Ruska poezija i proza

[kalis]

Da li volite rusku kinjiževnost?Hajde da razvijemo temu :
Omiljeni pisci,pesnici,citati...



JUNAK NAŠEG DOBA
Ljermontov

''Nema na svetu čoveka nad kojim bi prošlost zadobijala takvu vlast kao nada mnom.Svako sećanje na minule bolove ili radosti bolno dira moju dušu i mami iz nje iste zvuke...Glupo sam stvoren:ništa ne zaboravljam,ništa!''
•
''Strasti nisu ništa drugo nego ideje u prvom svom razvitku.One pripadaju mladosti srca i budala je onaj koji misli da se njima uzbuđuje celog života;mnoge mirne reke počinju šumnim vodopadima,a nijedna ne juri i ne peni se do samog mora.''

[kalis]

KAO KAD DESNA LEVU RUKU STISNE-TVOJA SU I MOJA DUŠA PRISNE. M.Cvetajeva







Širok je čovek,i suviše širok,ja bih ga suzio.
Dostojevski

[good_neighbour]

Dajte predlog, sta citati od Nabokova?

[kalis]

Ne,ni od čega neću polovine!
Daj mi celo nebo,zemlju celu,
mora,reke i gorske lavine-
ne priznajem nikakavu podelu.
Ne,moj život ništa krnje neće.
Samo celo na bujna ramena!
Ja ne želim polovinu sreće,
ne treba mi tuga podeljena!
Samo hoću polovinu tog jastuka
gde čarobno ispod tvoga lica
cveta prsten i divna ti ruka
kao zvezda,zvezda padalica...
Evgenij Jevtušenko

[Наутилус]

Пораст смешака и чувстава који се одиграо, подсећао је на рукопис Франца Листа, где је на првој страни било назначено ''свирати брзо'', на другој – ''веома брзо'', на трећој – ''много брже'', на четвртој – ''најбрже што је могуће'', а на петој ипак – ''још брже''.
Иљф и Петров: Златно теле

[Наутилус]

Толико волим руске летописе, руска предања, да стално читам оно што ми се посебно допада, док не научим напамет: ''Бејаше у земљи руској град, звани Мур, и у њему владаше самодржац благоверни књаз, по имену Павел. И пошље жени његовој ђаво змаја крилатога, да је саблазни. И змај се њојзи јављаше у подобију људском, чудесне лепоте...''
Чисти понедељак, Буњин

[picololeone]

"Plemicsko gnezdo" - kraj romana

"A svrsetak?" - upitace mozda nezadovoljni citalac. "A sta je bilo posle s Lavreckim? S Lizom?
Ali nasto govoriti o ljudima jos zivim, no koji su vec sisli sa zemnog poprista, nasto se vracati k njima?
Kazu da je Lavrecki posetio onaj udaljeni manastir gde se Liza sakrila, - i video je. Iduci kroz horove, ona je prosla blizu pored njega, prosla ravnim, zurno-smernim korakom kaludjerice - i nije pogledala na nj; samo su trepavice oka na nj upravljenoga malo zadrhtale, ona je jos nize pognula svoje oslabljeno lice - i prsti skupljenih ruku jos cvrsce su se priljubili jedno uz drugo.
Sta su pomislili, sta su osetili njih dvoje? Ko to zna? Ko to ume kazati? Ima takvih trenutaka u zivotu, takvih osecanja...Na njih se moze samo pokazati i proci svojim putem."


Ivan Turgenjev

[Наутилус]

Тамо сам био и мед сам пио
Крај мора вид'о храст зелени,
А под њим мачак учени
Своје ми бајке зборио!
(Из Руслана и Људмиле)

[Наутилус]

''Богом проклет био, синко црни,
Кад ти уби оца рођенога!''
Отада је Ђорђу Петровићу
У надимак дато име Црни.
Пушкин

[kalis]

Želeo bih da sam knjiga koju najviše voliš i u krevetu čitaš i koja kad zaspiš ostane na tvojim grudima...
Černov




Uloviše pticu pevačicu,

i počeše da je stežu rukom.

