главарима, гдје је млади свештеник Крсто Вукотић изговарио лијепу бесједу, ишло се у школу. Пошто је водица освећена изговорио је неколико ријечи г. Милан Костић, ректор богословије, а затим је учитељ основних школа г. Гавро Пешић лијепо изговорио слово сходно светковини. Том је даровала Њ. Свјетлост Данилов Крст за независност Црне Горе г. Милану Костићу и г. Шпиру Ковачевићу учитељу богословије за њихове труде око завода.

Ј. В. у Котору, 20. јануара на дан св. Саве, дружина Јединство цијенећи велике заслуге онога, који је Српство у Православну Вјеру утврдио, који се неуморно трудио да му хрђаве обичаје искоријени, да га учи и просвећује, давала је у вече, у славу св. Сави овоме првом просвјетитељу српском бесједу. Послије бесједе била је игранка.

List "Crnogorac", 23. januara 1872. godine:

Јуче прослависмо по обичају као и сваке године достојно празник нашег народног просветитеља св. Саве.

Evo kako Crnogorac opisuje ne Cetinje, već Podgoricu:

Подгорица 14. јануара - Данас је православна општина Подгоричка прославила празник Саве Немањића, првог архијепископа и просветитеља Србског који потоњи борац за свој народ и просвјету србску је код наше вароши рођен на Рибници и сјајни и владалачки дом оца и матер оставио у туђ свијет пошао да се Богу и србском народу на корист посвети као што је учинио.

Надамо се да ће многи честити Срби у овој српској општини која је на јужном крају српских земаља под турским притиском притећи братски у помоћ, са свијема могућим средствима да се оствари овај срећни почетак, који ће српству на корист бити.

A evo i iz Glasa Crnogorca od 22. januara 1900. godine, Cetinje:

Послије службе Божије, на којој је чинодејствовао Његово Преосвештенство Г. Митрополит са свештенством, литија се кренула из манастира, испред Биљарде и Двора, па Катунском улицом стигла је пред Основну школу. Ма да локали не могу примити онолико колико би радо хтјело доћи, сала за водоосвећење, прекрасно декорисана сликама Владајуће куће и народним тробојкама са зеленилом, била је дупком пуна цетињске интелигенције. Пред иконом просветитеља Св. Саве извршио је водоосвећење Њ. Високопреосвештенство Митрополит. Славље је увеличано и ове као и сваке године присуством из Двора. Њ. Височанство Господар, тога дана није био на Цетињу. Њихове Свјетлости Књажеви Мирко и Петар одстојали су цио програм. Свак се са ове свечаности вратио одушевљен, напојен идејама и вјером у љепшу српску будућност
.

У славу дана Српског Просвјетитеља Св. Саве, наша друштва "Читаонице" и "Горски вијенац" приредила су у Зетском дому, уз пријатељско судјеловање позоришне дружине. Г. Крсмановића у очи истог дана, забаву са игранком. Забава је отпочела са пјевањем друштвеног хора "Ускликнимо" од К. Станковића, које је публика стојећки саслушала. Па је држао говор г. проф. Мирко Мијушковић, који је одговарао потпуно овој свесрпској светковини, као и данашњем свесрпском нашем положају. Из Двора је био присутан Њ. С. Књаз Мирко, а кућа је била пуна одабранога грађанства. Игранка се продужила у најбољем расположењу учесника послије по ноћи.

...ili druga reportaža, od 29. januara 1900. godine:

Добили смо неке извјештаје о светосавској прослави по унутрашњости, од којих доносимо у цјелини онај из горњијех Корјенића, тог најскривенијег кутка нашег, да се види како се по Црној Гори слави дан великог Српског Просвјетитеља. У Улцињу је такође ова прослава најсвечанија била, на којој је Високопреосвештени Митрополит Хаџи Сава, по свом обичају, приложио богати дар ђацима за писаћи материјал. Из Бољевића нам пишу, како жале што се светосавска прослава ове године раније свршила, због пазара, који је тај дан био на Виру, те Њ. В. Господар, враћајући се из Бара, није приспио на славу...

..a 27. januara 1901. godine, kako je bilo u Rovcima:

Преко 400 душа окупило се тај дан код цркве и школе и ту се до ноћи веселило. Ученике су обдарили новцем г. капетан Пуниша Селић, официр Јован Булатовић, Марко Ст. Минић, Радоје Ристов и Миљан Божов што радо биљежимо.

