Bela

Ja se zovem Bela...Rodjena sam valjda 24.8.2005.Moja mama bila je ulicna kuja a tata sudeci po meni samoj je dalmatinac.Mesanka sam.Rodjena izmedju zgrada u ulici Knjaza Milosa u Alexincu.Imala sam 2 sestre i jednog brata koji nimalo nisu licili na mene a zvali su se Dona,Zu Zu,Jacks.Jecksa je zadesila strasna sudbina, naprosto je jednog dana nesta i ja sam jako bila tuzna,Donu je zli komsija pod nadimkom ,,Budha,, spakovao u gepek i odveo je u selo pored,Zitkovac, jer mu je ocigledno smetala i zbog toga sam mnogo ljuta,Moja druga sestra Zu Zu je umrla pre 2 godine od macije kuge ot koje sam i ja bolovala ali ona je bila ta koja nije prezivela.Jednog lepo suncanog jutra bila sam mnogo gladna i lajala sam u nadi da ce me mama cuti i doci da me nahrani,medjutim ispred moje kartonske kucije koja je bila ubacena u preokrenuto bure za vinu pojavio se neko ko nije nimalo licio na moju majku.Decak ocajnicke zelje da me zgrabi,maltretira,gnjavi...Stefan.Barem sam tako mislila.Uzeo me je i pokazao svojim drugovima i drugaricama iz zgrade svi su bili zacudjeni nama,mojim sestrama i meni.Prolazili su meseci i meseci a ta prekrasna deca su nas cuvala kao svoju decu.Kupovala nam izvrsno Somboledovo mleko cija je cena redom rasla od 50 pa sve do 60 dinara.;-).Jednog dana moj vlasnik Stefan koji me je brizno cuvao i negovao morao je da se odseli u drugi deo grada pa nije mogao tako cesto da me pazi.Ubrzo dosao je po mene i odveo u jednu malu kucicu u kojoj je ziveo sa roditeljima i dopustao mi je da ulazim unutra i spavam na zelenoj fotelji,na kojoj sam se kasnije porodila..Ubrzo se pojavila i moja sestra Zu Zu ali je ona i ubrzo preminula od prethodno navedene bolesti.Bio je to veliki gubitak za mene.Citavog meseca osecala sam se samom,cvilela sad misleci da cu je dozvati da se vrati,ali nije...proslo je puno vremena kada su moje gazde morale ponovo da se presele ali ovog puta ne u drugi deo grada vec izvan njega...U Nis.To je jedan veliki grad,preselili su se u jedan veliki stan ali opet nedovoljan za mene za setnju.Stalno sam grebala vrata kao znak da zelim napolje.U pocetku to je bilo zanimljivo ali ubrzo im je to postao napor jer su ziveli na 5. spratu u zgradi bez lifta.A i svi su bili u poslu Stefika u skoli,njegova sestra isto a gospodja i gospodin bili su na poslu.Postala sam usamnjena jedno vreme.Gospodja se jedno vreme ljutila na Stefiku jer nije hteo(tacnije nije mogao) da me izvodi napolje.Postala sam tuzna bez drustva ali sam imala Stefiku uz sebe koji se u stanu uvek igrao samnom ali to nije bilo isto kao odlazak na prostrani stadion i jurnjava sa drugim kucama.Jednog jutra Gospodja je uzela telefon pozvala nekog da me uzme...Bilo me je strah Stefika je spavao i nisam ni imala priliku da ga poslednju put olizem i da me on poslednji put pomazi...Neki cika me je uzeo stavio u kola i odveo.To je bilo poslednja stvar koja JOJ se desila.Citavog jutra sam plakao(ne bas intezivno ali dovoljno da se vidi koliko sam je voleo)...Saznao sam cak otprilike u kom se delu grada nalazi ali se plasim da je vidim misleci da ce presvisne od bola....To je poslednje cega se secam...Proslo je 6 meseci od kako je nema samnom a u mom srcu ostala je velika praznina...

The End

Evo nekih slika koje je Stefika uspeo da zabelezi u svom stanu u Nisu...

Evo jos nekih...