Ruska knjizevnost

Do viđenja, druže moj, do viđenja
Dragi moj, u mojim si grudima
Urečeni rastanak obećava viđenja
Obećava novi susret ljudima.

Do viđenja druže, bez stiska, reči kletih
Ne tuži i bolno ne mršti povije
U ovom životu nije novo mreti,
Al´ ni živet, bogme, nije najnovije.


Jesenjin
 
Данас је дан св. Серафима Саровског, па ево једна његова реч:

У чему треба да се изражава љубав према ближњима? Пре свега , у односу према њима ми треба да будемо како речју тако и мишљу чисти. Треба да смо једнаки према свима, иначе ћемо свој живот учинити бескорисним. Даље, са ближњима треба поступати срдачно, не правећи чак ни наговештаје увреде.
 
Meni ime u ovoj pesmi tako ruski zvuči,te stoga evo i ove pesme -

Rabinuška,
nad nama,u granama
šumi divlja kruška
u suvome lišću gušter šuška
obline tvoje steže ruka muška
a ti se uz mene slila
i sasvim se istopila.
Ti si u moju dušu prelila
besmrtnu melodiju pesme
Rjabinuška!


M.Radosavljević
 
Жена је свецима саблазан, змијама пребивалиште, ђавоље цвеће, ђаволска забава, тигањ који пече. И даље: шта је жена? Мрежа створена за хватање људи, која светлим лицем и високим очима намигује, а ногама поцупкује.
Буњин: Приповетке
 
МОЛИТВА

Пока земля еще вертится, пока еще ярок свет,
Господи, дай же ты каждому, чего у него нет:
умному дай голову, трусливому дай коня,
дай счастливому денег... И не забудь про меня.

Пока Земля еще вертится — Господи, твоя власть!
Дай рвущемуся к власти навластвоваться всласть,
дай передышку щедрому, хоть до исхода дня.
Каину дай раскаянье... И не забудь про меня.

Я знаю: ты все умеешь. Я верую в мудрость твою,
как верит солдат убитый, что он проживает в раю,
как верит каждое ухо тихим речам твоим,
как веруем и мы сами, не ведая, что творим!

Господи мой боже, зеленоглазый мой!
Пока Земля еще вертится, и это ей странно самой,
пока ей еще хватает времени и огня,
дай же ты всем понемногу... И не забудь про меня.

1963
 
У Ставропољу сам видео на крају неба белу непомичну масу облака, која ме је запрепастила равно пре девет година. Још увек су они исти и на оном истом месту. То су били снежни врхови Кавказа.
Пушкин: Не дај ми, Боже, да полудим
 
"Ja sam bolestan čovek... Zao. Nesimpatičan. Mislim da me boli jetra. Doduše, ja pojma nemam o svojoj bolesti, i ne znam tačno šta me boli. Ne lečim se i nikada se lečio nisam, iako poštujem medicinu i lekare. Pored toga, ja sam još i sujeveran do krajnosti, ili bar toliko da poštujem medicinu. (Dovoljno sam obrazovan da ne budem sujeveran, ali sam ipak sujeveran.) Ne, gospodo, neću da se lečim za inat. Vi to sigurno ne možete razumeti. A ja, vidite, shvatam. Naravno, ne mogu vam objasniti kome ću zapravo u ovom slučaju zapapriti svojim inatom. Znam vrlo dobro da lekarima ne mogu napakostiti time što se ne lečim kod njih. Znam bolje nego iko da ću time jedino sebi naškoditi i nikom više. Pa ipak, ne lečim se samo iz inata. Jetra me boli, neka je, nek me još jače boli..."

Početak: Zapisi iz podzemlja, Dostojevski
 
Braća Karamazovi

"Ako kod nas ima grijeha, nepravde i iskušenja, ipak postoji tamo negdje na zemlji neki svetac i uzvišen duh; kod njega je istina, zato što on zna šta je istina; znači, ona ne umire na svijetu i, prema tome, jednog dana će i k nama doći i zavladaće na cijeloj zemlji, kao što je obećano."

"Ali neobičnost i čudaštvo prije nanose štetu nego što daju pravo na pažnju, pogotovu kada svi teže da objedine pojedinosti i nađu bilo kakav opšti smisao u sveopštem besmislu."
 