Cvili jadnica mesto da peva,

a njoj kažu :''Pevaj,ptičice,pevaj!''

Deržavin



VOLEO SAM VAS NEMO,BEZNADEŽNO,
PUN STREPNJE I PUN LJUBOMORNE BOLI,
VOLEO SAM VAS ISKRENO I NEŽNO;
–NEKA BOG DA,TAKO DRUGI DA VAS VOLI.
A.Puškin

[kalis]

AKO NAĐEŠ POBOLJE OD MENE-ZABORAVIT' TI ĆEŠ MENE,AKO NAĐEŠ POGORE OD MENE-SETIĆEŠ SE TI MENE. ruska nar. pesma

[Наутилус]

Хајде да у новој години наведем нешто лепо. Од српског писца али везано за Русију.
Сладост јест и наша Русија. Име Русије! Р – јер је Рождество. У – јер је ускрсеније. С – јер је Славјанска. И – јер је Исусова. Ј – јер је Једносуштна. А – јер је Анђеоска.
Сеобе, Црњански

[mala_zvoncica]

"...И ништа неће душу да зањише
нит' у дрхтај може да се свали
ко је љубио, тај не љуби више
изгорелог нико не запали."

СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН

[Наутилус]

Један турски паша, добар старчић, добио је од некога на поклон или, можда, у наслеђе цели харем. Када су се његове младе, лепе жене постројиле пред њим у ред, он их је обишао, пољубио сваку и рекао: ''То је све што сам сада у стању да вам дам...''
Три године, Чехов

[tri palme na otoku srece]

"Ali uvredu pamtim, Nastjenjka! Da naterujem tamni oblak na tvoju vedru, bezbrižnu sreću, da te s gorčinom prekorevam i nagonim ti tugu u srce, da ga pozleđujem tajnim grižama i da ga primoravam da tužno kuca u trenutku blaženstva; da zgnječim ma samo jedan nežan cvetak od onih koji si uplela u crne tvoje vitice kad si pošla s njim pred oltar... O, nikada, nikada! Nek jasno bude tvoje nebo, nek svetao i bezbrižan bude tvoj mili osmeh, budi blagoslovena za onaj jedan trenutak blaženstva i sreće koji si dala drugom srcu, usamljenom i zahvalnom!
Bože moj! Čitav minut blaženstva! Pa zar je to malo, makar i za ceo život čovečiji?..."

(kraj romana "BELE NOĆI" F.M.Dostojevskog) PREPORUČUJEM!!!!

[mala_zvoncica]

" Кад већ нема живота, нека се живи од привиђења. Ипак је и то боље него ништа."


"... Жибот уопште волим, али наш живот, паланачки, руски, оковани, не могу да поднесем и
мрзим га из дубине душе. А што се тиче мога личног живота , тако ми Бога, у њему нема апсолутно ничега доброг. Знате, кад човек иде по тамној ноћи кроз шуму, па ако у исто време у даљини светли ватра, он не осећа ни умор, ни таму, ни бодљикаве гранчице, које га шибају по лицу...Ја радим - ви то знате - као нико у срезу, судбина ме шиба без престанка, понекад неизмерно патим, али ја пред собом не видим светлости..." Чехов " Ујка Вања"

[Наутилус]

Порез на зараду. Једнога су опорезивали са 40 милијарди. Рок – 10. у 4 часа поподне. Он је 9. донео новац и није протествовао, нити је поднео било какву изјаву. Без речи је платио.
- Мало смо га опорезовали – помислио је инспектор и допунски га опорезовао са 100 милијарди. Рок 15., 4 часова по подне.
Донео је четрнаестог у 10 часова.
- Ех-хе рекао је инспектор.
Опорезовали су га са трилион 20. четири часа по подне.
Двадесетог у 4 по подне опорезовани је рабаџијским колима довезао штампарску пресу.
- Штампајте сами – рекао је расејано.
Приповетке, Булгаков

[kalis]

Konstantin Simonov - Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

[Наутилус]

Бабушка је неко време жвакала сувим, малинастим уснама и рече Лизи:
''Т и си немирна, читаш књиге, чула сам. Отац те је то научио, стари слободњак. Боље да везеш бисером или свилом. Од књига су снови глупи. – Да везеш! чујеш ли!
Госпођица Лиза, Сологуб

[kalis]

Катюша


Расцветали яблони и груши,
Поплыли туманы над рекой;
Выходила на берег Катюша,
На высокий берег, на крутой.

