Tamjan
- Začetnik teme Šakal
- Datum pokretanja
- Poruka
- 3.886
A šta je ovo?
Prvi arheološki nalaz koji potvrđuje korišćenje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom muškarca. Među brojnim grobnim prilozima, pronašao je i seme indijske konoplje. Zahvaljujući niskim temperaturama i stalno zaleđenoj zemlji (tzv. permafrost), čitav sadržaj groba je fantastično sačuvan, tako da su se na koži pokojnika mogle videti tetovaže grifona i ostalih fantazmagoričnih bića, bliskih ikonografiji stepskih konjaničkih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotlić pun kamenčića i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali "šator" u koga se uvlačila samo glava uživaoca, i koji je najverovatnije znatno pojačavao uticaj konopljinih isparenja. Takođe, u ovom grobu pronađena je i kožna kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi precizno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana oslobađa se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slučaju ima blage psihodelične efekte. Na njegovo ritualno korišćenje nailazimo i na ostrvu Java, gde bi uživalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje slični opisi, ali je poznato da njegovi plodovi u velikim količinama sadrže aromatična etarska ulja.
- Poruka
- 3.886
Droge u praistoriji
Ne može se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, rašireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronološki, čini se da je put širenja konoplje išao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo još u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvrđena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Takođe, neki Indusi pominju konopljino lišće kao stanište "anđela čitavog čovečanstva", dok je kasnije, upotreba konoplje zaživela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narodima zapadne Azije i većini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi konoplje? Odgovor može biti povrdan, pošto su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hrista nezadrživo nadirali ka Evropi.
Prvi konkretni dokaz o korišćenju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne žene, pronađeni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istraživači pretpostavljaju da je žena umrla na porođaju i da joj je konoplja davana kako bi olakšala porođajne muke. U Južnoj Africi, žene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri porođaju, takođe iz razloga ublažavanja trudova.
U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenjima, u blizini Berlina, nailazimo na seme i lišće konoplje u jednoj urni, pronađenoj zajedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e.
Zatim, prilikom podvodnih arheoloških iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje se tačna lokacija), pronađena je bala hašiša (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. godinu. Da li je ovo svedočanstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada ne možemo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje ostatku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), pronađen je veliki broj posuda, oružja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorija. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim plemenima, te se ova pretpostavka trenutno ne može potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatnoćom možemo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "blagodetima" indijske konoplje.
Ipak, moguće je pretpostaviti i ranije korišćenje konoplje na evropskom kontinentu, doduše značajno indirektnije nego što je to slučaj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih staništa u Srbiji, arheolozi su pronašli male zemljane lulice. Ovi nalazi, pronađeni u naseljima vinčanske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evropi. Naravno, ne može se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je jasno da su neolitski vinčanci u časovima dokolice i opuštanja pušili neke travke. Na žalost, arheolozi ne obraćaju dovoljno pažnju na ovakve nalaze, pa se nameće pitanje da li je ovih lula bilo i više.
Keramičke lule pronađene na naseljima neolitske vinčanske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.).
Nedaleko od širokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inhalirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Tračana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Tračani su spaljivali ženske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "magičnoj vrelini" pali u trans i igru u dimu.
причалица
Buduća legenda
- Poruka
- 44.939
- Poruka
- 3.886
Sloveni, konoplja i mandragora
U srednjovekovnoj Evropi, listovi, cvetovi i seme konoplje su korišćeni kao lek i kao dodatak jelima. Često i lako uzgajana biljka, konoplja je svoje mesto pronašla i u ishrani, te se širom Evrope pominju razne kaše ili supe od konoplje. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Božića supa od konoplje, a u Letoniji i Ukrajini, takođe ritualno, jede se kaša od konoplje. Ipak, verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siromaštva, kao što je to danas slučaj sa zabitim krajevima Indije.
Veliki je broj arheoloških dokaza o korišćenju jakih halucinogena kod andskih kultura. Na ovoj predstavi vidimo šamana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije), kako drži San Pedro, kaktus iz koga se dobija meskalin. Tradicionalno, u ovim kulturama rašireno je verovanje da se šaman (kurandero) može pretvoriti u životinje, te se ovde primećuje kosa sačinjena od zmija i pandže i očnjaci jaguara. On nije samo lekar, već posreduje između ljudi i bogova, tumači snove i vizije, sukobljava dobro sa lošim, brani celo pleme, upravlja vremenom, gleda u budućnost... Meskalin je najčešće uziman u tečnom stanju i korišćen je prilikom različitih rituala, a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta", putovanja kroz prostor i vreme, telepatske sindrome...
Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni još od davnina koriste konoplju. Ipak, ne nalazimo istorijske ili arheološke podatke, ali se zapaža konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena - Poljaka, Čeha, Rusa, pa čak i Srba. Takođe, na teritoriji Balkana poznato je da su žene svoju decu uspavljivale čajem od maka. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini, kada su živeli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. Kod Slovena, isto kao i kod Germana, poznato je korišćenje mandragore - zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru čoveka, koja je oduvek korišćena pri vračanju i narodnom lekarstvu. Koren je otrovan, ali i jak intoksikant, kao i pečurka Agaricus muscaricus. Ko je imao priliku da pročita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra, mogao je i u ovom literarnom delu pronaći izvanredne opise mandragore i njenog dejstva.
Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadrže seme konoplje, dok su neki lekari preporučivali konoplju i protiv bolova. Iz XIV veka datira zapis iz baptističke bolnice Sv. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. Nešto docnije, u XVII veku, u jednoj knjizi o biljkama, konoplja se pominje kao lek za grudobolju, srčane i crevne probleme, kao i sredstvo protiv krvarenja, odnosno kao koagulator.
MAJKU IM AL' OVI NARKOMANI ZNAJU DA PIŠU!!!
U srednjovekovnoj Evropi, listovi, cvetovi i seme konoplje su korišćeni kao lek i kao dodatak jelima. Često i lako uzgajana biljka, konoplja je svoje mesto pronašla i u ishrani, te se širom Evrope pominju razne kaše ili supe od konoplje. U Poljskoj i Litvaniji konzumira se prilikom Božića supa od konoplje, a u Letoniji i Ukrajini, takođe ritualno, jede se kaša od konoplje. Ipak, verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siromaštva, kao što je to danas slučaj sa zabitim krajevima Indije.
Veliki je broj arheoloških dokaza o korišćenju jakih halucinogena kod andskih kultura. Na ovoj predstavi vidimo šamana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije), kako drži San Pedro, kaktus iz koga se dobija meskalin. Tradicionalno, u ovim kulturama rašireno je verovanje da se šaman (kurandero) može pretvoriti u životinje, te se ovde primećuje kosa sačinjena od zmija i pandže i očnjaci jaguara. On nije samo lekar, već posreduje između ljudi i bogova, tumači snove i vizije, sukobljava dobro sa lošim, brani celo pleme, upravlja vremenom, gleda u budućnost... Meskalin je najčešće uziman u tečnom stanju i korišćen je prilikom različitih rituala, a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta", putovanja kroz prostor i vreme, telepatske sindrome...
Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni još od davnina koriste konoplju. Ipak, ne nalazimo istorijske ili arheološke podatke, ali se zapaža konstantno prisustvo u folkloru raznih slovenskih plemena - Poljaka, Čeha, Rusa, pa čak i Srba. Takođe, na teritoriji Balkana poznato je da su žene svoju decu uspavljivale čajem od maka. Verovatno je da su Sloveni u prapostojbini, kada su živeli blizu nomadskih stepskih plemena bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. Kod Slovena, isto kao i kod Germana, poznato je korišćenje mandragore - zeljaste biljke sa korenom nalik na figuru čoveka, koja je oduvek korišćena pri vračanju i narodnom lekarstvu. Koren je otrovan, ali i jak intoksikant, kao i pečurka Agaricus muscaricus. Ko je imao priliku da pročita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra, mogao je i u ovom literarnom delu pronaći izvanredne opise mandragore i njenog dejstva.
Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadrže seme konoplje, dok su neki lekari preporučivali konoplju i protiv bolova. Iz XIV veka datira zapis iz baptističke bolnice Sv. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. Nešto docnije, u XVII veku, u jednoj knjizi o biljkama, konoplja se pominje kao lek za grudobolju, srčane i crevne probleme, kao i sredstvo protiv krvarenja, odnosno kao koagulator.
MAJKU IM AL' OVI NARKOMANI ZNAJU DA PIŠU!!!
