Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
Rumunski poslanik u Evropskom parlamentu zatražio da Savet EU odgovori da li postoji pritisak na Srbiju, da kao uslov za nastavak njene evropske integracije prizna nezavisnost Kosova.
U poslaničkom pitanju dostavljenom Evropskom parlamentu, rumunski poslanik u toj instituciji Adrijan Severin upitao je da li je tačno da EU koristi perspektivu prijema Srbije u članstvo, kao sredstvo pritiska na tu suverenu evropsku državu da prihvati posledice svog cepanja.
Severin je takođe zatražio od Saveta Evrope da odgovori da li je priznavanje secesije Kosova od strane Beograda jedini cilj Brisela u procesu pristupanja Srbije EU.
Rumunski poslanik pita Savet Evrope, može li se očekivati lojalnost od buduće članice, koja je primljena u EU zahvaljujući tome što je pihvatila tuđu jednostranu odluku, koja, čak i ako je opravdana, „nije doneta pozitivnom motivacijom već je nametnuta pretnjom i pritiskom”.
Severin je konačno zatražio odgovor na pitanje da li je Savet spreman da razmotri načine kojima bi status Kosova uvela u međunarodni pravni poredak, a status Srbije u politički poredak EU.
Obrazloženje poslaničkog pitanja
U obrazloženju poslaničkog pitanja šef poslaničke grupe rumunskih socijaldemokarata je naveo da je Evropska unija, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, zatražila od Srbije da se uzdrži od nasilnih reakcija, sankcija i embarga.
„Srbija nije pribegla agresivnoj politici, nije zavela sankcije ni ekonomski bojkot, niti je ometala učešće Kosova u regionalnoj saradnji, a pored toga, unapredila je saradnju sa Haškim sudom i ojačala napore posvećene evropskoj integraciji i pripremama za buduće članstvo u EU”, naveo je Severin.
Sa druge strane, dodao je Severin, „zbog činjenice da UN nisu priznale nezavisnost Kosova, EU nije bila u stanju da na adekvatan način sprovede neke svoje odluke koje su usledile nakon separatističkog čina, pa je počela da insistira da Srbija iz neopstruiranja pređe na aktivniju ulogu”.
Ta aktivna uloga Srbije, koju zahteva EU bi, po oceni Severina, „podrazumevalo podršku sporvođenju posledica odluke, koja po Ustavu Srbije nije prihvatljiva, uključujući i razmeštanje Euleksa”, smatra Severin.
„Brisel je skrenuo pažnju Beogradu da bi neispunjavanje novih zahteva moglo da ugrozi evropsku perspektivu zemlje”, dodao je Severin.
Po oceni rumunskog poslanika u Evropskom parlamentu, pristupanje Srbije Evropskoj uniju na taj način postaje sredstvo nedozvoljenog pritiska da se nametne primena jednostranih odluka.
„Te jednostrane odluke su, iako možda opradvdane, usvojene kroz takvu proceduru i u takvom obliku da su teško prihvatljive i primenjive za jednu suverenu državu, odnosno Srbiju”, ističe Severin.
U poslaničkom pitanju dostavljenom Evropskom parlamentu, rumunski poslanik u toj instituciji Adrijan Severin upitao je da li je tačno da EU koristi perspektivu prijema Srbije u članstvo, kao sredstvo pritiska na tu suverenu evropsku državu da prihvati posledice svog cepanja.
Severin je takođe zatražio od Saveta Evrope da odgovori da li je priznavanje secesije Kosova od strane Beograda jedini cilj Brisela u procesu pristupanja Srbije EU.
Rumunski poslanik pita Savet Evrope, može li se očekivati lojalnost od buduće članice, koja je primljena u EU zahvaljujući tome što je pihvatila tuđu jednostranu odluku, koja, čak i ako je opravdana, „nije doneta pozitivnom motivacijom već je nametnuta pretnjom i pritiskom”.
Severin je konačno zatražio odgovor na pitanje da li je Savet spreman da razmotri načine kojima bi status Kosova uvela u međunarodni pravni poredak, a status Srbije u politički poredak EU.
Obrazloženje poslaničkog pitanja
U obrazloženju poslaničkog pitanja šef poslaničke grupe rumunskih socijaldemokarata je naveo da je Evropska unija, kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, zatražila od Srbije da se uzdrži od nasilnih reakcija, sankcija i embarga.
„Srbija nije pribegla agresivnoj politici, nije zavela sankcije ni ekonomski bojkot, niti je ometala učešće Kosova u regionalnoj saradnji, a pored toga, unapredila je saradnju sa Haškim sudom i ojačala napore posvećene evropskoj integraciji i pripremama za buduće članstvo u EU”, naveo je Severin.
Sa druge strane, dodao je Severin, „zbog činjenice da UN nisu priznale nezavisnost Kosova, EU nije bila u stanju da na adekvatan način sprovede neke svoje odluke koje su usledile nakon separatističkog čina, pa je počela da insistira da Srbija iz neopstruiranja pređe na aktivniju ulogu”.
Ta aktivna uloga Srbije, koju zahteva EU bi, po oceni Severina, „podrazumevalo podršku sporvođenju posledica odluke, koja po Ustavu Srbije nije prihvatljiva, uključujući i razmeštanje Euleksa”, smatra Severin.
„Brisel je skrenuo pažnju Beogradu da bi neispunjavanje novih zahteva moglo da ugrozi evropsku perspektivu zemlje”, dodao je Severin.
Po oceni rumunskog poslanika u Evropskom parlamentu, pristupanje Srbije Evropskoj uniju na taj način postaje sredstvo nedozvoljenog pritiska da se nametne primena jednostranih odluka.
„Te jednostrane odluke su, iako možda opradvdane, usvojene kroz takvu proceduru i u takvom obliku da su teško prihvatljive i primenjive za jednu suverenu državu, odnosno Srbiju”, ističe Severin.
Nisam u toku 
, a i gde se srpska manjina u potpunosti postuje i uvazava , ako izuzmemo period Causasekua,al dobro tada su i Rumuni najebali
shvatili
