- Poruka
- 2.276
Alibi
Zašto BIA već mesecima odbija da odgovori na zahtev Inicijative mladih za ljudska prava iz Beograda i poverenika za informacije Rodoljuba Šabića i dostavi kopiju dokumenta o broju podnetih zahteva za prisluškivanje i podatke o broju prisluškivanih osoba? Zato što, kako odgovaraju iz BIA, ovakvim dokumentom ne raspolažu, „s obzirom na to da stvaranje dokumenta sa ovakvim sadržajem nije predviđeno podzakonskim propisima koji regulišu rad Agencije“. Dakle, nije kriva BIA nego zakon.
Kad iz BIA, pokrivajući se zakonom, neće da odgovore na pitanje o broju prisluškivanih, a sasvim je sigurno da je taj broj lako izvaditi iz evidencije pod kojom su vođeni, onda je to više od arogancije službe nenaviknute da je javnost pita, a ona da odgovara. Možda deo odgovora možemo naći i u oštrim ocenama sudije Specijalnog suda Radmile Dičić: da mere prisluškivanja bez potrebe traju suviše dugo, da neka rešenja u slučajevima prisluškivanja nisu po Ustavu, da u prisluškivanim razgovorima ima intimnih stvari koje nemaju nikakve veze sa postupkom, da nema zakonskih garancija koje bi građane i sudije ubedile da nema zloupotreba.
I ponovo imamo već viđeno. Neprecizni zakoni postaju alibi i formalno pokriće da BIA krši zakon i još jednom demonstrira kako razume svoju obavezu iz Zakona o dostupnosti informacija.
Već godinama ovo društvo, s razlogom, živi pod opsesijom da BIA zloupotrebljava prisluškivanje. I već godinama se govori o tome da je kontrola rada tajnih službi preduslov da bi se neko društvo smatralo demokratskim. A BIA neće da učini ni jedan jedini simbolični gest kojim bi pokazala da raskida sa praksom da je nedodirljiva država u državi.
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=2645
Samo je predznak drugaciji, politicka policija i dalje nesmetano vrslja po privatnosti gradjana Srbije kao u stara komunisticka vremena...
Zašto BIA već mesecima odbija da odgovori na zahtev Inicijative mladih za ljudska prava iz Beograda i poverenika za informacije Rodoljuba Šabića i dostavi kopiju dokumenta o broju podnetih zahteva za prisluškivanje i podatke o broju prisluškivanih osoba? Zato što, kako odgovaraju iz BIA, ovakvim dokumentom ne raspolažu, „s obzirom na to da stvaranje dokumenta sa ovakvim sadržajem nije predviđeno podzakonskim propisima koji regulišu rad Agencije“. Dakle, nije kriva BIA nego zakon.
Kad iz BIA, pokrivajući se zakonom, neće da odgovore na pitanje o broju prisluškivanih, a sasvim je sigurno da je taj broj lako izvaditi iz evidencije pod kojom su vođeni, onda je to više od arogancije službe nenaviknute da je javnost pita, a ona da odgovara. Možda deo odgovora možemo naći i u oštrim ocenama sudije Specijalnog suda Radmile Dičić: da mere prisluškivanja bez potrebe traju suviše dugo, da neka rešenja u slučajevima prisluškivanja nisu po Ustavu, da u prisluškivanim razgovorima ima intimnih stvari koje nemaju nikakve veze sa postupkom, da nema zakonskih garancija koje bi građane i sudije ubedile da nema zloupotreba.
I ponovo imamo već viđeno. Neprecizni zakoni postaju alibi i formalno pokriće da BIA krši zakon i još jednom demonstrira kako razume svoju obavezu iz Zakona o dostupnosti informacija.
Već godinama ovo društvo, s razlogom, živi pod opsesijom da BIA zloupotrebljava prisluškivanje. I već godinama se govori o tome da je kontrola rada tajnih službi preduslov da bi se neko društvo smatralo demokratskim. A BIA neće da učini ni jedan jedini simbolični gest kojim bi pokazala da raskida sa praksom da je nedodirljiva država u državi.
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=2645
Samo je predznak drugaciji, politicka policija i dalje nesmetano vrslja po privatnosti gradjana Srbije kao u stara komunisticka vremena...
Od sveg srca ti zelim da konacno nesto povalis, poludeces nacisto od masturbacije.
