'Zivot pocinje u 30-im...'

Incognito

Incognito

Poznat
Poruka
8.226
Ovako se zove album jedne meni drage grupe: Darkwood Dub...

Evo da se opet vratimo na filosofiranje (ili filozofiranje, zavisi koliko smatrate jedan od ta dva gramaticki ispravnim). Tema nije nesto filosofska, ali mora neko da pocne posle ove 'cistke' ;)

Dakle, da li zaista mislite da zivot pocinje u tridesetim? I na osnovu cega. Ja sam (srecom ili ne, vreme ce reci) jos uvek podaleko od tridesetih, sto se ne moze reci za moje drustvo. Stavise i moja devojcica je zagazila u tridesetu (a vrlo uskoro ce to biti tridesete). I na osnovu iskustva sa njima, izgleda da zivot zaista pocinje u tridesetim. Mislim, do juce su svi bili 'slobodnjaci', ziveli od danas do sutra, napunise tu 'magicnu' tridesetu i postadose toliko ozbiljni koliko su bili neozbiljni pre toga. Od jednom im zivot dobija smisla, pojavi se zelja za zivotom, odusevljavaju ih 'male' stvari... Prosto receno - sazrese...

Sad, neki psiholozi (a mozda i filosofi) su razdvajali zivot na period stvaranja identiteta (do 12 godine), period odrastanja (12-24 god.), period sazrevanja (24-31), period zivljenja (31-55), i period starenja (55 pa dokle pozivi)... To se pri velikom broju ispitanika pokazalo kao tacna cinjenica.

E sad, pitanje je da li je tako bilo od uvek... Da li jednostavno pocnu drugacije elektro-hemijske reakcije u mozgu nakon 30-te, pa covek odjednom promeni pogled na svet? Ako je tako, u srednjem veku su se zenili/udavale u vrlo ranim godinama (14-15) a vec do 20 imali potomstvo iza sebe... Da li su ti ljudi sazrevali brze na osnovu situacije u kojoj su bili, ili su samo simulirali zrelost jer njihov mozak nije bio spreman na to? Da li je Kralj Petar II mogao sa nepunih 18 godina odlucivati o nasoj zemlji (ovo nije politicko pitanje, vec cisto logicko), da li je bio primoran da bude zreliji nego sto je bio i donosi odluke koje su teske i za coveka koji je 'zakoracio u zivot', ili su oni koji su vec 'ziveli' (preterali 30-tu) sve radili umesto njega?

Cak i ako pogledamo danasnje situacije. Zar se ne primecuje da se recimo pevaci probiju tek kad preteraju tu magicnu 30-tu? I ne samo pevaci, tu su i politicari, pravnici, ekonomisti...

E sad vec smaram sa pitanjima, ali glavno pitanje je: Da li, i zasto (s' filosofske i psiholoske strane gledista) zivot pocinje u tridesetim???
 
Incognito:
Cak i ako pogledamo danasnje situacije. Zar se ne primecuje da se recimo pevaci probiju tek kad preteraju tu magicnu 30-tu? I ne samo pevaci, tu su i politicari, pravnici, ekonomisti...
Kliknite za proširenje...
Ne znam za pevace, ali politicari, pravnici, ekonomisti, lekari i pripadnici ostalih profesija logicno ne mogu da se probiju pre tridesete zato sto su u pitanju profesije koje zahtevaju visoko obrazovanje tj. zavrsen fakultet. Ako neko zavrsi srednju skolu sa 18 fakultet ce zavrsiti sa minimum 22-23 godine, ili 24-25 ako traje 5 ili 6 godina, kao npr. medicina i to ako je zavrsio u roku bez padanja godina.
Posle toga su neophodne odredjene godine rada u struci, tj. prakse gde ce nauciti ono sto na fakultetima nisu.
Oko tridesete su temelji cvrsto postavljeni i posle toga dolaze do izrazaja ambicije, upornost, intuicija, sreca, i ostali faktori koji uticu na "probijanje".
Naravno da ima i onih nadarenih koji ce zavrsiti osnovnu za 5 godina, srednju za dve, fax za 3 itd. ali to su ipak izuzeci.
P.S.Ne vidim ni gram filozofije u svom odgovoru, ali kriva je tema a ne ja. :?
 
