Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
-
- Popularno:
- O prvom zapisivanju (a ne prevodu)...
- Kako voditi ljubav sa devojkom a ne...
- Pomreće milioni, žele da antihrista...
- О каквом жигу геноцидности баронишу?
- Srpska politika pred svršenim činom!...
- Srpska vraća svoju vojsku i pravosuđe:...
- Rusija će pobediti
- Ukrajina je možda upravo prešla...
- Sa čime odčepiti odvod?
- Gledam neki film
Čiji je naš jezik
- Začetnik teme Konstantin Veliki
- Datum pokretanja
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Квалитет је такав да не осећам потребу да уопште одговорим.
- - - - - - - - - -
Завод за уџбенике је скоро издао низ уџбеника на такозваном 'босанском језику' (не чак ни бошњачком):
Шта даље рећи?
Дакле, ово је наша држава, и ово је наша наука. Какви нас предводе, добро је што и ми сами не зовемо свој језик 'хрватским'.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Квалитет је такав да не осећам потребу да уопште одговорим.
- - - - - - - - - -
Завод за уџбенике је скоро издао низ уџбеника на такозваном 'босанском језику' (не чак ни бошњачком):
Шта даље рећи?
Дакле, ово је наша држава, и ово је наша наука. Какви нас предводе, добро је што и ми сами не зовемо свој језик 'хрватским'.
Ako je neko dao pare - nema da ne može, ima da može... Još ako Soroš okadi stvar smradom zelembaća... ihiiiaahhaaaj...
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 9.081
Сјећам се како је својевремено Одбор за стандардизацију језика „оштро одбио да прихвати назив босански језик”... и умјесто босанског прихватио – бошњачки (ја разлике, драстићне 
). Сад их нешто не чујем да се оглашавају поводом ових уџбеника на босанском...
). Сад их нешто не чујем да се оглашавају поводом ових уџбеника на босанском...
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Сорошевци су окадили, али наша држава је та која је платила.
Нема ко да се буни. Напредњачка хунта је до те мере скресала буџет за културу да је највећи део капиталних пројеката угашен, а ако неко писне, биће угашено и оно што још опстаје.Сјећам се како је својевремено Одбор за стандардизацију језика „оштро одбио да прихвати назив босански језик”... и умјесто босанског прихватио – бошњачки (ја разлике, драстићне
Институт за српски језик САНУ данас има свега 5 активних пројеката. То је мање негу у време највеће оскудице (бар за већину) почетком '90-их. Матица српска је скоро једва успела да спаси Летопис, јер је држава престала да га финансира. Сличних примера је на претек.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Bitno je da postoji odgovor na pitanje "gde sam tu ja", nije bitno da li pritom odlazi u slivnik vagon državnih para, važno da je dobijem džak.
- Poruka
- 72
Znam. To je bio sarkazam.
- Poruka
- 72
Ima. Samo sto ti ne vidis srz problema ove rasprave. Ja sam pitao [za sto ni ti ni drugi niste dali odgovor ili ste bacilli bezaniju nakon izmjene 1 ili 2 posta -sto dovoljno govori dokle seze vase znanje o srpskom] tocnu kategorizaciju srpskog. Nisu bitni moji motivi [ma da ih mogu navesti].
Mene su doma ucili da se na pitanje ne odgovara pitanjem. U tvom tonu vezano za Hrobia:
Corto: kako...?
Slaven & Co. [Jer ne znaju] : zasto te to zanima?
To je ...lol.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Možeš li ponoviti tu "kategorizaciju srpskog" koja je po tvom mišljenju anahrona? Hvala.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Ja mislim da to nije ni na osnovu onog što sam rekao moguće zaključiti. Deklaracija je, kao široka drušvena akcija, donekle pozitivan korak jer priznaje situaciju na terenu i pokušava da se bori sa brojnim negativnim praktičnim posledicama političkog ludila:
Suočeni s negativnim društvenim, kulturnim i ekonomskim posljedicama političkih manipulacija jezikom i aktualnih jezičnih politika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji, mi, doljepotpisani, donosimo
DEKLARACIJU O ZAJEDNIČKOM JEZIKU
Na pitanje da li se u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji upotrebljava zajednički jezik – odgovor je potvrdan.
Riječ je o zajedničkom standardnom jeziku policentričnog tipa – odnosno o jeziku kojim govori više naroda u više država s prepoznatljivim varijantama – kakvi su njemački, engleski, arapski, francuski, španjolski, portugalski i mnogi drugi. Tu činjenicu potvrđuju štokavica kao zajednička dijalekatska osnovica standardnog jezika, omjer istoga spram različitoga u jeziku i posljedična međusobna razumljivost.