- Poruka
- 51.779
- Poruka
- 3.886
Eleusinske misterije, klasični svet i halucinogeni
Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su žvakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom korišćenju. Prema nekim neposrednim podacima pri Eleusinskim misterijama, sveštenici i osobe posvećene u ove obrede koriste halucinogene pečurke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najvažnijih ritualnih obreda u staroj Grčkoj i bilo je zabranjeno za učesnike da javno i detaljno pričaju o njima. Na žalost, ni danas ne znamo konkretne činjenice, što dodatak misterije i govori, već ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova pečurka Agaricus muscaricus (u Srba poznata kao pupavka ili muhara), koja u sebi sadrži halucinogen psilocibin. Psilocibin deluje 10 minuta nakon konzumacije, a dejstvo traje od 5 do 10 sati, pri čemu osoba doživljava jake halucinacije - gledanje kroz zatvorene kapke, utisak napuštanja tela, putovanje kroz vreme... Pečurka je najverovatnije uzimana u tekućinama, gde se kombinovala sa alkoholnim pićima. Moguće je i da su žvakanjem ovih pečuraka, proroci čuvenih grčkih svetilišta davali vizije budućnosti.
Veoma je indikativno da su pečurke kod različitih naroda (Grka, Indusa, srednjeameričkih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadržale reč bog - Hrana Bogova, Božje meso... Ovim je sigurno opisivan doživljaj koga su pečurke proizvodile - a to je snažna halucinacija, te je moguće da sama hrana grčkih bogova, tzv. ambrozija, ima veze sa pečurkama. Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim grčkim vazama, kao i na jednom etrurskom ogledalu, gde pored noge bradatog muškarca raste pečurka. Takođe, na Mediteranu nailazimo na spomen pića od mente (nane) sa dodatkom pečuraka. Verovatno je da su pića korišćena prilikom ovih rituala "obogaćivana" i opijumom, pošto većina antičkih pisaca pominje mak i opijum kao lekove, ili preparate protiv nesanice.
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.136
A šta je ovo?
Sagorevanjem tamjana oslobađa se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slučaju ima blage psihodelične efekte.
Sada lupi i osta živ....Nema nikakvog THC-a u tamjanu...Kanabinoidi su specifični samo za jednu faamiliju biljaka, čak ne za cijeli razdel...
- Poruka
- 3.886
Sada lupi i osta živ....Nema nikakvog THC-a u tamjanu...Kanabinoidi su specifični samo za jednu faamiliju biljaka, čak ne za cijeli razdel...
Antički narodi, posebno Grci, koristili su još jednu biljku koja sadrži jake intoksikante - mandragoru. Rimski botaničar Dioskorid u svom delu De materia medica, daje recept za upotrebu mandragore - "potopi korenje u vino i tako dobijen sok sačuvaj, i daj ga da izazoveš bezosećajnost onoga koji je posečen ili ispečen". I drugi antički spisatelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre operacije, a da je korišćena širom Mediterana potvrđuje i to što su je stari Egipćani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra. U današnjoj Grčkoj, i dalje se odvija "ritualna žetva" ove biljke koja sadrži hiosciamin, skopolamin i hioscin. Čak je i veliki Šekspir pominje u svojim čuvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra.
Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje, i to kao lek za svakakve bolesti, dok Klaudije Galen, rimski fizičar, daje recepte za poslastice, gde se koriste seme i cvetovi konoplje, i opisuje kako se oni koji jedu ova jela osećaju "toplo i oduševljeno".
Keltski druidi ne izgledaju baš onako kao što su ih prikazali Gošini i Uderco u Asteriksu, pošto su Kelti poznati u istoriji kao krvoločan i ne tako pitom narod. Druidi su imali više funkcija - lečili su, proricali, bavili se magijom i astrologijom, ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. Antički pisac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu žvakanjem žira, dok se kod Frejzera nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog lišća. Ovi podaci zvuče čudno, pošto ni lišće, ni plod hrasta ne bi trebalo da sadrže alkaloide, odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.136
Ovi podaci zvuče čudno, pošto ni lišće, ni plod hrasta ne bi trebalo da sadrže alkaloide, odnosno bilo koju vrstu psihoaktivnih supstanci
Prekini bre da me učiš mome poslu...
Ovo je sve tralala buć
- Poruka
- 3.886
Prekini bre da me učiš mome poslu...
Ovo je sve tralala buć
A koji ti je posao?
Istorijski izvori nam govore da su droge korišćene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vođenim prilikom Krstaških ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamističkom sektom - Asasinima, koji su konzumirali hašiš u ogromnim količinama i tako okuraženi kretali u boj. Evropski hroničari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvaničnih religija prema narkomaniji.
Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udruženje odanih, skoro fanatičnih pristalica, koji bi serijom politički motivisanih ubistava doprineli njegovim ličnim ambicijama. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje nožem, sa kojim je trebalo izvršiti "prefinjene i umetničke" atentate, te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. godine. Podatak o konzumiranju hašiša dolazi od Marka Pola, koji je putujući tuda 1271/72. godine, opisao proces inicijacije mladića u asasine:
... postoji tvrđava na ulasku u Vrt, dovoljno jaka da se odupre celome
svetu i ne postoji drugi način da se unutra uđe. U svom igralištu, On
(misli se na Starog Čoveka, učitelja) drži veliki broj mladeži iz cele zemlje,
godina 12 do 20, koji imaju osećaj za vojevanje. Onda ih On uvodi u njegovu
baštu, prvo im davajući piće, određeni napitak od koga se pada u duboki san...
Kada se znatno kasnije oni probude, zateknu sebe na mestu toliko divnom,
te cene da su u Raju... I, kada Stari Čovek odluči da ubije nekog princa,
on će reći nekome od ove mladeži: "idi i ubij tog i tog, a kada se vratiš,
moji će te Anđeli odvesti u Raj"...
Kao što vidimo, Marko Polo pominje određeni napitak, koji je najverovatnije bio bhanga, piće spravljeno od konopljinog ulja, koje je čak 3-4 puta jače od hašiša, tako da proizvodi jake ekstatičke doživljaje, prepune vizija. Posle smrti Hasana al-Sabaha, njegovi naslednici napravili su kompleksnije i čvršće ustrojstvo organizacije, gde je kroz neku vrstu inicijacijskog čina, svako saznavao koje ga dužnosti očekuju. Želeći što jaču disciplinu, pored konzumiranja hašiša, odnosno bhange, vođe Asasina još više se vezuju za Islam i kroz fanatične priče o životu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne plaše nikoga i ničega. Kao fanatični islamisti, asasini su krenuli u rat protiv krstaša, kojima je posebno omražen bio tadašnji asasinski vođa Rašid Din Sinan, koji je kod hrišćanskih hroničara ostao upamćen po nadimku Starac sa planine. U vreme najžešćih borbi protiv hrišćana, asasini su brojali armiju od preko 50.000 ljudi. Ipak, pokretu asasina najžešći udarac zadali su Mongoli godine 1260, dok su 1272. definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana.
Primer asasina, najverovatnije je i prvo svedočanstvo o korišćenju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi. Pošto su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise, podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika, što možda stvara donekle lažnu sliku. Niko se nije zapitao šta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika, odnosno, da li je hašiš samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi, a ne večitu i slepu odanost, kako to navodi većina hroničara. Odgovor na to možemo pronaći u samom islamu, gde je korišćenje indijske konoplje (od koje se dobija hašiš, a od meksičke - marihuana) dozvoljeno, za razliku od alkohola, čija je konzumacija zabranjena. Konoplja i hašiš, bili su intenzivno korišćeni u muslimanskim zemljama, o čemu svedoče i spisi Ibin Baitara, putopisca i botaničara, koji precizno opisuje uzgoj i korišćenje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. On navodi da uzimanje hašiša, bilo jedenjem, odnosno žvakanjem, ili kroz piće, dovodi do uzbuđenja, razdraganosti i ludosti. Na kraju, potvrdu široke upotrebe hašiša u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna noć, gde je verno prikazana priča o dva čoveka koji žvaću hašiš.
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.136
A koji ti je posao?
Istorijski izvori nam govore da su droge korišćene i kao dodatna stimulacija u bitkama, posebno onima vođenim prilikom Krstaških ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamističkom sektom - Asasinima, koji su konzumirali hašiš u ogromnim količinama i tako okuraženi kretali u boj. Evropski hroničari opisali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvaničnih religija prema narkomaniji.
Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i prvobitno ga zamislio kao udruženje odanih, skoro fanatičnih pristalica, koji bi serijom politički motivisanih ubistava doprineli njegovim ličnim ambicijama. Vrhunac obuke potencijalnog asasina bilo je rukovanje nožem, sa kojim je trebalo izvršiti "prefinjene i umetničke" atentate, te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. godine. Podatak o konzumiranju hašiša dolazi od Marka Pola, koji je putujući tuda 1271/72. godine, opisao proces inicijacije mladića u asasine:
... postoji tvrđava na ulasku u Vrt, dovoljno jaka da se odupre celome
svetu i ne postoji drugi način da se unutra uđe. U svom igralištu, On
(misli se na Starog Čoveka, učitelja) drži veliki broj mladeži iz cele zemlje,
godina 12 do 20, koji imaju osećaj za vojevanje. Onda ih On uvodi u njegovu
baštu, prvo im davajući piće, određeni napitak od koga se pada u duboki san...
