Kađenje

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Šta mislite o kađenju da li ste se nekad okadili :rtfm:

Наравно! И у цркви а и код куће УЖИВАМ У МИРИСУ ТАМЈАНА. Иначе, видим да неки "лутају" па да појасним:

ТАМЈАН


Тамјан и кађење! Два појма: материја и радња. И једно и друго је у нашој свести вазано за молитву било да је у цркви или у нашем дому. Мирис тамјана је некоме угодан а некоме не. Овај мирис често потсећа на цркву, на мистику, на разне црквене обреде који неки воле а неки не. Но нека се зна да је тамјан у великој употреби још од најстаријих времена како у јудејском богослужењу тако и у разним осталим култовима. Ова материја потиче из Индије и из афричких земаља. Још у Старом завету се говори о његовој припреми и о његовом коришћењу у богослужбене сврхе. У старом свету овај материјал је због своје реткости био веома скупоцен. У Хришћанству тамјан се такође преузима за богослужбене радње. Три мудраца су новорођеном Богомладенцу Христу заједно са златом и смирном принели и тамјан на дар.


Када се тамјан топи на жеравици, дижу се колутови белог дима угодног мириса и шире се по храму или дому, што символизује наше молитве које желимо да предамо и уздигнемо Богу као пријатни мирис душе.


У почетку су хришћани избегавали кађење баш због тога што се користио и у другим религијама а нарочито многобошци у својим култовима. За време гоњења цркве, Хришћани су често били приморавани да приносе тамјан идолима што је било доживљено и равно одрицању од Христа и одпадање од хришћанске вере. Тек касније по престанку гоњења цркве ово се устручавање од кађења изгубило.
Многи су склони да кађење у нашој хришћанској цркви тумаче као чисто преузимање или имитирање из многобожачких и других нехришћанских култова и култура. Но ово увођење има библијског основа. У књизи пророка Малахије(1,11) пише да ће се у Месијанска времена приносити Богу чиста жртва и кадило. Овде се под кадом подразумева употреба тамјана. У Новом Завету, пак, у Јовановом Откровењу се о употреби тамјана говори као «жртви истинитом Богу».

Кађењем верних примају се њихове молитве а уједно се и невидљиво освећују какав је и мирис тамјана. Тамјан се може користити на сваком месту баш онако како се и молитва пружа Богу свуда и увек. Но кађење и употреба тамјана је само спољашњи догађај и пратња онога што се у нашим душама догађа, радња која освештава наше унутрашње молитвено стање а никако обред сам по себи довољан.



Хришћанин једноставно осећа потребу да сва његова чула, која му је Бог дао, учествују у прослављању Бога. Око гледа икону, ухо слуша молитву и појање, језик је активан у светом причешћу, а чуло мириса осећа мирис тамјана.


Зато, код куће упалите тамјан или са брикетом или ако немате брикета ставите на алуминијумску фолију и упаљену ринглу, и уз молитву освештајте свој живот и простор.
********************************************************



Народне изреке

- За онога коме је душа у носу народ каже да мирише на тамјан,



- за човека који зазире од неког или се нечег плаши вели се да

бежи као ђаво од тамјана,



- за великог тврдицу поспрдно се говори како

не би дао ни Богу тамњана.


***************************************************************************



Тамјан, тамљан, тамњан (грч. Υθυμήαμα, арап. 'luban, одатле лат. olibanum).
Бела ароматична смола која паљењем развија изузетно јак и необично пријатан мирис због чега се приликом чинодејствовања користи за кађење и која је коришћена приликом помазања уљем (1 Мој 30, 34; 3 Мој 16, 12) у Храму.
 
Наравно! И у цркви а и код куће УЖИВАМ У МИРИСУ ТАМЈАНА. Иначе, видим да неки "лутају" па да појасним:

ТАМЈАН


Тамјан и кађење! Два појма: материја и радња. И једно и друго је у нашој свести вазано за молитву било да је у цркви или у нашем дому. Мирис тамјана је некоме угодан а некоме не. Овај мирис често потсећа на цркву, на мистику, на разне црквене обреде који неки воле а неки не. Но нека се зна да је тамјан у великој употреби још од најстаријих времена како у јудејском богослужењу тако и у разним осталим култовима. Ова материја потиче из Индије и из афричких земаља. Још у Старом завету се говори о његовој припреми и о његовом коришћењу у богослужбене сврхе. У старом свету овај материјал је због своје реткости био веома скупоцен. У Хришћанству тамјан се такође преузима за богослужбене радње. Три мудраца су новорођеном Богомладенцу Христу заједно са златом и смирном принели и тамјан на дар.


Када се тамјан топи на жеравици, дижу се колутови белог дима угодног мириса и шире се по храму или дому, што символизује наше молитве које желимо да предамо и уздигнемо Богу као пријатни мирис душе.


У почетку су хришћани избегавали кађење баш због тога што се користио и у другим религијама а нарочито многобошци у својим култовима. За време гоњења цркве, Хришћани су често били приморавани да приносе тамјан идолима што је било доживљено и равно одрицању од Христа и одпадање од хришћанске вере. Тек касније по престанку гоњења цркве ово се устручавање од кађења изгубило.
Многи су склони да кађење у нашој хришћанској цркви тумаче као чисто преузимање или имитирање из многобожачких и других нехришћанских култова и култура. Но ово увођење има библијског основа. У књизи пророка Малахије(1,11) пише да ће се у Месијанска времена приносити Богу чиста жртва и кадило. Овде се под кадом подразумева употреба тамјана. У Новом Завету, пак, у Јовановом Откровењу се о употреби тамјана говори као «жртви истинитом Богу».