Выходила, песню заводила
Про степного, сизого орла,
Про того, которого любила,
Про того, чьи письма берегла.

Ой, ты песня, песенка девичья,
Ты лети за ясным солнцем вслед,
И бойцу на дальнем пограничье
От Катюши передай привет.

Пусть он вспомнит девушку простую,
Пусть услышит, как она поёт,
Пусть он землю бережёт родную,
А любовь Катюша сбережёт.

Расцветали яблони и груши,
Поплыли туманы над рекой;
Выходила на берег Катюша,
На высокий берег, на крутой.

[kalis]

Oči čornije

Oci cornije, oci zgucije

Oci strastnjije i prekrasnjie

Kak ljoblju ja vas, kak bojosj ja vas,

Znatj uvidel vas, ja v nedobri cas.

Poceluj menja, tji mne nraviscja,
Poceluj menja, ne otravissja
Poceluj menja, patom ja tebja,
Patom vmeste mji poceluemsja.

Skatertj belaja, zalita vinom
Vse cigane spatj neprobudnjim snom.
Lisj adin iz nih pjot sampanskoe,
Za zdorovie, za ciganskoe.

[Hladna_kao_Sunce]

Pod sinjim nebom je

Pod sinjim nebom je,u rodnom kraju svom
Venila setna,tamišljena...
Na kraju uvela i možda,nada mnom
Lebdela već je senka njena.
No neprestupna crta stoji izmeđ´ nas:
Zalud sam staru ljubav zvao
S ravnodušnih sam usta čuo smrti glas,
Ravnodušno ga saslušao.
I eto koga ljubih dušom svojom svom
S toliko teških žudnji,nada,
S toliko bolnog tugovanja za njom,
S toliko bezumlja i jada!
Pa gde su patnje,ljubav?Sad u duši toj
Za senku koju smrt mi uze,
Za sećanje na život nepovratni moj,
Ne nalazim ni bol ni suze.

Puskin

[Hladna_kao_Sunce]

PESNIKOVA SMRT

Pogibe pesnik, rob svoje časti,
Pade pod kletvom jezika zlih,
S metkom u srcu, odmazde žedan,
Sad i dušom ponosnom spi.
Pesnička duša ne podnese
Sitnih uvreda sram;
Ustade protiv celog sveta
I pade boreći se sam.
Pogibe! I čemu plakati sada,
Hvale i suza izlišan je hor,
I čemu žalost i pokajanje
O smrti njegovoj zbor!
Zar niste nekad baš vi gonili
Njegov slobodni divni dar,
Iz obesti raspirivali
Tek ljubomore zapreteni žar.
Radujte se! Poslednjih muka
Podneti nije mogao jad.
Ko baklja utrnu božanski genije,
S vencem na čelu svenu mlad.
Ubica podli srca tvrda
Prekide njegov plemenit dah
I bez milosti na nišan uze
Genija živog - ne bi ga strah!
I nije čudo. Iz tuđine
Ko mnogi, jurnu i on u lov
Za srećom, čašću, činovima,
Zabasa k nama na sudbe zov,
I smejući se, prezirao je
Svetinje naše i sve nas,
Čak i genija božanski glas!
Pojmio nije na kog se digo
U taj krvavi kobni čas ! . .

Pogibe i sad je samo sen,
Podoban onom sanjaru blagom
Što ga opeva s iskonskom snagom
Kako ko ljubomore plen
Ko i on pade pod rukom svirepom.
Zašto ostavi domaće radosti
I prijatelje iskrene, časne,
Sa žarom duše slobodne, strasne,
Što stupi u svet prepun gadosti?
On koji poznade ljude u ranoj svojoj mladosti,
Zašto je verovao njima i njinim lažnim maskama?