Incognito:
Ovako se zove album jedne meni drage grupe: Darkwood Dub...

Dakle, da li zaista mislite da zivot pocinje u tridesetim? I na osnovu cega. Ja sam (srecom ili ne, vreme ce reci) jos uvek podaleko od tridesetih, sto se ne moze reci za moje drustvo. Stavise i moja devojcica je zagazila u tridesetu (a vrlo uskoro ce to biti tridesete). I na osnovu iskustva sa njima, izgleda da zivot zaista pocinje u tridesetim. Mislim, do juce su svi bili 'slobodnjaci', ziveli od danas do sutra, napunise tu 'magicnu' tridesetu i postadose toliko ozbiljni koliko su bili neozbiljni pre toga. Od jednom im zivot dobija smisla, pojavi se zelja za zivotom, odusevljavaju ih 'male' stvari... Prosto receno - sazrese...



Zahvaljujući vremenu u kom živimo i situaciji u kojoj se manje više svi mi nalazimo sazrevanje dolazi malo ranije nego u razvijenom svetu.
I korak
Osamostalivši se od roditelja načinili smo prvi korak pogotovo ako imamo OK posao koji osamostaljenje čini u potpunosti. Postajemo malo odgovorniji jer moramo sami sebe "održavati"!
Faza koja ima odličnih strana :D
II korak
Bračna zajdnica i kao kruna ljubavi dete, dovodi nas u situaciju kad se mora druženje sa prijateljima smanjiti(da ne govorim o drugim stvarima) na viđanje tipa jednom nedeljno i to po mogućstvu u jednom danu više njih a posvetiti se maksimalno porodici i po mogućstvu graditi uspešniju karijeru jer "skupom se igračkom igramo".
To druženje sa prijateljima nije više kao što je nekad bilo jer sad postoji samo par tema(deca, karijera, politika).
Zbog nagomilanog stresa i sala(kako ko), koje dobijamo hraneći se zbog nerviranja, težimo da se intezivno bavimo (koliko imamo vremena) nekim sportom a ne samo o istom da pričamo.
Kad smo prestali da budemo neozbiljni? Pa mozda smo samo ozbiljni u svojoj neozbiljnosti! Taj odgovor verovatno niko od nas nezna ali znamo svi da se život sastoji od sitnica i te male stvari koje nas toliko oduševljavaju smo imali i u mlađim danima ali od silnih velikih i po prvi put mnogih doživljenih te iste male ne uspevamo da osetimo. S'godinama ćemo se radovati i još manjim sitnicama i tugovati što možda u mladosti nismo uživali u istim ili sličnim više nego sada.
Zato prijatelji moji pogotovo Vi mlađi težite ka tome da "Vam se starost ima čega sećati iz mladosti" jer će Vam samo to ostati tada! 8)

PS novo vreme, nove stvari, nova interesovanja
Kliknite za proširenje...
 
Ma ok je to, ali se pitam da li je to tako zbog 'socijalne' situacije (tj. drustvo te primora da u tim nekim godinama postanes ozbiljniji i sl.) ili je to genetika, priroda ili sta vec...

Evo, ja se, kazem, uglavnom druzim sa ljudima koji su zagazili u 30-u ili 'samo sto nisu', i meni odgovara taj nacin razmisljanja. Generalno, ako to objasnimo socioloskim fenomenom, ja se mogu smatrati kao da jesam zagazio u 30-te obzirom da imam duzi radni staz nego vecina 30-togodisnjaka (radim od svoje 15-e). Stavise, ja se nekako sa vrsnjacima ne osecam lagodno i zaista se osecam kao da sam pregazio 30-te...

