Ruska knjizevnost

Kada sam naletela na ovu temu među mnogobrojnim na ovom forumu ostala sam zatečena, zato što sam godinama živela u naivnom ubeđenju da sam ja jedini zaljubljenik u rusku poeziju u prozu koji je preostao. Kao i mnogi poezofili sam se povukla u ilegalu i tajno sa bater lampom pod jorganom u sred gluve noći ponavljala omiljene stihove i pasuse ruskih klasika. Takođe naivno sam mislila da o toj temi znam sve sto se može znati, zaneta, naravno, svojom žarkom ljubavlju. Kad se vratim u svoju mladost, recimo u gimnazijsko vreme, jedino čega se najjasnije sećam jeste Marina Cvetajeva i njena kći Arijadna, i uzavreli stihovi koje sam recitovala ostrašćena na svakoj školskoj predstavi penjući se po raznim stolicama i vitrinama da bih lakše doprla do publike i prenela im makar delić svojih emocija koje proživljavam izgovarajući te stihove. Tokom tih sesija najbolje što sam videla sa te visine jesu krajnici mojih školskih drugova koji su tako otvoreno zevali da više nisu ni stavljali ruku na usta. Ne mislite da me je to demoralisalo samo naučilo da dok većina hladi krajnike, manjina uživa u visinama. Zato verujte mi uživam u svim vašim izborima, i trnci mi, dok čitam, klize niz kičmu kako odavno nisu, volim vas sve, a naročito bih pohvalila Nautilusov izbor koji me je podsetio sa koliko se strasti o ženskoj prirodi razmišlja i dok se čita. Čujemo se još, sledeći put ću kraće

Odlično ...

Ostavi nam i ti koji citat...

Ok evo mojih omiljenih stihova za podizanje raspoloženja:
Neko je od kamena
Neko od gline
Ja srebrnim sjajem plenim
Ja sam od izdaje, ja sam -Marina
Ja sam besmrtna morska pena.
M. Cvetajeva

Bez poznavanja sebe, bez razumevanja rada i funkcije svoje mašine,
čovek ne može biti slobodan, ne može upravljati sobom, i zauvek će ostati rob.

G

Čovek može biti rođen, ali da bi se rodio, on prvo mora umreti
a da bi umro, mora se prvo probuditi.

G

kalis:

Катюша


Расцветали яблони и груши,
Поплыли туманы над рекой;
Выходила на берег Катюша,
На высокий берег, на крутой.

Выходила, песню заводила
Про степного, сизого орла,
Про того, которого любила,
Про того, чьи письма берегла.

Ой, ты песня, песенка девичья,
Ты лети за ясным солнцем вслед,
И бойцу на дальнем пограничье
От Катюши передай привет.

Пусть он вспомнит девушку простую,
Пусть услышит, как она поёт,
Пусть он землю бережёт родную,
А любовь Катюша сбережёт.

Расцветали яблони и груши,
Поплыли туманы над рекой;
Выходила на берег Катюша,
На высокий берег, на крутой.

Kliknite za proširenje...

Savršeno! Odlično se osećam posle Katjuše. Nisam odavno pevala naglas, kao što sam večeras.
Ovo je moj citat za večeras iz Purpurnog Ostrva M. Bulgakova:
LORD: Evo, dozvolite da vam predstavim, Sava Lukiču, žena moja, velika koketa... A ovo je građanin Žil Vern...autor...ogroman talenat...ideološka dubina duše...svetla ličnost! U naše doba, Sava Lukiču, takvi pisci zlata vrede. Trebalo bi im, u stvari, dupli honorar davati...(Tiho, Kiriju) Našalio sam se samo... ;-)

''Kad bi znanje bilo dato svima, onda niko ne bi dobio ništa od njega. Ukoliko se ono čuva među malim brojem ljudi, onda će svaki od njih dobiti dovoljno njega, ne samo da ga čuva, nego i da poveća ono što je dobio.''

G

Људе треба као децу чувати и неговати, а неке од њих као бплеснике у болницама.
(Браћа Карамазови)

Према томе, ми се крстимо ради тога да бисмо показали да смо хришћани, да би то видео Бог, да би видео Анђео-чувар наш, да би видео лукави и да би људи видели да смо хришћани. (Серафим Саровски)

Сад је кандило стално горело. И Тихон Иљич је имао осећање као да Настасја Петровна води некакав тајанствени посао с непознатим силама.
Буњин: Село

На свом незграпном, старинском језику, проповедао је како је цар сав од злата, како цар не може да једе рибу, - ''плахо је слана'', како је пророк Илија једном преломио небо и пао на земљу: ''плахо је био тежак'', како се Јован Крститељ родио с руком као ован и како је оне које је крштавао тукао гвозденом шаком по глави да се ''освесте''...
Буњин: Село

Да држиш постове, синко, то је велика ствар. Среду и петак – Бог ће ти опростити, али велики пост – Боже сачувај! Ено Михаило Михаилович сматра се за човека паметна, а шта је с њим? И у месојеђу и страсне недеље увек исто једе. Да се човеку коса диже на глави! Он чак и сиромахе помаже, али зар ће његова милостиња бити примљена пред Богом? Слушај, једном је дао старцу папирну рубљу, овај је примио новац, па се окренуо и пљунуо. Сви му се до земље клањају и у очи му Бог зна шта не говоре, а иза његових леђа крсте се и спомињу као каквог нечастивог.
Обичан догађај, Гончаров

- Znaš, brate čega sam se sjetio? Jednom sam se s pokojnom majkom posvađao, vikala je na mene, nije me htjela ni čuti... Na kraju sam joj rekao: vi me ionako ne možete razumjeti, jer mi pripadamo, rekoh, različitim generacijama. Ona se strašno uvrijedila, a ja sam pomislio: što se tu može? Pilula je gorka, ali je mora progutati. A evo, sad smo mi došli na red, i naši nasljednici mogu nama isto tako reći: vi niste naša generacija, i progutajte sada tu pilulu."


