Kava su vam prijateljstva takve i ljubavi...da li je to tako?

Neko je prema partneru popustljiviji, ili cesce "progleda kroz prste" a sa druge strane prema prijateljima je rigorozan, i neka mala stvar moze da nam poljulja poverenje, u stanju smo da zapamtimo i sitnice gde nam nije bas bilo pravo...

Imamo i obrnute situacije, pred prijateljima pogresimo, onda isto tako smo u stanju da im i oprostimo, i ohoho krupne stvari, ali sa partnerom smo poprilicno iskljucivi, neki neoprezan gest, ili recenica nas dovodi maltene do suza, ili smo u stanju da mu "vratimo" i za neku banalnu stvar...

Da li to znaci da jedna izgradjena i stabilna licnost ima jednak odnos sa partnerom kao sa recimo najboljim prijateljem? (u svetlu tolerancije naravno)
Ok,i da izuzmemo ono da svaki odnos varira, da se menja, da nikad ne moze da bude isti itd....

Onako ugrubo, da li sebe prepoznajete u prvoj, drugoj ili trecoj grupi i zasto?

Ja, slobodno mogu da kazem, da sam ranije bila u drugoj grupi i da sam razdvajala odnos u prijateljstvu i odnos u ljubavi.... sada sam, nadam se, u ovoj trecoj tkz. uravnotezenoj!

Uh, ja prijateljima malo prastam a kad sam zaljubljena skoro sve.. Umem da budem preostra prema nekim ljudima koje znam citav zivot , a ponesena romanticnim osecanjima da predjem preko mnogih stvari.. Generalno , nisam zlopamtilo, ali bih volela da budem treci uravnotezeni tip

Ne....mozda slicne stvari trazim i od prijatelja i od partnera-a to su vernost,postovanje,iskrenost.
Opet u nekim slucajevima vise ocekujem od prijatelja,sa obzirom da su to ljudi koji bi trebali da mi budu tu ''za ceo zivot''.
I ne samo to....mislim da je emocija ljubavi prema prijatelji i prema partneru razlicita.
U drugom slucaju znamo(tj.bar ja)da burnije odreagujem za neku sitnicu jer me to povredi.
Opet prijateljima prastam neke sitnice jer znam da su i oni ljudi koji imaju svoje probleme,svoj zivot,itd....Ima i partner,ali valjda on to treba da deli samnom...a oni...mozda i ne.

Mislim da to nema veze.
Sve zavisi od generalnog odnosa prema ljudima.

Moram da priznam da sam imala vise srece sa ljubavima nego sa prijateljstvom.
Ne znam zasto je to tako-ali tako je.

Има разних људи...имала сам ја једног дечка који је био према пријатељима сјајан, али према девојкама ужасан...сећам се, имали смо заједничку познаницу, с тим што је његово друштво било повезано с њеним, позвала нас је заједно на журку, а кад смо дошли на журку, доживим тад и више никад доживљену ситуацију: баја ми се културно извинио уз саопштење да му је жао што ће морати цело вече да проведе с друштвом, јер друштво је као кева, оно, светиња и тако то!
Проведох, тако чемерна и сама, наслоњена на радијатор сат ипо-два, покупих се и одох кући.
Наравно, био је шутнут након тога.
Ма био је клинац..и то некултуран клинац.

Лично, блажа сам мнооого према партнеру него према другим људима- пријатељима.
Ебига, тако ми се заломило.

Partner me bolje poznaje od prijatelja i ima razumevanja za njih..dok su oni ti koji nemaju ako vecinu vremena provodim sa devojkom i ocekuju da im se uvek nadjem..tako da zajednicke krupne stvari podeljene sa partnerom ne mogu liciti na ustupke..a sitnice se obostrano tolerisu

I za ljubav i za prijateljstvo su potrebna osecanja ,razlicitok karaktera i intenziteta naravno,ali ipak neophodna da bi se i moglo govoriti o postojanju i jednog i drugog u odnosu dva bica.Ako je to tako,a jeste,pre nego udje u jedan od ta dva odnosa covek sagledava prirodu onog drugog (bar bi tako trebalo biti ) i iz nekog razloga donosi odluku da krene.Ljudi nisu po svojoj prirodi savrseni a ne postoji ni paritet u manama i vrlinama.Iako nas vrlo cesto jedna od vrlina privuce i navede na jedno ili drugo osecanje,ona ne moze biti van konteksta celovite licnosti tog bica i ne mozemo je odvojiti od ostalog.Ako prihvatis nekoga,onda ga prihvatas sa svim sto on jeste i onim sto ne bi voleo da bude i prilagodjavas se u onoj meri u kojoj je to moguce,jer i jedan i drugi odnos zahtevaju svojevrsno zrtvovanje,ljubav pogotovo.Jer istinska ljubav je nesebicna i ona je samo i jedino- davanje.Skladna je onda kad je oboje dozivljavaju na isti nacin-kao neprekidno davanje,dajes i uzimas ono sto ti se daje.Prijateljstvo je isto tako dvosmerna ulica,ali nije manje vredno i ne zahteva manje napora od ovog prvog.Mozda zvuci preostro,ali i u jednom i u drugom ili si nekog prihvatio sa svim sto on jeste ili nisi.Cak,ponekad mislim da je ljubav upravo izrazenije prihvatanje onog sto ne bi voleo da bude taj koga volis,ako iskreno volis.Ljudski je gresiti,a nije nase da sudimo,jer ljudski je i prastati.Budi dovoljno mali da bi bio veliki,jer ponekad je oprost veca kazna za onog kome se oprasta.