Oni mu skidoše venac, na čelo staviše novi,
Uvijen lovorima, al' venac patnje trnovi;
Skrivene igle naneše
Svirepo njemu ranu
Krva sa čela mu bleda na crnu zemlju kanu.
Otrovaše mu mučki poslednje njegove dane
Plešuć i šireć spletke o njemu na sve strane,
I on zatvori oči, duboko žedan osvete
I gnevan zbog prevarenih nada sa ovog sveta krete. . .
Prekrasnih pesama zamukoše zvuci
I nikad se neće razlegati više,
Onemela lira u njegovoj ruci,
Divna mu se usta navek zatvoriše.

Vas ja žigošem, nadmene potomke
Podlošću strašnom čuvenih dedova
Što ropskom petom zgaziše odlomke
U igri sudbe propalih rodova !
Vas koji oko prestola puzite,
Slobodi, Geniju, Slavi kobite !
Zakon vas štiti silni, svemoćni,
Sud su i pravda pred vama nemoćni !
Al' ima Boga, vi čeda razvrata !
Sudija strašni vas će dostići,
Nepokolebljiv pred sjajem zlata,
Vaše će misli, dela pronići.
Ništa vam neće tad pomagati
Pred njime padati, podlo lagati !
Svu vašu poganu krv uzalud ćete dati
Al' krv nevinu pesnika nećete njome sprati !

Ljermontov

[Hladna_kao_Sunce]

Poslednja zdravica

Pijem za ugašeno ognjište moje
Za moj život pun žala
Za samovanje u dvoje
Za tebe pijem ja -
Za laž usana što izdaše
Za mrtvi pogled zena
Za to što je svet strašan
Zato što spasa nema.

VEČERNJI SATI

Večernji sati nad stolom minu
Neopozivo - bijela stranica
Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu
Kroz mjesečinu leti ogromna ptica
Čvrsto sam kosu noćas splela
Kao da će mi trebati kosa
Kroz prozor, bez tuge, dugo gledam
Na more puno talasa ko otkosa
Koliko snage imaju oni
Što čak ni književnost ne mole!
Ne podižu se kapci umorni
Čak ni kad čujem da me zove.

Ahmatova

[Hladna_kao_Sunce]

SERGEJU JESENJINU

Otisli ste, sto se kaze, na svet drugi.
Pustos...Letine, postajuc zvezdanost.
Nema vise ni piva, ni druga.
Treznost. Ne Jesenjine, to nije ironija
Vama.
U grlu je grudva bola, a ne smeh.
Vidim-prerezanim rukama,dizete
Vlastitih kostiju meh.
Prestanite! Dosta! Zasto buncate?
Hocete da lice skrije smrtni veo?!
Vi tako preterivati znate
Kako niko na svetu ne bi umeo.
I zasto? Po cemu? Nedoumica pada.
Mucaju kriticari:razlog toga
Je ovo, je ono....a, u stvari nema sklada,
U bilansu -piva i vina mnoga.
Vele- da Vam boemiju zamene klasom,
Klasa bi uticala na Vas i sporazum.
A zar ona zedj gasi kvasom?
I kada pije klasa cuva razum.
Vele- dasu Vam nekog napastovca dali,
Postali bi ste sadrzaj obdareni.
Na dan bi ste po sto stihova pisali,
Zamorno i dugo k'o Doronjin.
A ja mislim da se to oseti,
Na sebe bi ste jos pre digli ruke.
Bolje je od vodke umreti,
Nego od dosade puke!
Uzrok gubitka nece reci-ni noz,
Ni omca s' vratila.
Mozda vene ne bi trebalo seci,
Da je u "Angleteru" bilo mastila.
Podrzavaoci radosni: na bis!
Skoro cela ceta protiv svojih zila!
Zasto povecavati broj samoubistava?
Bolje povecaj proizvodnju mastila!
A sada u grlu- za uvek ni slovca.
Tesko je i glupo biti misterija.
Za naciju, jezikotvorca,
Umro je zvonki majstor, bekrija.
Sa proslih sahrana, cak i blatne,
Zadusnih stihova nose tralje.
Rime o humku k'o cuskije mlate-
Zar je to pesniku postovanje?
Ni spomenik vam nisu sveli-
Gde je on, granita il' bronze luk?
A k resetkama secanja vec su poneli
Svetackih uspomena budj.
Vase se ime maramicom slinavi,
I vase reci Sobinov balavi,
I bunca sto je breza usahla-
"Ni reci, o dru-ug moj, ni uzda-a-a-ha".
Eh, treba pokazati pricu,
Tom Leonidu Leongrinicu!
Treba ustati kao skandalist:
Necu da se moj stih zvace i blati!
Zaglusiti ih uz tropost svist,
I u Boga i u mater ih poslati!
Nek se rasturi ta netalentovana pogan,
Sireci kaputna jedra mrka,
Neka u ludom bekstvu Kohan
Izbode ljude siljcima brka.
Gadovi se moraju prorediti.
Poslovi- da se stati ne sme!
Zivot treba iznova preurediti,
Pa tek onda pisati pesme!
Za pero to vreme- lako nije,
Ali recite, Vi, bogalji, sakati,
Gde je, kada i koji to genije
Birao put utaban i laki?
Rec je - vodja ljudske sile.
Napred! Da bi se vreme jezgrom
Otislo, i veze da bi slabe
Bile za prosloscu svislom.
Malo je veselja na nasoj planeti.
Neka nas buducnost sa radoscu veze.
U ovom zivotu nije tesko mreti.
Izgraditi zivot- daleko je teze.