Kada se znatno kasnije oni probude, zateknu sebe na mestu toliko divnom,
te cene da su u Raju... I, kada Stari Čovek odluči da ubije nekog princa,
on će reći nekome od ove mladeži: "idi i ubij tog i tog, a kada se vratiš,
moji će te Anđeli odvesti u Raj"...
Kao što vidimo, Marko Polo pominje određeni napitak, koji je najverovatnije bio bhanga, piće spravljeno od konopljinog ulja, koje je čak 3-4 puta jače od hašiša, tako da proizvodi jake ekstatičke doživljaje, prepune vizija. Posle smrti Hasana al-Sabaha, njegovi naslednici napravili su kompleksnije i čvršće ustrojstvo organizacije, gde je kroz neku vrstu inicijacijskog čina, svako saznavao koje ga dužnosti očekuju. Želeći što jaču disciplinu, pored konzumiranja hašiša, odnosno bhange, vođe Asasina još više se vezuju za Islam i kroz fanatične priče o životu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje pristalice da se ne plaše nikoga i ničega. Kao fanatični islamisti, asasini su krenuli u rat protiv krstaša, kojima je posebno omražen bio tadašnji asasinski vođa Rašid Din Sinan, koji je kod hrišćanskih hroničara ostao upamćen po nadimku Starac sa planine. U vreme najžešćih borbi protiv hrišćana, asasini su brojali armiju od preko 50.000 ljudi. Ipak, pokretu asasina najžešći udarac zadali su Mongoli godine 1260, dok su 1272. definitivno zatrti od nekog sirijskog sultana.
Primer asasina, najverovatnije je i prvo svedočanstvo o korišćenju droga i opijata u manipulativne svrhe velikih grupa ljudi. Pošto su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise, podatke o njima dobijamo samo od njihovih protivnika, što možda stvara donekle lažnu sliku. Niko se nije zapitao šta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika, odnosno, da li je hašiš samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi, a ne večitu i slepu odanost, kako to navodi većina hroničara. Odgovor na to možemo pronaći u samom islamu, gde je korišćenje indijske konoplje (od koje se dobija hašiš, a od meksičke - marihuana) dozvoljeno, za razliku od alkohola, čija je konzumacija zabranjena. Konoplja i hašiš, bili su intenzivno korišćeni u muslimanskim zemljama, o čemu svedoče i spisi Ibin Baitara, putopisca i botaničara, koji precizno opisuje uzgoj i korišćenje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. On navodi da uzimanje hašiša, bilo jedenjem, odnosno žvakanjem, ili kroz piće, dovodi do uzbuđenja, razdraganosti i ludosti. Na kraju, potvrdu široke upotrebe hašiša u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna noć, gde je verno prikazana priča o dva čoveka koji žvaću hašiš.
Smuti pa prospi....
- Poruka
- 51.779
- Poruka
- 3.886
Smuti pa prospi....
Da li ste se ikada zapitali šta su američki Indijanci pušili u čuvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficdžerald otkrio je prilikom arheoloških iskopavanja u Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz vremena pre dolaska Evropljana. Hemijskim analizama, utvrđeno je da pored nikotina, u ostacima smole postoji i osnovni alkaloid konoplje - THC-9 (tetrahidrokanabinol). Ova hemijsko-arheološka istraživanja, potvrđuju i navode Žaka Kartijea, prvog evropskog istraživača Kanade, koji je u svojim opisima naveo i to, da stanovništvo gaji i koristi konoplju.
Ne reče čime se baviš (profesionalno)
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Оригинал поставио antoniusss
A šta je ovo?
Sagorevanjem tamjana oslobađa se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom slučaju ima blage psihodelične efekte.
Знаш шта је "ово"? Твој безобразлук! Потурио си као кукавица јаје неке наркоманске глупости о тамјану. Наркомани раде исто што и педери који су измислили да испаде да нема великог човека на свету а да није био пешован - тако и наркоси измишљају глупости не би ли им легализовали дрогу.
