''Neko ko je pesnik na ovom svetu jedino moze da se zove Kraj''-D.Kovacevic
Svaki drugi komentar je suvisan.
Svaki drugi komentar je suvisan.
-
- Popularno:
- Smrt Aleksandra Sergejevića Puškina
- Da li su novije generacije sve nežnije...
- Теорија завере
- Pretnje smrću Kristoferu Hilu i Dinku...
- Ружне жене на сексуалном тржишту.
- Главна вест на мрежама: Шеф...
- Džeparac
- Uspostavljena avionska linija...
- Osnovno pravo na abortus
- Najpoželjniji muškarci rađaju se u ova...
Dušan Kovačević
- Začetnik teme TETRAPAK
- Datum pokretanja
ender
Primećen član
- Poruka
- 628
Onda je svet prepun kraljeva
alexandra011
Obećava
- Poruka
- 83
Za one koji vole D. Kovacevica, informacija da su nedavno "Stubovi kulture" objavili njegove drame u 4 knjige... Dakle, tu imate sve, od Sabirnog cebntra, Klaustrofobicne komedije, Balkanskog spijuna do Lari Tompsona, Maratonaca i dr...
Kukavice su svi koji danas napadaju lekare
Malicioznost i nipodaštavanje rada medicinara su neukusni, nepristojni i nevaspitani, a u krajnjem slučaju i strašno kukavički. Ovde ne sme da bude politizacije. Ovo je sada jedna vrsta biološkog rata, moramo imati minimum nacionalnog jedinstva, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir akademik Dušan Kovačević
Koronavirus je celom svetu velika opomena od prirode, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir akademik i naš najznačajniji savremeni dramski pisac Dušan Kovačević.
On ocenjuje da se ovo kroz šta trenutno prolazi čovečanstvo možda ne bi ni dogodilo da su svetske sile deo novca uloženog u oružje preusmeravale u medicinu. Jer, kako kaže, sada je očigledno da tenk ne može ništa koroni.
Na početku razgovora se samo nameće pitanje - kako provodite ovo vreme izolacije?
- Radim na nekim rukopisima za koje sam mislio da ću ih raditi kad dođu neka bolja vremena. Došla su gora, pa sad imam vremena za taj posao.
Kako gledate na pojavu koronavirusa?
- Mislim da je ovo jedna velika globalna opomena prirode čoveku. Kad ste poslednji put leteli avionom pa kad se on podigne na nekih 10.000 metara, šta vidite dole? Je l‘ vidite čoveka? Ne, ne vidimo čoveka. Vidimo planetu, mora, šume... I mi sve to uništavamo. Atlantskim okeanom plovi jedna užasna količina otpada, nalik na veliku zemlju gde već raste trava, svuda je otpad od plastike, reke su nam zagađene, 2,5 milijardi ljudi nema vodu na ovoj planeti... Sve je to preduslov za bakterije, razne viruse i bolesti.
FOTO: DADO ĐILAS
Svet, čini se, kao da nije bio spreman za ovo što ga je zadesilo?
- Da je jedan deo silnog novca koji su zemlje godinama ulagale u naoružavanje otišao u preventivne svrhe u medicinu, danas se ovo ne bi desilo. Milijarde i bilijarde evra i dolara je čovečanstvo davalo na oružje, na sofisticirane tenkove i avione, laserske uređaje za navođenje i gađanje neprijatelja... A sad se pojavilo neko malo čudovište koje je otporno na tenk, na avion, ne može mu niko ništa... Tenk koroni ne može ništa. U hodu, naučnici celog sveta se trude da dešifruju kod tog novog virusa koji je mutirao i koji je prenet, da li, po nekim teorijama zavere, iz neke laboratorije. Ja u to čisto sumnjam jer mislim da je sve ovo odgovor planete, odnosno žuti karton koji nam je planeta dala generalno kao civilizaciji. Moraće, dakle, da se podvuče crta i da se kaže: Mi smo se spremali da ratujemo jedni protiv drugih, a zapravo smo uništavali prirodu. Formula ovog virusa, kad bismo je matematički izveli, glasila bi: pohlepa plus profit jednako korona.
Vi ste ovih dana povukli zanimljivu paralelu između bombardovanja Srbije 1999. godine i ovoga što se dešava sada.
