Ja ne znam kako ovo da nazovem...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
G

gost 94137

zmajka
Poruka
43.846
Dobro jutro... od one koja se probudila sa nekom čudnom slutnjom i svojevoljno ustala na levu nogu.

Pijuckam kaficu i razmišljam... kako i gde da otvorim temu, kako i gde da kažem „šta mi na duši leži“. Nisam od onih koje otvaraju temu na netu čim se spotaknu o prvi problemčić, pa mi je jelte, malo nezgodno sad. :rumenko:

Naime, ovih dana sam shvatila da što sam starija, moja radoznalost je sve veća, a intuicija sve više nepogrešiva. Imam čak i neke čudne snove zbog kojih se budim tako kao ovog jutra... sa velikim znakom pitanja u glavi i namrštenom facom. Znate onaj osećaj kada bukvalno osećate neki teret u grudima, a ne kontate šta mu je uzrok...

I onda počnete da sumnjate u sve živo, da preispitujete svaku svoju reč i odluku, tuđe reči i odluke, a radoznalost je sve veća i veća i prosto želite da znate sve... čak i ono što ne želite,tj.ne bi trebalo da znate... :neutral:

A jednom sam se opekla... Nisam ispoštovala svoj moto da „što manje znam-manje me boli glava“. Pa me sad hvata prpa da mi se ne desi ponovo ista stvar. Ne želim da znam, želim da živim u neznanju i svojoj verziji priče, ne želim opet sumnju i nepoverenje, nesanicu i noći provedene u razmišljanju „a gde sam ja to pogrešila“...

Ali... bez tog ALI ova priča ne bi imala nikakvog smisla...
....ubija me ova tipično ženska radoznalost... ubija me crvić u glavi... crvić zvani intuicija...
Kao što rekoh, zaista me sve manje vara ta sposobnost zaključivanja bez pravih dokaza, samo na osnovu neke „čudne“ reči, čudnog tonaliteta izgovaranja iste, čudnog pogleda... na osnovu bilo čega što se razlikuje od ustaljenog šablona.

I sada me zanima samo jedno... Kako da ubijem radoznalost i crvića u glavi? Ima li leka tome? Neka vežba, autosugestija, bilo šta? :(

Jer... hoću opet da uživam u trenutku, da se ne mučim pitanjima tipa „a šta će biti sutra?“, da ne prispitujem svoje i tuđe reči i odluke... što bi se reklo- da ne čačkam mečku.

I tako, drage moje... ako ste uspele da ubijete nekada neku „tpično žensku“ osobinu u sebi... makar na kratko... dajte savet ovoj namrštenoj faci sa znakom pitanja u glavi... koja sada odlazi na posao sa isčekivanjem da će ovde naći bar jedan koristam savet kada se vrati kući...
 
mackica ns:
Zamisliš najgore moguće razrešenje date situacije, kažeš - ok, i ako bude tako preživeću, što znači da sad mogu da uživam. Ako sam ja uopšte dobro razumela šta tebe tišti :confused:
Kliknite za proširenje...

To je ok kada znaš da postoji realan problem. Kada si svesna uzroka i mogućih posledica. Ono o čemu pričam je slutnja da nešto ne valja. I svesnost da su se sve tvoje slutnje u poslednje vreme obistinile.

Dakle, kako da se izborim sa slutnjom i radoznlošću,tj.željom da pronađem istinu?
Želim da ubijem to u sebi i ubedim sebe da ja to "ne želim da znam"...
Znam da ovo ne zvuči baš najbolje... da je to neki vid samoobmane... u slučaju da realan problem postoji. Sa druge strane, ako realan problem ne postoji, onda je ovo samo brži način samoubeđivanja da je sve ok. Znači, ja ne znam da li postoji realan problem, već samo sumnjam. A suština je da želim da ubijem sumnju.
 
muke sa muskarcima?:)
postoje tri grupe odnosa:
1. pravi (savrsen) odnos..ja iskrena, on iskren, posle prvobitnog upoznavanja, nema crvica. retko,ali dragoceno.:)

2. povrsni (molerski) odnos..farba ko koga stigne:mrgreen: lagano, jednostavno, nebitno..:neutral:

3. los (bezi kolko te noge nose) odnos..ja iskrena, on neiskren. crvica toliko da tu nikakva dezinsekcija ne pomaze. cak i kad nece sebi da prizna, zena uvek zna kad je neko laze:confused:

a ti rolnice se odredi u kojoj si grupi, ili dodaj neku svoju:)
 
Poslednja izmena:
HeRoInA_84:
Samoj sebi zvučim kao idiot... ybla me ova minus faza, bolje da ćutim kada mi naiđe... :neutral:
Kliknite za proširenje...
Мени звучиш само мало конфузно... нисам баш сигурна да сам те разумела...:confused:

не знам да ли жмуруцкаш пред нечим што ти упорно маше и виче ''овде сам :cao:''
или је ипак у питању пмс...:roll:
 
Mislim da je generalno najveći problem većinskog dela ženske populacije taj što im je muškarac osovina oko koje vrte sve svoje snove, očekivanja, želje i planove. Kao da ne umeju da stoje same, bez da se prišljamče uz neku mušku figuru. A stalno zaboravljaju da je taj muški oslonac samo privid. Jer one su i pametnije, i snalažljivije i umeju i "žednog preko vode da prevedu" (samo ako to požele). I kada su same i dalje isto vrede kao da su uparene (ponekad čak i više).
A taj crvić u glavi ume da bude strah da će muškarac otići i šta ćeš onda ti bez njega. Možda grešim...
Lično, verujem da svako živo biće je univerzum za sebe. Ima svoje sunce, svoje planete i svoje zakone gravitacije. Samostalan je i samo svoj. U vezi ili braku ta samostalnost treba i dalje da se zadrži. Ja ne napuštam svoje prijatelje jer sam zaljubljena. Ne prestajem da radim stvari koje volim jer je On deo mog života. Meni je ljubav uvek bila podsticaj da bolje učim i radim, da sam lepša i veselija, a ne kamen spoticanja.....
 
HeRoInA_84:
To je ok kada znaš da postoji realan problem. Kada si svesna uzroka i mogućih posledica. Ono o čemu pričam je slutnja da nešto ne valja. I svesnost da su se sve tvoje slutnje u poslednje vreme obistinile.
Kliknite za proširenje...
ovakoc
ja te potpuno razumem
meni nisi konfuzna iako sebi možda jesi =P
i ja sam sanjala sranjca pre no što će mi se loše stvari dogoditi i bivala tužna i namrštena
i već sam počela da misilim ovovono, a pošto me te alison duboa stvari nerviraju i ne verujem u njih porazmislila sam još jednom
i shvatila da su ti snovi u stvari sve ono što u mom životu ne funkcioniše, a ja odbijam da priznam. i onda siroti mozak mora nekako da to izbaci i da me upozori. i onda se jave snovi i "predosećanja"
crva sumnje ne smeš da ubiješ, on je ti da se tako dramatično izrazim
pusti ga da se baškari i da izrije sve ono što je trulo i ne valja, da bi ti na kraju ostalo ono zdravo.
naravno
ne sasvim nekontrolisano.
piši!!!
uzmi dnevnik i zapisuj ono što ti se događa i ono što te muči.
zapisuj dileme i pobavi se time da li su osnovane ili ne, pa ako da - rešavaj, problemi ne nestaju sami od sebe.
nemoj da falsifikuješ istinu i videćeš.
sumnji više neće i ne može biti. samo pitanja i odgovori: jeste ili nije tako.
jednostavno smo previše skloni manipulacijama sobom i to se uvek vrati na takve načine

srećno
=)
 
ludopileglodjekosku:
Mislim da je generalno najveći problem većinskog dela ženske populacije taj što im je muškarac osovina oko koje vrte sve svoje snove, očekivanja, želje i planove. Kao da ne umeju da stoje same, bez da se prišljamče uz neku mušku figuru. A stalno zaboravljaju da je taj muški oslonac samo privid. Jer one su i pametnije, i snalažljivije i umeju i "žednog preko vode da prevedu" (samo ako to požele). I kada su same i dalje isto vrede kao da su uparene (ponekad čak i više).
A taj crvić u glavi ume da bude strah da će muškarac otići i šta ćeš onda ti bez njega. Možda grešim...
Lično, verujem da svako živo biće je univerzum za sebe. Ima svoje sunce, svoje planete i svoje zakone gravitacije. Samostalan je i samo svoj. U vezi ili braku ta samostalnost treba i dalje da se zadrži. Ja ne napuštam svoje prijatelje jer sam zaljubljena. Ne prestajem da radim stvari koje volim jer je On deo mog života. Meni je ljubav uvek bila podsticaj da bolje učim i radim, da sam lepša i veselija, a ne kamen spoticanja.....
Kliknite za proširenje...

