Mnogočlane porodice

Šta mislite o mnogočlanim porodicama, odn porodicama sa puuunoooo dece (5 i više dece)
Koliko dece u porodici je idealno, po vašem mišljenju, za pravilan fizički i mentalni razvoj deteta i za pravilno funkcionisanje porodice?
Ko i zašto , po vašem mišljenju, rađa tooooliko dece?
Da li ima nekog ko potiče iz ovakve porodice, sa puuuno braće i sestara i kakva su njegova iskustva povodom toga, ako želi da podeli sa nama?
Dali ima nekog ko ima puuuunooo dece (dakle više od 5)
Uopšte, šta je za vas puno dece?
Ja mislim da je maximalan broj dece za pravilan fizički i mentalni razvoj - 4 deteta, oni koji mogu finansijski da obezbeda svakom detetu sve što treba, a da ujedno roditelji mogu da se posvete svakom detetu.
Mislim da u mnogobrojnim porodicama (preko 5) deca su jednostavno prisiljena da cuvaju svoju braću i sestre, odn, dete čuva dete, pa stoga postoji rizik da se dese tragedije (znam 2 primera, jedna devojčica od 14 god zaboravila da ode u školu po svoju mlađu sestru od 7 i to dete je nestalo -pobeglo ili je ukradeno....a drugi primer,je da se šestomesečna beba udavila jer je njen 7-godišnji brat pokušavao da je izvuče iz nosiljke, pa se beba zaplele među trake od nosiljke)
p.s. ako nisam postavila neko potpitanje, a u vezi je sa ovom tamom, recite.....

Kaze nas narod da para i dece nikad nije mnogo pa sad...Sa prvim su se svi slozili ali sa drugim samo retki.

Zavisi od emotivnog, energetskog i finansijskog kapaciteta roditelja. Neko je u stanju da uspešno gaji mnogo dece, a neko ni jedno.

Harmony:

Zavisi od emotivnog, energetskog i finansijskog kapaciteta roditelja. Neko je u stanju da uspešno gaji mnogo dece, a neko ni jedno.

Kliknite za proširenje...

I dobro je kad roditelji uspesno procene sebe i svoje mogucnosti i na vreme isplaniraju broj dece. Kod nas obicno bude drugacije, jedno dete imaju ljudi koji imaju i finansije i zdravlje i strpljenje a petoro porodice koje ne mogu da priuste ni najosnovnije stvari za sebe i decu, ali opet je sve to stvar izbora i volja pojedinca.

sanjasanjalica73:

I dobro je kad roditelji uspesno procene sebe i svoje mogucnosti i na vreme isplaniraju broj dece. Kod nas obicno bude drugacije, jedno dete imaju ljudi koji imaju i finansije i zdravlje i strpljenje a petoro porodice koje ne mogu da priuste ni najosnovnije stvari za sebe i decu, ali opet je sve to stvar izbora i volja pojedinca.

Kliknite za proširenje...

da
neki se brinu da obezbede detetu
neki u tome i preteruju
ali najcesce puno dece imaju oni koji para nemaju,njima kao da ne smeta sto nemaju ni elementarne uslove za zivot, sto nemaju kupatilo,tekucu vodu u kuci, dakle to im ne smeta da naprave previse dece
i imam utisak da dosta njih koji poticu iz mnogobrojnih porodica, ostaju na jednom detetu

Harmony:

Zavisi od emotivnog, energetskog i finansijskog kapaciteta roditelja. Neko je u stanju da uspešno gaji mnogo dece, a neko ni jedno.

Kliknite za proširenje...

Definitivno se slažem sa ovim.

Evo moj lični primer: uvek sam želela puno dece, ali nisam bila sigurna koliko je to tačno.
Za mene je puno sve preko 2 jer su danas porodice sa 3 i više dece retke. Sa mm sam se složila da je recimo 3 deteta optimum.

E kad sam rodila Luku, moje prvo i za sada jedino dete posle par meseci sam smogla snage da naglas priznam da nisam sigurna da li ću imati snage za još dece. To je bila faza ne spavanja, dojenja, menjanja pelena, ne življenja u klasičnom smislu.
Kada je Luka napunio godinu dana stvari su se promenile i mi smo malo udahnuli. Onda smo se složili da se ipak može izdržati

Sve u svemu spremna sam za sledeće, a dalje ćemo videti. Zavisi od razvoja situacije, naših psihičkih mogućnosti pre svega.