- Mi smo tada bili tri meseca u jednoj vrsti izolacije, skrivali se - kako ko, naravno - od nevidljivih aviona i bombardera koji su nadletali Srbiju, pa su se pojavljivali samo kad su ustanovili da i nemamo neku naročitu protivvazdušnu odbranu. Ali ovaj neprijatelj, koji je sad napao naš narod, podmukliji je samo utoliko što je apsolutno nepoznat i što ne znate kako da se branite od njega. Naši zdravstveni radnici, pre svega lekari na prvoj liniji tog fronta, čine pravo čudo. Kad pogledamo koliko je ljudi u Srbiji obolelo i koliko je, nažalost, preminulo, u odnosu na zemlje koje su neuporedivo razvijenije, bogatije i moćnije u svakom pogledu, onda možemo da se duboko zahvalimo našim lekarima, medicinskim sestrama i svim radnicima koji su u zdravstvu.
Aplauzi svake večeri u osam, složićemo se, nisu dovoljna zahvalnost medicinarima?
- Aplauz je dovoljan da se simbolično iskaže zahvalnost tim ljudima, da oni čuju da mislimo na njih i da brinemo o njima... Jer onaj ko boluje ili ima bolesnog nekog bližnjeg zna kakve napore ulažu ti ljudi u zdravstvu. Imao sam informacije od nekoliko ljudi koje poznajem, a koji su u stacionarima i tim centrima, kao i od njihove rodbine, s kakvim mukama se lekari bore. U kontaktu sam s nekoliko doktora koji bukvalno rade 24 sata. Odu kući samo malo da se odmore i vraćaju se na posao. Zato svaka malicioznost i svako nipodaštavanje njihovog rada su, najblaže rečeno, neukusni, nepristojni i nevaspitani, a u krajnjem slučaju i strašno kukavički.
FOTO: DADO ĐILAS
Je li ova situacija iznad politike, odnosno da li ovde ima mesta politizaciji?
- Ne sme da je bude. Sada bi morao da postoji minimum nacionalnog interesa. U svim kriznim situacijama, a ovo sada je jedna vrsta biološkog rata, mora da postoji minimum nacionalnog jedinstva... Da bi narod preživeo. A kad ovo prođe - daj bože da bude što pre - svako će se vratiti na svoju liniju fronta i nastaviti političku borbu. U ovom trenutku, u prvim redovima borbe za opstanak naroda nalaze se lekari, a svi oni koji ih ometaju u radu, koji im smetaju i koji im se podsmevaju su kukavice. Braćo, ako ste hrabri, obucite mantile i otiđite da volontirate.
Da li ćemo iz ove krize možda izaći kao bolji ljudi?
- Trebalo bi takvi da izađemo, jer sada vidimo šta znači sloboda. Sloboda u metaforičnom ili u bukvalnom smislu. Vidimo šta znači ono kad smo podrazumevali da smo srećni zato što je sreća svakom data u neograničenim količinama. Sad lepo vidimo da su one male stvari - a to je da možete slobodno da izađete, dišete i prošetate - zapravo velike. Male stvari smo zanemarili zarad nekih velikih ideja, trke... Najbolji primer apsurda ovog planetarnog oboljenja je činjenica da obolevaju i izuzetno bogati ljudi, koji ne mogu novcem da reše problem.
Dakle, može se reći da sada najbolje vidimo da, ipak, nije sve u novcu?
- Nije sve u materijalnom. Sloboda je ono što je najvažnije.
Malicioznost i nipodaštavanje rada medicinara su neukusni, nepristojni i nevaspitani, a u krajnjem slučaju i strašno kukavički. Ovde ne sme da bude politizacije. Ovo je sada jedna vrsta biološkog rata, moramo imati minimum nacionalnog jedinstva, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir akademik Dušan Kovačević
Koronavirus je celom svetu velika opomena od prirode, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir akademik i naš najznačajniji savremeni dramski pisac Dušan Kovačević.
On ocenjuje da se ovo kroz šta trenutno prolazi čovečanstvo možda ne bi ni dogodilo da su svetske sile deo novca uloženog u oružje preusmeravale u medicinu. Jer, kako kaže, sada je očigledno da tenk ne može ništa koroni.
Na početku razgovora se samo nameće pitanje - kako provodite ovo vreme izolacije?
- Radim na nekim rukopisima za koje sam mislio da ću ih raditi kad dođu neka bolja vremena. Došla su gora, pa sad imam vremena za taj posao.
Kako gledate na pojavu koronavirusa?
- Mislim da je ovo jedna velika globalna opomena prirode čoveku. Kad ste poslednji put leteli avionom pa kad se on podigne na nekih 10.000 metara, šta vidite dole? Je l‘ vidite čoveka? Ne, ne vidimo čoveka. Vidimo planetu, mora, šume... I mi sve to uništavamo. Atlantskim okeanom plovi jedna užasna količina otpada, nalik na veliku zemlju gde već raste trava, svuda je otpad od plastike, reke su nam zagađene, 2,5 milijardi ljudi nema vodu na ovoj planeti... Sve je to preduslov za bakterije, razne viruse i bolesti.