tacno tako! ali ne smatram da su zene "i pametnije i snalazljivije i..." sve vise smatram da je bas taj stav nerealnog velicanja svog pola ono sto je jedna od glavnih prepreka da u vezi m-ž oboje napreduju, da se spuste sve prepreke i da se vidimo kao osobe. nisam se bas lepo izrazila, ko skapira, njemu dvije ;)
 
ludopileglodjekosku:
Mislim da je generalno najveći problem većinskog dela ženske populacije taj što im je muškarac osovina oko koje vrte sve svoje snove, očekivanja, želje i planove. Kao da ne umeju da stoje same, bez da se prišljamče uz neku mušku figuru. A stalno zaboravljaju da je taj muški oslonac samo privid. Jer one su i pametnije, i snalažljivije i umeju i "žednog preko vode da prevedu" (samo ako to požele). I kada su same i dalje isto vrede kao da su uparene (ponekad čak i više).
A taj crvić u glavi ume da bude strah da će muškarac otići i šta ćeš onda ti bez njega. Možda grešim...
Lično, verujem da svako živo biće je univerzum za sebe. Ima svoje sunce, svoje planete i svoje zakone gravitacije. Samostalan je i samo svoj. U vezi ili braku ta samostalnost treba i dalje da se zadrži. Ja ne napuštam svoje prijatelje jer sam zaljubljena. Ne prestajem da radim stvari koje volim jer je On deo mog života. Meni je ljubav uvek bila podsticaj da bolje učim i radim, da sam lepša i veselija, a ne kamen spoticanja.....
Kliknite za proširenje...

E bravo bar neko da prizna:lol:
 
ako je za utehu ja kao predstavnik muske populacije takodje osecam da imam "sesto culo"....ali ga se ne bojim jer neke stvari mozemo i moramo da kontrolisemo a neke jednostavno se su van nasih moci.
kada se dogode ili dozivimo deja vu ili ne umemo da objasnimo kako i zasto se nesto dogadjalo.

ne boj se intuicije koristi je da izbgnes neugodne trenutke.
a radoznalost hm crv sumnje hm hmm moras da se zanimas trivijalnim stvarima da ti zaokupe svu paznju da nemas prazan hod u mozgu. tj. nedozvoli da se dosadjujes

SVAKO DOBRO
 
HeRoInA_84:
I tako, drage moje... ako ste uspele da ubijete nekada neku „tpično žensku“ osobinu u sebi... makar na kratko... dajte savet ovoj namrštenoj faci sa znakom pitanja u glavi... koja sada odlazi na posao sa isčekivanjem da će ovde naći bar jedan koristam savet kada se vrati kući...
Kliknite za proširenje...
Ja ih sve pobila još odavno :rumenko:
Sad će June i Dilajt da iskomentarišu nešto sočno :lol:
 
HeRoInA_84:
I sada me zanima samo jedno... Kako da ubijem radoznalost i crvića u glavi? Ima li leka tome? Neka vežba, autosugestija, bilo šta? :(

Jer... hoću opet da uživam u trenutku, da se ne mučim pitanjima tipa „a šta će biti sutra?“, da ne prispitujem svoje i tuđe reči i odluke... što bi se reklo- da ne čačkam mečku.
Kliknite za proširenje...

ne ubijaj..... samo zamjeni ono pitanje jednim drugim - a sto mogu da uradim/ne uradim sada?
 
