Karamazov
Ističe se
- Poruka
- 2.450
Eutanazija - pravo na smrt?
U mnogim delovima sveta, smrt je jedan od najvećih tabua - ljudi ne vole ni da misle o njoj, a kamoli da je gledaju.
Kreg Juart, koji je izvršio samoubistvo uz pomoć švajcarskih lekara
Ipak, na britanskoj televiziji je ove nedelje emitovan dokumentarac sa snimkom 59-godišnjeg čoveka koji je odlučio da sam sebi oduzme život, i to uz pomoć lekara.
Bolovao je od teške bolesti, i uz podršku porodice, otputovao iz Velike Britanije, gde eutanazija nije legalna, na švajcarsku kliniku gde su mu tamošnji doktori pomogli da se ubije.
Posle prikazivanja dokumentarca o tome na jednom od TV kanala, usledila je debata na temu da li je reč o konstruktivnom doprinosu raspravi o eutanaziji, ili se radi o još jednom slučaju neprikladnog voajerizma u borbi za što većim brojem gledalaca.
"U živoj grobnici"
Krejg Juart je patio od neizlečive progresivne neurološke bolesti -amiotrofične lateralne skleroze - ili skraćeno ALS.
Juart je bio Amerikanac, univerzitetski profesor koji je živeo u Britaniji, i 2006. godine je odlučio da ne želi da provede ostatak života - prognoze su bile između dve i pet godina - zarobljen u, kako je govorio, " živoj grobnici" - sopstvenom telu, pošto bi vremenom izgubio moć kretanja i komunikacije sa spoljašnjim svetom.
Njegova porodica je podržala njegovu odluku i bila sa njim kada je snimljen kako pije sedative, ujedom vilice prekida dovod kiseonika, i pre nego što zatvori oči, kaže "hvala". Sve je obavljeno u Švajcarskoj, u specijalizovanoj klinici Dignitas u Cirihu.
Pre nego što je izvršio čin samoubistva, Juart je pred kamerama objasnio svoju odluku da umre:
"Ako ovo uradim, umreću - kao što bih i morao u nekom trenutku. Ali ako odlučim suprotno, to bi značilo da sam se u suštini opredelio za mučenje - i sebe i svoje porodice - pre nego što umrem".
"Nema tu morbidnog voajerizma"
Autor dokumentarca koji je snimljen pre dve godine, i u međuvremenu emitovan na kanadskoj i švajcarskoj televiziji, kao i na nekoliko filmskih festivala bez veće kontroverze, Kanađin Džon Zaritski tvrdi da snimanje i emitovanje trenutka smrti Krejga Juarta nije morbidni voajerizam, kako neki tvrde, već da je posredi informativan i poučan uvid u veoma komplikovano moralno pitanje.
"Mislim da ne bi bilo pošteno da napravim film o samoubistvu uz pomoć lekara, a da ne prikažem i sam trenutak smrti. U suprotnom, mogao bih da budem optužen da je sama smrt bila neprijatna ili okrutna, ili da čak nije bila dobrovoljna. Time što sam je snimio i emitovao u celini, prepustio sam ljudima da sami procene", rekao je Zartiski za BBC.
Pomaganje nekom da izvrši samoubistvo je protivzakonitzo svuda u svetu, osim u Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, i američkoj državi Oregon.
Protivnici takozvanog "asistiranog samoubistva", pak, kažu da bi neki pacijenti mogli da se odluče za smrt jer postaju isuviše veliki teret svojim porodicama.
Šta je legalno?
Poslanik u Vestminsteru, Fil Vilis, se protivio emitovanju dokumentarca na britanskoj tv stanici Skaj:
"Ovde postoje dva pitanja. Prvo je - da li je asistirano samoubistvo uopšte legalno? U ovoj zemlji nije, i prosto mislim da ne treba emitovati stvari koje nisu legalne. Drugo pitanje je da li uopšte neko ima pravo da prikaže jedan veoma intiman trenutak, kao što je smrt, na televiziji", kaže on.
I zaista, u debati koja prati emitovanje dokumentarca "Pravo na smrt" teško je razlučiti šta je njenim učesncima važnije - moralne i zakonske dileme povezane s eutanazijom, ili sloboda medija da zadiru u ovakve tabu teme.
Britanski premijer Gordon Braun se u parlamentu uzdržao od procene, rekavši samo da je emitovanje dokumentarca "kontroverzno", dodajući i da će nadležne državne agencije pažljivo ispitati da li je bio u skladu sa postojećim propisima.
80% Britanaca za promenu zakona
Što se tiče ove druge, moralne dimenzije, uprkos veoma glasnom protivljenju pretežno verskih organizacija, ankete pokazuju da 80% Britanaca misli da zakon treba da bude promenjen, čime bi lekarima bilo dozvoljeno da pomognu pacijentima kao što je bio Krejg Juart da izvrše samoubistvo - ako tako odluče.
Tužilaštvo, pak, ima diskreciju u ovakvim slučajevima, i pre par dana je objavilo da neće podići optužnicu protiv roditelja jednog mladića koji je na ragbi treningu slomio vrat i ostao potpuno paralizovan, i kojem su pomogli da otputuje na kliniku u Švajcarskoj kako bi potom prekinuo svoj život.
Ova tema proteklih dana podiže veliku prašinu i u kneževini Luksemburg.
Naime, tamošnji parlamentarci žele da promene Ustav kako bi onemogućili Knezu Anriju da spreči legalizaciju eutanazije.
Dopisnici kažu da je u Luksemburgu, povodom rasprave o pravu na asistirano samoubistvo, na pomolu "klasičan sukob monarha i parlamenta".