Svet, čini se, kao da nije bio spreman za ovo što ga je zadesilo?
- Da je jedan deo silnog novca koji su zemlje godinama ulagale u naoružavanje otišao u preventivne svrhe u medicinu, danas se ovo ne bi desilo. Milijarde i bilijarde evra i dolara je čovečanstvo davalo na oružje, na sofisticirane tenkove i avione, laserske uređaje za navođenje i gađanje neprijatelja... A sad se pojavilo neko malo čudovište koje je otporno na tenk, na avion, ne može mu niko ništa... Tenk koroni ne može ništa. U hodu, naučnici celog sveta se trude da dešifruju kod tog novog virusa koji je mutirao i koji je prenet, da li, po nekim teorijama zavere, iz neke laboratorije. Ja u to čisto sumnjam jer mislim da je sve ovo odgovor planete, odnosno žuti karton koji nam je planeta dala generalno kao civilizaciji. Moraće, dakle, da se podvuče crta i da se kaže: Mi smo se spremali da ratujemo jedni protiv drugih, a zapravo smo uništavali prirodu. Formula ovog virusa, kad bismo je matematički izveli, glasila bi: pohlepa plus profit jednako korona.
Vi ste ovih dana povukli zanimljivu paralelu između bombardovanja Srbije 1999. godine i ovoga što se dešava sada.
- Mi smo tada bili tri meseca u jednoj vrsti izolacije, skrivali se - kako ko, naravno - od nevidljivih aviona i bombardera koji su nadletali Srbiju, pa su se pojavljivali samo kad su ustanovili da i nemamo neku naročitu protivvazdušnu odbranu. Ali ovaj neprijatelj, koji je sad napao naš narod, podmukliji je samo utoliko što je apsolutno nepoznat i što ne znate kako da se branite od njega. Naši zdravstveni radnici, pre svega lekari na prvoj liniji tog fronta, čine pravo čudo. Kad pogledamo koliko je ljudi u Srbiji obolelo i koliko je, nažalost, preminulo, u odnosu na zemlje koje su neuporedivo razvijenije, bogatije i moćnije u svakom pogledu, onda možemo da se duboko zahvalimo našim lekarima, medicinskim sestrama i svim radnicima koji su u zdravstvu.
Aplauzi svake večeri u osam, složićemo se, nisu dovoljna zahvalnost medicinarima?
- Aplauz je dovoljan da se simbolično iskaže zahvalnost tim ljudima, da oni čuju da mislimo na njih i da brinemo o njima... Jer onaj ko boluje ili ima bolesnog nekog bližnjeg zna kakve napore ulažu ti ljudi u zdravstvu. Imao sam informacije od nekoliko ljudi koje poznajem, a koji su u stacionarima i tim centrima, kao i od njihove rodbine, s kakvim mukama se lekari bore. U kontaktu sam s nekoliko doktora koji bukvalno rade 24 sata. Odu kući samo malo da se odmore i vraćaju se na posao. Zato svaka malicioznost i svako nipodaštavanje njihovog rada su, najblaže rečeno, neukusni, nepristojni i nevaspitani, a u krajnjem slučaju i strašno kukavički.
Je li ova situacija iznad politike, odnosno da li ovde ima mesta politizaciji?
- Ne sme da je bude. Sada bi morao da postoji minimum nacionalnog interesa. U svim kriznim situacijama, a ovo sada je jedna vrsta biološkog rata, mora da postoji minimum nacionalnog jedinstva... Da bi narod preživeo. A kad ovo prođe - daj bože da bude što pre - svako će se vratiti na svoju liniju fronta i nastaviti političku borbu. U ovom trenutku, u prvim redovima borbe za opstanak naroda nalaze se lekari, a svi oni koji ih ometaju u radu, koji im smetaju i koji im se podsmevaju su kukavice. Braćo, ako ste hrabri, obucite mantile i otiđite da volontirate.
Da li ćemo iz ove krize možda izaći kao bolji ljudi?
- Trebalo bi takvi da izađemo, jer sada vidimo šta znači sloboda. Sloboda u metaforičnom ili u bukvalnom smislu. Vidimo šta znači ono kad smo podrazumevali da smo srećni zato što je sreća svakom data u neograničenim količinama. Sad lepo vidimo da su one male stvari - a to je da možete slobodno da izađete, dišete i prošetate - zapravo velike. Male stvari smo zanemarili zarad nekih velikih ideja, trke... Najbolji primer apsurda ovog planetarnog oboljenja je činjenica da obolevaju i izuzetno bogati ljudi, koji ne mogu novcem da reše problem.