Ali opet, mislim da ipak nesto ima u toj 30-oj... Recimo znam coveka ima 29 godina sve ok, odjednom napuni 30 i paf - skroz druga osoba. Nekako mi cudna ta nagla promena... A nije sigurno zbog posla ili dece (jer je to imao i pre toga).

Pa se zato i cudim - da li je genetika, drustvo, ili mozda oba?
 
drushtvo.....
verovatno te udari pitanje "ko si, gde si, sa kim si"....nema vishe zezanja....
chuo sam da 40. obavezno nose sa sobom rekapitulaciju....koja neminovno smori ljude....
valjda se iz nje kasnije radja mudrost....ne verujem :roll: .....
 
goodday:
drushtvo.....
verovatno te udari pitanje "ko si, gde si, sa kim si"....nema vishe zezanja....
chuo sam da 40. obavezno nose sa sobom rekapitulaciju....koja neminovno smori ljude....
valjda se iz nje kasnije radja mudrost....ne verujem :roll: .....
Kliknite za proširenje...
To ko si, gde i sa kim udara i pre 30-e, ne mislis tako? Onaj ko se seti da o tome razmislja tek tad, malo kasno se setio, cini mi se...
Valjda ljudi sazru tada u tridesetim, mada znam iks primera koji su neozbiljni kao da im je 17 a imaju i preko 40. A ima i onih koji su ozbiljni i preterano za svoje recimo tinejdzerske godine. Ma sta uostalom fali da covek ostane vecno mlad - duhom. Jedino to ne treba dozvoliti da ti duh ostari!
 
No Nick:
goodday:
drushtvo.....
verovatno te udari pitanje "ko si, gde si, sa kim si"....nema vishe zezanja....
chuo sam da 40. obavezno nose sa sobom rekapitulaciju....koja neminovno smori ljude....
valjda se iz nje kasnije radja mudrost....ne verujem :roll: .....
Kliknite za proširenje...
To ko si, gde i sa kim udara i pre 30-e, ne mislis tako? Onaj ko se seti da o tome razmislja tek tad, malo kasno se setio, cini mi se...
Valjda ljudi sazru tada u tridesetim, mada znam iks primera koji su neozbiljni kao da im je 17 a imaju i preko 40. A ima i onih koji su ozbiljni i preterano za svoje recimo tinejdzerske godine. Ma sta uostalom fali da covek ostane vecno mlad - duhom. Jedino to ne treba dozvoliti da ti duh ostari!
Kliknite za proširenje...
tako je....star si koliko se osecas starim....
i starost moze shto mladost ne moze.....
ko je star-nije mlad.....
P.S......neko se ipak seti tek u 30-im....mislim pitaj inca....
 
No Nick:
To ko si, gde i sa kim udara i pre 30-e, ne mislis tako? Onaj ko se seti da o tome razmislja tek tad, malo kasno se setio, cini mi se...
Valjda ljudi sazru tada u tridesetim, mada znam iks primera koji su neozbiljni kao da im je 17 a imaju i preko 40. A ima i onih koji su ozbiljni i preterano za svoje recimo tinejdzerske godine. Ma sta uostalom fali da covek ostane vecno mlad - duhom. Jedino to ne treba dozvoliti da ti duh ostari!
Kliknite za proširenje...
Pre 30-te NE UDARA, samo se provlači... :roll:
 
Baš dobro što si pomenuo kralja koji sa nepunih 18 treba da vlada. Isto je i sa moderatorima koji treba da upravljaju forumom a nisu sazreli. Svako životno doba je lepo kada se nađe smisao življenja. A to da li život počinje u tridesetim, najverovatnije znaju Darkwood-ovci... :wink: I ja volim da ih slušam, posebno taj album i posebno pesmu Milivoj Jugin. :wink: 8)
 