- Poruka
- 3.886
Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije potiče iz VI veka p.n.e, gde se naziva i carsko seme, ali je verovatno da su persijska plemena pored konoplje, još od ranije poznavale upotrebu maka, odnosno opijuma. Konoplja je korišćena u vidu ulja, koje je bilo glavni sastojak ritualnog pića bhange. Pored konoplje, razna arhajska plemena raširena na velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina koriste opijum. On se dobija zasecanjem nedozrelih čaura maka, iz kojih se potom sakuplja bela tečnost, koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu psihoaktivnim derivatima. Sumeri su na glinenim tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka još 4.000 godina pre nove ere. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak, koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale, pošto ih je čupkao da ga san ne bi savladao. Indijski sveštenici su uzimanjem opojnih supstanci pokušavali dostići nirvanu i uzdići se iznad smrti, pošto su mađijski letovi i uspenja na nebo najvažniji oblici narodnih verovanja ovih naroda. Ta letenja kao ptica i trenutno prelaženje velikih rastojanja, deo su magijskih rituala budizma i hinduizma, usko povezanih sa konzumacijom pečuraka, konoplje, opijuma, mandragore...
- Poruka
- 51.779
- Poruka
- 3.886
Raznim ritualima stari su narodi pokušavali umilostiti bogove ili izliječiti bolesne, a takve su ceremonije pratile halucinogene biljke.
Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) takođe je kaktus koji sadrži halucenogene supstance, te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta, što je neuporedivo manji i što raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. Pored halucinogenih alkaloida hordenina i tiramina, ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva, pa su srednjeamerička plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu. Pejot se koristio pomešan sa nekim tečnostima, ili putem žvakanja osušenih delova, u kojima je sadržaj psihoaktivnih supstanci znatno manji. Prilikom posebnih rituala, šamani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku ručno tkanih ćilima, torbi ili delova odeće, čije predstave vidimo na slici. Treba zapaziti zanimljiv kolorit ovih rukotvorina, pošto su sve boje izrazito jake, a postoje i određene neuobičajene predstave, poput sunca sa zelenim kapljicama. Pejot je snagu svojih halucinogenih tvari povećavao sa godinama svog rasta, te su veći kaktusi među indijancima nazivani "božjim". Ceo ritual je posvećen komuniciranju sa bogovima i rešavanju određenih plemenskih problema. Veruje se da je pejot kod ovih plemena korišćen još od praistorije, dok je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima, gde zbog hladnije klime nije mogao uspevati.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije potiče iz VI veka p.n.e, gde se naziva i carsko seme, ali je verovatno da su persijska plemena pored konoplje, još od ranije poznavale upotrebu maka, odnosno opijuma. Konoplja je korišćena u vidu ulja, koje je bilo glavni sastojak ritualnog pića bhange. Pored konoplje, razna arhajska plemena raširena na velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina koriste opijum. On se dobija zasecanjem nedozrelih čaura maka, iz kojih se potom sakuplja bela tečnost, koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu psihoaktivnim derivatima. Sumeri su na glinenim tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka još 4.000 godina pre nove ere. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak, koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale, pošto ih je čupkao da ga san ne bi savladao. Indijski sveštenici su uzimanjem opojnih supstanci pokušavali dostići nirvanu i uzdići se iznad smrti, pošto su mađijski letovi i uspenja na nebo najvažniji oblici narodnih verovanja ovih naroda. Ta letenja kao ptica i trenutno prelaženje velikih rastojanja, deo su magijskih rituala budizma i hinduizma, usko povezanih sa konzumacijom pečuraka, konoplje, opijuma, mandragore...
Заиста си оделпио??? Какве благе везе имају ових 10 дугачких и досадних постова о историјату конопље СА ТАМЈАНОМ И ПРАВОСЛАВЉЕМ И БИБЛИЈОМ? Никакве! У почетку си слагао - и сада се само вадиш! Значи свако ко уђе у цркву је дрогиран - а ја нарочито пошто стално у кући палим тамјан јер веома волим његов мирис. Небулозе пишеш!!!
- Poruka
- 3.886
Заиста си оделпио??? Какве благе везе имају ових 10 дугачких и досадних постова о историјату конопље СА ТАМЈАНОМ И ПРАВОСЛАВЉЕМ И БИБЛИЈОМ? Никакве! У почетку си слагао - и сада се само вадиш! Значи свако ко уђе у цркву је дрогиран - а ја нарочито пошто стално у кући палим тамјан јер веома волим његов мирис. Небулозе пишеш!!!