Dakle, može se reći da sada najbolje vidimo da, ipak, nije sve u novcu?
- Nije sve u materijalnom. Sloboda je ono što je najvažnije.
Da li vam nedostaje vaš Zvezdara teatar?
- Nedostaje mi pozorište, život u pozorištu, rad na predstavama... Zaustavili smo rad na dve predstave, jedna je trebalo da izađe sada u aprilu, druga u maju. Nadam se da će se to nastaviti u septembru i da ćemo se, kao i ranije, viđati u pozorištu, u bioskopu... Kad sam pomenuo bioskop, da kažem da, elektronski, privodim kraju montažu najnovijeg filma, nadam se da će on pred publikom biti na jesen ili na zimu. Velika mi je nada da ćemo od leta ili od jeseni živeti opet kao ranije.
DUŠAN KOVAČEVIĆ PREKORIO CELI SVET! Planeta nam je dala ŽUTI KARTON! Dugo smo je razboljevali, ona je sad RAZBOLELA NAS!
U narednih deset godina možemo da očekujemo filmove, knjige, drame o tome kako je svet stradao u vreme koronavirusa, smatra akademik Dušan Kovačević.
Naš najznačajniji savremeni dramski pisac, scenarista i reditelj antologijskih filmova i književnik, ovih dana sređuje stare rukopise, govori o tome kako nam je koronavirus, preko noći, promenio živote.
- Nedostaje mi pozorište, život u pozorištu, rad na predstavama... Zaustavili smo rad na dve predstave, jedna je trebalo da izađe sada u aprilu, druga u maju. Nadam se da će se to nastaviti u septembru i da ćemo se, kao i ranije, viđati u pozorištu, u bioskopu... Kad sam pomenuo bioskop, da kažem da, elektronski, privodim kraju montažu najnovijeg filma, nadam se da će on pred publikom biti na jesen ili na zimu. Velika mi je nada da ćemo od leta ili od jeseni živeti opet kao ranije.
DUŠAN KOVAČEVIĆ PREKORIO CELI SVET! Planeta nam je dala ŽUTI KARTON! Dugo smo je razboljevali, ona je sad RAZBOLELA NAS!
U narednih deset godina možemo da očekujemo filmove, knjige, drame o tome kako je svet stradao u vreme koronavirusa, smatra akademik Dušan Kovačević.
Naš najznačajniji savremeni dramski pisac, scenarista i reditelj antologijskih filmova i književnik, ovih dana sređuje stare rukopise, govori o tome kako nam je koronavirus, preko noći, promenio živote.
Foto: Damir Dervišagić
O MUZICI
DUŠAN KOVAČEVIĆ ISKRENO O MUZIČARU: Bajagine pesme pevaće se i za 50 godina!
Nas dvojica smo radili zajedno film „Nije loše biti čovek“. Publika će moći da ga vidi već na proleće, kaže dramaturg i reditelj
Bajaga i Instruktori serijom koncerata u Beogradu, zajedno sa orkestrom Beogradski solisti i horom Lola, proslavljaju 35 godina postojanja benda.
Više od tri i po hiljade ljudi iz večeri u veče uglas peva njihove najveće hitove, a ovakav spektakl ne može da prođe bez bisa kad sviraju „Tamaru“ i „Gore, dole“. Podrška Bajagi kao autor i prijatelj je pisac Dušan Kovačević.
- Bajaga je jedan od najvećih pesnika koje smo ikad imali. Ovo je velika proslava rokenrola, i za 50 godina njegove pesme neko će pevati. Došao sam da uživam u muzici, jer hitove svira sa simfonijskim orkestrom. Namučio se da to sve sklopi - rekao je Kovačević za Kurir.
Legendarni dramaturg, scenarista i reditelj završio je snimanje svog novog filma „Nije loše biti čovek“, na kom mu je opet saradnik bio Bajaga.
- Nas dvojica smo radili muziku za moj film. Voleo bih da će nešto zasvirati na koncertu. Film ćemo videti na proleće - objasnio je Kovačević.
Treći i četvrti koncert su na programu u nedelju i ponedeljak, a menadžer Gane Pecikoza kaže da karata gotovo da više nema.
- Primenili smo Bregin recept i karte za prve redove su kupili oni koji ga najviše vole - našalio se Pecikoza.