Dakle, da li zaista mislite da zivot pocinje u tridesetim? I na osnovu cega. Ja sam (srecom ili ne, vreme ce reci) jos uvek podaleko od tridesetih, sto se ne moze reci za moje drustvo. Stavise i moja devojcica je zagazila u tridesetu (a vrlo uskoro ce to biti tridesete). I na osnovu iskustva sa njima, izgleda da zivot zaista pocinje u tridesetim. Mislim, do juce su svi bili 'slobodnjaci', ziveli od danas do sutra, napunise tu 'magicnu' tridesetu i postadose toliko ozbiljni koliko su bili neozbiljni pre toga. Od jednom im zivot dobija smisla, pojavi se zelja za zivotom, odusevljavaju ih 'male' stvari... Prosto receno - sazrese...

Sad, neki psiholozi (a mozda i filosofi) su razdvajali zivot na period stvaranja identiteta (do 12 godine), period odrastanja (12-24 god.), period sazrevanja (24-31), period zivljenja (31-55), i period starenja (55 pa dokle pozivi)... To se pri velikom broju ispitanika pokazalo kao tacna cinjenica.
Kliknite za proširenje...
Mada je pomalo nebitno... tridesete godine (u životu čoveka, kao i u istorijskom vremenu) obuhvataju period 21-30te. Oni koju su prešli 30tu su u četrdesetim! Ako se slažemo da govorimo o životu između 30. i 40. godine... onda je nevažno kako ga nazivamo. Dalje... mislim da ima preteranu “težinu” reći da život POČINJE u ovim ili onim godinama (u ovom slučaju ---> tridesetim!?)... Krenuću s tim da u ovom slučaju POČINJE ne shvatamo bukvalno već kao POČETAK po kvalitetu mudrijeg, sadržajnijeg, lagodnijeg... ŽIVOTNOG PERIODA.
ALI svakako (uzeto kao) tvrdnja ili pak samo pretpostavka da život počinje u tridesetim? IMA puno osnova da dobije POTVRDU.
Ova i ovakva podela po životnim fazama ili periodima je dobra uvertira za mišljenje koje iznosim. Zaista (život to nedvosmisleno potvrđuje) baš negde od svoje 18. do 25. godine života, uglavnom svi pravimo neke svoje PRVE IZBORE (opredeljujemo se profesionalno/upisujemo fakultet ili zapošljavamo, odabiramo životnog partnera, zasnivamo porodicu...). Mislimo da smo savršeno zreli, savršeno snažni, savršeno spremni... MISLIMO! Ustvari, u tom trenutku MI smo samo zbir dotadašnjih iskustava, znanja koja smo stekli... Realno, tek ulazimo u perid sazrevanja ali je to malo ko od nas spreman da prizna. Nakon nekih 15-18 godina (vremenski period nije proizvoljan... tačno je određen a uslovljen biološkim do kosmičkim zakonitostima i uticajima) smo ZAISTA u poziciji da ocenjujemo i procenjujemo te svoje prve izbore. Taj trenutak nas sve zatekne negde između 30. i 40. godine života. Tada je nepristojno da MISLIMO da smo... tada VEĆ TREBA da jesmo potpuno zreli i spremni... Spremni da “podvučemo crtu”... procenimo kvalitet svog postojanja i trezveno se suočimo sa posledicama svojih prvih izbora. Sasvim je individualna stvar koliko je ko od nas mudar i zreo u tom trenutku... ali je izvesno da je svako (bar bi trebalo) izvukao iz sebe svoj maksimum. Tada s pravom biramo svoj dalji put... pravimo svoje PRAVE IZBORE ---> ILI nastavljamo, zadovoljni sobom i postignutim ILI odlučujemo da napravimo REZ... ponovo biramo, menjamo... krećemo drugačije!

Retki su oni, rekla bih prosto ODABRANI, kojima život TRAJE a ne tek počinje u tridesetim!
ALI... šta god da otkrijemo... da su naši prvi izbori bili dobri ili loši... prihvatimo to saznanje mudro i s radošću da ništa nije zauvek dato, da smo sve kadri da promenimo i živimo upravo onako kako želimo i/ili mislimo da treba.
 