PRILIČNO uznemirenja unela je među vernike ovih dana vest da sagorevanje tamjana i sveća u crkvama oslobađa čestice koje mogu biti kancerogene. Grupa istraživača sa Univerziteta u Mastrihtu, naime, došla je do saznanja da je zagađenje u prostoriji u kojoj su gorele sveće i tamjan čak dvadeset puta veće nego u vrlo prometnoj ulici, što samo po sebi predstavlja opasnost po disajne organe čoveka.
U vreme kad crkvene slave kod nas stižu jedna drugu, i kad se ni jedan religiozni obred ne može zamisliti bez sveća i mirisa tamjana, ovakve vesti, u najmanju ruku, nisu prijatne. Zna se da Srpska crkva za svoje potrebe uveze godišnje osam do deset tona tamjana, čija je potrošnja posebno porasla posle masovnije izgradnje novih hramova i vraćanja srpskog naroda veri. Kod nas se za vreme obreda kadi jednako kao kod Rusa, Grka ili Rumuna (katolici tamjan koriste manje, protestanti uopšte ne), a sam običaj traje otkad postoji i crkva.
NAJNOVIJA holandska otkrića - iako samo hipotetička - neizbežno navode na pitanje: treba li u ovakvoj situaciji sveće i tamjan izbegavati, i u kojoj meri njihovo sagorevanje zaista može da šteti ljudima i freskama?
gost 4554
Buduća legenda
- Poruka
- 39.136
Заиста си оделпио??? Какве благе везе имају ових 10 дугачких и досадних постова о историјату конопље СА ТАМЈАНОМ И ПРАВОСЛАВЉЕМ И БИБЛИЈОМ? Никакве! У почетку си слагао - и сада се само вадиш! Значи свако ко уђе у цркву је дрогиран - а ја нарочито пошто стално у кући палим тамјан јер веома волим његов мирис. Небулозе пишеш!!!
Antoniusss je još bolji od zilota..
- Poruka
- 51.779
PRILIČNO uznemirenja unela je među vernike ovih dana vest da sagorevanje tamjana i sveća u crkvama oslobađa čestice koje mogu biti kancerogene. Grupa istraživača sa Univerziteta u Mastrihtu, naime, došla je do saznanja da je zagađenje u prostoriji u kojoj su gorele sveće i tamjan čak dvadeset puta veće nego u vrlo prometnoj ulici, što samo po sebi predstavlja opasnost po disajne organe čoveka.
U vreme kad crkvene slave kod nas stižu jedna drugu, i kad se ni jedan religiozni obred ne može zamisliti bez sveća i mirisa tamjana, ovakve vesti, u najmanju ruku, nisu prijatne. Zna se da Srpska crkva za svoje potrebe uveze godišnje osam do deset tona tamjana, čija je potrošnja posebno porasla posle masovnije izgradnje novih hramova i vraćanja srpskog naroda veri. Kod nas se za vreme obreda kadi jednako kao kod Rusa, Grka ili Rumuna (katolici tamjan koriste manje, protestanti uopšte ne), a sam običaj traje otkad postoji i crkva.
NAJNOVIJA holandska otkrića - iako samo hipotetička - neizbežno navode na pitanje: treba li u ovakvoj situaciji sveće i tamjan izbegavati, i u kojoj meri njihovo sagorevanje zaista može da šteti ljudima i freskama?
Ovo si sad izmislio, ako ne i sve ostalo...
Ko ce to da cita...?
Miris tamjana je najlepsi miris i tacka.
- Poruka
- 3.886
Govoreci o mnogobozackim obicajima koje su Aboridzani i korejski teolozi sproveli na zasedanju Skupstine Svetskog saveza crkva u Kamberi, na kojoj je bilo cetiri hiljade delegata; pravoslavni svestenik Dzejms Silver sa velikom tugom u dusi kaze: “Ova bogosluzenja bila su cisto paganska. Prvi hriscanski mucenici isli su verom sa radoscu u smrt zato sto nisu pristali da prinesu tamjan rimskim carevima i da se poklone njihovim bogovima, a u Kamberi ortodoksni hriscani, vernici i svestenici, isli su bez primedbe kroz “dim ciscenja” tamjana koji je prinela korejska protestantkinja da udovolji “duhovima pokojnika.” (Orthodox Ecumenism? A Forum of Letter pp. 5)