Glas Crnogorca 14. januara 1902. godine:

Подгорица, 14. јануара 1902 (Светосавска прослава). Сваке године обавља се ова прослава како по свој Црној Гори тако и у Подгорици на најсвечанији начин. На дан Св. Саве, посље св. летургије из цркве, кроз варош, ишла је свечана литија.

У прочељу намјештена бјеше икона Св. Саве највишег формата, око које са обадвије стране се виђаху четири слова С, састављена од зеленог ловоровог листа, које свакоме у очи падаху и радо их читаху и објашњаваху: Само слога Србина спасава; наспрема иконе Св. Саве стојала је слика Његовог Кр. Височанства Господара, око које се читаху од ловорике састављена слова: Ж. К. Н. I. Школа је била дупке пуна народа оба пола, који је у најбољем реду улазио и остао на својим мјестима до свршетка свечаности.

2. februar 1902. godine, Čevo, iz istog lista:

Чево, 14. јануара 1902. (Светосавска прослава у чевској Основној школи) Пошто је одстојана св. литургија коју су служили: Крсто Вукотић и Лука Николић, ђаци су се пјевајући химну Св. Саве, вратили у школу. Светосавској прослави присуствовали су сви мјесни главари и мноштво народа из четири општине.

25. januar 1903. godine, "Glas Crnogorca":

И ове године, као обично сваке, школа љуботињска прославила је Светога Саву на најсвечанији начин на опште задовољство свих присутних, који су и ове године из мјеста и са стране у великом броју ову школску славу увеличали својим присуством.

8. februar 1903. godine:

Послије су наши мали Српчићи - ученици и Српкињице - ученице, по за то уређеном програму, пјевали и декламовали повећи број одабраних родољубивих пјесама, са којима су све присутне у неописивом усхићењу, а многе и до суза доводили, а није ни чуда, кад онолики малишан у сукненом гуњчићу, још и без џамаданчића рече: ... ''Ако дотле не буде, мора пошље бити ми ћемо је српчићи славом начинити''. Ову свечаност је умногоме увећао својим присуством наш Министар Просвјете господин Војвода Симо Поповић.

31. januar 1904. godine:

Пишу нам из Ман. Мораче од 17. јануара 1904. године. - У нашој школи, у овој задужбини Немањића, Савин-дан је ове године прослављен свечаније него обично, јер се навршује педесет година, како постоји школа у нашем манастиру. Пред школом је читав дан играло коло народа.

29. januar 1905. godine:

Љуца Марђеновић, капетан у пензији, дао је за учионицу мјесне школе слику Њ. Кр. Височанства Књаза Господара, а приликом светосавске прославе у Броћанцу, г. капетан Мојаш Перовић даровао је ученицима 10 круна.

12. februar 1905. godine:

Светосавска прослава у Беранама - Извјештач М. Н. пише: Хитам да извијестим поштоване читаоце "Гласа Црногорца" да смо ми Беранци ове године, прославили школску славу - Св. Саву, свечаније но икада. Ове ретке, с радошћу пишем, јер се оваковом одзиву овдашњих грађана, има радовати сваки брат Србин, и нећу прећерати кад кажем, да Беранци у оваквим и сличним случајевима, могу послужити за углед другима, сразмјерно већим и богатијим варошима у царевини.

16. januar 1910. godine:

У четвртак увече била је у Зетском дому светосавска бесједа, коју су приредили ученици цетињске гимназије са својим наставницима. Послије концертног дијела, који се састојао из пјевања мјешовитог и мушког збора и два сола, од којих заслужују нарочиту похвалу пјевања г. Јуришића и г. Травња, настала је игранка, која је трајала у најбољем расположењу, до неко доба ноћи. Посјета је била одлична.

Cetinjski vjesnik od 15. januara 1911. godine:

Наставници и ученици велике државне гимназије на Цетињу приредили су у корист сиромашних гимназијалаца синоћ у просторијама Зетског дома светосавску бесједу са врло бираним програмом, који је изведен на опште задовољство. На бесједи су били од стране Двора Њихова Краљ. Височанства Књаз Мирко и Петар као год што је била цијела кућа дупке пуна најотменијег грађанства оба пола. Игранку је отворио Њ. Кр. Књаз Петар који се задржао и послије одмора. Игранка је трајала у најбољем расположењу и послије пола ноћи.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top