O LJUBAVI

Četiri sata.
Teški kao udar.
Caru- carevo, bogu- božije!
A neko
Kao ja
Kuda bi, kuda?
I žta se meni dati može?
Kada bi bio
malecan
Kao Veliki okean-
čučnuo bi na talase,
uz plimu koketovao bi sa lunom kao sa ženom.
Gde naći dragu
Koja bi bila kao ja?
Takvu ne bi držalo nebo maleno!
O, kad bi prosjak bio
kao milijarder!
Pare? Šta će duši?
Nezasit lopov u njoj ipak spije.
Moje želje- to je horda što ruši,
mallo joj je zlato svake Kalifornije.
Kada bi bio mucav
ko Dante
ili Petrarka!
Dušu jedinoj dati!
Stihom narediti da je trulija!
I reči
I ljubav od koje patim-
Trijumfalna je to kapija,
raskošno,
bez traga će kroz nju ipak,
ljubavnici svih vekova da minu.
O, kada bi bio
tih
kao grom jak-
plakao bih,
tugom zagrlio izandjalu planetu- pećinu.
Kad bih
svoj moćni
pustio glas boje duge,
komete bi slomile vrele ruke,
i bacile se dole od tuge.
Očima bih od zraka grizao noći-
o, kada bi bio
ko sunce bez sjaja!
Tako mi se hoće.
Zemlja mršavi stomak
sijanjem svojim da napajam.
Proći ću
vukući svoju ljubavnicu.
U kakvoj samo noći
punoj lutanja
gde zlo ne vreba,
Golijati neki posejaše mene- klicu,
tako velika mene tako nepotrebna?
Dim pojeo vazduh ljut.
Soba je-
glava u paklu punom buke.
Iza tog prozora,
sjeti se prvi put
ludački milovah tvoje ruke.
A sada sediš, srce železno, tudje,
Još je dan-
teraš me uz osmeh, možda lukav.
U tamnom hodniku nikako da udje
drhtajem slomljena ruka u rukav.
Poći ću,
besciljno, do mila vraga.
Divlji,
izbezumljen,
očajan, jadan.
Ne treba
tako
moja draga,
rastanimo se odmah sada.
Pa, ipak,
moja ljubav-
teško breme za te
na tebi stoji,
ma kud pobegla tajno.
Daj, poslednjim krikom svojim
da gorčinu uvreda isteramo.
Buka oznoje do umora,
on spas nadje u vodi jaže.
Bez tvoje ljubavi
ja
nemam mora,
volim te stihovima-ne pomaže.
Da se odmori- i slon se sprema,
legne u pesak, vreli, istinski.
Bez tvoje ljubavi
ja
sunca nemam,
a ne znam gde si, ne znam s kim si.

Majakovski