Zato je odgovor na tvoje pitanje Vexy da je za svakoga ovo individualno. Kao uostalom i sve drugo u životu.

nikada nisam volela da imam više sestara od ove jedne koju imam.
Nikada nisam ni pomišljala da imam troje dvece, ali ni slučajni samo jedno. Dvoje i to je to. Sve mi se čini kada su troje uvek postoji savez dvoje protiv jednog.
Verovatno grešim, ali to je moj stav.
Takođe mislim da jest napornije za roditelje, ali je lepše za dete da ima brata ili sestru.

Mislim da idealan broj dece ne može da bude univerzalan, već sve zavisi od para do para. Neki ljudi nisu za roditelje. Neki su odlični. Neki mogu da se daju samo jednom detetu. ne bih ja osuđivala ljude zbog broja dece ili nemanja, ako je to njihov izbor i ako dobro funkcionišu. Osuđujem samo one proizvođače stanovništva koji misle da ej dovoljno roditi, a posle neka se drugi brinu o deci.
Trebalo bi da se razmišlja o mentalnoj i emotivnoj sposobnosti roditelja i finansijskom stanju. Stabilan roditelj u sva tri smisla je dobar roditelj. Ako ne možeš svakom detetu da pruživ dovoljno i ljubavi i smirenosti za nestašluke i životna pitanja i probleme, a i novca, onda...
Ne poznajem nikoga ko ima 5-toro ili više.

ja sam za veliku porodicu,i sa mm planiramo da imamo barem 4....oboje smo uvek želeli da imamo puno dece,i ta se želja nije uopšte ugasila sa neprespavanim noćima i ostalim...ali to smo mi...

Jeste, većina će se složiti da je to stvarno individualna stvar - ja imam jedno, ali mi je žao što nisam imala više...nije se dalo...ali sam sa novim mužem stekla još..
Htela bih samo da napomenem da je fizički (i materijalno, ali ne toliko) teže, naročito u početku, dok su sasvim mali, imati više dece, ali je za vaspitavanje nauporedivo lakše - oni uče i jedni od drugih, nemaju problema sa socijalizacijom, od rođenja se lakše nauče i toleranciji i da se izbore za sebe...baš zato što nisu istog uzrasta - u vrtiću i školi je ipak nešto drugačije, jer su svi istog uzrasta, što takođe ima svoje dobre strane, ali je korisno kada se ove dve vrste socijalizacije dopunjavaju.
Onda, ima jedna stvar na koju, kada smo mladi, naravno, ne mislimo (i ne treba) a to je, da oni neće ostati sami kada odrastu, a mi umremo...imaće nekog svog...što je veoma važno.
Druga stvar je ta, što će njihova deca imati i ujake, i stričeve, i braću i sestre od tih ujaka, tetaka stričeva...to mnogo znači u životu.

Roditeljima jedinaca je potrebno mnogo više truda i umeća da njihovo dete ne bi umislilo da je centar svata, i tako u odraslom dobu imalo probleme sa mogućim egocentrizmom, koji nije urođen kod svakog, ali se lako stekne..
I ta deca su često previše među odraslima, a premalo među decom, pa mislim da to može prilično da osiromaši detinjstvo...naravno da nisu svi jedinci kao ovi što sam opisala, ali zahteva povećan trud roditelja da to ne postanu.

I još jedna "sitnica" roditelji jedinaca teško mogu da procene koliki je udeo njihovog uspeha ili neuspeha u vaspitavanju deteta, a koliki samog karaktera tog deteta - roditelji koji imaju više dece, mogu međusobno da ih porede i na taj način shvate da nisu sva deca ista, i da im treba različito pristupati... Roditeljima koji imaju samo jedno dete može i nesvesno da se potkrade grška - da pomisle da mogu da oblikuju svoje dete baš onako kako oni žele...što nije u potpunosti moguće.

taote:

Onda, ima jedna stvar na koju, kada smo mladi, naravno, ne mislimo (i ne treba) a to je, da oni neće ostai sami kada odrastu, a mi umremo...imaće nekog svog...što je veoma važno.

