Šaban
Aktivan član
- Poruka
- 1.805
Наишао сам на један занимљив Динкићев текст у Политици који говори понешто о јавној потрошњи, афери Кришто, решавању проблема јавних предузећа (са нагласком на то који су прави, а који привидни проблеми) и сл.
Он указује, између осталог, на то да плате директора јавних предузећа нису знак великих трошкова тог предузећа. Позива се на Кришта и каже да је он и поред своје високе плате ипак директор који је имао много успеха у реструктурирању предузећа. Смањио је, каже масу плата за 15% у односу на прошлу годину (себи изгледа није ).
Динкић даје одговор на питање шта радити са јавним предузећима... и то у 3 тачке:
Тачка 1:
Тачка 2:
Тачка 3:
Као коначно решење он наводи ПРИВАТИЗАЦИЈУ (ту се ограђује, у смислу - постоје други случајеви где треба само повећати контролу рада и систем награђивања, одн. кажњавања).
............................................................................................................................
Шта да кажем, слажем се с њим... Надам се само да све што је рекао заиста и мисли и да ову контролу рада и систем награда планира да изврши по одговарајућим критеријумима, уколико већ није потребна приватизација...
Он указује, између осталог, на то да плате директора јавних предузећа нису знак великих трошкова тог предузећа. Позива се на Кришта и каже да је он и поред своје високе плате ипак директор који је имао много успеха у реструктурирању предузећа. Смањио је, каже масу плата за 15% у односу на прошлу годину (себи изгледа није ).
Динкић даје одговор на питање шта радити са јавним предузећима... и то у 3 тачке:
Тачка 1:
Прво, најважније је запитати се колико рад неког јавног предузећа заиста кошта грађане Србије и какве они користи имају од тога. Уколико неко предузеће смањује трошкове пословања и побољшава квалитет својих услуга, менаџмент свакако заслужује добре плате. Такав ,,скупи” менаџмент је заправо јефтинији за друштво, јер мање кошта грађане. Ако држава жели да одговорност за вођење важних јавних предузећа повери стручњацима, њихове плате морају колико-толико да буду конкурентне са сличним ангажманом у приватном сектору. Али, уколико ти директори не остваре резултате који се од њих очекују, они треба да буду смењени и да препусте своје место онима који су способнији. С друге стране, шта нам вреди да некога директора мало платимо, уколико он својим незнањем и лошим руковођењем направи држави велику штету. У раду државне управе, укључујући и јавна предузећа, није суштина смањити плате, већ смањити бирократију и укупне трошкове. Гарантујем да би се Србија далеко брже развијала када би државни апарат био мањи и ефикаснији. Тада би и појединачне плате државних намештеника биле далеко веће, али би укупан трошак за друштво био нижи, јер би исти број боље плаћених људи квалитетније обављао више послова него садашњи прегломазни бирократски апарат. Дакле, мора се направити потпуно нови систем вредности и одговорности за рад у јавним предузећима. Нерад, јавашлук, бахатост и расипништво се не смеју толерисати, евентуални лоповлук мора бити најстрожије кажњен, а добар резултат добро награђен.
Тачка 2:
Друго, приликом одређивања висине плата мора се правити разлика између јавних предузећа која су изложена конкуренцији (попут Телекома) и оних која имају монополску позицију‚ као и између оних која остварују добит и оних које грађани Србије дотирају из буџета. Основне плате менаџмента би свакако требало да буду ниже него садашње, многе привилегије укинуте, али би сви имали могућност додатних стимулација уколико побољшају резултате пословања.
Тачка 3:
Треће, нужна је далеко строжија контрола рада јавних предузећа кроз две полуге – министарство финансија и јавност. Ако су резултати добри, менаџмент би на основу сагласности министарства финансија заслужио пажљиво одмерене бонусе, а уколико су лоши, плате би им требало смањити, а у драстичним случајевима сменити руководство предузећа. Финансијски извештаји свих јавних предузећа морају бити подвргнути независној ревизији и објављени на интернету.
Као коначно решење он наводи ПРИВАТИЗАЦИЈУ (ту се ограђује, у смислу - постоје други случајеви где треба само повећати контролу рада и систем награђивања, одн. кажњавања).
............................................................................................................................
Шта да кажем, слажем се с њим... Надам се само да све што је рекао заиста и мисли и да ову контролу рада и систем награда планира да изврши по одговарајућим критеријумима, уколико већ није потребна приватизација...