Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Na pomolu je ozbiljan sukob u vrhu Vojske Srbije. To odavno nismo imali. Prema tvrdnji medija, načelnik generalštaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš, krenuo je u žestoku ofanzivu protiv ministra vojnog Dragana Šutanovca.
General je po Klauzevicu napravio bočni udar u rukavicama. Nije se pojavio na novogodišnjem prijemu koji je ministar Šutanovac organizovao, a na kome je načelnik generalštaba i sam bio domaćin. Osim toga, na prijemu se nisu pojavili pozvani generali, jer im je telefonom Ponoš navodno naredio da ne dođu.
Generali, isto veče, kao crnorukci, okupili su se u obližnjem kafeu da većaju šta im je činiti. To im verovatno ni danas nije jasno. O čemu su generali pričali u kafeu na samosazvanom sastanku krnjeg generalštaba, mnogi se pitaju. U generalskim glavama, u nejasnim vremenima, često se javljaju ideje moći.
Taj sukob u vojnom vrhu preselio se i u kasarne. Na zakletvi prve klase vojnika Kopnene vojske u Somboru nije se pojavio general Ponoš. Poslao je svog izaslanika, generala Ljubišu Dikovića. Na toj svečanosti u Somboru nije se pojavio ni ministar Šutanovac.
Šereti kažu da je sve počelo sa zakuskom koje nije bilo na novogodišnjem prijemu. Štedeli su na hrani, ali pića je bilo u izobilju. Taj loš zaključak mogao bi da glasi da je za sve kriva rakija. Ali, nažalost, priča je mnogo složenija i iz svega proizilazi pitanje: ko se to sad igra sa Vojskom Srbije? To pravo ne pripada ni generalu Ponošu, koji se na netipičan način popeo na funkciju načelnika generalštaba VS, niti ministru Šutanovcu, civilu postavljenom na ministarsko mesto po partijskoj liniji. Vojska Srbije nije javno preduzeće, niti bilo čija limarska radnja u kojoj gazduje jedna politička stranka.
Ako se u vrhu Demokratska stranke rodila ideja o nekakvoj kadrovskoj preraspodeli u vrhu naše armije, onda je ovo školski primer kako je sve pogrešno smišljeno. Ukoliko je u pitanju samo puka surevnjivost dvojice prvih ljudi VS, morao je predsednik Boris Tadić, kao glavnokomandujući, već juče da im kaže da VS nije mesna zajednica u Mrduši Donjoj, gde ćemo jedni druge sačekivati u kukuruzima kako bismo se objasnili ko je tu glavni. Dakle, predsedniče, ovo nam nije trebalo.
Đoko Kesić
General je po Klauzevicu napravio bočni udar u rukavicama. Nije se pojavio na novogodišnjem prijemu koji je ministar Šutanovac organizovao, a na kome je načelnik generalštaba i sam bio domaćin. Osim toga, na prijemu se nisu pojavili pozvani generali, jer im je telefonom Ponoš navodno naredio da ne dođu.
Generali, isto veče, kao crnorukci, okupili su se u obližnjem kafeu da većaju šta im je činiti. To im verovatno ni danas nije jasno. O čemu su generali pričali u kafeu na samosazvanom sastanku krnjeg generalštaba, mnogi se pitaju. U generalskim glavama, u nejasnim vremenima, često se javljaju ideje moći.
Taj sukob u vojnom vrhu preselio se i u kasarne. Na zakletvi prve klase vojnika Kopnene vojske u Somboru nije se pojavio general Ponoš. Poslao je svog izaslanika, generala Ljubišu Dikovića. Na toj svečanosti u Somboru nije se pojavio ni ministar Šutanovac.
Šereti kažu da je sve počelo sa zakuskom koje nije bilo na novogodišnjem prijemu. Štedeli su na hrani, ali pića je bilo u izobilju. Taj loš zaključak mogao bi da glasi da je za sve kriva rakija. Ali, nažalost, priča je mnogo složenija i iz svega proizilazi pitanje: ko se to sad igra sa Vojskom Srbije? To pravo ne pripada ni generalu Ponošu, koji se na netipičan način popeo na funkciju načelnika generalštaba VS, niti ministru Šutanovcu, civilu postavljenom na ministarsko mesto po partijskoj liniji. Vojska Srbije nije javno preduzeće, niti bilo čija limarska radnja u kojoj gazduje jedna politička stranka.
Ako se u vrhu Demokratska stranke rodila ideja o nekakvoj kadrovskoj preraspodeli u vrhu naše armije, onda je ovo školski primer kako je sve pogrešno smišljeno. Ukoliko je u pitanju samo puka surevnjivost dvojice prvih ljudi VS, morao je predsednik Boris Tadić, kao glavnokomandujući, već juče da im kaže da VS nije mesna zajednica u Mrduši Donjoj, gde ćemo jedni druge sačekivati u kukuruzima kako bismo se objasnili ko je tu glavni. Dakle, predsedniče, ovo nam nije trebalo.
Đoko Kesić
da je u srbiji bilo reda,vredela bi i vojska.