Kliknite za proširenje...

Imace nekog svog ako su vaspitani da vole ljude i da uspesno komuniciraju bez obzira da li imaju bracu ili sestre. Bice u stanju da ostvare pravu bliskost.

Ima i mnogo suprotnih primera, da ne ponavljam...

Harmony:

Imace nekog svog ako su vaspitani da vole ljude i da uspesno komuniciraju bez obzira da li imaju bracu ili sestre. Bice u stanju da ostvare pravu bliskost.

Ima i mnogo suprotnih primera, da ne ponavljam...

Kliknite za proširenje...

E, Harmony, nisam htela da mi post bude predugačak..jeste, u pravu si... ali prijatelj je jedno, a svoj rod je drugo... i oboje je potrebno ljudima...
Prijatelj može i ne mora ...razne stvri, ali sopstveni rod...i ako se ne slažete, ako dođe baš do frke...pomoći će, makar i uz prebacivanje...a prijatelj ima svoj rod...

A to sam i rekla, da roditelji jedinaca imaju mnogo teži zadatak u vaspitanju deteta - a ne da je nemoguće - pa još ako su i sami jedinci...

I ja sam rodila jedinče, i ume da ostvari bliskost, i nije egocentrično...ali se vezuje za braću i sestre od tetaka i strčeva... i polubraću po ocu...

I osoba sam kojoj je prijateljstvo jača emocija i važniji odnos od "iste krvi", pa sam, ipak, u stanju da ovako nešto napišem..

( moja prijateljica je umrla, a ja ipak ne hranim njeno dete, a sestrino bih..)

taote:

ali sopstveni rod...i ako se ne slažete, ako dođe baš do frke...pomoći će, makar i uz prebacivanje.

Kliknite za proširenje...

Garantujem da poznajes bracu i sestre koji su (najcesce zbog deobe) veci neprijatelji nego sto bi neka strana osoba ikada mogla da bude.

Imam vise ljudi na koje mogu da racunam ja bez brace i sestara nego moj muz koji ima rodjenog brata. (on nije u konfliktu sa bratom samo nema bliskosti medju njima)

mislim da bi ovo moglo da radi kada bi majka bila u mogucnosti da ima ljudi oko sebe koji ce da rade njene poslove
a da to nisu njena djeca
koja umjesto da zive svoje djetinjstvo, od malih nogu vrse duznost majke
i/ili zive u losim uslovima

ali cak i tada bi postojao neki broj preko kog bi se bar jedno od djece osjetilo uskraceno na emotivnom planu

sad, koji je to broj, zavisilo bi od majke i oca
(opet, pod uslovom da je sve iz prvog paragrafa ispunjeno i odnosi u porodici u redu)

Moj drug zivi u porodici gde je petoro dece. Mali stan, svi su u jednoj sobi... Uslovi su nisu idealni ali su svi do jednog bili odlicni djaci i upisali fakultete i sada ih uspesno studiraju. Otac lekar majka medicinska sestra, ne provode puno vremena sa njima, ali ocigledno da i ono malo vremena sto provode, provode kvalitetno.

unsaie ♀:

mislim da bi ovo moglo da radi kada bi majka bila u mogucnosti da ima ljudi oko sebe koji ce da rade njene poslove
a da to nisu njena djeca
koja umjesto da zive svoje djetinjstvo, od malih nogu vrse duznost majke
i/ili zive u losim uslovima

ali cak i tada bi postojao neki broj preko kog bi se bar jedno od djece osjetilo uskraceno na emotivnom planu

sad, koji je to broj, zavisilo bi od majke i oca
(opet, pod uslovom da je sve iz prvog paragrafa ispunjeno i odnosi u porodici u redu)

Kliknite za proširenje...

slažem se

_Look_Of_Expectancy_:

Moj drug zivi u porodici gde je petoro dece. Mali stan, svi su u jednoj sobi... Uslovi su nisu idealni ali su svi do jednog bili odlicni djaci i upisali fakultete i sada ih uspesno studiraju. Otac lekar majka medicinska sestra, ne provode puno vremena sa njima, ali ocigledno da i ono malo vremena sto provode, provode kvalitetno.