Korištenje četiri naziva za standardne varijante – bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski – ne znači da su to i četiri različita jezika.
Inzistiranje na malom broju postojećih razlika te nasilnom razdvajanju četiri standardne varijante dovodi do niza negativnih društvenih, kulturnih i političkih pojava, poput korištenja jezika kao argumenta za segregaciju djece u nekim višenacionalnim sredinama, nepotrebnih ”prevođenja” u administrativnoj upotrebi ili medijima, izmišljanja razlika gdje one ne postoje, birokratskih prisila, kao i cenzure (te nužno auto-cenzure), u kojima se jezično izražavanje nameće kao kriterij etno-nacionalne pripadnosti i sredstvo dokazivanja političke lojalnosti.
Mi, potpisnici ove Deklaracije, smatramo da
• činjenica postojanja zajedničkog policentričnog jezika ne dovodi u pitanje individualno pravo na iskazivanje pripadnosti različitim narodima, regijama ili državama;
• svaka država, nacija, etno-nacionalna ili regionalna zajednica može slobodno i samostalno kodificirati svoju varijantu zajedničkog jezika;
• sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne su i ne može se jedna od njih smatrati jezikom, a druge varijantama tog jezika;
• policentrična standardizacija je demokratski oblik standardizacije najbliži stvarnoj upotrebi jezika;
• činjenica da se radi o zajedničkom policentričnom standardnom jeziku ostavlja mogućnost svakom korisniku da ga imenuje kako želi;
• između standardnih varijanti policentričnog jezika postoje razlike u jezičnim i kulturnim tradicijama i praksama, upotrebi pisma, rječničkom blagu kao i na ostalim jezičnim razinama, što mogu pokazati i različite standardne varijante zajedničkog jezika na kojima će ova Deklaracija biti objavljena i korištena;
• standardne, dijalekatske i individualne razlike ne opravdavaju nasilno institucionalno razdvajanje, već naprotiv, doprinose ogromnom bogatstvu zajedničkog jezika.
Stoga, mi, potpisnici ove Deklaracije, pozivamo na
• ukidanje svih oblika jezične segregacije i jezične diskriminacije u obrazovnim i javnim ustanovama;
• zaustavljanje represivnih, nepotrebnih i po govornike štetnih praksi razdvajanja jezika;
• prestanak rigidnog definiranja standardnih varijanti;
• izbjegavanje nepotrebnih, besmislenih i skupih ”prevođenja” u sudskoj i administrativnoj praksi kao i sredstvima javnog informiranja;
• slobodu individualnog izbora i uvažavanje jezičnih raznovrsnosti;
• jezičnu slobodu u književnosti, umjetnosti i medijima;
• slobodu dijalekatske i regionalne upotrebe;
• i, konačno, slobodu ”miješanja”, uzajamnu otvorenost te prožimanje različitih oblika i izričaja zajedničkog jezika na sveopću korist svih njegovih govornika.
DEKLARACIJU O ZAJEDNIČKOM JEZIKU
Na pitanje da li se u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji upotrebljava zajednički jezik – odgovor je potvrdan.
Riječ je o zajedničkom standardnom jeziku policentričnog tipa – odnosno o jeziku kojim govori više naroda u više država s prepoznatljivim varijantama – kakvi su njemački, engleski, arapski, francuski, španjolski, portugalski i mnogi drugi. Tu činjenicu potvrđuju štokavica kao zajednička dijalekatska osnovica standardnog jezika, omjer istoga spram različitoga u jeziku i posljedična međusobna razumljivost.
Korištenje četiri naziva za standardne varijante – bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski – ne znači da su to i četiri različita jezika.
Inzistiranje na malom broju postojećih razlika te nasilnom razdvajanju četiri standardne varijante dovodi do niza negativnih društvenih, kulturnih i političkih pojava, poput korištenja jezika kao argumenta za segregaciju djece u nekim višenacionalnim sredinama, nepotrebnih ”prevođenja” u administrativnoj upotrebi ili medijima, izmišljanja razlika gdje one ne postoje, birokratskih prisila, kao i cenzure (te nužno auto-cenzure), u kojima se jezično izražavanje nameće kao kriterij etno-nacionalne pripadnosti i sredstvo dokazivanja političke lojalnosti.