HeRoInA_84:
I sada me zanima samo jedno... Kako da ubijem radoznalost i crvića u glavi? Ima li leka tome?
Kliknite za proširenje...

pa, lek je vežbanje u nesumničanju drugih. i kad dobiješ negativnu reakciju, kažeš - ok, idem dalje. ne znam imaš li baš svoj život ili ga deliš s nekim....ali i u ovom drugom slučaju treba imati ''baš svoj život''.
kod mene bar tako funkcioniše. živimo zajedno, ali smo i nezavisni (sa elementarnim poštenjem).
 
HeRoInA_84:
Dobro jutro... od one koja se probudila sa nekom čudnom slutnjom i svojevoljno ustala na levu nogu.

Pijuckam kaficu i razmišljam... kako i gde da otvorim temu, kako i gde da kažem „šta mi na duši leži“. Nisam od onih koje otvaraju temu na netu čim se spotaknu o prvi problemčić, pa mi je jelte, malo nezgodno sad. :rumenko:

Naime, ovih dana sam shvatila da što sam starija, moja radoznalost je sve veća, a intuicija sve više nepogrešiva. Imam čak i neke čudne snove zbog kojih se budim tako kao ovog jutra... sa velikim znakom pitanja u glavi i namrštenom facom. Znate onaj osećaj kada bukvalno osećate neki teret u grudima, a ne kontate šta mu je uzrok...

I onda počnete da sumnjate u sve živo, da preispitujete svaku svoju reč i odluku, tuđe reči i odluke, a radoznalost je sve veća i veća i prosto želite da znate sve... čak i ono što ne želite,tj.ne bi trebalo da znate... :neutral:

A jednom sam se opekla... Nisam ispoštovala svoj moto da „što manje znam-manje me boli glava“. Pa me sad hvata prpa da mi se ne desi ponovo ista stvar. Ne želim da znam, želim da živim u neznanju i svojoj verziji priče, ne želim opet sumnju i nepoverenje, nesanicu i noći provedene u razmišljanju „a gde sam ja to pogrešila“...

Ali... bez tog ALI ova priča ne bi imala nikakvog smisla...
....ubija me ova tipično ženska radoznalost... ubija me crvić u glavi... crvić zvani intuicija...
Kao što rekoh, zaista me sve manje vara ta sposobnost zaključivanja bez pravih dokaza, samo na osnovu neke „čudne“ reči, čudnog tonaliteta izgovaranja iste, čudnog pogleda... na osnovu bilo čega što se razlikuje od ustaljenog šablona.

I sada me zanima samo jedno... Kako da ubijem radoznalost i crvića u glavi? Ima li leka tome? Neka vežba, autosugestija, bilo šta? :(

Jer... hoću opet da uživam u trenutku, da se ne mučim pitanjima tipa „a šta će biti sutra?“, da ne prispitujem svoje i tuđe reči i odluke... što bi se reklo- da ne čačkam mečku.

I tako, drage moje... ako ste uspele da ubijete nekada neku „tpično žensku“ osobinu u sebi... makar na kratko... dajte savet ovoj namrštenoj faci sa znakom pitanja u glavi... koja sada odlazi na posao sa isčekivanjem da će ovde naći bar jedan koristam savet kada se vrati kući...
Kliknite za proširenje...

EEee draga, nema tu leka, samo malko kontrole al bas kao sto rece, neka rec ili pokret ti privuce paznju iii ode mas u propas. A ni ne znas zasto bas to i zasto tada al zakljucak koji doneses tesko da je pogresan.
Mrzim to ali bas, al sam naucila da ne istrcavam pred rudu bez pravih dokaza.S druge strane i ako mi se vecinu puta nimalo ne svidja sta sve iznadjem na ovaj nacin, u nekim situacijama kad nesto bas hocu da saznam veoma je zgodno. hebiga, ne znam sta drugo da ti kazem. Neke stvari su krupnije pa ne mozes preko njih, neke sitnije mozda i nekad mogu da se progutaju, al jedno znam, sve se uvek al uvek namesti na kraju bas onako kako treba. Doduse, nesto pre a nesto kasnije.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Kako da posao i dešavanja u firmi ne doneti kuci?
Odgovora
22
Pregleda
407
prvepruge
prvepruge
Nina
Baletanke za ovo Proleće
2 3
Odgovora
51
Pregleda
934
Cavtislav
Cavtislav
M
Keratin, da ili ne?
2
Odgovora
38
Pregleda
571
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top