Kliknite za proširenje...

5.00, uspjesni roditelji, fakulteti....intelektualci

nije mi jasno zasto se necija sreca ili spjeh u zivotu mjere njegovim ocjenama i onim sto pokazuje u javnosti
jelte, "djeci nista ne fali", garant....

Dоk nisam imala dete, bila sam ubeđena da ću ih imati najmanje troje, sada više nisam sigurna ni za dvoje. Moja mama potiče iz mnogočlane porodice, njena braća i sestre takođe imaju po 3, 4 dece, mada ne vidim da im je to u životu mnogo pomoglo..
Kako kažeš, bitno je imati rod.. Lično mislim da je bolje imati odane i pažljive prijatelje, njih možeš da
izabereš jer ti odgovaraju i prija ti druženje sa njima.. Rod je definitivan i svašta tu može da se zalomi..
Idealnih porodica nema, tako da ne treba ni pothranjivati iluziju da je rođak spremniji da pomogne od prijatelja.
Kao što Harmony reče, idealno je ono što roditelji mogu da podnesu, mentalno, fizički i materijalno.

Iskreno, muka mi je više od socijalno patetičnih priča o porodicama koje imaju desetoro dece a nemaju ni za hleb... To je odlika neobrazovanosti, nemara i bahatosti, kako prema sopstvenoj deci a tako i prema društvu čiji su ta deca balast (žao mi je što ovako karakterišem decu ali tako je).

Harmony:

Garantujem da poznajes bracu i sestre koji su (najcesce zbog deobe) veci neprijatelji nego sto bi neka strana osoba ikada mogla da bude.

Imam vise ljudi na koje mogu da racunam ja bez brace i sestara nego moj muz koji ima rodjenog brata. (on nije u konfliktu sa bratom samo nema bliskosti medju njima)

Kliknite za proširenje...

O, poznajem i porodicu sa 7-moro dece, gde ostarelu majku nije imao ko da dvori, već bivša snajka!

Bojim se da je među nama velika generacijska razlika... a ja ne umem plastičnije da prikažem ono što želim da kažem...
Ne "navijam" ja za mnogo dece, ni za malo, još manje mi je cilj da nekome namećem svoj pogled na život...
Ali... (uvek ima nekakvo "ali") osim što sam doživela i smrti i izdaje (ljudi u koje sam se mogla - na osnovu njihovih dela - zakleti - ljudi se menjaju, i na kraju, uvek se okrenu svojima kad ostare - sve je lako kad si mlad), i razne druge stvari, i nagledala sam se svačega - ne mora čovek baš sve sam da iskusi.
Još nisam u takvom dobu, ali ako budem imala sreće (?) biću. (šta ti je malo mašte i malo primera iz okoline!) Mislim da je lakše to saznanje da imaš nekog svog, negde na svetu, makar ga ne video i 20 godina, makar bili i u svađi, i mrzeli se - nego biti sam, bez bilo koga kome je stalo.
Ravnodušnost ....smrt duše...u vreme kada više nisi fizički sposoban da nešto ozbiljno preduzmeš u svom životu. Znam da nema garancije.

unsaie ♀:

5.00, uspjesni roditelji, fakulteti....intelektualci

nije mi jasno zasto se necija sreca ili spjeh u zivotu mjere njegovim ocjenama i onim sto pokazuje u javnosti
jelte, "djeci nista ne fali", garant....

Kliknite za proširenje...

Ne razumem sta si hteo/la da postignes tim zlobnim komentarom

Ja ne vide da sam negde napisala da deci ne fali nista. Poenta mog posta (koju si ocigledno promasio/la) je da se sve moze kad se hoce. I da ne moraju sva deca koja zive u nesto losijim uslovima biti klosari i propaliteti i izvlaciti se na to da "nisu imala uslove". Sto je najcesci slucaj, na zalost. Njima je oduvek falio prostor, ali sve drugo su imali-ljubav, slogu, razumevanje, paznju. A to, slozices se, nema u mnogim porodicima koje imaju po jedno-dvoje dece, velike stanove, puno para. Samo tuzno je sto su oni izuzetak koji potvrdjuje pravilo.