" - Odgoj? - prihvati Bazarov. - Svaki čovjek mora sam sebe odgajati - pa makar, evo, kao ja, na primjer. .A kadje riječ o vremenu, zašto bih ja o vremenu zavisio? Neka ono radije zavisi od mene. Ama, sve ti je to brate nedisciplina, duševna pustoš! I kakvi su to tajanstveni odnosi između muškarca i žene? Mi filozofi znamo kakvi su to odnosi. Proučimo samo anatomiju oka: otkud ti tu nekakav, kao što si rekao, zagonetni pogled? Sve ti je to romantika, besmislica, trulež, umjetnost. Idemo radije promatrati kukca."

Turgenjev, iz romana "Ocevi i deca"

"Postoji jedan određen period da se učini određena stvar. Ukoliko se do jednog određenog vremena ne uradi ono što treba da se uradi, Zemlja može da propadne i tako da ne ostvari ono što je mogla da ostvari."

G

"Tome slično, i mesec se može neko vreme zadovoljiti hranom koju mu daje organski život jednog određenog kvaliteta, međutim, kasnije dođu vremena kada prestane da se zadovoljava sa tom vrstom hrane, ne može više da raste uz njenu pomoć te počne da biva gladan. Organski život mora biti u stanju da zadovolji tu glad, inače, u drugom slučaju, on ne bi odgovarao svojoj nameni. To znači, da bi ispunio svoj zadatak organski život mora evoluirati i stajati na nivou potreba planeta, zemlje i meseca.''

G

Пост се не састоји у томе да се једе ретко колико да се једе мало. Што се тиче хране треба се чувати тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није.
Серафим Саровски

Усредсређујући своју пажњу на било шта, човек се својим биопољем пружа датом предмету и ступа с њим у додир. Читајући на пример, књигу, ми на невидљив начин ступамо у везу са њеним аутором (чак и ако је овај умро) и са оним стањем душе у коме се налазио писац стварајући своје дело. Читалац се уноси у његове мисли и осећања, а они осетљивији их чак на одређен начин преживљавају. То је својствено људској природи и представља један од разлога због којих свети Оци препоручују стално читање Јеванђеља и светоотачких књига. На тај начин читалац општи са Богом и Светима и, улазећи у њихове мисли и осећања, и сам се духовно обогаћује и узраста. Осим тога, осећајући кад неко чита њихова дела, и Свети се моле за читаоца. Ето због чега је тако опасно читати литаратуру коју су писали страсни, неочишћени људи, од које човек може да се зарази њиховим страстима, а тим више и ону демонску – књиге учитеља јоге, на пример.
Родион Петроградски: Људи и демони

Ја волим књиге, волим да их држим у рукама, прелетајући очима преко њихових наслова, који звуче као глас иза тајних врата или наивно откривају садржину текста.
Александар Грин

Образовани Француз или Енглез држи до писма старог летописца у коме се помиње име његовог претка, честитог ритера, који је пао у том и том боју или се те и те године вратио из Палестине, али Калмици немају ни племства ни историје. Дивљаштво, подлост и незнање не поштују прошлост и клањају се једино садашњици.
Пушкин

А ја, ето, имам ујака попа, који толико верује да када иде за време суше у поље да моли за кишу, он увек понесе кишобран и кожни капут да не покисне када се буде враћао кући.
Чехов: Приповетке

PISMO MAJCI-Jesenjin

Jesi živa,staričice moja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.
Nek' uveče nad kolibom tvojom
ona čudna svjetlost sja i dalje.

Pišu mi da vidjaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki dan na cestu
u svom trošnom,starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te često
uvijek isto providjenje muči;
kako su u krči finski nož
u srce mi zaboli u tuči.

Nemaj straha! Umiri se draga!
Od utvare to ti srce zebe.
Tako ipak propio se nisam
da bi umro ne vidjevši tebe.

Kao nekad i sada sam nježan
i srce mi živi samo snom
da što prije pobjegnem od jada
i vratim se u naš niski dom.

Vratit ću se kad u našem vrtu
rašire se grane pune cvijeta,
samo nemoj da u ranu zoru
budiš me ko prije osam ljeta.

I ne uči sa se molim.Pusti!
Nema više vraćanja ka starom.
Ti jedina utjeha si moja,
svjetlo što mi sija istim žarom.

Umiri se!Nemoj da te često
vidjaju onako zabrinutu
i ne idi svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.

Не може Русија умом да се схвати,
Општим се аршином измерити не да:
Њен лик је чудан и чудно те гледа –
У Русију можеш само веровати.
Тјутчев

Наутилус:

Не може Русија умом да се схвати,
Општим се аршином измерити не да:
Њен лик је чудан и чудно те гледа –
У Русију можеш само веровати.
Тјутчев

Kliknite za proširenje...

d i v n o

Понекад је бајао да се заштити од њега: ''Да ли ће помоћи?'' – мислио је. Јаку електрику има тај мачак у длаци и отуда невоља. – Једном му дође на ум да ошиша мачка. И што науми то и учини... Передонов привеза мачка за канап – оковратник му начини од џепне марамице, - и поведе га у берберницу... Доведе га најзад, и рече берберину: - Газда, да обријеш мачка, али глатко.
Сологуб: Сићушни злодух