Tolerantnija sam prema prijateljima, ali za nijansu.
Mada generalno nisam zlopamtilo i kratka mi je pamet. Zaboravljam ružne stvari, pamtim samo lepe.
I volim da praštam, svi smo mi ljudi. Ja prva nisam bezgrešna. A jedno "izvini" ima čaroban efekat na mene. Čak i ako nije izrečeno na glas....

Odlicna tema. Moram da priznam da spadam u drugu grupu. Imam 3 prijatelja(tema se ne odnosi na drugove, poznanike, moja pretpostavka) i pronasli smo se i izgradili prijateljstvo na slaganju na racionalnom nivou. Ljubav ipak, podrazumeva i to da si sa nekim koga volis zbog milion stvatri, ali postoji uvek nesto sto te izludjuje... Uostalom sa prijateljima ne provodimo toliko vremena koliko sa partnerima, pa oni ne mogu da nas izlude cinjenicom da, recimo, ostavljaju carape svuda po kuci. A i, kada nekoga silno volis i delis zivot sa njim, neke stvari koje on izgovori mogu da zabole vise, nego kada to isto kaze neko drugi.

Kod mene jeste, ja sam totalno otvorena i prema partneru i prema prijateljima.
Ali se moje prijateljstvo ne stice lako.
Zato nema cenu i ne nosi oznaku kvarljivo

Naravno da mi je partner prvenstveno i prijatelj...ali ako razdvojimo jedne od drugih
logicno da prijateljima "progledam kroz prste" za neke stvari koje partneru nikad ne bih
na kraju krajeva sa ovim prvima ne lezem u krevet i njima nisam decu radjala...

ni nalik.
prijatelji mi traju zauvek, a partneri ne bas
koliko god sam korektan prijatelj, makar mi tako kazu, toliko sam jedna potpuno neumerena osoba u ljubavi.
kad volim , volim previse..kad ne volim, ne volim ni malo..i onda il udavim sebe, ili udavim druge..neko bude udavljen garant
nisam ja kriva, nego venera u skorpiji

Meni se cini da sam u trecoj grupi ovoj uravnotezenoj. Mada ipak moram priznati da cu malo vise tolerisati parteru. Naravno da su prijatelji zauvek i da ih treba cuvati i negovati ali ljubav nas (prema suprotnom polu) cini nekako mekse..popustljivije i zato je to tako

Ne stavljam to u isti kos...Nazalost, losa sam u pravljenju balansa i cesto jedna strana trpi...Znam da je to lose, ali takva sam i koliko god da se trudim da napravim rez, uvek neko ima prednost.
A to da prijatelji ostaju, a momak/devojka se menja, to je po meni cista glupost...poucena iskustvom...mislim, podjednake su sanse da cete se jednog dana probuditi i shvatiti da niti imate prijatelja, niti momka/devojku...Obicno je rec o samo jednom/dva coveka kojem mozete verovati, a ostali ce vas " napustiti " isto tako cim im se ukaze prilika za to...ili ne budu imali pametnija posla no da se nasladjuju vasom patnjom...Bitno je osetiti sta, ko, koliko moze ... E, a desavalo se i da skroz nepoznati ljudi, koje poznajem mnogo manje ili skoro i nepoznajem ispadnu veci prijatelji...sve zavisi od situacije...sve dok necije dupe nije na siljku-dobro je...Kao u Mi nismo andjeli..." Mala, dok imamo love i pljuga, zajedno smo..."...Takav obrazac prijateljstva sam mnogo puta sretala...
Jesam ja promasila temu...? Nesto mi sve mirise, da ne kazem smrdi na to da jesam...

nisi promasila temu, samo si brutalno iskrena

eto svako ko je postovao, je dao komentar iz koga se vidi da je ranije bar jednom u zivotu, mislio upravo o ovome o cemu je tema... u to sam milion posto sigurna

brutalno iskrena, ali iz ove pozicije, u ovoj tacki zivota...
nije sve tako crno

Vendi9:

nisi promasila temu, samo si brutalno iskrena

eto svako ko je postovao, je dao komentar iz koga se vidi da je ranije bar jednom u zivotu, mislio upravo o ovome o cemu je tema... u to sam milion posto sigurna

Kliknite za proširenje...