_Look_Of_Expectancy_:

Ne razumem sta si hteo/la da postignes tim zlobnim komentarom

Ja ne vide da sam negde napisala da deci ne fali nista. Poenta mog posta (koju si ocigledno promasio/la) je da se sve moze kad se hoce. I da ne moraju sva deca koja zive u nesto losijim uslovima biti klosari i propaliteti i izvlaciti se na to da "nisu imala uslove". Sto je najcesci slucaj, na zalost. Njima je oduvek falio prostor, ali sve drugo su imali-ljubav, slogu, razumevanje, paznju. A to, slozices se, nema u mnogim porodicima koje imaju po jedno-dvoje dece, velike stanove, puno para. Samo tuzno je sto su oni izuzetak koji potvrdjuje pravilo.

Kliknite za proširenje...

nope, I said,
da to podvuceno nije garantovano samo zato sto imaju ocjene, fakultet i njihovi roditelji su intelektualci
to je ono spolja

sto je unutar pojedinaca i kakvi su odnosi u porodici, ne znamo
znamo samo to da zive u malom prostoru i da su posveceni karijerama

unsaie ♀:

mislim da bi ovo moglo da radi kada bi majka bila u mogucnosti da ima ljudi oko sebe koji ce da rade njene poslove
a da to nisu njena djeca
koja umjesto da zive svoje djetinjstvo, od malih nogu vrse duznost majke
i/ili zive u losim uslovima
ali cak i tada bi postojao neki broj preko kog bi se bar jedno od djece osjetilo uskraceno na emotivnom planu

sad, koji je to broj, zavisilo bi od majke i oca
(opet, pod uslovom da je sve iz prvog paragrafa ispunjeno i odnosi u porodici u redu)

Kliknite za proširenje...

pogodio/la si poentu!
koju god porodicu sa mnogo dece znam, ona starija se brinu o mlađoj. nemam ništa protiv ljudi koji žele mnogočlanu porodicu, ali treba onda i da brinu o toj deci, ili da naprave veći razmak između njih (kad jedno postane dovoljno samostalno da ne moraju da paze na njega, e, tad da naprave sledeće).
nije isto imati mlađu sestru ili brata i povremeno ih pričuvati ako treba, i s druge strane biti prinuđen da vodiš računa o njima, jer roditelji ne stižu.

Моја познаница има шесторо деце. Рађани су у време кад су она и њен муж могли финансијски да то изнесу. Нажалост, кризне године су их финансијски упропастиле, а од државе не добија ништа. Но, ништа ни не тражи.
Она каже ,, Не ради се о томе што ми волимо децу, свако воли децу, ми волимо што имамо оволико деце!''

Деца су изузетно лепо васпитана, солидни ђаци, веома везана, али и мајка је таква да им се прилично посвећује. Никад није тражила да воде бригу једни о другима, њихов је избор био да ле ће или не.
Кад су били млађи, искључе им струју, а она им уз светлост свеће чита, прича са њима..
Најстарији син се оженио, а најстарија ћерка се удала.
И стално са својим породицама долазе ту, обоје кажу да желе да имају много деце.

Ја лично сам желела троје, нисмо могли.
Но, не жалим. Кад су мало порасли, свакако смо схватили да би нека беба њима реметила оно на шта су навикли, и то не би било фер према њима.

to je, wanda, lep primer. niko i ne kritikuje takve porodice (bar koliko ja shvatam ), pogotovu ako je tek kasnije nastupila finansijska kriza, nego one gde roditelji ne mogu da se posvete deci, a svesno im uskraćuju osnovno time što povećavaju porodicu.

snoopy:):

to je, wanda, lep primer. niko i ne kritikuje takve porodice (bar koliko ja shvatam ), pogotovu ako je tek kasnije nastupila finansijska kriza, nego one gde roditelji ne mogu da se posvete deci, a svesno im uskraćuju osnovno time što povećavaju porodicu.

Kliknite za proširenje...

Наравно, ја само опричала.
Искрено, сметају ми родитељи који имају много деце и само кукају како држава ништа неће за њих да учини, а они први нису проценили могућност одгајања толико деце.
То је најблаже речено, безобразно према деци!