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/12/081211_euthanasia.shtml
U mnogim delovima sveta, smrt je jedan od najvećih tabua - ljudi ne vole ni da misle o njoj, a kamoli da je gledaju.
Kreg Juart, koji je izvršio samoubistvo uz pomoć švajcarskih lekara
Ipak, na britanskoj televiziji je ove nedelje emitovan dokumentarac sa snimkom 59-godišnjeg čoveka koji je odlučio da sam sebi oduzme život, i to uz pomoć lekara.
Bolovao je od teške bolesti, i uz podršku porodice, otputovao iz Velike Britanije, gde eutanazija nije legalna, na švajcarsku kliniku gde su mu tamošnji doktori pomogli da se ubije.
Posle prikazivanja dokumentarca o tome na jednom od TV kanala, usledila je debata na temu da li je reč o konstruktivnom doprinosu raspravi o eutanaziji, ili se radi o još jednom slučaju neprikladnog voajerizma u borbi za što većim brojem gledalaca.
"U živoj grobnici"
Krejg Juart je patio od neizlečive progresivne neurološke bolesti -amiotrofične lateralne skleroze - ili skraćeno ALS.
Juart je bio Amerikanac, univerzitetski profesor koji je živeo u Britaniji, i 2006. godine je odlučio da ne želi da provede ostatak života - prognoze su bile između dve i pet godina - zarobljen u, kako je govorio, " živoj grobnici" - sopstvenom telu, pošto bi vremenom izgubio moć kretanja i komunikacije sa spoljašnjim svetom.
Njegova porodica je podržala njegovu odluku i bila sa njim kada je snimljen kako pije sedative, ujedom vilice prekida dovod kiseonika, i pre nego što zatvori oči, kaže "hvala". Sve je obavljeno u Švajcarskoj, u specijalizovanoj klinici Dignitas u Cirihu.
Pre nego što je izvršio čin samoubistva, Juart je pred kamerama objasnio svoju odluku da umre:
"Ako ovo uradim, umreću - kao što bih i morao u nekom trenutku. Ali ako odlučim suprotno, to bi značilo da sam se u suštini opredelio za mučenje - i sebe i svoje porodice - pre nego što umrem".
"Nema tu morbidnog voajerizma"
Autor dokumentarca koji je snimljen pre dve godine, i u međuvremenu emitovan na kanadskoj i švajcarskoj televiziji, kao i na nekoliko filmskih festivala bez veće kontroverze, Kanađin Džon Zaritski tvrdi da snimanje i emitovanje trenutka smrti Krejga Juarta nije morbidni voajerizam, kako neki tvrde, već da je posredi informativan i poučan uvid u veoma komplikovano moralno pitanje.
"Mislim da ne bi bilo pošteno da napravim film o samoubistvu uz pomoć lekara, a da ne prikažem i sam trenutak smrti. U suprotnom, mogao bih da budem optužen da je sama smrt bila neprijatna ili okrutna, ili da čak nije bila dobrovoljna. Time što sam je snimio i emitovao u celini, prepustio sam ljudima da sami procene", rekao je Zartiski za BBC.
Pomaganje nekom da izvrši samoubistvo je protivzakonitzo svuda u svetu, osim u Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, i američkoj državi Oregon.
Protivnici takozvanog "asistiranog samoubistva", pak, kažu da bi neki pacijenti mogli da se odluče za smrt jer postaju isuviše veliki teret svojim porodicama.
Šta je legalno?
Poslanik u Vestminsteru, Fil Vilis, se protivio emitovanju dokumentarca na britanskoj tv stanici Skaj:
"Ovde postoje dva pitanja. Prvo je - da li je asistirano samoubistvo uopšte legalno? U ovoj zemlji nije, i prosto mislim da ne treba emitovati stvari koje nisu legalne. Drugo pitanje je da li uopšte neko ima pravo da prikaže jedan veoma intiman trenutak, kao što je smrt, na televiziji", kaže on.
I zaista, u debati koja prati emitovanje dokumentarca "Pravo na smrt" teško je razlučiti šta je njenim učesncima važnije - moralne i zakonske dileme povezane s eutanazijom, ili sloboda medija da zadiru u ovakve tabu teme.
Britanski premijer Gordon Braun se u parlamentu uzdržao od procene, rekavši samo da je emitovanje dokumentarca "kontroverzno", dodajući i da će nadležne državne agencije pažljivo ispitati da li je bio u skladu sa postojećim propisima.
80% Britanaca za promenu zakona
Što se tiče ove druge, moralne dimenzije, uprkos veoma glasnom protivljenju pretežno verskih organizacija, ankete pokazuju da 80% Britanaca misli da zakon treba da bude promenjen, čime bi lekarima bilo dozvoljeno da pomognu pacijentima kao što je bio Krejg Juart da izvrše samoubistvo - ako tako odluče.
Tužilaštvo, pak, ima diskreciju u ovakvim slučajevima, i pre par dana je objavilo da neće podići optužnicu protiv roditelja jednog mladića koji je na ragbi treningu slomio vrat i ostao potpuno paralizovan, i kojem su pomogli da otputuje na kliniku u Švajcarskoj kako bi potom prekinuo svoj život.
Ova tema proteklih dana podiže veliku prašinu i u kneževini Luksemburg.
Naime, tamošnji parlamentarci žele da promene Ustav kako bi onemogućili Knezu Anriju da spreči legalizaciju eutanazije.
Dopisnici kažu da je u Luksemburgu, povodom rasprave o pravu na asistirano samoubistvo, na pomolu "klasičan sukob monarha i parlamenta".
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/12/081211_euthanasia.shtml
... Naravno, za.
Evo ti poen...