Tema je izvanredna,ljudska, i intrigira vecitim prepletanjem i sukobljavanjem,kako unutrasnjih tako i moralnih dilema.Nepresusna je razlicitoscu iskustava i misljenja,jer je svakoj licnosti na drugaciji nacin bliska,pa cak i kod onih koji se u nacelu slazu postoje nijanse koje se razlikuju.Vecita i univerzalna,stara koliko i ljudski rod,a toliko ce i trajati.Kada bi se teme ocenjivale,ova bi od mene dobila deset

REVELIN:

Tema je izvanredna,ljudska, i intrigira vecitim prepletanjem i sukobljavanjem,kako unutrasnjih tako i moralnih dilema.Nepresusna je razlicitoscu iskustava i misljenja,jer je svakoj licnosti na drugaciji nacin bliska,pa cak i kod onih koji se u nacelu slazu postoje nijanse koje se razlikuju.Vecita i univerzalna,stara koliko i ljudski rod,a toliko ce i trajati.Kada bi se teme ocenjivale,ova bi od mene dobila deset

Kliknite za proširenje...

Divno receno.......samo malo je njih postovalo kako zna ovde da bude , mozda zato sto je tema koja razotkriva previse o nama? Vise navodi coveka da se zamisli, nego da plane i da iscuka sta mu prvo padne na pamet...bar na mene tako deluje

Vendi9:

Divno receno.......samo malo je njih postovalo kako zna ovde da bude , mozda zato sto je tema koja razotkriva previse o nama? Vise navodi coveka da se zamisli, nego da plane i da iscuka sta mu prvo padne na pamet...bar na mene tako deluje

Kliknite za proširenje...

Upravo tako,a niko od nas ne zeli skinuti masku do kraja,pa cak ni onda kad je samo nick i virtuelni lik do kojeg se ne moze doci ukoliko ti sam ne dozvoli.To je samo potvrda cinjenici da je covek ophrvan strahom od povredjivanja onoliko koliko danasnje vreme povredjivanje uglavnom samo i donosi,jer bojim se da je i ljubavi i prijateljstava,onih pravih sve manje upravo iz razloga sto se covek plasi pokloniti sebe.Jer,zaista vrlo lako bez svega moze i ostati.Ali,to ne umanjuje znacaj ove teme i njenu vrednost kao takve.Po meni cak i neophodne ako nista,a ono da sve koji je procitaju potakne bar na razmisljanje,koje u krajnjem i ne moraju podeliti sa drugima.Pozdrav tebi.

koto:

ni nalik.
prijatelji mi traju zauvek, a partneri ne bas
koliko god sam korektan prijatelj, makar mi tako kazu, toliko sam jedna potpuno neumerena osoba u ljubavi.
kad volim , volim previse..kad ne volim, ne volim ni malo..i onda il udavim sebe, ili udavim druge..neko bude udavljen garant
nisam ja kriva, nego venera u skorpiji

Kliknite za proširenje...

Ко те лагио да ниси таква и као пријатељ?

spadam u drugu grupu...
to sam vec i sama primetila.
prema prijateljima i drugaricama sam veoma tolerantna... i emocije su mi uravnotezene...
dok mi se emocije sa partnerom krecu u okviru veoma visokih amplituda...
volela bih da to malo izbalansiram... mada nekako mislim da je i logicno...
od prijatelja manje ocekujem, prijatelje postepenije upoznajem....
a zaljubim se odjednom... vrlo retko, ali kad se zaljubim... to bude bas neviđeno...

kojica:

Ко те лагио да ниси таква и као пријатељ?

Kliknite za proširenje...

imam par prijatelja sa kojima sam 15-20 godina dobra...ali, ne petljam previse ni sa njima...ne volim to a i nemam vremena....partner....nekad asam i tu ulagala vise truda, energije, emocija....ali u zadnjih par godina ni tu mnogo ne petljam niti se unosim....tako da sam, da odgovorim na temu, blago nezaineresovano-uravnotezena....

preporuka za sve muskarce... ovu temu obavezno treba procitati. obozavam zensku iskrenost.

Ko je djubre u vezama nije nista bolji ni u prijateljstvu i obrnuto. Covek je covek, i karakter je karakter, samo su u vezama emocije naglasenije nego u prijateljstvu, pa svi burnije reagujemo i vise nas dotice, ali ko je u vezi ispao los premo drugoj osobi, a ne mislim ovde na vezu koja ne funkcionise, neslaganja karaktera, nego ono los postupak, takav ce biti i u prijateljstvu, jer je to stvar karaktera. Cak mislim, da ako mozes da budes skot prema osobi koja treba da ti je najbliza u zivotu, sta tek onda ceka one koji ti nisu toliko bitni.