Она је певала на старински начин и из наших старинских напева вејала је древна Русија.
На почетак песме она је стављала напев о седам козорога и њиховој мајци, о томе како су њих седам са златним роговима ишли крај сињег мора и запливали и испливали на славно острво Бујан, а на Бујану их је сачекала мајка. И испричали су јој како им се десило да пролазе поред Кијева, поред Божје цркве Воскресенске, и како су тамо видели чудо: исходи из цркве дева, на глави носи златну књигу, угази до појаса у Неву реку, стави књигу на бели врућ-камен, чита је и плаче. А мајка тумачи чудо невиђено: дева је...
Ремизов: Сестре по крсту
 
Послала нека жена игуману лубеницу уз писмо, али се лубеница разбије. Игуман Јован јој је овако одговорио:
Вероватно сте је послали из сујете: тако увек бива, када неко нешто чини из сујете, очекуј срамоту!
(Писма Валаамског Старца)
 
Poslednja izmena:
''Руска интелигенција је најбоља на свету'', саопштио је недавно Горки.
Ја то нећу рећи не зато што то не желим и тако не мислим, већ због тога што је срамота хвалити самог себе. Та и ја и Горки, ми смо обојица – руски интелектуалци.
Надирући простак, Мерешковски
:bye:
 
"-Чујте ме!Знам да није лијепо само причати,много више вриједи обичан примјер,боље просто почети... Ја сам већ почео...и, и зар је збиља могуће бити несрећан?О, шта су моји јади и моје невоље ако сам способан да будем срећан? Вјерујте , ја не разумијем како је могуће да неко пролази поред дрвета и да се не осјети сретним што га види? Да разговара са човјеком и не буде срећан што га воли! О, ја само не умијем да искажем... али на сваком кораку има толико много ствари, тако дивних, да и онај у највећој мјери заблудјели човјек мора увидјети како је лијеп овај свијет. Погледајте дијете , погледајте зору Божију, погледајте травку како расте; погледајте очи које вас гледају и воле вас..."
Достојевски "Идиот"
 
Пријатељу мој, - дода и обрати се к мени: - ја сам се, чини ми се, малопре одвише узвикао. Свака ствар треба да се ради с достојанством, с мужевношћу, али без крика, без увреда. Баш тако.
Село Степанчиково, Достојевски
 
Наша душевна расположења, иако нису изражена спољним знацима, силно делују на душевно расположење других. Има неко средство за међусобно општење наших душа, мимо телесних чула.
Ј. Кронштатски: Мој живот у Христу
:)
 
Ko voli ironiju Iljfa i Petrova, njemu ce svakako prijati da procita Zoscenka...Od srca vam ga preporucujem... Period NEP-a i nezaobilazni motiv " malogradjanstine "...

I da...Evo nesto savremeno...Makin...jeste da covek zivi i stvara u Francuskoj, ali fantastican stil i teme...Ljudmila Ulicka...jos jedan biser...ako volite Dostojevskog, ovo ce vam se definitivno dopasti...

Uzivajte...:)
 
Јалта
5. новембар 1899.​

Многопоштована Марија Самојловна!

Обештавам Вас да сам прешао у муслиманску веру и да сам се већ уписао у друштво Татара села Аутке, која се налази у близини Јалте. Наши закони не допуштају нам да ступамо у преписку с тако слабашним створењима, као што су жене, и тиме што Вам пишем, покоравајући се зову свога срца, чиним тежак грех. Захваљујем Вам за писмо и шаљем срдачне поздраве Вама и Вашој сестри, која људима прориче судбину, и желим Вам да обе доспете у харем каквог угледног господина, лепог као Левитан.
Пишите нам опет. Остајте здраво и срећно.
Осман Чехов​
(Чехов: Писма)
 
Страшно је то за жену, за човечанство је страшно, што жена само случајно може бити поштена, и то кад воли, само према ономе кога воли и само у оном тренутку кад воли.
Понор, Гончаров
 
Погледаш по неко од тих поетичних бића... муслин, етар, полубогиња, милион уздаха, а кад завириш у душу, најобичнији крокодил! До ђавола, обесите ме о овај ексер наглавачке ако жена може волети иког осим пудлица!... Кажите ми поштено: јесте ли икад у свом животу видели искрену, верну и постојану жену? Нисте! Верне и постојане су само старице и ругобе! Пре ћете наћи рогату мачку или белу врану него постојану жену!
Медвед, Чехов
 
''У нашој кући, брајко, баш испод нас, станује неки професор универзитета са женом. Ранг генерала, разумеш, ''Ану'' првог реда има, а сваки час чујеш како га жена части: Будало! Будало! Будало! А проста је жена, из занатлијске породице...''
Женска срећа, Чехов
:hahaha:
 

Back
Top