Mi, potpisnici ove Deklaracije, smatramo da
• činjenica postojanja zajedničkog policentričnog jezika ne dovodi u pitanje individualno pravo na iskazivanje pripadnosti različitim narodima, regijama ili državama;
• svaka država, nacija, etno-nacionalna ili regionalna zajednica može slobodno i samostalno kodificirati svoju varijantu zajedničkog jezika;
• sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne su i ne može se jedna od njih smatrati jezikom, a druge varijantama tog jezika;
• policentrična standardizacija je demokratski oblik standardizacije najbliži stvarnoj upotrebi jezika;
• činjenica da se radi o zajedničkom policentričnom standardnom jeziku ostavlja mogućnost svakom korisniku da ga imenuje kako želi;
• između standardnih varijanti policentričnog jezika postoje razlike u jezičnim i kulturnim tradicijama i praksama, upotrebi pisma, rječničkom blagu kao i na ostalim jezičnim razinama, što mogu pokazati i različite standardne varijante zajedničkog jezika na kojima će ova Deklaracija biti objavljena i korištena;
• standardne, dijalekatske i individualne razlike ne opravdavaju nasilno institucionalno razdvajanje, već naprotiv, doprinose ogromnom bogatstvu zajedničkog jezika.
Stoga, mi, potpisnici ove Deklaracije, pozivamo na
• ukidanje svih oblika jezične segregacije i jezične diskriminacije u obrazovnim i javnim ustanovama;
• zaustavljanje represivnih, nepotrebnih i po govornike štetnih praksi razdvajanja jezika;
• prestanak rigidnog definiranja standardnih varijanti;
• izbjegavanje nepotrebnih, besmislenih i skupih ”prevođenja” u sudskoj i administrativnoj praksi kao i sredstvima javnog informiranja;
• slobodu individualnog izbora i uvažavanje jezičnih raznovrsnosti;
• jezičnu slobodu u književnosti, umjetnosti i medijima;
• slobodu dijalekatske i regionalne upotrebe;
• i, konačno, slobodu ”miješanja”, uzajamnu otvorenost te prožimanje različitih oblika i izričaja zajedničkog jezika na sveopću korist svih njegovih govornika.
Crno sam označio korisne potvrde faktičkog stanja, a crveno pokušaj politizacije (polit-korektnosti) koji ostavlja prostor za različita tumačenja. Još je negativnije što deklaracija preskače činjenicu koja je organska osnovica tog zajedničkog jezika, ko ga je i kada standardizovao na toj organskoj osnovici i kojem narodu pripada ta organska osnovica. Prema Deklaraciji proističe da su četiri naroda zajedno stvorila zajednički jezik i standardizovala svoje varijante tog zajedničkog jezika, a to nije slučaj, makar samo zato što u vreme nastanka tog "zajedničkog standardnog jezika" nije postojao bošnjački i crnogorski narod.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.960
Ja sam ti odgovorio na pitanje da ne znam šta znači da je kategorizacija out of date. I upitao sam te da se više puta pojasniš (a i drugi).
Nigde nisam napisao zašto te nešto zanima već sam te upitao šta ti to pričaš.
- Poruka
- 72
Znaci postoji kategorizacija srpskog jezika kao i svih drugih [neki jezici su klasificirani kao isolate jer nemaju povezanost sa drugim jezicima kao npr. Korejski, Baskijski].
Ja sam bio uvjeren da kad govorite o srpskom znate kategorizaciju istog. Pa sam upitao da li smatrate da je zastarjela?
Koji ti dio nije jasan Slavene?
Ja sam bio uvjeren da kad govorite o srpskom znate kategorizaciju istog. Pa sam upitao da li smatrate da je zastarjela?
Koji ti dio nije jasan Slavene?
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Не, већ си рекао ово:
Па онда, када су други затражили објашњење, или просто одбацили твоју тврдњу, ти им, умнесто одговора или пружања доказа, постављаш нова питања:
Па, реци ти нама, зашто је 'out [of] date'?
А шта има да му буде јасно?
Наведи лепо која је то класификација која по теби није тачнa, и објасни зашто је тако.
Одсуство одговора, или одговор у твом уобичајеном маниру, узећемо за доказ твог признања да си лупао глупости.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
- Poruka
- 72
Pa ja ne znam kategorizaciju. Osim sto sam ju postao ctrl c ctrl v. I rekao sam da mislim da nema dokaza da je postojao baltsko-slavenski. Itd.
Ne citas. Mene zanima kako vi vidite kategorizaciju srpskog. Vidis kako izbjegavate komunikaciju kada netko postavi prava pitanja.