Кађењем верних примају се њихове молитве а уједно се и невидљиво освећују какав је и мирис тамјана. Тамјан се може користити на сваком месту баш онако како се и молитва пружа Богу свуда и увек. Но кађење и употреба тамјана је само спољашњи догађај и пратња онога што се у нашим душама догађа, радња која освештава наше унутрашње молитвено стање а никако обред сам по себи довољан.



Хришћанин једноставно осећа потребу да сва његова чула, која му је Бог дао, учествују у прослављању Бога. Око гледа икону, ухо слуша молитву и појање, језик је активан у светом причешћу, а чуло мириса осећа мирис тамјана.


Зато, код куће упалите тамјан или са брикетом или ако немате брикета ставите на алуминијумску фолију и упаљену ринглу, и уз молитву освештајте свој живот и простор.
********************************************************



Народне изреке

- За онога коме је душа у носу народ каже да мирише на тамјан,



- за човека који зазире од неког или се нечег плаши вели се да

бежи као ђаво од тамјана,



- за великог тврдицу поспрдно се говори како

не би дао ни Богу тамњана.


***************************************************************************



Тамјан, тамљан, тамњан (грч. Υθυμήαμα, арап. 'luban, одатле лат. olibanum).
Бела ароматична смола која паљењем развија изузетно јак и необично пријатан мирис због чега се приликом чинодејствовања користи за кађење и која је коришћена приликом помазања уљем (1 Мој 30, 34; 3 Мој 16, 12) у Храму.

Vidiš Eremita ako se nekad zapitaš da li si licemeran samo pogledaj ovaj copy/paste:whistling:
 
Vidiš Eremita ako se nekad zapitaš da li si licemeran samo pogledaj ovaj copy/paste:whistling:

Ти очигледно, осим што си намерио да ме увредиш, уопште не разумеш шта је то СПАМ. Једно је ако ја неки краћи текст ископирам и поставим чисто у едукативне сврхе... а сасвим је друго ако ти уместо одговора на неко питање поставиш пет узастопних копираних постова густо укуцаних са ко зна колико хиљада карактера... и онда нема ништа од расправе. И ово што си сада урадио је нека врста спама јер није требало да мој пост цитираш - таквим понашањем само ЗАМУМУЉУЈЕШ дискусију и ометаш остале кориснике да нормално учествују. Ако ти поставиш 5 узастопних дугачких постова - одмах се губи и прегледност и повезаност са расправом. Да ли ти је то јасно???
icon8.gif
icon8.gif
icon8.gif
 
Кадионица, жар, тамјан Кадионица у дому је обично ручна, од керамике или метала. У кадионицу се ставља жар или угаљ за спаљивање тамјана. Пошто у градовима нема жара из пећи или шпорета, потребно је набавити угаљ (брикет). Кадионица је свештени предмет који води прекло из Старог завета и указује на кадиони жртвеник, на коме је по Мојсијевом пропису спаљиван тамјан. Смисао кађења је у томе да нас својим симболом, радњом и пријатним мирисом подсети каква треба да буде наша молитва. Као што се тамјан подиже ка небу, и шири пријатан мирис тако и наша усрдна молитва треба да се уздиже пред престо Божији. Кадионица се употребљава приликом сваке молитве. Прво се окаде иконе и сви присутни на молитви од старијих до најмлађих а потом све просторије. Кадионица се држи пред иконом где се врши домаћа молитва.



Kadionica.jpg
 
Ти очигледно, осим што си намерио да ме увредиш, уопште не разумеш шта је то СПАМ. Једно је ако ја неки краћи текст ископирам и поставим чисто у едукативне сврхе... а сасвим је друго ако ти уместо одговора на неко питање поставиш пет узастопних копираних постова густо укуцаних са ко зна колико хиљада карактера... и онда нема ништа од расправе. И ово што си сада урадио је нека врста спама јер није требало да мој пост цитираш - таквим понашањем само ЗАМУМУЉУЈЕШ дискусију и ометаш остале кориснике да нормално учествују. Ако ти поставиш 5 узастопних дугачких постова - одмах се губи и прегледност и повезаност са расправом. Да ли ти је то јасно???
icon8.gif
icon8.gif
icon8.gif
Причаш о чату или форуму.
 
Причаш о чату или форуму.

Причам о форуму - не можеш да постављаш "романе у наставцима" - ко ће то да чита 5 сати да би ти одговорио???:rtfm:

п.с. Узгред, ово јесте оф топик - али да ли знаш да ми одговориш: на икони Св.Николаја, преко горње хаљине налази се архијерејско одличје на коме су крстови - а на тим крстовима је изрека, тј. 4 речи на грчком чија се прва почетна слова уписују у крст и то: горе Ф, лево Ф, десно П и доле Х - да ли знаш ту изреку да ми напишеш како се изговара и да ми је преведеш са грчког ???
 
Hm, ova tema ide na ''kadjenje''... pa će biti privremeno zaključana... kad je okadimo kako valja... možda je i otključam ponovo...
Čovek je postavio jednostavno pitanje i dobio odgovore... kakve je dobio...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top