Recimo da si do tad dovoljno iskusan, bez tripova i nezrelih iluzija, znaš šta hoćeš i šta nećeš, šta možeš a šta ne možeš. Onda tako rasterećen uzmeš da radiš upravo ono što ti se radi, i da se družiš isključivo sa ljudima koji ti odgovaraju, pa si onda prilično zadovoljan sobom i svojim životom.
Naravno, ovo sve može da bude ovako i sa 22 i sa 43, a može i da ne bude nikad....dozvoljena su individualna odstupanja...
 
Ma sta bre 30-e najbolje! Svaka godina mi je najbolja! Tako bi covek ustvari i trebao da zivi. Nema tu najbolja decenija ova ili ona ili prva polovina ljudskog zivota osudjena na propast a u drugoj tece med i mleko i cveta prolece ili obrnuto.
Meni su tinejdzerske godine bile posebne i dok sam gazila po drugoj deceniji i to su mi bile savrsene godine a i sad kad sam uveliko u trecoj nemam na sta da se zalim. Sve su mi mile i drage i posebne. A nemam nameru da pocnem da zivim u 30-oj, ja sam pocela da zivim oooooodaaaavnooooo!
I sto volEm ovaj moj zivot....! 8)
 
No Nick:
Ma sta bre 30-e najbolje! Svaka godina mi je najbolja! Tako bi covek ustvari i trebao da zivi. Nema tu najbolja decenija ova ili ona ili prva polovina ljudskog zivota osudjena na propast a u drugoj tece med i mleko i cveta prolece ili obrnuto.
Meni su tinejdzerske godine bile posebne i dok sam gazila po drugoj deceniji i to su mi bile savrsene godine a i sad kad sam uveliko u trecoj nemam na sta da se zalim. Sve su mi mile i drage i posebne. A nemam nameru da pocnem da zivim u 30-oj, ja sam pocela da zivim oooooodaaaavnooooo!
I sto volEm ovaj moj zivot....! 8)
Kliknite za proširenje...


Čikam te....čikam....

Da li si i danas čitav dan tako mislila, ili.... :wink:
 
divlja-u-srcu:
Mislim da si i sam dao zadovoljavajuce odgovore! :D
Kliknite za proširenje...
Pa ...skoro...
Meni su ipak najlepši periodi života detinjstvo i rana mladost! Bio sam veoma srećan dečak i takav omladinac...
S nekoliko nesrećnih dana u tom periodu...
Ne bih stavio kasnije periode života ispred tih!
Mudrijaš sam bio i tada,samo sam posle nakupio znanja i iskustva,naravno i školovanja...:evil::mrgreen:

- - - - - - - - - -

louiskrstic:
Incognito,

Život počinje danas! Ni pre ali ni kasnije.
Kliknite za proširenje...

Ti to mene kopiraš? Zaista je tako-sećanja su sada!
 
Dragoljub69:
Ti to mene kopiraš? Zaista je tako-sećanja su sada!
Kliknite za proširenje...

Vrlo rado kopiram kada god zapazim da neko ima nešto valjano.

Ima jedan čovek u Beogradu, koji je odličan narator. Volim smireno i tečno povezano pripovedanje koje može okupirati pažnju slušaoca i preneti mu suštinu. Rado bih da mogu razviti takvu osobinu iako u njegovom pripovedanju nema mnogo istine. Bolje rečeno, nema istine ni malo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

atič ok caragam
Smrt je deo života, a život je deo...
2
Odgovora
26
Pregleda
401
Vilgefortz
Vilgefortz
Nina
Baci me Nabokov u razmišljanje
Odgovora
9
Pregleda
260
maybell
maybell
Umri_muski
Igrica Stanley parable o smislu zivota
Odgovora
2
Pregleda
262
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top