Kad macke nema misevi kolo vode.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Ni tu nisi u pravu, postojao je, prelazna varijanta između ove dve grane jezika je dokumentovana,
ali slovenski nije iznikao iz zajedničkog jezika već je baltski germanoblendirani slovenski. Sama činjenica da baltske jezike govori mešavina ruskog R1a i N1c koja je u simbiozi 4500 godina kao i da slovenski jezici imaju više afiniteta prema sanskritu nego baltski, jasno govori da je baltski kasnije imao uticaj germanskog.
Tuganadlanu
Primećen član
- Poruka
- 674
Jes da si me Mrkalje nazivao jugoslovenom i još mi davao dijagnozu na osnovu te etikete , ali ja zaista to nikad nisam bio , tj.ja bi podržao Jugoslaviju ali samo kao integralnu kako politički takoi nacionalno gdebi svi raniji identiteti otišli u zaborav kao zastareli i retorgradni.
Međutim nikad nisam bio Jugosloven tipa kao što to hoće tzv.jugoslovenski narodi , gde ćemo se svi zvati kako hoćemo , i svi imati svoje države i svi zvati svoj jezik kako hoće , ali ostajeno Jugosloveni . a to je smešno da smešnije ne može biti.
Isto je i kod jezika , on ako je zajednički onda mora biti integralan u sovm nazivu , pa ako se složimo da ga zovemo npr.srpski onda u redu , a ako sesložimo svi da ga zovemo i bosanski ili crnogorski to je takođe u redu , ali ovo sranje od zajednnčkog jezika koje ćemo svi zvsti svojim nacionalnim imenima dok živimo u različitim državama je smešno , i ne znam čemu služi osim onome što kaže ovaj čiča iz priloga , a to je sjebavanje srpskog naroda u BiH i CG.
Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 87.960
Out of date nije jasan.
Ne, ne smatram da je zastarelajer nisam nigde pročitao nijedan rad o nekoj novoj.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Upravo na to je i mislio Mrkalj, kad je jednim poznatim terminom hteo da oslika pripadnika neoliberalne anacionalne misli.
Tuganadlanu
Primećen član
- Poruka
- 674
Ja nisam neoliberalan i nisam anacionalan , i izgleda da je džabe i tebi govoriti o tome kad ti je samo želja nekog diskvalfikovati kad se nema argumenata u diskusiji.
Poenta je da srpski nacionalisti misle da je nacija bogom dana a ne da je to konstrukt određene ljudske životne zajednice , a samim time i jezik.
Карлос Шакал
Primećen član
- Poruka
- 800
Једини начин да се Срби извуку из те погубне сербо-кроатистичке парадигме је да прогласе све штокавске говоре за дијалекте српског језика, како икавске, ијекавске и екавске, тако и говоре северне Македоније (Хтетово, скопска Црна Гора, Куманово-Кратово) и западне Бугарске (видинско-шопске пограничне говоре).
Хрватима би тако остали само кајкавски говори (пошто је чакавски реално мртав), па би Хрвати слободно могли да од тада граде хрватско-словеначку или словеначко-хрватску парадигму.
А ми би смо затим добили могућност да градимо српско-македонску или македонско-српску парадигму.
Ова српско-македонска парадигма би била строго ћирилична и градила се на читавом књижевном наслеђу још од времена старословенског језика.
Оног тренутка кад је србистика признала постојање "хрватског" на ткиву српског језика, почела је и разградња самог српског, јер смо тиме унели једну потпуно арбитрерну, односно произвољну а пре свега ненаучну и политичку ноту у језичка питања, што је довело до садашње апсурдне ситуације и промовисања такозваних "босанских" и "црногорских" језика.
Да би се неутралисало лудило измишљања вештачких језика, мора се ударити змија у главу, а то је пре свега такозвани "хрватски" на бази српских, штокавских дијалеката.
Неутралисањем тзв "хрватског", неутрализовали би се и босанско-црногорски пројекти.
Ако нам виша сила не да бранити се пушком, дужни смо се онда макар бранити пером.
Хрватима би тако остали само кајкавски говори (пошто је чакавски реално мртав), па би Хрвати слободно могли да од тада граде хрватско-словеначку или словеначко-хрватску парадигму.
А ми би смо затим добили могућност да градимо српско-македонску или македонско-српску парадигму.
Ова српско-македонска парадигма би била строго ћирилична и градила се на читавом књижевном наслеђу још од времена старословенског језика.
Оног тренутка кад је србистика признала постојање "хрватског" на ткиву српског језика, почела је и разградња самог српског, јер смо тиме унели једну потпуно арбитрерну, односно произвољну а пре свега ненаучну и политичку ноту у језичка питања, што је довело до садашње апсурдне ситуације и промовисања такозваних "босанских" и "црногорских" језика.
