Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
Пацијенти грејање доносе од куће
Начелница Дечјег одељења Вида Павловић каже да је, због несношљиве хладноће и промаје, морала да, мимо прописаних норми, осамнаесторо малишана из шест соба смести у три просторије, како би им грејалице омогућиле барем минималну топлоту
Као у збегу: мајке са својим малишанима око „огњишта” на Дечјем одељењу Фото Ј. Даниловић
Вршац – Да би се колико-толико заштитили од хладноће и ветра који звижди кроз дотрајале прозорске рамове, пацијенти на стационарном лечењу у овдашњој болници од кућа доносе електричне грејалице, али ни та лична иницијатива не може превише да подигне температуру у судару са кошавом која последњих дана обара „брзинске рекорде”. Због вишедеценијског неулагања у дотрајалу грејну и електро инсталацију, некада је топлије напољу, него у болничким собама. За ветровитих дана, а Вршац их има много, дешава се да се из расушених и натрулих рамова сруче прозорска стакла, а право је чудо да од срче до сада неко озбиљније није био повређен.
Славко Тимотијевић, директор ове здравствене установе у којој се лече становници вршачке, белоцркванске, пландиштанске и алибунарске општине, каже да су и он и његови претходници о катастрофалном стању болничког грејања редовно обавештавали ресорно министарство и покрајински секретаријат. Али, помоћи ниоткуда.
– За последње три деценије, не памтим да је котларница била без подземних вода, чији ниво после киша порасте и до метар и по преко пумпи. Тада котларница мора да се гаси, да бисмо избегли несрећу. Због дотрајалих котлова, уграђених 1983. и 1990, вода излази загрејана само до 60 степени, што је 30 степени мање од неопходне температуре. Зато је у болесничким собама хладно – каже нам Властимир Станков, начелник техничке службе у вршачкој болници, објашњавајући да је још приликом градње котларнице начињен пропуст. Уместо да се вертикално уздижу, димњаци котларнице се, најпре, двадесетак метара пружају хоризонтално. Услед овог градитељског апсурда, у случају наиласка обилнијих подземних вода, нужно је моментално искључење грејања. У противном, хаварија је неминовна.
Начелница Дечјег одељења Вида Павловић каже да је, због несношљиве хладноће и промаје, морала да, мимо прописаних норми, осамнаесторо малишана из шест соба смести у три просторије, како би „допунско грејање” било ефикасније.
– Често се дешава да, када се истовремено укључе наше грејалице и оне које донесу пацијенти, искоче сви осигурачи, а опасност од пожара нам стално виси над главом. Има и соба без утичница, па по ходницима развлачимо продужне каблове како бисмо имали где да укључимо грејалице – наглашава начелница Павловић док обилазимо собе у којима се, као око огњишта, мајке са својом децом свијају око грејалице.
Белоцркванка Тања Банчилов је већ десет дана на Дечјем одељењу са својим двогодишњим сином. Пошто су јој рекли да ће остати до понедељка, поручила је укућанима да јој донесу грејалицу.
– Сваке ноћи и дана које смо овде провели била сам у страху да ће ми се дете прехладити. Богу хвала, за сада је добро, а медицинским сестрама и докторима свака част за рад у оваквим условима. Ми дођемо и одемо, а они остају – истиче Тања.
И пацијенти и лекари тврде да нигде нема толико рајбера и ексера укуцаних у врата и прозоре колико их има у вршачкој болници. Јер, од отварања ове здравствене установе држава није улагала у побољшавање радних услова. Све досадашње инвестиције биле су заправо донације, од којих је купована медицинска опрема.
Начелница Дечјег одељења Вида Павловић каже да је, због несношљиве хладноће и промаје, морала да, мимо прописаних норми, осамнаесторо малишана из шест соба смести у три просторије, како би им грејалице омогућиле барем минималну топлоту
Као у збегу: мајке са својим малишанима око „огњишта” на Дечјем одељењу Фото Ј. Даниловић
Вршац – Да би се колико-толико заштитили од хладноће и ветра који звижди кроз дотрајале прозорске рамове, пацијенти на стационарном лечењу у овдашњој болници од кућа доносе електричне грејалице, али ни та лична иницијатива не може превише да подигне температуру у судару са кошавом која последњих дана обара „брзинске рекорде”. Због вишедеценијског неулагања у дотрајалу грејну и електро инсталацију, некада је топлије напољу, него у болничким собама. За ветровитих дана, а Вршац их има много, дешава се да се из расушених и натрулих рамова сруче прозорска стакла, а право је чудо да од срче до сада неко озбиљније није био повређен.
Славко Тимотијевић, директор ове здравствене установе у којој се лече становници вршачке, белоцркванске, пландиштанске и алибунарске општине, каже да су и он и његови претходници о катастрофалном стању болничког грејања редовно обавештавали ресорно министарство и покрајински секретаријат. Али, помоћи ниоткуда.
– За последње три деценије, не памтим да је котларница била без подземних вода, чији ниво после киша порасте и до метар и по преко пумпи. Тада котларница мора да се гаси, да бисмо избегли несрећу. Због дотрајалих котлова, уграђених 1983. и 1990, вода излази загрејана само до 60 степени, што је 30 степени мање од неопходне температуре. Зато је у болесничким собама хладно – каже нам Властимир Станков, начелник техничке службе у вршачкој болници, објашњавајући да је још приликом градње котларнице начињен пропуст. Уместо да се вертикално уздижу, димњаци котларнице се, најпре, двадесетак метара пружају хоризонтално. Услед овог градитељског апсурда, у случају наиласка обилнијих подземних вода, нужно је моментално искључење грејања. У противном, хаварија је неминовна.
Начелница Дечјег одељења Вида Павловић каже да је, због несношљиве хладноће и промаје, морала да, мимо прописаних норми, осамнаесторо малишана из шест соба смести у три просторије, како би „допунско грејање” било ефикасније.
– Често се дешава да, када се истовремено укључе наше грејалице и оне које донесу пацијенти, искоче сви осигурачи, а опасност од пожара нам стално виси над главом. Има и соба без утичница, па по ходницима развлачимо продужне каблове како бисмо имали где да укључимо грејалице – наглашава начелница Павловић док обилазимо собе у којима се, као око огњишта, мајке са својом децом свијају око грејалице.
Белоцркванка Тања Банчилов је већ десет дана на Дечјем одељењу са својим двогодишњим сином. Пошто су јој рекли да ће остати до понедељка, поручила је укућанима да јој донесу грејалицу.
– Сваке ноћи и дана које смо овде провели била сам у страху да ће ми се дете прехладити. Богу хвала, за сада је добро, а медицинским сестрама и докторима свака част за рад у оваквим условима. Ми дођемо и одемо, а они остају – истиче Тања.
И пацијенти и лекари тврде да нигде нема толико рајбера и ексера укуцаних у врата и прозоре колико их има у вршачкој болници. Јер, од отварања ове здравствене установе држава није улагала у побољшавање радних услова. Све досадашње инвестиције биле су заправо донације, од којих је купована медицинска опрема.
Bas!