Да би се неутралисало лудило измишљања вештачких језика, мора се ударити змија у главу, а то је пре свега такозвани "хрватски" на бази српских, штокавских дијалеката.
Неутралисањем тзв "хрватског", неутрализовали би се и босанско-црногорски пројекти.
Ако нам виша сила не да бранити се пушком, дужни смо се онда макар бранити пером.
Tuganadlanu
Primećen član
- Poruka
- 674
Pa možeš ti da proglasiš da su dijalekti južne Španije deo srpskog jezika , ali to Špance ne tangira nimalo , jer jezik nije krava niti jutro zemlje pa se nešto proglašava svojim.
Da živimo u zajedničkoj državi gde se Srbi pitaju onda bi to "proglašavanje" imalo smisla uz uslov ako se Hrvati i ostali slože , lai ovako je zaista smešno.
Ovo što ti pišeš je na tragu hrvatskih nacionaoliista koji tvrde da Srbi kradu dubrovačku književnost , pa eto ispada da će Srbi uleteti sa oružjem u arhiv Dubrovnika i ukrasti dela Držića,Gundulića,...u originalnom zapisu i onda će Hrvati ostati bez njih zauvek i više nikad neće biti njihovi.
Ja sam polemišući sa Hrvatima po pitanju toga rekao , ako već Srbi kradu dubrovačke pisce , slobodno nas tužite evropskom sudu u Strazburu , pa će onda te evrospke sudije dok se glade po bradi razmišljajući kako da presude doneti presudu da je Držić hrvatski i ničiji više , a onda će Srbi se pomiriti sa time jer eto sud je tako naložio.
Isto važi i za jezik , to što ti proglasiš da je nešto srpsko tamo neke Hrvate nimalo ne obavezuje , i oni će reći isto što i ja , tužite nas na sudu da smo vaš srpski jezik protivpravno proglasili hrvatskim, i onda su donese presududa je to sve srpski jezik , i onda će Hrvati verovatno poštovati tu odluku pa nadalje jezik kojim govore i kojime se služe zvati srpskim jer je to sud naložio.
haeul
Poznat
- Poruka
- 9.528
Па, како онда можеш рећи да је out of date? Дакле, по сопственом сведочанству ти немаш појма о категоризацији српског језика, али 'знаш' да она не ваља. Занимљиво.
Немаш ти шта да мислиш. Лингвистика је утврдила да су словенски и балтички језици најсроднији међу индоевропским језицима, и да су настали из зајендичког прајезика.
Читам, али немам шта да прочитам, осим твојих непоткрепљених тврдњи.
Онако како је виде сви лингвисти већ нека два века уназад:
индоевропски → балтословенски → словенски → јужнословенски → српски језик
Узгред, српски језик није синоним за српски стандард, који је само један део ширед српског језика и представља његов кодификовани облик.
Верујем да је свима овде савршено јасно ко је тај који се измотава.
Аха..
Карлос Шакал
Primećen član
- Poruka
- 800
Не постоји суд који се стварно или месно може прогласити надлежним за таква питања, а и да теоретски у неком универзуму и може неки суд на неки начин бити надлежан, зар си ти заиста толико наиван да ми као народ питање нашег сопственог идентитета треба да поверавамо на одлучивање неким странцима, на неком "кадија те тужи-кадија ти суди " суду...
Имамо већ искуство хашкопг трибунала као и оног другог такозваног "међународног суда правде". Паметни се уче на грешкама, будале их понављају.
Свака држава има поред економске, социјалне, спољне итд. и културну политику. Културну политику треба да спроводе институције (које ми немамо али причамо теоретски).
Нас се уопште не тиче хрватски став, нити шта они мисле, то је њихова ствар. Нити ми треба о томе да водимо рачуна и да се "усклађујемо".
Бугари нпр. Македонцима ни дан данас не признају постојање језика, само књижевног стандарда, и ником ништа.
Имамо већ искуство хашкопг трибунала као и оног другог такозваног "међународног суда правде". Паметни се уче на грешкама, будале их понављају.
Свака држава има поред економске, социјалне, спољне итд. и културну политику. Културну политику треба да спроводе институције (које ми немамо али причамо теоретски).
Нас се уопште не тиче хрватски став, нити шта они мисле, то је њихова ствар. Нити ми треба о томе да водимо рачуна и да се "усклађујемо".
Бугари нпр. Македонцима ни дан данас не признају постојање језика, само књижевног стандарда, и ником ништа.
